Epizoda 75

 

Nismo mi od juče

 

Zoran Milojević

 

 

Što bih ja voleo da živim u Srbiji, onako kako se u Srbiji živi u TV Dnevniku! U takvoj zemlji predsednik obožava goveda i voli da ih miluje. I njegovi oponenti su okruženi govedima. Pa neki slikar nas slika u ulju: "Srpske vođe s govedima". Pa Željko Joksimović komponuje pesmu: "Naše vođe, sve od reda, uživaju uz goveda". A na RTS-u reklamni slogan: "Medijski javni servis evropske Srbije, vaše pravo da vidite sva goveda!" I tako, goveda iz štala izbiju u prvi plan, a ljude vrate u štale. Svaka sličnost je - poželjna!

EU je donela direktivu da se kokoške više ne smeju stavljati u metalne kaveze. Dakle, za kokoške više ne važe rešetke. Posledica je da su jaja sada na visokoj ceni. Jedno jaje snagu daje! Rešetka ostaje za ljude. Da bi se lakše podneo svet kroz rešetku, potrebna su bar dva jaja dnevno.

Svaka komocija ima svoju cenu. Cena imbecilnog užitka mnogih TV gledalaca je serija o Sulejmanu Veličanstvenom, koji je stavio Srbiju pod nož i iz nje odveo hiljade dece, potonjih najgorih janičara. Koliko paučine u glavi treba da imamo mi Srbi, da bismo uživali i divili se TV seriji o jednom od najvećih srpskih krvnika? Iz naših srpskih mozgova izgleda može da izađe onoliko pameti koliko će izaći vatre iz vode.

Srpski starokomunista Žika Berisavljević i "njegovi" žele federaciju Srbije i Vojvodine. Novokomunista Čanak ćuti, pušta Žiku napred. Bez starca nema udarca! I jedni i drugi prave novu naciju - Vojvodince. Neka budala bi pomislila da biti Srbin i biti komunista nije ništa drugo nego greška prirode, kalemljenje trešnje na višnju, parenje magarca i svinje. Mi koji se pravimo pametni se čuvamo konačnih zaključaka, jer šta god su hteli sa Srbijom, komunisti su do sada ostvarili. Ne bih da dobijem šamar tamo gde mu se najmanje nadam.

Meni je najsmešnija država u Evropi - Bosna i Hercegovina. Ono što Zapad nije želeo u Jugoslaviji, želi u BiH. Stvorio je ugovornu državu, i tako mladu, kao mladu kobilu dao je jahačima u ortakluk, na korišćenje. Samo, ortačka kobila ne jaše se dugo!

Dve moje mladalačke ljubavi su bili RTV Studio B i FK "Crvena zvezda". Obe "ljubavi mladosti moje" su danas tuberkulozne lepotice. RTV Studio B ne ume da peva srpsku narodnu muziku, peva samo na engleskom, a Zvezda ne ume da igra fudbal. Srpska pesma i srpski fudbal se više ne poznaju. Govore stranim jezikom i žele da liče na strance.

Na Svetski dan Roma šali se moj kum Živa: "Bata kume, nesam ja Ciganin, samo mama i tata!" Taj divni ciganski narod, sav satkan od srca i duše, ima nebesku osobinu: svoju cigansku pesmu u bilo kojoj prilici sviraju na svoj izvorni način. Zato ih svuda ima, jer ih je pesma održala, Bogu hvala!

Latinku Perović "jako brine" reakcija u regionu na rehabilitaciju đenerala Mihailovića. Srbijanka Turajlić se "ne bi osećala komotno" ako bi Nikolić postao predsednik. Najveći deo srpske inteligencije listom se sekira šta drugi misle o srpskoj nesreći. Brinemo što će njima biti teško, što je nama teško! Svi oni sto godina sipaju crnu boju na belu, ali belo je uvek belo, šta god drugi kazali.

Druže Dačiću, javno se samoprijavljujem da sam 9. marta 1991. više puta gađao kamenicama nezaštićeni vodeni top od koga sam bio mokar do gole kože. Ne mogu da kažem da sam bez krivice kriv. Ja sam samo uniženi Srbin, koji je od vremena kada se dogodila inkriminisana radnja, u vodi do grla.

Na Kosovu ništa novo! A mi sa severa Kosova poručujemo i "našima" i "njihovima": i kad zatruješ izvor, voda će teći, vodu ne možete svezati!

Sačuvajte osmeh na licu, on je otrov za one koji nam truju izvore.