Do koske
Da li ćemo prestati da odlazeće bandite ubuduće slavimo kao svece
Glasajmo rano i često!
Izgleda da nam se voljene vođe
spremaju na put. Put ne vodi na gubilište, ali je situacija tužna, te bi oni
koji su im verno služili, kao ljudi prefinjenih evropskih manira, trebalo da
skinu gaće i da se sa njima oproštajno izljube - bez tuge, bez bola, jer kako
nas naša slavna istorija uči, svaka nova vlast ima autoritativnu zadnjicu koja
čezne da bude voljena, tvrdi naš saradnik, pesnik iz Kanade Slavko Drinski
Slavko Drinski
Odlaze
povređenoga ponosa, ucveljeni, čudeći se kako to da su oni bez časti, kada se
zna da smo mi u prošlosti imali i gorih bandita, pa ih opet danas slavimo;
imamo škole sa njihovim imenima, ulice, a nekima se molimo kao svecima...
Srednjovekovni
kraljevi su tretirali narod kao privatnu svojinu, koju su prodavali, kupovali i
poklanjali zajedno sa zemljom kao stoku. Vadili su jezik i oči, sekli ruke kome
su hteli, i imali strane plaćenike kao vojsku da ih od njihovog naroda brane. Ipak,
eno ih naređanih u crkvenom kalendaru...
Većina
srpskih vojvoda je bez ispaljene puške napuštala krvavo osvojene položaje -
kada bi im Turci poslali lubenicu, pažljivo ispražnjenu a onda napunjenu
dukatima, pa su opet postajali neprikosnoveni narodni junaci iz naše slavne
prošlosti!
Ali-Paša
je, kao poklon Milošu, udavio Vojvodu Petra Molera, a Miloš mu je zauzvrat
poklonio kneza Simu, da bude obezglavljen. Knez je od srpskih devojaka (14-16
godina starosti!) napravio harem, a onda ih sa sve decom, silom i dukatima,
udavao za druge ljude. Tako smo valjda svi mi sa dubokim korenima u Beogradskom
pašaluku, poreklom - kopilad Obrenovića. Ipak se on računa u pravog oslobodioca
Srbije...
Ovo
potvrđuje sveto pravilo vladanja, zahvalnosti i pokornosti: kada čovek oslobodi
ženu koja je godinama prebijana i silovana, onda on stiče sva prava da je tuče
i siluje, a njena je dužnost da ga slavi kao svog osloboditelja i bude mu
zahvalna do večnosti.
Svi
narodi, počevši od naših prvih komšija, od svoje bede, gluposti, sramote i
užasa napravili su slavnu prošlost. Ono što može da nas kao narod uzdigne, to
je da ne čekamo budućnost, već da od današnjih buzdovana, ovog trenutka,
napravimo velikane - na šta oni imaju istorijsko pravo.
Kleptokratija jednako
demon-kratija
Srbija je bogata zemlja; ima
puno ludnica, đubrišta, grobalja, javnih nužnika i kupleraja, dovoljan broj i
za imena budućih vlastodržaca, pa čak da preteknu i za nerođene generacije
krvopija...
Istina je
da se napori za pravu demokratiju stalno čine, ali ih crni mrak pojede odmah
pošto se izlegu. Vrlo retko i mrak napravi propust, ali tada zapadne sile,
veliki anđeli-čuvari slobode i demokratije, momentalno postave nekakvog Pinočea
na vlast koji se otarasi problema. Demokratija, što bi bilo vladavina naroda,
realna ja koliko i šarena laža. Svetom upravlja plutokratija - vladavina
bogatih. U duhovnom smislu to bi se zvalo vladavina demona, to jest
demon-kratija. Doduše, u našim uslovima radi se o kleptokratiji, sto bi bilo
vladavina lopova - sa ozbiljnom završnom fazom vladavine razbojnika.
Prokleta je
Amerika...
Svetom se
širi nemoćna mržnja protiv Amerike. Da li je to prava mržnja protiv ove zemlje,
ili je to skrivena mržnja koju imamo protiv samih sebe zato što smo je slavili?
Sećam se
sebe prilikom svog prvog boravka u Americi. Ne, nisam imao slatke iluzije o
njenom političkom sistemu, ali nisam znao ni istinu. Jednostavno sam bio
oprezan, jer se ova zemlja napadno samohvalila, a zna se da je žena koja se
stalno hvali svojom čestitošću gotovo uvek kurva.
Imao sam razgovor sa svojim učiteljem
engleskog jezika. Tema je bila glasanje u jednoj od malih zemalja gde su
postojale sumnje o varanju na izborima. Naglasio sam da je to nemoguće jer su
tamo bili američki posmatrači. Čovek je imao problema da prestane da se smeje
mojoj naivnosti.
Objasnio
mi je da je Amerika najveći majstor na svetu za falsifikovanje izbora; i da su
posmatrači upravo oni koji organizuju da na predsedničkim izborima u toj zemlji
dobije onaj koji će zastupati američke interese, a ne interese svoga naroda.
Takođe mi je ispričao da je u samoj Americi, u to vreme, jednoj osobi bilo
moguće da glasa više puta - onoliko puta koliko je menjao mesto stanovanja za
poslednjih šest godina, i da je ljuta sirotinja to koristila da svoj glas proda
ujutru za tri dolara, a za dolar po podne! To je se popularno zvalo
"Glasaj rano i često!"
Vladajuća
klika, koja je više nego omrznuta od naroda, po logici i treba da izgubi.
Plaćeni kriminalci na Kosovu mogu da izazovu nemire u samoj Srbiji. Neki manje
važni repovi mogu da biti eliminisani, kao što je Đinđić eliminisan. Ovo bi
moglo da da razlog NATO-u da stavi Srbiju pod svoj protektorat radi sprečavanja
rata u regionu - kako se to kaže. Sve ove mogućnosti postoje, ali su suviše
rizične. Radi se o beskrupuloznim ljudima koji su spremni na sve, ali ne i
dovoljno veštim, a iz iskustva znaju da takvi potezi mogu da se otmu svakoj
kontroli - sa velikom mogućnošću, da se i njima olupaju o glavu.
Sigurno
je da su Srbiju zadužili do guše kako bi mogli da unajme najbolje svetske
kompanije za lažiranje izbora. Ipak, sve miriše na to da su ove silne godine na
vlasti proveli infiltrirajući ostale partije, špijuniranjem i potplaćivanjem, i
da će se povući sa smeškom, a onda nastaviti da vladaju iz senke.
Političari ili
politikanti
Teško je
reči da na svetu postoje pravi političari, isto kao što je teško reći da
postoje pravi demokrati. Bolje je nazivati ih politikantima. Kakva je razlika?
Ista kao između muzičara i muzikanta.
Radi se o
povlašćenoj klasi, a vrana vadi oči drugoj vrani samo u krajnjem slučaju.
Njihovi javni sukobi su u najviše slučajeva namešteni da nas zavaraju. To
izgleda kao kad se dve prostitutke svađaju optužujući jedna drugu za nemoral, a
nama, običnom svetu, ostaje sloboda da presudimo koja je od njih devica.
Za koga glasati?
Bolje je
reći: za koga ne glasati. Najopasniji su oni koji hoće da zemlju spale u
užarenoj peći Evropske unije, i oni koji su naumili da je celu rasprodaju
strancima.
Evropska
unija je mafijaška organizacija, ili istureno odeljenje, jer ne treba
zaboraviti da postoje korporacije, kompanije i banke koje su bogatije od cele
Evrope, cele Amerike ili cele Rusije! EU već godinama nad narodima Evrope pravi
monstruozan eksperiment - zemljoradnja potpuno upropašćena, razbucana
industrija, postavljanje na čelo država najnesposobnijih poluljudi,
davanje u pozajmicu fiktivnog novca i stavljanje naroda u večno finansijsko
ropstvo...
Ovo sve izaziva ogroman kriminal, razmešta i
trajno upropašćuje porodice, dovodi do očaja stalno rastući broj nezaposlenih,
glad, neuhranjena deca, rapidni rast broja beskućnika, nezapamćeni broj
samoubistava u istoriji. I sve se ovo čini, navodno, u ime nekakvog prelaznog
perioda posle koga će nam biti bolje. Evo, blizu smo da pocrkamo. Ostaje samo
da nam kažu kako će i smrt biti prelazni period posle koga će nam biti bolje.
Zbog toga svaki srpski političar koji hoće da nas uvede u EU treba da se osudi
kao član kriminalne organizacije!
Domaći
političari, bez obzira na urođeni dar za prevaru, jos uvek se uče visokoj
perfidnosti od svojih zapadnih kolega. Zašto se mi ne bismo učili od birača na
Zapadu? Da, činjenica je da oni bolje žive; mi smo do očiju u septičkoj jami, a
oni su samo do grla, pa još uvek mogu da dišu. Ipak, oni imaju mnogo duže
iskustvo sa prevarom koju đavo uporno krije pod imenom demokratija.
Zapadni
birač nema političke idole, niti se bavi našom suludom idejom da postoje dobre
partije. On zna da su one sve loše, ali isto tako zna da u njihovom zlu postoji
izvesna gradacija. Zato pažljivo razmišlja, kako bi na kraju glasao za najmanje
zlo.