Zrenjanin
Posledice
nazadne 2013. i obećanja starih prevaranata za neizvesnu 2014. godinu
Proslava
propasti u Ruglogradu
Utisak
o prohujaloj, neparnoj godini u srednjem Banatu neodoljivo podseća na refren, ne
d'o ti bog vaku, nikakvu vlast. Nekadašnji centar kulture Vojvodine u eri
jake privrede boluje od vulgarne vlasti i njenih (ne)izlečivih bolesti, primitivnosti,
prostakluka i ignorantskog odnosa prema sugrađanima, armiji (samo)prezrenih
malih ljudi bez sadašnjosti (budućnost - malo morgen).
Zoltan
Horvat
Godišnje zvanične rang liste najuspešnijih krcate su pojedincima i kolektivima
koji sami sebe predlažu za nagrade, sponzorišu ih i, naravno, nakon primanja
istih, besramno u mikrofone lažu da su ih priznanja, „baš
iznenadila". Razumni, vredni, dobri i požrtvovani ljudi i njihovi
timovi, nosioci aktuelnog razvoja nisu u fokusu ovdašnjih (be)sramnih medija,
pa lista pod radnim naslovom deset dobrih premalo za stotine loših gura
srednji Banat u živo blato.
U
vrhu liste dobrih u kontinuitetu je Živanko - Žika Radovančev, direktor
zrenjaninskog Mlekoprodukta. Čitava njegova umetnost rukovođenja
uspešnim kolektivom svodi se na hteti, znati, hoću, moram, zapnimo svi i
nemamo se čega bojati. Apsolutni autoritet zrenjaninske privrede ne
voli publicitet, ali, kao retko popularan i uvažen socijalista nije imun na
lokalno lakrdijaško vođenje SPS-a od strane nekolicine (samo)izabranih koji su
se potpuno oteli kontroli.
Braća
Voja i Milan Mrkšić, vlasnici uspešne privatne firme Mrkšićevi salaši
u Srpskom Itebeju, prepoznatljivog banatskog proizvođačkog brenda, pokazuju da
trenutno 250 zaposlenih svih nacija i nacionalnosti može da opstane u rođenom
selu i skromno živi od dobrog rada. Voja i Milan, retko pošteni i odgovorni
ljudi zabrinuti za opstanak banatskog sela, poštuju saradnike, mahom mlade
ljude. Kontinuitet rasta Mrkšićevih salaša je proizvodnja zdrave
hrane, sveže meso i friški proizvodi svakog jutra (prethodne noći se preostalo
meso automatski povlači iz prodajnih objekata).
Samoreklamerski
trgovački lobi izvikanih zrenjaninskih lidera ZREPOK-a, uz obilatu pomoć
ovdašnje vlasti, ne remeti poslovni duh koji caruje u Srpskom Itebeju, naselju
nerazvijene opštine Žitište. Predrag Amižić, direktor renomirane žitištanske
firme Agroživ, nije privrednik - čarobnjak, ali je u firmi sa više od
1300 zaposlenih iz svih naselja opštine koju dežurni dušebrižnici zovu
političkom firmom, u potrazi za trajnim rešenjem opstanka strateške proizvodnje
na sopstvenoj zemlji. Dosledna bitka za suživot jednako ugroženih radnika koje
dnevna politika opasno sukobljava, nudi renomiranog strateškog ino partnera, pa
je na Amižiću i njegovim saradnicima trnovit put kojim se najređe ide,
upornog ganjanja konkretne proizvodnje i borbe protiv strahova i predrasuda
malog čoveka.
Carska
bašta d.o.o iz Mužlje, banatski lider u proizvodnji povrća, nakon 5 godina od
formiranja, preraslo je u ozbiljnu privatnu firmu sa 20 zaposlenih. Đula Madaras
i njegovi saradnici ozbiljnom proizvodnjom povrtarskih kultura
koju prati Institut za poljoprivredu u Zrenjaninu, jačaju ekonomski razvoj sela
i o(p)stanak mladih.
Lutkari
zrenjaninskog Narodnog pozorišta Toša Jovanović, lideri su lutka
scene u regionu, kointinuirano ovenčani nagradama za kreativan dijalog sa
decom, ponos su kulture grada. Irena Tot, Jovan Caran, Kristina Mirkov,
Danilo Mihnjević, Miroslav Maćoš, Andrija Poša, Olgica Trbojević, Nataša Milišić,
Aleksandar Dragar... predstavljaju hrabru i talentovanu četu ovdašnjih
umetnika koji, kompliment je to, liče na nekadašnje glumačke bardove i boeme
grada (jedan je Vlada Grubanov).
Vrhunski
studenti su, umesto ponosa grada i garantovane budućnosti srednjeg Banata, na
marginama margina. Neki od njih, super talentovani, poput gospođice Đurđić
ili gospodina Repije sa prosekom ocena jedva 10, nisu ni kročili
u Gradsku javnu kuću, jer nisu nikad ni pozvani. Na drugim mestima,
traže ih drugi, daleko, daleko jači, a vala, nisu ni ljubitelji fotografisanja
sa ovdašnjim antifotogeničnim i netalentovanim (blaga reč) funkcionerskim guzonjama.
Od ovdašnjih (nazovi) političara, iznad proseka digli su se Rade Bulajić,
Ivan Bošnjak, Milan Repija, dr Đukanović, Saša Santovac, Aleksandar Marton,
Tanja Dulović...premalo za sraman utisak i nazadnjački zadah koji se
širi deponijom kadrova u Gradskoj kući, javnim preduzećima i
ustanovama.
Oni
koji istinski uživaju u ovdašnjem Ruglogradu, a njihov rad ne
vredi ni pišljiva boba, ne mogu da se dovoljno nabroje ni u najdebljim knjižurinama.
Prvi negativan pik je Goran Knežević, iz milošte Regionalni Isus. Način
na koji ovdašnji Isus uteruje vlast u svoje sugrađane sa svojim nazadnjačkim
„Apostolima" (Džeger, Daksi, Dača, Peđa, Ivan, Čedo...) vređa
inteligenciju prosečnog Zrenjaninca. Po Isusu protekla godina nije bila
spektakularna, ali da obećava, sve u šesnaest obećava. Investicije u
Zrenjaninu NULA, fabrika vode proterana, stručni, mladi i sposobni tek sa
stranačkim obeležjem SNS bez ikakve stručnosti, platetine i reprezentacija
"Apostola" - bogovske, Zrenjanin - partijski grad. Isus se
"istakao" i izjavama tipa da je za katastrofu srednjeg Banata kriva
demokratska vlast u kojoj je on u kontinuitretu bio osam dugih godina?!?
Ovdašnja opozicija se sprema da Isusa predloži kao kandidata za Nobelovu
nagradu iz oblasti naprednih vizija: unapred se zna da će biti u svakoj
narednoj vlasti.
Goran
Kravarušić i Bojan Putić, direktori izvikanih javnih preduzeća Direkcije i Vodovoda, rak rana su
Zrenjanina. Apsolutni diletantizam i osudu ogromnog dela javnosti javnosti
"pokrivaju" molitvama Isusu da ih sačuva od razjarenih radnika u
preduzećima gde se pažljivo „neguje" sukob među zaposlenima.
Ovdašnja
Palata (ne)pravde „bogata" je postavljenim personama koji su, najblaže
rečeno, em zalutali, em znaju kako da se oduže onima koji su ih u Palatu
doveli.
Gordana
Putić, zamenik Osnovnog javnog tužioca u Zrenjaninu, inače supruga pomenutog
direktora Vodovoda, ulazi u anale pravosuđa kao VIP persona protiv koje
zemaljski zakoni ne važe. Naime, nijedna jedina krivična prijava protiv nje ne uzima se u
razmatranje! Dotična Gordana, iz samo njoj znanih razloga, odbila je kao
neosnovane elemente za pokretanje postupka protiv odgovornih u gradskoj kući.
Uvažena gđa zamenica u pismenoj formi saopštava da ne postoji zakonska
osnova za pokretanje postupka jer je umesto dva miliona dinara štete utvrđeno,
svega par stotina hiljada dinara štete (sudski predmet Br 072-0000002/2013-09).
Novo
"revolucionarno" tumačenje zakona podržao je i njen pretpostavljeni,
pa ostaje (ne)jasno kao dan, ko se usuđuje da imenuje ovakve kadrove.
Revoluciji na svim (nakaradnim) poljima nema kraja u srednjem Banatu, uz, na
kraju blistav podatak koji budi nadu da nije sve izgubljeno. Nije tačno da se
na porodiljskom odeljenju zrenjaninske bolnice mora plaćati 200 evra na ruke za
dobar tretman porodilja. Funkcioneri i postavljenja lica ne plaćaju ni filera.
Niko od njih ni ne dovodi porodilje u bolnicu, privilegovani se rađaju na
privatnim klinikama.