Tabloid istražuje

Uzroci i posledice poražavajućih rezultata poslovanja banaka u Srbiji u 2014. godini

Mrtvi kapital u prebijenom iznosu

Inostrane banke, međunarodne finansijske institucije i druga inostrana pravna lica poseduju više od 90 odsto kapitala svih banaka u Srbiji, a Republika Srbija i sva njena javna preduzeća i fondovi imaju tek 7,95 odsto. Privreda u bankama ima samo simboličan iznos i predstavlja njihovog dužnika, uz visoke kamate koje dostižu i više od 15 odsto godišnje. U prošloj, 2014. godini, 12 banaka iskazalo neto gubitak u iznosu od 27 milijardi dinara, a 17 banaka neto dobitak u iznosu od 29,3 milijarde dinara, pa su u prebijenom iznosu banke ostvarile neto dobit od samo 2,28 milijardi dinara, dok su u 2013. godine te banke poslovale, u prebijenom iznosu, sa neto gubitkom od 2,17 milijardi dinara. Primera radi, Srpska banka je u 2014. godini iskazala gubitak u iznosu od 132,5 miliona evra. Sa činjenicom da imamo najviše banaka u regionu, sve govori da ove, uglavnom zelenaške korporacije, nemaju više od koga da uzmu pare.

Miodrag K. Skulić

U prebijenom iznosu, 29 banaka koje posluju u Srbiji, ostvarilo je u 2014. godini neto dobitak u iznosu od 2.282.530.000 dinara, što u odnosu na prethodnu 2013. godinu kada je iskazan gubitak u poslovanju od 2,17 milijardi dinara, predstavlja izlazak banaka iz zone poslovanja sa gubitkom i simbolični pozitivan rezultat koji predstavlja samo 0,37 odsto prinosa na ukupan kapital svih 29 banaka.

Prva banka na rang listi po visini ukupnog kapitala je Banca Intesa sa 870 miliona evra ukupnog kapitala, i učešćem od 17,14 odsto u kapitalu svih banaka, sa 3,91 milijardu evra ukupne neto bilansne aktive i njenim učešćem od 15,92 odsto. Prvih 15 banaka raspolaže sa 4,56 milijardi ukupnog kapitala i ima 89,92 odsto učešća u ukupnom kapitalu, dok sa 22,33 milijarde dinara ukupne vrednosti neto aktive čini 90,95 odsto učešća. Četrnaest manjih banaka raspolaže sa 511 miliona evra ukupnog kapitala, sa njihovim učešćem od 10,08 odsto i ima 2,22 milijarde evra neto bilansnu aktivu, sa učešćem od 9,05 odsto u ukupnom našem bankarskom sektoru.

Prosečan koeficijent neto bilansne aktive prema ukupnoj visini sopstvenog kapitala u bankarskom sektoru Srbije je 4,84 dok je kod Banca Intesa 4,49 a kod deset prvih banaka 4,70, što govori o ujednačenosti neto bilansne aktive prema visini ukupnog kapitala. Ovih 29 banaka u poslednjih pet godina iskazalo je, u prebijenom iznosu, sledeće rezultate:

Od 29 banaka, koliko ih danas posluje u Srbiji, gubitak je iskazalo 12 banaka. Iskazani gubitak ukazuje na ozbiljne probleme koji su zahvatili srpsku privredu. Među njima dovoljno je nabrojati slom velikih privrednih sistema, u privatnom vlasništvu, kao što su: Koncern Farmakom Miroslava Bogićevića, Interkomerc, Beohemija, Zekstra, Viktorija grup, Verano Motors, Grupaciju Petra Matića, Fabriku Toza Marković iz Kikinde i mnoge druge, koji su bili oslonci razvoja srpske privrede. Posebno treba istaći i poslovanje sa ogromnim gubicima JP Srbijagas i HIP Petrohemije, te gubitke koje iskazuje Željezara Smederevo, Železnice Srbije i Putevi Srbije.. Neto gubitak dinara 27.033.019.000 iskazalo je 12 banaka:

Neto dobitak dinara 29.315.549.000 iskazalo je 17 banaka:

Ove rezultate 29 banaka, koliko ih danas posluje u Srbiji, iskazalo je ostvarujući sledeće prihode u dinarima:

Dakle, trećinu ostvarenih neto prihoda, ili više od 57,5 milijardi dinara, što čini pola milijarde evra, banke rezervišu za pokriće rizičnih kredita i drugih finansijskih plasmana.

Ukupne raspoložive poslovne prihode od 117,17 milijardi dinara pratili su sledeći rashodi:

Neto rezultat potiče iz neto ostvarenog dobitka, umanjenog za neto gubitak:

Prebijen neto dobitak od 2,28 milijardi dinara

ostvaren je sa 613,8 milijardi dinara ukupnog kapitala, i to:

To predstavlja neto dobit ostvarenu na ukupan kapital od samo 0,37 odsto, što je simbolično, ali imajući u vidu da su ovih 29 banaka u prethodnoj 2013. godini, u prebijenom iznosu, iskazale neto gubitak veći od neto dobitka za 2,17 milijardi dinara, može se zaključiti da je u prošloj godini došlo do minimalnog poboljšanja poslovanja, ali banke u Srbiji još nisu izašle iz krize. Osnovni kapital ovih 29 banaka u Srbiji kretao se po godinama:

Dinarski posmatrano osnovni kapital na kraju 2014. godine uvećan je u odnosu na 2013. godinu za 2.14 milijardi dinara, dok izraženo u evrima došlo je do smanjenja osnovnog kapitala, u tom periodu, za 174,8 miliona evra, uzrokovanog prevashodno padom vrednosti dinara u odnosu na evro. Vidljivo je da je osnovni kapital iskazan u evrima na kraju 2014. godine bio niži nego na kraju 2012. godine za čak 84,3 miliona evra.

Ako se svih 29 banaka podeli u dve grupe, u prvu grupu 17 banaka koje su ostvarile neto dobitak i u drugu grupu 12 banaka koje su u 2014. godini ostvarili neto gubitak, dobijeni su i ovi pokazatelji...

Poslovanje 17 banaka sa iskazinim neto dobitkom. Ukupan kapital 17 banaka za iskazanim neto dobitkom na početku 2014. godine imale su ukupan kapital 469,5 milijardi dinara isa njim ostvarile neto dobitak od 29,3 milijarde dinara, što čini prinos na ukupan kapital od 6,24 odsto, a to je veoma zadovoljavajući nivo.

Banka sa najvećim ukupnim kapitalom u Srbiji je Banca Intesa sa 98,4 milijardi dinara kapitala, na početku 2014 godine i neto dobiti ostvarenom u toj godini od 6,8 milijardi dinara, što iznosi 7,03 odsto neto prihoda na ukupan kapital, što je zadovoljavajući nivo. Druga banka po visini kapitala na početku godine je Komercijalna banka sa 64,7 milijardi dinara kapitala i neto dobiti u 2014. godini od 4,78 milijardi dinara,što iznosi 7,39 odsto neto prihoda na ukupan kapital. Ostale banke imale su sledeću stopu prinosa u 2014. godini na ukupan kapital: UniCredit Bank 10,97,Raiffeisen banka 10,33, ProCredit Bank 19,78,AIK banka 3,54, Sberbank7,10, Societe Generale Bank 1,10,Banka Poštanska Štedionica 1,82, Erste Bank 1,90, Alpha Bank 1,60, Vojvođanska 0,79,Opportuni bank 0,95, OTP banka 0,87 Findomestic 1,80, CreditAgricole 0,55 odsto i Jugobanka, Kosovska Mitrovica ispod pola promila.

Poslovanje 12 banaka sa iskazanim neto gubitkom

Ukupan kapital 12 banaka za iskazanim neto gubitkom raspolagale su na početku 2014. godine sa 142 milijarde dinara i iskazale su neto gubitak od 27 milijardi dinara, ili gubitak na ukupan kapital od 19,04 odsto, što je izuzetno visok nivo.

Pojedinačne stope neto gubitka u 2014. godini iskazane na ukupnu vrednost kapitala bile su: 89,29 odsto u Srpskoj banci, 5,70% u Eurobank, 28,66% u NLB bank, 42,98% u Dunav banci, 7,72 % u Piraeus Bank, 3,15% u Hypo Alpe Adria banci, 35,52% u Telenor banci, 10,78% u Jumbes banci, 13,08% u Marfin banci, 5,52% u Čačanskoj banci, 12,60% u KMB banci i 4,59 odsto u VTB banci.

Srpska banka je „polustečajem" likvidirana, pa oživljena, a ceh od 132,5 miliona evra pada na teret Republike Srbije, pa se posle ceha od milijardu evra za pet likvidiranih banaka, nastavlja državno arčenje novca.

Početkom ove godine naloženo je štedišama i komitentima koji su imali dinarske i devizne račune kod Srpske banke, AD, da svoja sredstva prenesu u neku drugu poslovnu banku, jer će Srpska banka ubuduće obavljati poslove jedino za namensku industriju i Jugoimport. Obzirom da je sredinom godine Narodna banka Srbije vršila kontrolu poslovanja Srpske banke i da je tom prilikom došla do katastrofalnih podataka, umesto da uvede stečaj u ovoj banci, nađeno je solomonsko rešenje, da se građani, sa svojim štednim ulozima i računima i pravna lica povuku iz ove banke, kako ne bi pretrpeli gubitke i ovom prilikom otpisala pravna lica svoja novčana sredstva, a država platila ceh štedišama.

Postavlja se razumno pitanje, kad građani odaberu jednu od drugih 28 banaka i prenesu svoju ušteđevinu i kad pravna lica otvore svoj račun u drugoj banci, iz kojih likvidnih novčanih sredstava će Srpska banka preneti sredstva, koja ostaje da i dalje „živi" u suženom nivou poslovanja. Naravno da u ovoj tihoj likvidaciji poreski obveznici neće doznati koliki je ceh Srpske banke, jer će opet država ili Agencija za osiguranje depozita, kao državna agencija, uplatiti keš, kako nebi Srpska banka bila u potpunoj dubiozi. Neto gubitak u poslovanju Srpske banke u 2014. godini iznosi više od 16 milijardi dinara, ili 132,5 miliona evra. To je ceh koji Agencija za osiguranje depozita mora pokriti Srpskoj banci.

Jugoimport je bio vlasnik 798.462.000 dinara akcija u Srpskoj banci, što čini 26,42 odsto svih akcija, a Republika Srbija 73,57 odsto. Dakle ova dva akcionara su vlasnici 99,99 odsto, dok je razlika od 0,01 u vlasništvu 330 pravnih lica. Krivci za slom Srpske banke, prema tome su neko iz Republike Srbije i uprava Jugoimporta. Postavlja se pitanje kada će poreski obveznici doznati koliki je ceh tihog polustečaja Srpske banke. Ko će ovaj put biti odgovoran za 132,5 miliona evra?

Svakako da bi to trebali biti državni kadrovi, pa i kadrovi Jugoimporta, imenovani u organe Srpske banka, posebno ako su novac u dubiozne kredite plasirali komitentima izvan namenske industrije, pa, čak, i za kredite date namenskoj industriji, ako su uzalud potrošeni. U svakom slučaju Jugoimport nebi smeo ostati vlasnik nijedne od 26,42 odsto akcija, jer je njegovo su upravljanje, u ovoj banci, doživelo potpuni krah.

NLB Bank je smanjila kapital za, čak, 28,66 odsto. Ukupan kapital NLB banke smanjen je 2,09 milijardi dinara, na 5,2 milijarde dinara, ili za, čak, 28,66 odsto. NLB banka je odlukom Skupštine akcionara od 08.05.2014. godine iskazani gubitak u poslovanju 2013. godine od neverovatnih deset milijardi dinara, dok je ukupan prihod u toj godini bio samo 3,94 milijarde dinara. Na taj način NLB banka je smanjila vrednost po ekciji od 4.114 dinara, na 1.626 dinara. Sa novim gubitkom u 2015. godini ova banka je svela svoj kapital na samo 43,1 milion evra.

KBM Banka, Kragujevac smanjila je kapital za 23,37 odsto, Odlukom skupštine akcionara od 18.07.2014. godine, čime je pokriven gubitak iskazan u 2013. godini. U 2015. godini iskazan je novi gubitak od 1,5 milijardi dinara, pa je preostao ukupan kapital ove banke od samo 1,72 milijarde dinara, ili svega 14,2 miliona evra.

Potapanje Dunav Banke

U jednom od prethodnih brojeva prikazali smo kako je rukovodstvo Dunav osiguranja, AD, kao većinski vlasnik Dunav banke, AD, iz te banke u Univerzal banku, neposredno pre njenog potapanja prenelo u depozit 12,5 miliona evra u dinarskoj protivvrednosti. Kako je, odmah nakon toga, Univerzal banka otišla u stečaj ceo ovaj novac je propao u bunar. Manji deo tog iznosa u bilansu za 2013. godinu rezervisan je za otpis, a odlukom Skupštine Dunav banke od 19.12.2014. godine, na predlog revizora, otpisano je čitavih 981 milion dinara, ili više od osam miliona evra. Dunav osiguranje i Dunav reosiguranje bili su većinski vlasnici Dunav banke, a nakon tog sloma od 12,5 miliona evra, za koji do danas niko nije odgovoran, tu banku je preuzeo Telekom, pa je Telekom danas većinski vlasnik te banka, koja je promenila ime u Telenor banku, sa učešćem od 55,79 odsto, dok su Dunav osiguranje i Dunav reosiguranje vlasnici 36,39 odsto.

I ovaj primer tihog gašenja i potopa jednog akcionarskog bankarskog društva i na njegovoj pravnoj licenci nastanka drugog društva, završen je tiho u režiji države, jer ona upravlja Dunav osiguranjem, čiji čelnici su doveli i do sloma Dunav banke. Sada Telenor umesto da je preuzeo neku zdravu banku, uložio je sopstvena novčana sredstva u banku, koja je iz tih sredstava pokrila rupu, „Univerzal rupu", pa i dalje nema neki značajni iznos sopstvenog kapitala. Sada će depozite iz drugih državnih banaka Telekom prenositi u svoju banku, da bi na taj način održao likvidnost. Na kraju 2014. godine u Telekom banci (čitaj: Telekom-Dunav banci) preostao je ukupan kapital od 1,37 milijardi dinara, ili samo 15 miliona evra.

Uništenje četiri velike banke u 2002. godini

Nakon nerazumnog uništenja Beogradske banke, Beobanke, Investbanke i Jugobanke, njihovim stavljanjem u stečaj da bi se u bescenje i po ličnom nahođenju mogla prodavati srpska preduzeća, jer da su ove četiri banke ostale u aktivnom stanju, one kao vlasnici hipoteka nad privrednim subjektima ne bi dozvolile prodaju društvenih preduzeća nad kojima imaju hipoteke.

Stečaj pet banaka sa pretežnim državnim kapitalom

U poslednje četiri godine ugašene je pet banka: Agrobanka, Nova Agrobanka, Razvojna banka Vojvodine, Privredna banka i Univerzal banka.

Ovih dana čitamo da je republička vlada, pod pritiskom MMF i Svetske banke, prisiljena da izloži prodaji svoje akcije u bankama. Republika Srbija danas je vlasnik akcija u Poštanskoj Štedionici 47,84 i Preduzeće PPT 49,56 odsto, Čačanskoj banci 28,49 odsto, Komercijalnoj banci 42,50 odsto i u Jumbes banci 20,08 odsto. Nominalna vrednost ovih akcija iznosi 26,47 milijardi dinara, ili oko 220 miliona evra.

Ako se ima u vidu da je država u pet banaka koje su otišle u stečaj imala gubitak od skoro milijardu evra, ova vrednost od 220 miliona evra, bez obzira da li će u tom ili nešto nižem iznosu biti na tržištu ostvarena, ne predstavlja neku značajnu cifru, kojom bi smanjila zaduženost države za manje od jedan odsto.

Gubitak Narodne banke Srbije

I Narodna banka Srbije je u 2013. godini iskazala gubitak u svom poslovanju u iznosu od 43,6 milijardi dinara, ili 380 miliona evra, ako se ima u vidu činjenica da je u prethodnoj 2012. godini imala dobit od čak 504 miliona evra, proizlazi da je rezultat ostvaren u 2013. godini lošiji za 884 miliona evra. U 2014. godini planirani gubitak u poslovanju iznosi 19,27 milijardi dinara, ili više od 159 miliona evra.

I ta činjenica ukazuje da je u privredi i ukupnom bankarskom sektoru došlo do velikih lomova. Kako je poslovanje privrede, poslovnih banaka i same centralne banke, povezano kao sistem spojenih sudova, jasno je da su ozbiljni poremećaju nastali i da ih je teško zaustaviti. Na to sve utiče i ogroman javni dug Srbije, koji je na kraju oktobra 2014. godine bio 22,2 milijarde evra, a krajem februara 2015. godine dostigao je 23,7 milijardi evra, što čini 71,9 odsto bruto domaćeg jednogodišnjeg proizvoda. Samo u novembru prošle godine javni dug je povećan za skoro pola milijarde evra, tačnije za 480 miliona evra, a u periodu od 1. novembra 2014. do 28. februara 2015. godine za 1,5 milijardi evra.