Stav

HRANA

Branko Dragaš

HRANA - Jedan dan sam bio u Austriji. Domaćini su bili ljubazni i predusretljivi.U tri navrata su me vodili da jedemo.U najbolje restorane.Nažalost, uprkos njihovoj srdačnosti, nisam uspeo da se najedem.Osim crnog i ukusnog hleba. Srpska hrana je najukusnija hrana na svetu.To nije samo moje mišljenje, nego svih stranaca sa kojima radim. Mešavina Istoka i Zapada se najbolje oseća u srpskoj kuhinji. Koja je spoj i jedne i druge civilizacije na srpski način.Tako nastaje originalna srpska hrana.Najlepšu picu na svetu jedem u Srbiji.Italijanske pice mi se ne sviđaju.Testo nije mekano i sočno kao kod nas, suviše je suvo i drvenasto. O mesu našem, mogu da pišem tri dana...

Nema u svetu tako ukusnog mesa. Ćevapčići u Istanbulu ne mogu da se mere sa ćevapčićem iz Novoga Pazara. O leskovačkim specijalitetima se mogu romani u nastavcima da pišu. Roštilj u Leskovcu i Nišu je bolji nego roštilj u Beogradu.Kiseli kupus u najelitnijem restoranu u Churu, Švajcarska, bljutav je i gnjecav. Kiseli kupus u Srbiji škripi pod zubima. U Kazakstanu nas nude sa jagnjetinom koja ima 70 kg. U Srbiji to nije jagnjetina. A naša jagnjetina sa ražnja je pravi specijalitet za strance. Pogača ispod peke. Sjenički sir. Ajvar. Kajmak. Zašto mi nismo sve to brendirali? Zašto smo dozvolili drugima da nam preuzmu nacionalne proizvode? Nakon petooktobarskog prevrata, izneo sam ideju novoj vlasti kako da organizujemo izvoz naše hrane po svetu. Ideja je bila originalna. Zasnovana na mojim iskustvima sa tržišta. Zasnovana na tome da sam 1993. otvorio restoran u Sofiji, koji je fantastično radio. Problem naše poljoprivrede je što mi izvozimo sirovine. Na taj način najveću zaradu uzimaju grosisti.

U subotu sam u Cirihu na uličnoj prodaji voća i povrća u glavnoj ulici video da pakovanje svežih malina od 150 gr košta - 4,95 franka.To znači da je 1kg rolanda na prodaji - 30 franaka. Izvozna cena smrznutog rolanda je u aprilu dostigla 3,50 evra. Šta treba da radimo da bi nam izvoz poljoprivrednih proizvoda dostigao 100 milijardi evra?

Predlagao sam tih godina da otvorimo sa našim ljudima iz raseljanja 4.000 prodavnica i 4.000 restorana po svetu. Prodavnica od 200 kvm i restoran od 400 kvm sasvim su dovoljni za direktnu prodaju naših proizvoda. Trebalo je zakupiti hladnjača od 20.000 tona u nekoliko velikih gradova za distribuciju naših proizvoda: Moskva, Beč, Frankfurt, Toronto, Čikago, Los Anđeles i Sidnej. Te hladnjače bi omogućile pouzdano snabdevanje naših prodavnica i restorana. Stvaranjem ovakvog lanca prodavnica i restorana kao srpskog brenda, koji bi se zaštitio u svetu, omogućio bi našim proizvođačima da dođu direktno do kupaca.To do sada niko nije radio. Ali, zahvaljujući tome što imamo četri miliona ljudi u rasejanju, možemo da napravimo ovakvu srpsku poslovnu mrežu.U to sam potpuno siguran.

Cene naših poljoprivrednih proizvoda bi se u izvozu višestruko uvećavale. Recimo, umesto da malinu prodajemo grosisti na šlepere, istu tu malinu možemo, dobro upakovanu, prodavati na grame u našoj prodavnici ili u kolače, po mnogo većim cenama, u našem restoranu. O tome nijedan srpski političar nije hteo da razgovara sa mnom. Ništa nisu razumeli. To su bitange koje ništa ne zanima osim da kradu.

Evo, ponovo obnavljam ovu ideju. Kada budemo ove ludake smenili, i kada dođu državnici koji znaju da vode Srbiju i koji vole Srbiju, onda ću biti spreman ponovo da izložim čitav projekat izvoza naše hrane.Važno je samo da sačuvamo ukus naše hrane. To se može uraditi samo ako se protera GMO hrana. Ako se tajkunima konfiskuju poljoprivredna dobra koja su oteli. Ako se seljacima omogući da obnove zadruge. Ako država stimuliše proizvodnju organske hrane.Ako se zaštiti srpski brend hrane i omogući ljudima da slobodno proizvode, bez nadzora briselskih inkvizitora. Kada se napravi takva državna politika prema agraru i selu, onda će ljudi iz sopstvenog interesa napuštati prenaseljene gradove i živeće na selima, jer su bliži prirodi. Povratak prirodi je povratak samome sebi i svojim ljudskim vrednostima.

BEOGRAD U VODI - Nastavlja se ista politika prevara, laži, krađe i tajnih ugovora. Posle FIAT-a i ETIHADA dobili smo još jedan tajni ugovor.Država je potpisala ugovor sa EAGLE HILLS. Ispred države je potpisala potpredsednica vlade. Premijer se , navodno, razboleo i izbegao je da stavi svoj potpis na ovaj prevarantski ugovor. Premijer je vrlo lukav, ne želi da se njegov potpis nađe na ovom štetnom ugovoru.

Tako se nastavlja politika srpskih političara, koji imaju svu vlast, da oni ništa ne potpisuju. Milošević je morao da potpiše Dejton, bio je primoran jer su ga uhapsili u vojnoj bazi, on se prestravio da više neće nikad ni izaći iz zatočeništva, pa je ujutru, u 7,30, na minusu, u beloj košulji, otišao kod pregovarača i predao Sarajevo, koje mu niko nije tražio; to je jedini njegov potpis, ali Kumanovski sporazum, kojima je priznata kapitulacija Kosova i Metohije, izbegao je da potpiše.

Znači, lukavi premijer je podmetnuo neke druge da potpišu jedan štetan ugovor za Srbiju. Uprkos tome što je ugovor tajan i nije dat stručnoj javnosti ga izanaliziramo, na osnovu izjava zvaničnika, mogu da napišem da je ugovor štetan. Zvaničnici bleje, gradonačelnik Mali i ostali blejači, da investitor iz Emirata ulaže 300 miliona evra u ovaj posao, i da će postati 68% vlasnik novog projekta, dok će Srbiji pripasti manjinski paket od 32%, jer manje ulaže.Nešto kasnije saznajemo, iz dobro obaveštenih insajdera, da investitor iz Emirata ulaže samo 150 miliona evra, dok 150 miliona evra daje kredit novoj kompaniji, a taj kredit garantuje država Srbija. Građani Srbije treba da vraćaju taj kredit.

Ista prevara kao sa ETIHAD-om. Ali, ima još pikanterija. Investitor obezbeđuje kredit državi Srbiji u iznosu od 90 miliona evra za preseljenje železničkih objekata iz Savskog amfiteatra i 40 miliona evra za završetak eksproprijacije.

Znači, da vidimo ko šta ulaže. EAGLE HILLS ulaže 150 miliona evra u kapital nove firme i ima 68% vlasništva. Republika Srbija ulaže iz dobijenog kredita 150 +90+40 =280 miliona evra i imamo samo 32 % vlasništva. Kakva je ovo naprednjačko-vučićevska računica?!?

Kako može da država ulaže 280 miliona evra i da ima manji paket akcija od investitora, koji ulaže samo 150 miliona evra i ima većinski paket akcija od 68%? Kakva je ovo prevara? A gde je ulaganje od 3,5 milijardi evra? Zar premijer godinama ne trubi da je ulaganje 3,5 milijarde evra? Najveće ulaganje u istoriji Srbije. Koje je obezbedio - ON!!! Preko svojih prijatelja iz Emirata.Gde su milijarde? I onda, vrhunac zajebavanja naroda u zdrav mozak. Projekat će se graditi - 30 godina!!!! Ponavljam - TRIDESET GODINA!!!!

Priče ludaka da će sve završiti u rekordnom roku od četri godine su obična laž. Sve što rade je laž i prevara. Ko je garant ove prevare? Kažu insajderi da je garant premijer Srbije. To je dobro. Nakon smene sadašnje izdajničke vlasti, premijer mora da odgovara. Ostavićemo ga narodu da mu oni sude.

MEGAKATASTROFA - Svetu preti najmasovniji finansijski kolaps u istoriji civilizacije. To tvrdi ekonomski komentator TELEGRAFA- Džeremi Vorner. Dobro jutro, Kolumbo! To da svetu sledi finansijski slom, tvrdim više od deceniju. I pre početka finansijske krize. Koju sam predvideo. I? Ništa. Svet hrli u bankrot. Briga njih za moje tvrdnje. Naši estradni ekonomisti su lopovi i fah idioti. Prodali su struku za šaku privilegija. Bitange! Više je naš običan narod, koji ima zdravu pamet, ali nemaju ekonomsko obrazovanje, shvatio o čemu pričam, nego estradni srpski ekonomisti i političari koji vode državu u bankrot.

Posle prve emisije ČAS EKONOMIJE sa Borisom Malagurskim, počelo je buđenje naroda. Finansijsko opismenjavanje.Druga emisija je odmah bila zabranjena. Veliki Brat se uplašio snage istine. Ali, nekoliko desetina hiljada ljudi je, ipak, uspelo da pogleda obe emisije.Tako su moje ideje počele da se primaju u narodu.

Šta danas kaže Džeremi Vorner? Više od 30% svih državnih obveznica zemalja Evrozone imaju negativnu kamatnu stopu. To je iznos od 2.000 milijardi evra hartija od vrednosti, kaže ekonomski analitičar. Kakvih hartija od vrednosti, čoveče? To su štampane hartije BEZ vrednosti. Papirići. Kompjuterski brojevi. Objasnio sam u ranijem tekstu problem sa negativnom kamatnom stopom. Kratko obnavljamo lekciju da mogu svi da prate. Štediša ima svoj zarađeni novac koji nosi u poslovnu banku.

Umesto da dobije kamatu na svoj ulog, on mora da plati banci što mu drži novac. Poslovna banka plasira viškove novca kod Centralne banke. Umesto da dobije kamatu na taj novac, ona mora da plati CB čuvanje novca. CB kupuje obveznice države. Umesto da država plaća kamatu na uzeti novac, CB njoj plaća što koristi njen novac. Tako se tih 2.000 milijardi evra sliva ponovo prema državi, koja pravi sve veće deficite. U potrazi za „ sigurnim utočištem", piše naš ekonomski analitičar, investitori su odlučili da preuzmu rizik i da plate vladama za privilegiju njihovog investiranja.

Hajde sada ovo da objasnim. Investitori traže sigurno utočište za svoj novac finansirajući države. Odnosno, vlade. Oni plaćaju vladama tu privilegiju da vlade uzmu njihov novac. Investitori tu privilegiju plaćaju svojim gubicima. Sigurno utočište je siguran put u bankrot investitora. Da li su investitori normalni? Da li oni vole više državu i vladu od sebe? Oni namerno srljaju u svoju propast da bi imali privilegiju da finansiraju vlade. Ovakva ekonomska logika je idiotska.

Investitori moraju da dođu, ne kod mene da ih ekonomski obrazujem, nego kod psihijatra, jer su to njegovi pacijenti. Da li su investitori ludi? Da li su Samarićani? Nisam sreo takve investitore. Mora da postoji neka fora iza tog programiranog milosrđa investitora. Šta li je to?

Stvar je vrlo jednostavna. Nisu investitori milosrdni prema građanima i privredi, koji koriste njihov novac, nego samo prema vladama, koje im omogućavaju da se nenormalno bogate, porobljavajući svoje poverioce i izvlačeći ogromne profite u tom dužničkom ropstvu njihovih očajnih i prezaduženih klijenata. Ako znamo da veliki igrači negativnim kamatnim stopama finansiraju vlade, onda je sve jasno. Isti ti veliki igrači dobijaju od vlade i Centralne banke privilegije da zarađuju nenormalne profite.

Recimo, samo na finansijskom trejdingu, za koga mnogi nisu nikada ni čuli, svakih sedam dana, obično petkom, isplaćuju se zarade od 20 do 30% nedeljno. To

znači da su prinosi na kapital - 80 do 120% mesečno. Gde to ima? U suludom ekonomskom sistemu u kome se štampaju dolari i evri bez pokrića i gde bogate bitange postaju sve bogatiji, dok siromašni postaju sve siromašniji i bedniji. Znači, nisu veliki investitori mekoga srca, kako nam to prikazuje ekonomski analitičar, nego se radi o klasičnoj razbojničkoj pljački ostatka čovečanstva , koji ne ulazi u kastu bogatih i privilegovanih skotova. Ta sirotinja plaća svojim lošim standardom i ugroženom živornom egzistencijom prevare ekonomskih ubica i tržišnih talibana.

Investitori novac plasiraju vladama. I gube. Vladama upravljaju političari. I dobijaju. Oni lično profitiraju.Države prave sve veće deficite, jer političari ne znaju da upravljaju novcem u interesu svih u državi. Upravljanje novcem je zanat. Struka. I to moraju da rade veliki stručnjaci koji dobro znaju finansije.

Ako neko ko je neuk upravlja, recimo, avionom, taj avion će sigurno pasti. Tako će straditi nekoliko stotina putnika. I taj neuki pilot, koji je uzeo da radi posao koji ne zna. To je cena njegovog neznanja. Ako finansijama neke države upravljaju neuki političari, onda će te finansije propasti. Cenu će platiti nekoliko miliona ljudi. Sledi -megakatastrofa!

Manevarski prostor se sve brže smanjuje, jer se sve većom brzinom štampaju dolari i evri bez pokrića. Vežite se, balon puca!