(P)likovi
Izdajnik, falsifikator i lažov: srpski
otpad - Dušan Janjičar
Aleksa Žunjić iz Vranje
Miloš
Antonijević
Samozvani analitičar Dušan Janjić ne ume da
prognozira ni kada će izbori biti raspisani, ali je sahranio već nekoliko
stranaka i finansijski ojadio sve koji su imali poverenja u njega. Već je
dozlogrdio i svojim zaštitnicima iz Amerike
„Kad god upalim radio", svedoči renomirani
novinar Ljubomir Živkov „Dušan Janjić, pa Dušan Janjić,
Dušan Janjić iz foruma za to i to smatra to i to, pitam bližnje kakav je to forum,
pa za etničke odnose, ma čije odnose, ja bih pre rekao da je ceo taj institut
samo Dušan Janjić, ima logo, faks, možda i pečat, ali ne shvatam od čega čovek
živi, jer ja što god sam rekao za neki medij nisam ništa nikad zaradio!"
Nema gde taj nije okačio svoju biografiju. Na
internetu sličicu svoju, uz prigodan tekst, deli šakom i kapom. Sad, na stranu
činjenica što je CV sročen nepismeno, ali bar možemo da razaberemo da je rođen
28. marta 1950. u Vranju. Diplomirao je na Pravnom fakultetu 1973., a na istom
je i magistrirao i doktorirao. Član Saveza komunista je postao
1968. Ali, u velikom Beogradu to nije bilo dovoljno za lagodan život, pa je
mlađani Janjić počeo da obigrava oko Službe. Prvo civilna, pa vojna, prvo iz „ljubavi
prema domovini", pa potom za pare.
Služba ga je smestila u kabinet nekadašnjeg
gradonačelnika Beograda Branka Pešića. U njegovom kabinetu je upoznao
Slobodana Miloševića. Naravno, zaljubio se odmah u njega. Lizao mu je dupe sve
dok nije shvatio da su oni napolju rešili da se Srbija mora rešiti Miloševića.
Počeo je da laže da je iz Saveza komunista dobrovoljno istupio 1988., a istina
je da je uz Miloševićeve i SPS skute bio gotovo do sudnjeg dana. Sa sadašnjom
ministarkom spoljnih poslova Hrvatske Vesnom Pusić organizovao je nekakav
Evropski pokret, samo da bi špijunirao Zagreb. Beograd zadovoljan, ali
zadovoljni i u Vašingtonu, Briselu, Berlinu... Izveštaji su,
naime, počeli da se pišu u duplikatu.
Jedan ide Službi, drugi ide u preko granice. I pare su počele ne da kaplju,
nego da teku...
Neposredno pre nego što će ga spoljašnje gazde
uveriti da će Milošević biti otfikaren osmelio se da uđe u novu stranku,
Socijaldemokratiju. Dok je služba kontrolisala
Socijademokratiju, sve je bilo da ne može biti bolje.
Mama Mira Marković je sredila da stranačku kasu redovno pune Karići, i
Janjić je uživao. Dok je pokojni predsednik Socijaldemokratije general Vuk
Obradović istraživao korumpirano srpsko političko dno, Janjić se
pravio mutav. Trošio je stranačke pare na putovanja. Ide, on, kao, da
objašnjava Stejt Departmentu šta treba u Srbiji da se radi i da sebe preporuči
za budućeg predsednika.
Kada je Vuk Obradović umro, mesto predsednika
Socijaldemokratije zauzeo je Janjić. Kasa još dostupnija, putovanja učestalija.
Ubrzo je račun bio blokiran. U rukovodstvu su već zapazili njegove sklonosti,
pa je bilo nagoveštaja da će se problem Janjić staviti konačno na dnevni red.
Obrukao se on, a obrukala se i stranka. Na izborima
je dobio čitavih 327 glasova, što znači da ni porodice članova Glavnog odbora
nisu glasale za njega i SD. Šta sad da radi?! Pare je davno spiskao, ostavku
nije hteo da podnese, Karić zaboravio da postoji, u zatvor nije želeo da ode...
NATO je ponudio brzopotezno rešenje svom vernom
slugi: rasformiraj Socijaldemokratiju, ona šaka jada što je toliko blesava da
te sledi razbežaće se po drugim partijama, neki su već to i učinili.
Tako se jedno vreme Dušan Janjić, sada već uveliko
poznat i priznat kao Dušan Janjičar, isticao u svojim naručenim analizama. Do
besvesti je ponavljao da će Srbija zatražiti prijem u NATO, što tamo gde treba
nije ostalo neprimećeno. Ni Moskva nije ostala ravnodušna.
„Ako mene pitate da li mi se delovanje čoveka koji
je predložio paralelno uklanjanje spomenika teroristima u Preševu i srpskim
policajcima u Divosinu dopada, odgovor je odrečan. Ipak, Dušana Janjića
poštujem kao surovo realističnu prethodnicu evroatlanske kobi Srbije",
primećuje autor priloga emitovanog na talasima Glasa Rusije.
Janjić nije izostavio da doda da vlast ne treba da
se svađa sa SAD i NATO. Borisu Tadiću i Ivici Dačiću je poručio da moraju da
počnu da druguju sa Hašimom Tačijem i Ramušem Haradinajem, pa mu je ovaj
potonji, poznat pod nadimkom Zmija, dodelio počasnu titulu albanskog bega.
Gde ćeš veće radosti za vranjanca Janjića! Nema veze
što ga se rodno mesto od sramote odreklo i što mu se preci u grobu prevrću.
Zapravo, čim je Haradinaj izašao iz haškog zatvora, Janjić je bacio oko na
njega. Prohtevi sve veći, troškovi sve veći, buđelar se morao popuniti i
kosovskim, drogom obeleženim parama.
U februaru 2012. Nova Socijaldemokratija Srbije
(NSD) izabrala je na osnivačkoj skupštini Dušana Janjića za predsednika . Predsednik
i Predsedništvo NSD su na osnivačkoj skupštini ovlašćeni da najkasnije do 25.
marta 2012. organizuju prvi izborni kongres i donesu potrebne odluke u vezi sa
učešćem stranke na predstojećim izborima.
Već je Janjić sebe video u fotelji Borisa Tadića, sa
kojim je prethodno debelo sarađivao. Upiškio se od sreće dok je novinarima
objašnjavao kako će NSD da bude treća po snazi stranka u Srbiji i kako je
njegov voljeni Tadić propao lik.
Kad taj „vrsni politički analitičar"
izvaga koji je političar u Srbiji dobio više šarenih bombonica od njegovih
gazda, taj se bez Janjićevog neće izvući. Ljubio je on i Vojislava Koštunicu. I
sve njegove mačke je zdušno ljubio, a svoje omladince odredio da sarađuju sa
bratskom DSS. Ljubio je i Zorana Đinđića, Tomislava Nikolića, jedino mu je
Vojislav Šešelj izmakao u Hag.
Prevareni članovi NSD-a su ustuknuli, ali neke je
uspeo da obrlati rečima da je ta „žvaka" samo za domaće tržište. Taman
posla, kleo se Janjić, daleko bilo da sam ja američki čovek, priča se svašta...
Kako se stranačka kasa punila,
tako ju je on praznio. Više nije mogao ni da sabere dva i dva, kad noćiva u Vašingtonu,
kad u Briselu. Važno da je pala para! A i Priština mu je postala druga kuća. Tu je
nova limuzina, tu je i šofer. Divota jedna, sad mu ostaje vreme
da se opusti duže na tenisu, uz curice i dečake, smišlja kako da se još više
umili gazdama i nesmetano laže i laje.
„Stekao sam utisak" izanalizirao je „predsednik"
Janjić „ da je veliki problem što u SAD u stvari nemaju poverenja u naše
političare, jer su im oni kada im je bila potrebna pomoć oko Kosova obećavali
razne stvari. Oni imaju utisak da ih naši političari lažu, a imaju i neke
neostvarive zahteve kao što je, na primer, podela Kosova. Kada je reč o Novoj
socijaldemokratiji, podrška je išla u pravcu stvaranja širokog bloka građana,
sindikata i partija koji će stati iza iste stvari. Naš plan je da radimo na
unutrašnjoj bezbednosti i ekonomskom oporavku, saradnji sa zemljama bivše SFRJ,
Albanijom i Albancima u okruženju. Amerikanci žele da podrže one koji žele da
sarađuju s kosovskim institucijama na bilo koji način", ispljunuo je
Janjičar u jednom dahu.
Već u martu 2012., kada mu je novčanik nabrekao do
pucanja od „pozajmljenih" stranačkih para, Janjić je priznao da se samo
šalio. U Bujanovcu je izjavio da će NSD učestvovati na lokalnim i pokrajinskim
izborima u Srbiji, ali ne i na parlamentarnim, jer bi se, kako je naveo, teško
snašla u toj smeši stranaka. Da zamaže donatorima oči dodao je i da je "do
sada formirano 60 opštinskih odbora NSD u opštinama i gradovima u Srbiji, gde
će samostalno ili u koalicijama učestvovati na lokalnim izborima",
najavljujući koaliciju sa albanskim strankama.
Donatori su se povukli, pa je Janjić časkom osmislio
novi projekat za koji će Vašington opet kapnuti koji dolar. Predložio je
formiranje stalnog okruglog stola posvećenog bezbednosti i saradnji, na kome bi
učestvovali i Srbi i Albanci radi prevencije nasilja.
Odbori NSD su se, kao i SD, rasformirali. Ojađeni članovi
povukli su se u duboku ilegalu. Neki su najavili i pisanje krivičnih prijava.
Za izdaju i otimačinu para. Ali, ko sme da sudi Janjiću kada on za eventualno
suđenje već ima oproban i spreman štos: ukida se Nova Socijaldemokratija za
vjeke vjekova, baš kao i Socijaldemokratija! Nema stranke - nema dokaza. Nema
kase - nema dokaza. A i pamćenje je kratko u Srba.
Politički analitičar u njemu se, ipak, malo
preigrao, pa je samo nekoliko dana pre raspisivanja izbora za 16. mart 2014. sa
novosadske televizije rezolutno poručio da se treba spremati za izbore koji se
sigurno neće održati pre Sretenja naredne godine. To će i Vašington
da naredi, tvrdio je. Izbori su raspisani, a on je među
malobrojnim partijskim drugovima počeo da se vadi. Sazvao je
Predsedništvo na kojem je prisustvovalo tri ipo člana, od kojih je jedan
zamerio što se Glavni odbor stranke nije sastajao više od šest meseci. Taj što je
pisnuo biće smenjen, zapretio je Janjić. Ali,
počeli su i drugi njemu da prete. Jedan ga je nazvao lopurdom, jer je donaciju
od 5.000 evra, koju je predao za kasu Aktivne Srbije, Janjić potrošio na svoje
užitke. Drugi piše krivičnu prijavu protiv Janjića zbog falsifikovanja odluka
Predsedništva stranke koje, inače, retko kada ima kvorum. Treći traži njegovu
smenu jer je potpisao ugovor o saradnji sa zlotvorom Ramušem Haradinajem.
Četvrti.. Peti... Napravljen je red.
Da bi sačuvao ono malo stranke što mu je ostalo
Janjić lažno obaveštava Predsedništvo kako su pojedini koji mu nisu po volji,
podneli ostavku. Tako je pokušao da odstrani Miloša Labana iako je ovaj pismeno
obavestio Predsedništvo stranke kako ne želi da se povuče, ali da više ne
priunaje Janjića za predsednika.
Brže bolje je Janjić malobrojnu zapanjenu ekipu,
koja se još iz samog očaja drži oko njega, ali koja je počela da se osipa,
obavestio da pregovara oko izlaska na izbore. Naravno, izborne liste su
predate, a liste Aktivne Srbije nigde nema. Priča se, dakle, stoti i jubilarni
put ponavlja. Pojedinci ipak tvrde da mu ovaj put neće oprostiti. A i Americi
je već dojadio ovakav pokvarenluk. Hoće li Janjić u zatvor, ili u ludaru, pa da
tamo dosanja svoj predsednički san - njima je svejedno. Janjiću zvanom forum za
etničke odnose, odnosno forumu zvanom Janjić, ne piše se dobro! Konačno!
A: 1
Njemu se javlja...
Miloš Laban je početkom godine obavestio ostale
članove predsedništva Aktivne Srbije o stanju u stranci i svojim pogledima na
nastale probleme. Koliko je Dušan Janjić stručan i tačan kao analitičar, vidi
se iz sledećeg dela pomenutog pisma:
"Voždovac je tek prvi u nizu kardinalnih
promašaja. Procenu našeg Predsednika da će u Beogradu doći do prekompozicije
vlasti, pa mi ne treba mnogo da žurimo sa pripremama, demantovalo je formiranje
Privremenog Veća. Međutim, prava katastrofa je njegov promašaj u proceni datuma
održavanja republičkih izbora. Podsećam vas da sam na poslednjoj sednici Predsedništva
krajem decembra 2013.g. postavio pitanje, obrazlažući ga javno iznetim
stavovima relevantnih ljudi iz SNS. Dakle, pitao sam: „Šta ćemo mi da
radimo ako republički izbori budu zakazani za 16. mart 2014.g.?", a na to
moje pitanje naš Predsednik je javno dao uveravanja da se to neće desiti. A to
se ipak desilo. I šta sad? "