Rocky Stars Club

 

Uređuje Rajko Roki Dvizac

 

Hleb i čokolada…

 

Radio - prva i poslednja ljubav

 

Ovog meseca napuniće se tačno 39 godina kada sam odlučnim koracima ušao u novinarstvo. Kao brucoš FPN  odvažio sam se da krenem mermernim stepenicama Radio Beograda i uđem u studio u kome je Nikola Karaklajić snimao kultnu muzičku emisiju „Veče uz Radio"

Mesecima sam redovno dolazio na snimanje gotovo svake emisije.Bio sam češće na snimanjima,nego na predavanjima na fakultetu.Upijao sam kao sunđer ne samo ono što mi je rečeno da radim,već i ono što su drugi radili,od voditelja Nikole Karaklajića do tonaca Radeta Ercegovca i Veselina Maldanera.

Tek posle nekoliko meseci dozvoljeno mi je da se i sam oprobam kao voditelj. Izgovorio sam jednu jedinu rečenicu ali za mene je to bilo veliko kao da sam se popeo na Mont Everest. U Radio Beogradu kao ozbiljnoj medijskoj kući sve se radilo polako, ali temeljno. Moja vrela tinejdžerska krv nije mi davala mira. Želeo sam da brže napredujem, ali to stroga pravila jednostavno nisu dopuštala.

Bilo je potrebno strpljenje, upornost i rad. Nestrpljenje me je izdalo jednog dana u pauzi predavanja na fakultetu i ja sam okrenuo broj telefona redakcije rok magazina „Džuboks". Javio mi se lično glavni urednik Petar Popović. Predstavio sam mu se samouveren: „Ja sam Roki Dvizac, najbolji mladi novinar u Beogradu i hoću da pišem za Džuboks"!

 Valjda se moja smelost dopala Peci i on me je odmah primio.

Moj prvi novinarski zadatak bio je intervju sa Kornelijem Kovačem…To je bilo prvi put kada sam svojevoljno napustio Radio...Iako sam karijeru nastavio da gradim u novinama, zov prve ljubavi - Radija nije prestajao.

Posle nekoliko godina, krenuo sam sve iz početka. Mada sam živeo u Beogradu, vikendom bih dolazio u Inđiju i u tamošnjoj lokalnoj radio-stanici odlučio da vežbam glas i ubijam tremu pred mikrofonom. Osmislio sam dve emisije koje sam vodio uz pomoć tonca Imreta Koroknaija. Prva je bila „Top lista 3x5" (prva emisija takvog tipa u Sremu) a druga „Slomljena srca" (emisija za zaljubljene). U to vreme u celoj Vojvodini postojala je samo još jedna emisija sličnog profila „Randevu…" na Radio Novom Sadu i kotirala se kao najpularnija. U početku obe ove emisije smo snimali a kasnije emitovali.

Tek kada smo se Imre i ja „uhodali kao tim",počeo sam da ih vodim uživo. I to je bio presedan na Radio Inđiji. Odmah posle prvog emitovanja emisije „Slomljena srca" u Radiju se desilo čudo do tada neviđeno. Na snimanje druge emisije svi su me dočekali uzbuđenih i ozarenih izraza lica. Imre mi je rekao da se hitno javim glavnom uredniku, Lazaru Atanackoviću.

On mi je čestitao i sa ponosom pokazao razglednicu koja je stigla „čak iz Zrenjanina" u kojoj se hvali moja emisija.To je bilo prvi put da se neko javio Radio Inđiji van teritorije opštine i čak iz Banata.

Nedugo potom, glavni urednik mi je ponudio da me prime u stalni radni odnos u Radio Inđiju. Nevoljno sam pristao i oni su raspisali konkurs. Umesto u 9 pojavio sam se u 12  sati da im saopštim da sam se predomislio i da ostajem u Beogradu.

Tako sam po drugi put napustio Radio. Ali mikrofon me je i dalje privlačio. Kada se pojavio Zoran Modli sa svojom „Letećom diskotekom". dogovorio sam se sa Imretom da to isto učinimo i mi. U Vojvodini smo osnovali prvu putujuću diskoteku „Lokomotiva" (po istoimenom hitu Litl Eve).

Za par godina koliko smo radili, postali smo toliko popularni da su nas, verovali ili ne, zvali čak i na seoske slave da nastupimo umesto rok grupa.

Prva ponuda da se vratim na radio stigla je od Dragana Jelića, jedne od legendi Studija B. Pristao sam, ali pod uslovom da vodim svoju autorsku emisiju „Guma za žvakanje". To je bila jedna potpuno zajebantska emisija sa otkačenim temama (primer - kako položiti neki ispit a da ništa niste učili, da li se u hotel „Jugoslaviju" može ući u radničkoj bluzi itd).

Dragan mi je ponudio da radim koju god hoću emisiju, samo ne moju, autorsku. Kad sam ga upitao zašto, odgovorio mi je iskreno:

- „Ma, sviđa mi se tvoja emisija ali već posle 2-3 emitovanja postaćeš radio zvezda a onda ćemo imati problema sa tobom. Uzmi koju god hoćeš drugu, već postojeću emisiju i ja ti garantujem da ćeš se do kraja godine zaposliti za stalno u Studiju B"?!

Zahvalio sam mu se i ostao - slobodan novinar. Kad već spominjem Studio B, pre neki mesec ponudio sam direktoru  Timofejevu dve svoje nove autorske emisije a on nije našao za shodno ni da me udostoji odgovora?! Pitam se, šta bi na to rekao legenda Dragan Jelić? Utehu sam ponovo našao u Radio Inđiji koja je već postala moderan radio. Nisam radio ni jednu emisiju ali sam im pomogao da se afirmišu i ponovo pređu opštinske granice.

Zahvaljujući mojim savetima postali su najpopularnija lokalna stanice čija je popularnost stizala i dalje od njihovih radio-talasa, do Sarajeva i Zagreba. Baš tu su svoj debi, između ostalih imali „Hari Mata Hari","Merlin","Garavi sokak","Jugosloveni" itd.

A vrhunac priznanja njihovoj slavi bila je ponuda „Jugotona" (Zagreb)  da se reklamna kampanja njihovih ekskluzivaca pravi baš tu u Radio Inđiji! A negde posle „oktobarske revolucije" našao sam se na raskrsnici. Da li da iz „TV Novosti" pređem u „Evropske Novosti" ili da postanem glavni urednik novoosnovanog privatnog Mega Radija u Inđiji.

Ljubav prema radiju i želja da se ponovo posvetim književnosti isprovocirala me je da napravim grešku i preuzmem Mega Radio.

Istina, napravio sam sjajan noćni program „Pendžeri ravnice"  i kultnu autorsku emisiju „Boja ljubavi" koja je postigla neverovatnu popularnost iako je pravljena u provinciji.

Emisija je imala armiju pristalica koji su hteli da kamenuju Radio kada sam objavio da sam primoran da ga napustim i ugasim „Boju ljubavi".

Tek tada sam shvatio na šta je Dragan Jelić mislio kada me je nagovarao da ne radim autorske, već tuđe emisije.

Pre godinu dana krenuo sam sa idejom da ponovo aktiviram hit emisiju „Boja ljubavi" i poslao preko 150 pisama u preko 100 radio stanica! Za „Boju ljubavi" su interesovanje pokazali Radio Beograd, Beograd 202, Međunarodni Radio Srbija, Radio Novosti, Radio 3, regionalni Radio Srem (Ruma) i lokalni Radio Ozon (Sr. Mitrovica).

Sa beogradskim radio-stanicama nije došlo do saradnje zbog nedostatka novca (osim Radio 3  - zbog nerazumevanja koncepcije). Neprofesionalni ispad Radio Srema ni danas ne razumem. Jurili su me danima, a onda, odjednom, bez ikakvog razloga „ućutali", ne odgovarajući više ni na pisma ni na pozive mobilnim. Šta će im Radio zvezda, šta će im hit emisija?! Na slušaoce niko nije mislio.

Žao mi je „neočekivanog odustajanja" Radio Ozona. A sve za sitne pare…Bruka…Spisak „ćutologa" je podugačak. Ćutanje je jedini bio odgovor Radio S, Naxi Radija,Radio Pinka,Radija B 92,Radio Fokusa, Svet plusa, Radio Jata, Bum Bum radija, Roadstar itd itd…sve do broja sto, kako onih internet, tako i sa zvaničnom frekvencijom…

"Miško puštaj pesmu koju TI voliš a ne šta slušaoci vole i žele. Krevelji se do besvesti,čitaj naslove iz žute štampe dok i sam ne požutiš" - moto je ovih nazovi radija. Zato odavno nemamo ni na jednom radiju ni hit emisiju, ni radio zvezdu...Kakav klozet - takva i kafana. E, sa tim manirima poslovno/profesionalnog komuniciranja i takvim „muzičko/voditeljskim" radio timom hoćemo u Evropu. Čak bi i Siniša Mihajlović sastavio bolji tim.

Moja prva i poslednja ljubav - Radio, kao da se našao u Zoni sumraka. A tu se samo svećom može pronaći poneka hit emisija i Radio zvezda. Vozi Miško do sledeće (radio) stanice…Možda, ipak, negde pronađem Čoveka koji voli radio?!

 

……………………….                                          

Zlatni sponzor rubrike „Olukmont Azinović" Inđija Sremska 15. Tel. 00 38163 2000 41

Izrada i montaža građevinske limarije (pocink,obojeni pocink - 6 boja, bakar, cinkofit)..Usluge sečenja i savijanja do 6 m dužine…Pokrivanje krovova…"Olukmont Azinović", Ime koje garantuje kvalitet

………………………