Na licu mesta
Život, profit i porodièno preduzetništvo u Ministarstvu životne sredine
(1)
Oèistimo
ih!
Kako
bi javnost upoznao sa dešavanjima u Ministarstvu životne sredine, rudarstva i
prostornog planiranja, Tabloidov izvor iz vrha ove državne institucije
odluèio je da na videlo iznese sve ono što se
svakodnevno dešava daleko od oèiju
javnosti, a nespojivo je sa zakonima i moralom, u nadi da æe
nove vlasti uskoro istražiti kriminalne radnje one prethodne...
Eko-insajder
2
Kad se kaže da je neko pomoænik ministra,
dakle državni službenik kao što je Nebojša Pokimica, pomoænik
ministra u Ministarstvu životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja,
prirodno je pomisliti kako on radi u interesu Republike Srbije i njenih graðana,
od èijih
para i dobija meseènu platu od oko 120.000 dinara (ovo, naravno, nije
jedino meseèno primanje koje on ima, ali...). Gospodin Pokimica
istovremeno radi i za stranu firmu-organizaciju pod nazivom SEEFED (http://www.seefed.eu)
registrovanu u Briselu, Belgija.
Pomenuta
organizacija, koja svakako nije niti dobrotvorna, niti neprofitna (buduæi
da od svojih èlanica i klijenata i te kako naplaæuje
novac za èlanarinu
i obavljene usluge) bavi se identiènom delatnošæu kao i
ministarstvo u kojem je gospodin na poziciji pomoænika ministra
(dakle, u pitanju je tematika životne sredine).
Da
li je ovo normalno, da li je uopšte legalno, a da ne pominjemo da li je
moralno? Jer, reè je o èistoj zloupotrebi službenog
položaja,
poslovnih veza, uticaja i poznanstava, kao i poverljivih i korisnih informacija
(i sve to iz pozicije jednog visokog državnog službenika) zarad promovisanja i
širenja liènog privatnog biznisa (on je u SEEFED-u
istovremeno i nacionalni projektni koordinator za Republiku Srbiju, dok je u
ministarstvu pomoænik ministra).
Pored
navedenih primanja, gospodin Pokimica je takoðe angažovan
od Akreditacionog tela Srbije kao struèni ocenjivaè, i
na tim poslovima, uz minimalni utrošeni trud, na meseènom
nivou uzima pristojne novèane sume. Koliko je poznato
gospodin Pokimica je svakako i stranaèki èovek (što
i ne èudi
buduæi
da se na mestu na kojem jeste nije našao pukom sluèajnošæu
ili ga zaslužio time što je izuzetno vredan i izrazito pametan mladi èovek),
a prièa
se i da je u više upravnih odbora (što takoðe
nimalo ne iznenaðuje, a verujemo da i to nije teško proveriti kako bi se
dobile precizne informacije i u ovom pogledu).
I
pored trenda optimizacije državne uprave, Pokimica uspeva
da u okviru ministarstva zapošljava svoje prijatelje,
kao i rodbinu
bliskih saradnika i poslovnih partnera,
i to u trenutku kada je na hiljade
mladih, vrednih i sposobnih ljudi
na birou bez ikakve nade
da u skorije vreme pronaðu bilo kakav posao, a svakako ne onaj za koji
su se godinama mukotrpno školovali...
Skorašnji
primer je zapošljavanje u rekordnom roku gospodina Filipa J.
u Odeljenju za upravljanje projektima (na lièno insistiranje gospodina Pokimice, svakako). Sluèajnost? Naravno da nije. Naime, Filip.
J. je sin Anðelke Mihajlov, bivše ministarke
životne sredine, dugogodišnjeg bliskog
poslovnog saradnika gospodina Pokimice, partijskog kolege kao i faktièki glavnog
èoveka Nevladine
organizacije "Ambasadori
životne sredine". Zato nikako i
ne èudi što je gospoða Mihajlov
(i ljudi iz njene organizacije)
angažovana kao "vrhunski ekspert" na više projekata
za koje je ovaj pomoænik ministra zadužen, a takoðe je zbog svojih poslovno-drugarskih veza sa njim ukljuèena u sva
druga aktuelna dešavanja, radne grupe
i sl. u vezi sa Ministarstvom.
To je i jedan od glavnih razloga
zbog kojeg se uglavnom sve druge
nevladine organizacije u oblasti životne sredine u Republici Srbiji nalaze u senci i tretirane
su kao "graðani drugog reda". Da li zaista želimo takav tretman prema nevladinom sektoru u trenutku kada je put RS prema EU (barem se tako èini) jasno
definisan? Jesu li to evropske vrednosti kojima (deklarativno) težimo?
Hoæe li EU tolerisati ovakve stvari, koje usput nanose
i trajnu štetu meðunarodnom imidžu Srbije?
A kada je o zapošljavanju reè, treba pomenuti i najnoviji primer - Projekat "Podrška sprovoðenju Nacionalne strategije održivog razvoja
Republike Srbije" u okviru kog je nedavno
bio raspisan konkurs za èetiri radna
mesta.
Ovaj projekat
(koji finansira Vlada Kraljevine Švedske, preciznije Švedska agencija za meðunarodnu razvojnu saradnju)
bio je pod okriljem Kabineta
potpredsednika Vlade za evropske integracije
Božidara Ðeliæa, pa kako je Ðeliæ dao ostavku, sudbina projekta bila je neizvesna. Na lièno insistiranje, lobiranje
i zalaganje Nebojše Pokimice, projekat se "preselio"
u Ministarstvo životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja
- nesumnjivo zato što gospodin Pokimica naprosto gori od
želje da
se zbog opšte dobrobiti svih graðana bavi održivim razvojem
u Republici Srbiji...
Buduæi da je gospodin Pokimica sada takoreæi "glavni
odgovorni" za ovaj projekat, on ima i izuzetno
veliki uticaj na to ko æe biti primljen na
navedena radna mesta. Da li
æe to zaista biti najbolji i najprikladniji
kandidati za ove èetiri pozicije
(a bilo je, prema našim saznanjima,
èitavo brdo
prijava - što je apsolutno
razumljivo buduæi da su uslovi i
više nego dobri, a plata daleko, daleko
veæa od republièkog proseka)? To æe, kao i do sada,
po svoj prilici
biti njegovi prijatelji, poslovni partneri, poznanici, rodbina, zemljaci i slièna bratija...
Takoðe, u okviru
svog sektora, Pokimica ima i
jednu od tzv. zlatnih koka
ministarstva, pomenuto Odeljenje za upravljanje
projektima. To je mesto sa kojeg praktièno ima direktan uticaj na znaèajne tokove
novca - u pitanju su mnogobrojni projekti koje finansira
EU, kao i drugi projekti bilateralnog karaktera. Naravno, ovo takoðe znaèi da ima i poprilièan uticaj kada je u pitanju zapošljavanje
i angažovanje njemu bliskih i
bitnih osoba na tim istim
projektima.
Još jedna od veoma zanimljivih liènosti u ministarstvu jeste
državni sekretar gospodin Nemanja Komazec, tvorac politike "odricanja od dnevnica"
i svih drugih
eventualnih troškova službenih putovanja (ovo naravno važi samo
za službenike, ali
svakako ne i za rukovodeæi kadar).
Ova se politika ogleda u
tome da maltene svaki službenik koji negde putuje
mora da potpiše
izjavu kojom se "samoinicijativno" odrièe dnevnica
i svih drugih
troškova na raèun ministarstva (pošto u protivnom neæe dobiti rešenje za službeni put, tj.
jednostavno neæe otputovati - praktièno èista ucena).
Treba li
uopšte pomenuti da je ovo apsolutno protivzakonito?
Ovo se takoðe zaista veoma lako može proveriti
pošto se u finansijskoj službi ministarstva nalazi hrpa takvih
potvrda koje su službenici bili
primorani da potpišu.
Inaèe, gospodin Komazec
je poznat i po tome što je protiv njega i njegovog
kolege Bojana Ðuriæa (takoðe državnog sekretara)
Državna revizorska
institucija podnela 11, odnosno šest prijava
za pokretanje prekršajnog postupka
zbog nenamenskog trošenja novca.
Ovaj bilans
bi sigurno bio i daleko gori da
gospodin Komazec na mesto internog
revizora u ministarstvu nije zaposlio svog
školskog druga Žarka V., dajuæi mu solidnu
platu i raznorazne
druge beneficije i bonuse. A gospodin
Ðuriæ je poznat sa sajta "Oèistimo Srbiju" i plaæen je neverovatnih 26.000 evra,
a koji je uraðen u CMS (nepostojeæem) programskom jeziku koji je jasan valjda samo
njemu i grupi
programera koji su ga radili!
Ono što treba posebno
apostrofirati kada se govori o trošenju
para poreskih obveznika jeste i isplaæivanje znatnih suma novca odreðenim ljudima
zaposlenim u ministarstvu za uèešæe u raznoraznim (mahom "fantomskim") komisijama, a tu je i isplaæivanje prekovremenih radnih èasova (i to takoðe mahom jednim te istim ljudima,
koji su zasigurno
toliko vredni da im radni
dan traje i preko 24 èasa), pa se neretko
dešava da npr. sekretarica u kabinetu ima veæa meseèna primanja od mnogih visokoobrazovanih službenika ministarstva što je veoma
logièno, zar
ne?
Sve ovo
može se proveriti u spiskovima
zaposlenih, njihovim meseènim primanjima (redovnim
i prekovremenim), kao i spiskovima
svih komisija u èijem "radu" uèestvuju. Pa da se jednom konaèno podvuèe crta i jasno vidi ko
je i koliko novca poreskih obveznika dobio za svoj rad
i zalaganje.
Da li su zaista
bilo kom ministarstvu ili bilo kojoj državnoj
ustanovi potrebni ovakvi ljudi? Ljudi
koji æe bez imalo ustruèavanja i
trunke stida raditi samo i
iskljuèivo u svom liènom interesu i u svoju liènu korist - dobijajuæi pritom
novac za platu (i druge
beneficije) od poreskih obveznika, tj. graðana Republike Srbije? Odgovor je svakako ne i krajnje bi vreme bilo da se ovakva
vrsta ljudi najzad i jednom
za svagda iskoreni iz državne
uprave.
(Nastaviæe se)