Tabloid je pozvan
Pljačka, korupcija i širok spektar
kriminalnih radnji u Republičkoj radiodifuznoj agenciji
Ko pljačka, i Bog mu pomaže
Posao Republičke radiodifuzne agencije (RRA)
trebalo je da bude suzbijanje piraterije. Umesto toga, vrh Agencije štiti
ilegalne emitere kasirajući godišnje milione evra od međunarodnih fondova čiji
je glavni cilj zaglupljivanje građana Srbije
Milica Grabež
Republička radiodifuzna agencija (RRA) je zadužena da izdaje dozvole za emitovanje
radio i televizijskih programa, kao i da vrši kontrolu emitera. Agencija bi
trebalo da bude samostalni pravni subjekt i funkcionalno nezavisna organizacija
od bilo kog državnog organa, kao i od svih organizacija i lica koja se bave
delatnošću proizvodnje i emitovanja radio i televizijskih programa ili sa njima
povezanim, sporednim ili izvedenim delatnostima. Tako je po zakonu, ali je u
životu sasvim drugačije.
Agenciju čine Savet Republičke
radiodifuzne agencije i Stručne službe. Zakon određuje o čemu
odlučuju članovi Saveta RRA:
"...Savet Agencije ima devet
članova koji se biraju iz reda uglednih stručnjaka iz oblasti koje su od
značaja za obavljanje poslova iz nadležnosti Agencije (medijski stručnjaci, stručnjaci
za oglašavanje, pravnici, ekonomisti, telekomunikacioni inženjeri i drugi).
Članove Saveta bira Narodna skupština Republike Srbije na predlog ovlašćenih
predlagača iz raznih oblasti javnog života, i to nadležni odbor Skupštine,
teritorijalne autonomije, Konferencija Univerziteta, udruženja novinara i
drugih umetničkih asocijacija, domaće nevladine organizacije i tradicionalne
crkve i verske zajednice. Članovi Saveta su izabrani na mandat od šest godina.
Predsednika biraju članovi Saveta, a on istovremeno obavlja i funkciju
direktora Agencije."
RRA sa bradom
Od početka jula 2003. do kraja jula
2008.. na čelu Saveta RRA bio je Nenad Cekić, koji će ostati upamćen po
tome što je, ne samo ukinuo televizijske kanale koji bi mogli da budu
konkurencija Željku Mitroviću i njegovoj medijskoj imperiji, već
i što je iz istog razloga onemogućio dolazak stranih emitera. Cekić se,
međutim, brzo potrošio, pa su mentori medijskog mraka u Srbiji morali da mu
nađu zamenu.
Episkop jegarski Porfirije
(Perić) je prvo bio član Saveta RRA, a zatim je naglo izbio na njegovo
čelo. Upućeni znaju da se Porfirije za ovaj položaj preporučio u proleće 2008.
godine. Najveći sajam radiodifuznih emitera na svetu održava se u Las Vegasu,
svetskoj prestonici zabave i kocke. U aprilu 2008. delegacija RRA je po prvi
put na njemu uzela učešće, a među putnicima je bio i episkop jegarski.
Monahu i visokosvešteniku Porfiriju
uopšte nije smetalo što boravi u prestonici kocke, hedonizma i bluda, naprotiv.
Njegovi saputnici su bili zapanjeni kada su Porfirija videli kako se kocka u kazinima
Las Vegasa, a ima onih koji tvrde i da je u svoj hotelski apartman rado dovodio
žene lakog morala spremne da za pristojnu svotu novca seksualne usluge pruže i
ljudima u mantiji.
Već tada je postalo jasno da bi Porfirije
bio idealna zamena za već kompromitovanog Cekića, koji se leto pre toga pijan
pojavio u jednoj televizijskoj emisiji pokušavajući da gledaocima objasni zašto
su neki dobili dozvole za emitovanje, a drugi nisu. Narod obično ne sumnja u
poštenje visokih sveštenih lica, tako da bi za dalje sprovođenje medijskog porobljavanja
Srbije episkop bio podobniji od pijanca, posebno što Porfirije nije krio da
voli kako novac, tako i sva čulna zadovoljstva koja mogu da se kupe. On je, naime,
da bi finansirao svoje bahanalije u Las Vegasu, od RRA naplatio ne samo
višestruko uvećane dnevnice za put i boravak u Americi, već je lažno prikazao
kako je na putu bio mnogo duže nego što je to zaista bio slučaj.
Još od devedesetih godina prošlog
veka većinu elektronskih medija u Srbiji kontroliše, ili pomaže neka od
fondacija koju je osnovao Džordž Soroš, američki milijarder
mađarsko-jevrejskog porekla. Cilj ovih fondacija je da narod u ovoj zemlji
potpuno oglupi i otupi kako bi bio prijemčiviji za političke manipulacije.
Jedan od načina da se to postigne je i emitovanje besmislenih serija iz
inostranstva pomoću kojih se gledaocima uporno prenosi neka od poruka
političkih krugova okupljenih oko Soroša. Još u vreme najveće inflacije i najstrašnijih
sankcija nametnutih našoj zemlji, između 1992. i 1995. godine Sorošove
fondacije su za emitovanje jedne epizode neke njihove sapunice plaćali do
milion nemačkih maraka televizijama spremnim na saradnju.
Pošto je posle petooktobarskog puča
došlo do zakonskog regulisanja medijskog neba u Srbiji, stvorio se još
povoljniji prostor za delovanje Soroševih fondacija. Stvaranjem RRA svi emiteri
radio ili televizijskog programa u Srbiji morali su da dobiju dozvolu za dalji
rad, a to je za rukom pošlo isključivo onima koji su narodu ispirali mozak za
pare dobijene od Soroša. Oni emiteri koji su nekim čudom uspeli da dobiju
dozvolu iako nisu ispunjavali ovaj uslov ubrzo su se suočili sa problemima zbog
kojih su morali ili da promene svoju uređivačku politiku ili da se povuku iz
posla.
Jedna od stručnih službi u okviru RRA
bila je i Služba za izvršenje. Njen zadatak bio je da sprovodi naređenja vrha
Agencije i onemogućuje rad onima koji nemaju dozvolu za emitovanje ili im je
ista oduzeta. Nju je, po naređenju svojih stranih mentora, ugasio vladika Porfirije,
jer se pokazalo da u Službi sede ljudi koji nisu spremni da krše zakon.
Po želji podmićenih članova Saveta RRA
u Srbiji postoji nekoliko zaštićenih piratskih emitera koji bez problema rade
iako nemaju nikakvu dozvolu. Greška Službe za izvršenje bila je što je,
poštujući zakon, udarila na jednog od njih.
Zoran Majdak je državljanin
Hrvatske i istaknuti pripadnik LGBT lobija u Srbiji. U našoj zemlji se bavi ne
samo radio piraterijom, već i klasičnim prevarama. Posle četiri godine nesmetanog
piratskog rada Majdakovih radio stanica Savet RRA je izdao nalog Službi za
izvršenje da iste isključi iz etra. Nalog je, međutim, sadržao usmenu klauzulu
da se kontrola ima izvršiti samo na jednoj lokaciji, koja je dogovorena između Majdaka
i njegovih zaštitnika iz RRA, a ne, kako zakon to predviđa, svuda gde postoji
osnovana sumnja da se odatle vrši nelegalno emitovanje radiodifuznog programa.
Trik je bio u tome da se javnosti predstavi kako državni organi nešto rade, a
da se istovremeno ne osujeti hrvatski gej aktivista.
"Navućiću ti sina na
drogu."
Držeći se zakona i pismenog naloga,
a ignorišući usmene sugestije, pripadnici Službe za izvršenje su otkrili odakle
se zaista emituje program Majdakovih radio stanica i iste zatvorili na užas Porfirija
i ostalih podmićenih članova Saveta RRA. Posle toga za Službu više nije smelo
da bude milosti, pa se ista od tada do gašenja koristila samo da zatvori benigne
seoske radio stanice koje emituju bez dozvole, dok su se slučajevi osetljivi
kao Majdakov predavali nekom drugom ili se uopšte nisu ni procesuirali.
Koliko su moćni piratski emiteri
koji su pod zaštitom Soroša vidi se upravo iz Majdakovog slučaja. Početkom
decembra 2012. godine svi domaći mediji su pompezno objavili vest kako je
uhapšena organizovana grupa koja se bavila prevarama putem radijskih i
televizijskih kvizova u kojima su učesnici slali SMS poruke ili se telefonskim
putem uključivali u program.
Privedeni su bili Radivoje Pušonja
i Dušan Morača, ali i Sava Morača, Vlado Stefanović, Ivana Nikolić, Marko
Gajić, Marko Šolajić, Sretenka Morača, Jožica Plevnik, Aleksandra Đerić, Jasna
Krsmanović, Aleksandar Lazić, Zoran Majdak, Branko Kostić, Marko Aćimović (Majdakov
tadašnji dečko i najbliži poslovni saradnik), Čedomir Tasovac i Vladan
Petrović.
Prema tadašnjim navodima krivične
prijave Službe za borbu protiv organizovanog kriminala, ovim osobama se stavljalo
na teret da su kao pripadnici organizovane kriminalne grupe organizovali lažne
kvizove i nagradne igre. Oni su navodili gledaoce i slušaoce više radio i TV
stanica "da, pozivajući studio ili šaljući SMS, preko takozvanih
kratkih brojeva učestvuju u simulovanim kvizovima i nagradnim igrama".
Cene poziva i poruka preko tih brojeva bile su znatno više od redovnih tarifa ,
a svi pozivi gledalaca i slušalaca držani su na čekanju kako bi se uvećao
broj impulsa, odnosno troškovi osoba koje su se javljale. Smatralo se da su
članovi Majdakove bande građane Srbije oštetili za 32 miliona evra, mada su
upućeni verovali kako je suma daleko viša.
Osim što je organizovao lažne igre
na sreću Majdak je bio i vlasnik većeg broja nelegalnih radio i TV stanica: Narodnog
radija, MHC televizije, MHC TV - Prve ženske televizije, a
zloupotrebljavao je i radio Centar koji je protivpravno stavio pod svoju
kontrolu otimajući ga od pravog vlasnika.
Pripadniku Službe za izvršenje koji
je došao u studio piratskog Narodnog radija kako bi ga isključio Majdak
je pred svedocima glasno zapretio: "Navućiću ti sina na drogu."
Ova pretnja nikako nije bila bez osnova, budući da je najvažniji finansijer Majdaka
i njegove bande bio jedan Albanac sa Kosova, iz Suve Reke, za koga se zna da je
jedan od najvećih narko dilera na ovim prostorima.
O svemu je odmah službeno obavešten
Savet RRA, ali umesto da pomognu istražnim organima članovi ovog tela su činili
sve kako bi se istraga obustavila, a cela afera zataškala. Posle prvih
obaveštenja o hapšenju članova Majdakove grupe ni jedan jedini medij u Srbiji
nije ništa više objavio na tu temu. Sve je prekrio zaborav.
Majdak i njegovi kompanjoni su
veoma brzo pušteni iz pritvora, a kao znak izvinjenja što su uopšte bili žrtve
primene zakona Republike Srbije RRA je ovom gej aktivisti i njegovim kompanijama
izdao sve potrebne dozvole kako bi piratske stanice ubuduće mogle legalno da
funkcionišu. Radi veće zaštite Majdak je, ipak, sedište svoje prevarantske
firme iz Beograda preselio u Budimpeštu.
Novac koji je Majdak zaradio varajući
građane Srbije predstavlja samo manji deo njegovih prihoda. Daleko više para on
dobija od Soroša i njegove grupacije kako bi finansijski namirio članove srpske
vlade, visoke funkcionere Ministarstva telekomunikacija i Porfirija i njegove satrape
u Savetu RRA. Tim parama se finansira medijsko porobljavanje Srbije. Porfirije
nije sklon ljubavi prema osobama istog pola, ali očigledno nije ni gadljiv na
milione koje dobija iz ruku homoseksualca.
Najveća prevara koju je izveo Porfirije
za račun Soroša jeste gušenje zemaljskih emitera i forsiranje kablovskog
prenosa. Najvažniji provajderi kablovskog prenosa radio i televizijskog
programa, među njima na prvom mestu sveprisutni SBB, čvrsto su u rukama Soroša.
Zbog toga zemaljski emiteri plaćaju pedeset puta više naknade Republičkoj radiodifuznoj
agenciji od onih koje plaćaju kablovski emiteri. Sa druge strane, samo desetak
odsto ukupnog programa se danas preuzima putem klasičnih antena, dok ostatak
ide preko kablovskog sistema.
Podmitljivi članovi Saveta RRA
Kontrolišući kablovske provajdere Soroš
u suštini kontroliše i emitere. Najbolji primer za to je TV Jerina iz
Smedereva kojoj je kablovski provajder Kopernikus onemogućio
emitovanje, jer je uporno izveštavala o srpsko - ruskom prijateljstvu. Kada
neki emiter napusti uređivačku šemu koju su mu nametnuli Soroševi saradnici, kablovski
provajder ga jednostavno isključi uvodeći na taj način u Srbiju ponovo cenzuru.
Iz ovog razloga, a potkupljen
milionima evra koje mu redovno od Soroša donosi Majdak, Porfirije sprečava veće
finansijsko opterećivanje kablovskih emitera i provajdera, ali i uvođenja reda
u ovu radiodifuznu oblast.
Drugi veliki i zaštićeni piratski emiter,
iako daleko manji od Majdaka, je Zoran Jajić iz Novog Sada, ulica
Kapetana Berića 1. Jajić je svojevremeno bio u zatvoru zbog dvostrukog ubistva
za koje je osuđen na samo četiri godine robije. Kako je ubio dva brata koja su
mu dugovala novac, Jajić je kasnije objašnjavao: "Bila je to početnička
greška. Kada nekog ubijem više ne mogu da mu naplatim dug."
Osim piraterijom, zelenašenjem i
ubistvima Jajić se bavi i prodajom automobila, kao i iznudama. On od manjih emitera
naplaćuje zaštitu, odnosno skuplja pare koje predaje Goranu Karadžiću,
zameniku predsednika Saveta RRA. Zauzvrat ovi piratski emiteri i dalje
nesmetano mogu da rade.
Jajić se pominje kao vlasnik
nekoliko radio stanica: Radio DOL, Radio Jesenjina, Radio
Krajine, a bio je vlasnik i Radio Boss-a. Veruje se da je stajao i
iza radija Srpska Krajina. I pored svog neprestanog piratskog rada Jajić
se poslednji put pred sudom pojavio 2009. godine. Posle toga nije pokrenut ni
jedan jedini sudski postupak protiv njega.
Pošto je on daleko manji donosilac
para od Majdaka, sa njim kontakt ne održava Porfirije, već njegov zamenik Karadžić
kome je Jajić, osim para, poklonio i džip. Pripadnici Službe za borbu protiv
organizovanog kriminala su svojevremeno po nalogu Tužilaštva za organizovani
kriminal pratili Jajića i jednom prilikom ga snimili kako u kafani prijateljski
razgovara sa Karadžićem. Fotografiju ekskluzivno objavljujemo, a istraga protiv
Jajića je momentalno obustavljena kada je postalo jasno da će tim putem da se
stigne do podmitljivih članova Saveta RRA.
Osnovni posao Gorana Karadžića je
da prikuplja novac za Porfirija. Radi se o sumama koje ovaj episkop smatra
"sitnim" zbog čega ne želi da se lično deranžira, pa na pregovore i
isplatu šalje svog zamenika. Kako je Karadžić kadar Demokratske stranke posle
dolaska na vlast naprednjaka govorilo se da će na tom mestu da ga nasledi neki
od kadrova SNS-a. Onda mu se neočekivano osmehnula sreća.
Upražnjene frekvencije ugašene TV Avale
stigle su na licitaciju, a Porfirije je od eventualnog zakupca tražio najmanje
dva miliona evra kako bi mu obezbedio pobedu na konkursu. Pola miliona je
trebalo da dobije kurir Karadžić, milion evra Porfirije, dok bi ostatak
podelila tri člana Saveta RRA, pošto je potrebno da za predlog glasa najmanje
petoro od devet članova.
Posle više neuspeha, odnosno ponuda
koje su bile ispod dva miliona evra, konačno se pojavila mušterija spremna da
ispuni episkopova finansijska očekivanja. Radilo se o TV Nova iza
koje stoji kapital nepoznatog porekla, mada se veruje da je većinski vlasnik i
finansijer istaknuti član neoustaškog pokreta. Preuzevši od ove kompanije dva
miliona evra Karadžić je za sebe zadržao pola miliona, dok je ostatak, umesto Porfiriju,
odneo Aleksandru Vučiću. Posle ovoga se odnos SNS-a prema Karadžiću
bitno promenio, a Vučić je izdejstvovao da većina frekvenciji koje je koristila
TV Avala budu dodeljene TV Novoj. Porfirije se nije bunio da ne
bi sukobom sa osvetoljubivim prvim potpredsednikom Vlade ugrozio ostale svoje
prihode.
Jedan od načina na koji Porfirije
izvlači milione iz državnog budžeta jeste i namerno gubljenje sudskih sporova,
kao što je bio slučaj sa SOS kanalom. Kada neki emiter na ovaj
način dobije za sebe povoljnu presudu on od države naplati višemilionsku svotu
kao odštetu, a novac deli sa nikada zadovoljnim Porfirijem.
A1.
Ovde radio Zlatousti
Episkop Porfirije (Perić) se kao
predsednik Saveta RRA nalazi u stalnom sukobu interesa, budući da istovremeno
ima i visoki čin u Srpskoj pravoslavnoj crkvi koja je jedan od najznačajnijih
korisnika emisionih dozvola koje dodeljuje RRA.
Tako su dozvole za emitovanje
dobili sledeći emiteri: Radio Zlatousti (Eparhija šumadijska srpske
pravoslavne crkve, odgovorno lice: protojerej Stavrofor dr Zoran Krstić,
a glavni i odgovorni urednik: protojerej Milić Marković), Radio
Mileševa (Eparhija mileševska Srpske pravoslavne crkve, odgovorno lice:
episkop mileševski Filaret, glavni i odgovorni urednik: arhimandrit Nektarije
Janković), Radio Istočnik (Radio pravoslavne eparhije Valjevske
istočnik, odgovorno lice: episkop valjevski Milutin, glavni i
odgovorni urednik: jerej o. Milovan Teovanović)... Ukupno SPC ima 11
legalnih radio stanica na teritoriji Republike Srbije.
A 2.
Radio na lomači
Postoje mnogobrojni slučajevi kada
je Savet RRA, umesto da ugasi piratske stanice, istima na volšeban način izdao
dozvole. Poznati su sledeći slučajevi, mada ih ima daleko više: 29. 12. 2008.
izdata dozvola za TV 24 -Društvo za
posredovanje, trgovinu i usluge R-24-Beograd- (vlasnik Zoran Majdak, bivši Radio 024), 31.8.2010. doneta odluka o izdavanju
dozvole za Udruženje Roma Novi Sad - Radio
Romano King (vlasnik Zoran Jajić), kao i za Radio i TV Jocker 88,10 FM (vlasnik Radiša Stokić pr, Srednjevo, Veliko Gradište - pretio
bombom i razbijanjem vrata - zabeleženo u stanici MUP-a
Stari Grad), 06.03.2013. data dozvola
emitovanja za privredno društvo Radio Tornado FM d.o.o, Lazarevac - Radio
Tornado (vlasnici Melka i Vuk Mirković, Radio Kosmos, krivično gonjeni zbog
povrede pečata, Melka pretila spaljivanjem
ispred zgrade Vlade)...
Isto tako na neobjašnjiv način se povlače odluke o
izricanju kazni pojedinim emiterima. Tako su opomene i upozorenja dobili TV
Palma plus, TV Studio B, TV Bel Ami i TV Kopernikus, a potom su iste povučene i nisu objavljene na sajtu.
A 3.
Skuplja dorada od nabave
Sindikat Nezavisnost o stanju u RRA
izveštava:
"...Dovedni su ljudi
sa raznih strana, ne po znanju i umeću, već po "moralno-političkoj" podobnosti i postavljeni na rukovodeće pozicije. Pri tom, u praksi se pokazalo, da
su to ljudi koji zaista ne poseduju, ponekad ni elementarno znanje o
zakonu, emiterima, a da ne pričamo o
"ekspertskom "znanju, kako je to verovatno prezentovano članovima Saveta. Treba samo pogledati izveštaje o nadzoru nad radom emitera, na sajtu,
treba sagledati vremenske okvire koji su potrebni za izradu takvih izveštaja, jer ne postoje normativi po kojima se
radi, nego se na primer tokom predizborne kampanje 2012. godine iz dana u dan
menjaju odrednice, finalni izveštaji prekrajaju i
po 5-6 puta...zavisno od naloga i naravno od stranke koja će pobediti na izborima....
Na
sajtu postoje izveštaji i iz 2003. i 2004. godine koji su "ručno" urađeni, pregledanjem VHS kaseta, merenjem vremena
klasičnim tajmerima...propuštajući programe kroz
"Softver" specijalno za to urađen, niti se dobijaju validni rezultati, niti ta nadogradnja softvera
ima smisla, nego verovatno nekome služi kao dodatni prihod ili referenca, za neki
drugi posao....Sigurno postoje bolji i jeftiniji softveri, univerzalniji, ljudi
su išli na sajmove,
istraživali po
internetu...
Zbog navedenih razloga, ne
radi se redovan posao: na primer, ne vrši se nadzor nad većinom regionalnih emitera,
o lokalnim da ne govorimo; ne vrši se nadzor nad
radom kablovskih emitera, a oni su i te kako važan segment, jer se dozvole daju mnogo lakše i brže nego dozvola za terestrijalne emitere, naknade za te dozvole su niže i iznose samo 5% od terestrijalnih i sami emiteri
ne plaćaju ostale dažbine kao svi ostali emiteri koji su dozvole
dobili na javnim konkursima."
Umesto da se kupi već postojeći i isprobani softver za praćenje sadržaja televizijskih
programa, za više miliona evra napravljen je
skuplji, za čiju doradu se više puta godišnje izdvaja više para nego što je bila nabavna
cena. U vezi ovoga sindikalci konstatuju: "Nenamensko trošenje sredstava ne treba ni
uzimati u razmatranje. To je već ceo slučaj za dobre revizore ili finansijske inspektore, ako
su zainteresovani da se time bave."