Lazarevac
Iz Kolubare milioni evra i dalje odlaze u džepove
malog broja veštih mešetara
Jednima kaplje, drugima curi
Upoređujući ono šta piše na isplatnim listama smenskih radnika u Kolubari, sa onim što je Zakonom o radu predviđeno, jasno je da su radnici u dužem vremenskom periodu uskraćeni za propisani deo zarade za smenski rad. Naime, Zakonom je predviđen minimalni procenat isplate po ovom osnovu od 26%, a Kolubara kao poslodavac, isplaćuje samo 2%. To znači da je neko "zarobio" skoro četvrtinu zarade za 4500 smenskih radnika. U pitanju je ogroman novac, a to znači da se desila još jedna velika pljačka u ovom privrednom gigantu...Tabloidov konsultant iz vrha Kolubarine administracije, istraživao je ovaj problem i došao do poražavajućih činjenica
......
Do radnog mesta u Kolubari se i ranije stizalo
teško, uz silne veze, urgencije, političke pritiske, podmićivanje i svega što
uz to ide. Danas je još gore. U atmosferi gde je sve moguće i nemoguće, gde
rukovodstvo, lokalni i oni drugi tajkuni kroje kapu, gde je reč gazde „božiji zakon",
stvorena je situacija da je sindikat, kao kapa poslodavca, koji za svaku
sitnicu preti "novim petim oktobrom", izdejstovavao kolektivni ugovor
po principu balansiranja. Tako su dozvolili da radnici pokrenu na hiljade
radnih sporova pred sudom u Lazarevcu, koje uz stručnu pomoć lazarevačkih
advokata pokrenuše radnici Kolubare, protiv svog preduzeće za naknadu štete
zbog neisplaćenog dela zarade po napred opisanom osnovu.
Istina u početku je krenulo vrlo stidljivo i
plašljivo. Uostalom kao tužiti majku Kolubaru koja te hrani, te koja je uhlebila
tvoju decu, rođake, gde ti je otac zaradio penziju? To su bili moralni obziri,
u principu poštenih ljudi, Kolubaraca. Neki ovo uradiše bez mnogo razmišljanja.
Odmah tužiše. Nastadoše antagonizmi onih koji su tužili i onih drugih sa napred
opisanim moralnim obzirima. Pored toga, niko nije bio siguran u pravni ishod
još 2008. godine započetih sporova...
I tako sve dok prva prvostepena presuda nije
doneta, na koju se Kolubara odmah žalila. Posle toga još nekoliko stotina
istih. Na sve je Kolubara, odnosno njihova pravna služba, uložila žalbe Apelacionom
sudu u Beogradu kao drugostepenom sudu. A onda tajac, čekalo se još nekoliko
meseci. Tada i neki od radnika se pokajaše što su tužili slušavši raznorazne
glasine i nagađanja, kako država neće doneti odluku protivnu samoj sebi,
odnosno jednoj od najjačih državnih firmi. Pa seljačke priče o „šutom i rogatom",
te posle toga obaveza radnika kao tužioca da nadokanadi troškove postupka u
slučaju gubitka spora. I tako sve do donošenja prve presude Apelacionog suda o
odbijanju žalbe Kolubare i potvrđivanja prvostepene sudske odluke.
To je bio ključ koji otvara novu Pandorinu kutiju.
Krenu tako još desetak hiljada novih tužbi. A iznosi nisu nezanemarljivi. U
zavisnosti od visine plate dosuđeni iznosi naknade štete posle veštačenja,
obračuna kamate i sudskih troškova su se kretali između 600.000,00 do čak
1.200.000,00 dinara.
Ovi iznosi bili bi i po nekoliko puta veći, jer je
bilo radnika koji su radili po smenama i po 20 i više godina, da nije bilo
ograničenja u Zakonu o radu oko zastarelosti potraživanja iz radnog odnosa koja
je ograničena na tri godine, te se isplaćeni iznosi odnose na ovaj period
unazad od podnošenja tužbe. I posle ovoga bilo je nevernih Toma, kako od toga
neće biti ništa, kako će neki „tata" lupiti šakom o sto i reći „dosta kako
vas nije sram", ili najčešće, oni koji su tužili prvi će dobiti otkaze,
jer Kolubara sama po sebi ima značajni broj viška radne snage.
Otkaz bi značio meru retorzije, odnosno uzvraćanje
istom merom, srpski rečeno: osveta. I opet sumnja, strepnja onih koji su tužili
pa i onih koji nisu, da li su dobro ili loše postupili. Međutim, sve se završi
onog momenta kada krenuše prva izvršenja i isplate pozamašnih novčanih svota pa
i za Kolubarce. Počeše čašćavanja, prozivanja i podjebavanja onih koje se „opariše"
onima koji nisu imali muda da tuže. To je kap koja je prelila čašu. Tada i oni
najveći sumnjivci i najmanje hrabri, pre svega pod pritiskom svojih najbližih tužiše
po ovom osnovu Kolubaru. Broj onih koji su tada podneli tužbe se popeo na
neverovatnih 99 %!
Drugi deo ove priče odnosi se na lazarevačke advokate.
U prvom naletu kada su radnici po prvi put tužili, kada se nije znalo kakva će
konačna odluka biti doneta, advokati pored svojih troškova koji im redovno
pripadaju po njihovom tarifniku, zaključiše sa radnicima i ugovore o posebnoj procentualnoj
nagradi, ako budu uspeli u sporu!
Taj procenat se kretao u početku 10 do 15 %, naravno
plus troškovi koji ima za preduzete radnje pisanja tužbi i zastupanja pripada.
Priča se kako je lazarevački advokat Jakšić u početku podigao kredit kod banke ne
bi li sam isfinansirao prvih nekoliko stotina predmeta, za troškove koje ne
trpe odlaganja, kao što su troškovi veštačenja. To je bio i mamac i magnet za
nove klijente, te poruke onima koji su mu dali punomoćje da ako dovedu još
deset svojih kolega da ih zastupa, dobijaju gratis advokatsku uslugu. Sistem
sličan multi-levelu.
Bilo kako bilo ovaj obrazac uspe, Jakšića
prigrabi sebi trećinu klijenata, te čovek za par godina na jeftin trik i
jednostavnu stvar zaradi par miliona evra! I ne samo on, još nekoliko lazarevačkih
advokata se dobro ovajdiše, te komotno posle ovoga mogu da idu u penziju,
uživajući plodove svog ne velikog i stručnog rada, ali gluposti i dualizma
poslovodstva i sindikata Kolubare. Pitanje koje se neumitno nameće je na čiju
štetu se obogati advokat Jakšić i slični? Neću da vređam čoveka, da kažem kako
je to nepošteno zarađeno, zloupotrebljeno ili nešto drugo protivpravno. On je
jednostavno imao sreće, našao se u pravo vreme na pravom mestu.
Na pitanje autora ovog teksta zameniku generalnog
direktora Kolubare za pravne poslove, sa početka priče još 2009. godine, zašto
Kolubara ne radi vansudska poravnanja ili reši ovaj problem van suda na drugi
mirni način, što ovaj pravni sitem daje mogućnosti, dobio sam odgovor kako
isplata po sudskim odlukama ide na teret EPS-a, a van suda, na teret Kolubare,
koja ima ograničena sredstva striktno dozirana iz EPS-a.
Sledeće pitanje je bilo zašto se po hitnom postupku ne
izmeni Kolektivni ugovor, te ispravi ranije napravljena greška, u delu isplate
zarade za smenski rad, te da se ista isplaćuje uz redovnu zaradu . Odgovor je
bio da se sindikat tome protivi, ili on se pita. Sledeće pitanje je bilo ko je
ovde lud da dozvoljava odliv više od 60.000.000 evra, od čega je kroz kamate i
sudske troškove otišlo najmanje 20.000.000 evra?
U međuvremenu, advokati su ukinuli ugovore o svojim
ekstra nagradama, jer faktički ne postoji nikakav rizik gubitka ovih sporova.
Rade za svoju redovne naknade utvrđene advokatskim tarifnikom. Kolubara je prestala
da se žali na prvostepene presude, ne bi li makar u tome smanjila sudske
troškove, jer je svaka žalba bila Sizifov posao. To što se ova ogromna sredstva
ne isplaćuju sa računa RB Kolubara, nego sa računa EPS-a, nije od velikog
značaja, jer se radi o novcu ovog naroda.
I tako već punih pet i više godina kako traje napred
opisano. Još se niko nije setio da treba nešto menjati i otkloniti manjkavost u
propisima koji regulišu ovu materija, odnosno uskladiti Kolektivni ugovor sa
odredbama Zakona o radu. Ovde ima svega sem domaćinskog poslovanja. Domaćin,
što bi se u konkretnom slučaju moglo nazvati poslovodstvo Kolubara, na čelu
prvo sa Tomićem, preko Jovičića i Ćerana, poznatijih kao Insajder zvezda, do
poslednjeg Grčića, glavnog igrača novih vlastodržaca za sve ovo vreme ništa ne
učiniše da se zaustavi dalje čerupanje Kolubare.
Kuća prokišnjava, zidovi su toliko vlažni i truli da
svaki dan preti rušenje, a oni umesto da krov poprave i spreče dalje
urušavanje, oni trule zidove prekrivaju novim slojevima krečenja ili fasade,
kako bi sakrili sopstvenu nesposobnost. Ovo i vrapci na granama znaju u
Lazarevcu. I ovi poslednji na čelu sa PP Vlade. Već godinu i po su na čelu
Kolubare.
Siguran sam da su ovog problema bili svesni već prvog
ili drugog dana posle ustoličenja, i šta učiniše da se dalje ne odliva velika
količina novca nešto manja od one koja je spomenuta prilikom zloupotreba
prilikom angažovanja privatne mehanizacije.
Da se razumemo. Pisac ovog teksta nikada nije bio da
se radnicima koji imaju neko pravo to isto uskraćuje. Konkretno pravo za
isplatu dela zarade u vidu tzv. smenskog rada.
Taj deo zarade je radnicima RB Kolubara mogao već više
godina biti isplaćivan uz redovnu zaradu, bez suda i sudovanja, i kojekakvih
komplikacija. Ali u Srbiji važi još uvek sistem, što jednostavno kad može komplikovano,
što jeftino kada može skupo, što pametno kada može glupo. I dok svakodnevno u
štampanim i elektronskim medijima čitamo i slušamo o krizi, stezanju kaiša,
štednji kao vrhunskom činu novog patriotizma, dotle u Kolubari curi na sve
strane. Svi to vide i znaju i ništa ne preduzimaju.
Bitno je da se gospodinu Aleku pokažu kako su
bolji od prethodnih, kako su sprečene zloupotrebe, pohapšene organizovane
kriminalne grupe na čelu sa portirom Perom i babaserom Grdanom. Portir Pera je
uhvaćen na delu kako je svoga komšiju Radišu penzionera pustio u trećoj smeni
na radno mesto i zajedno igrali tablić. Kod babasere Grdane na redovnom
godišnje popisu utvrđen je manjak 3 (slovima: tri) rolne dvoslojnog toalet
papira. Osnovano se sumnja da je imenovana iste prisvojila i odnela svojoj
kući.
I da ne ostanem dužan onima koji su na ovaj problem
blagovremeno upozoravali svoje poslovodstvo. Pre svega mislim na nekoliko
pravnika zaposlenih u Kolubari. Ukoliko bi problem malo više zategli dobijali
bi upozorenje da ne talasaju, da gledaju svoja posla ili će im babasera Grdana
dok nije uhapšena sada biti sekretarica. Tako od pravnih stručnjaka u
Kolubari postadoše konjušari, poslušnici koji su ne retko bili nagrađivani za
svoju poslušnost, a u suprotnom surovo kažnjavani i raščinjavani.