Tragom vesti

Kako tužilaštvo i policija štite razbojničke akcije Auto moto savez Srbije (AMSS)

Vozi Miško, ako smeš!

AMSS u poslednje vreme se otvoreno bavi drumskim razbojništvom u korist SPS-a. Privatne šlep službe, koje ne žele da plate godišnji reket od najmanje 20.000 evra, ne smeju da šlepuju pokvarena vozila, a ako se usude da to urade, nasilnici obrijanih glava ih brzo ubede da tako nešto nije dobro po zdravlje. Poslednji primer pokušaja nasilnog preotimanja vozila dogodio se 20. avgusta, sve su snimile bezbednosne kamere, jedno od vozila sa kojima su došli batinaši policija je zaplenila na licu mesta, ali Više tužilaštvo u Beogradu tvrdi da još uvek nema dovoljno dokaza da bi uhapsilo navodno nepoznate počinioce

Igor Milanović

Kada je u pitanju otimanje para od naroda, mašta aktuelne vlasti ne poznaje granice. Postaje već zastrašujuće šta vlastodršcima sve pada na pamet samo da bi, na sve one stotine miliona i milijardi evra koje su već izneli iz zemlje, dodali još neki milion, ne obazirući se više ni na živote običnih ljudi.

Auto-moto savez Srbije (AMSS) osnovan je 1921. godine, registrovan je kao udruženje građana, a na čelu mu se trenutno nalaze Dejan Stojić i Mirko Butulija. Godine 2003. uvodi se sistem partnerstva sa privatnim šleperima, jer AMSS nema dovoljno sopstvenih vozila da bi mogao da interveniše u celoj Srbiji, pa mora da sarađuje sa drugim prevoznicima. U Beogradu trenutno AMSS ima samo šest šlep-vozila, a u celoj republici ih je manje od 20. Sa druge strane, oko 100 privatnih šlep-službi koje legalno rade imaju preko 250 vozila.

Ideja partnerstva bila je da AMSS poslove šlepanja i sitnih popravki na putu prepusti partnerima sa kojima ima ugovor o saradnji i kojima bi plaćao troškove, dok bi sam Savez za sebe zadržavao samo proviziju.

Nezasitim lopovima na vlasti ovo nije bilo dovoljno, pa 2010. biva doneta odluka da isključivo partneri AMSS-a smeju da se bave uklanjanjem vozila u kvaru sa puteva u Srbiji. Iako je ovo bilo obrazloženo navodnom brigom za mušterije, jer postoji puno divljih šlep-službi, Ustavni sud je veoma brzo ukinuo ovu odluku. Od tada se privatni šleperi nasiljem primoravaju na saradnju.

AMSS je poslednjih osam godina feud Socijalističke partije Srbije koja iz njega izvlači sve više para, pošto drugi izvori prihoda presušuju. Nekada se partnerstvo plaćalo 10.000 dinara godišnje, što se knjižilo kao „dobrovoljni prilog", a od svake intervencije koja je usledila posredstvom Operativnog centra AMSS-a, davalo se na početku pet, a kasnije 10 odsto provizije. U međuvremenu su sve kočnice popustile, a svi obziri nestali, pa je sada na delu otvorena pljačka.

Za ovu godinu od privatnika iz programa „partnerstva", koji pokrivaju auto-puteve u Srbiji, traženo je da plate između 2,5 i pet miliona dinara kao „dobrovoljni" prilog na ime, kako je stajalo u ugovoru, „Pomoći za rad i razvoj Operativnog centra AMSS". Jedan od privatnika je izračunao da bi, ako bi platio traženi reket, više od polovine zarađenih para dao Auto-moto savezu.

Do sada su za račun „razvoja" Operativnog centra sakupljene desetine miliona evra, a Centar je isti kao što je bio i pred desetak godina. Da hoće, tužilaštvo bi samo na osnovu ovoga lako dokazalo da se na ovaj način preko AMSS-a peru pare namenjene vrhuški SPS-a.

Koliko će ko da plati, samostalno i samovoljno određuje osoba koja u AMSS-u nosi titulu „koordinatora". Ranije je to bio Marko Milošević (nije ni u kakvom srodstvu sa bivšim predsednikom SR Jugoslavije), a posle njega je, od nedavno, to preuzeo Igor Polić, sin Nade Polić, u narodu poznatije kao Ana Bekuta, koja je dugogodišnja miljenica Milutina Mrkonjića, osobe koja ispred SPS-a nadzire rad AMSS-a i priliv para od tog udruženja. Tako zaštićen sa najvišeg nivoa, Polić je mogao da radi šta hoće.

U međuvremenu, u skladu sa politikom usitnjavanja jedinstvene Srbije na sitne feude, zastupnici AMSS-a iz Vojvodine traže da se i njima plaća 18 odsto od svakog novog klijenta, kao i da dobijaju deo od provizija prikupljenih na „njihovoj" teritoriji, pa će Polić morati u severnoj pokrajini da povećava naplatu kako bi bilo dovoljno para za sve. Pojedini servisi za popravku vozila na Zrenjaninskom putu (kao što je „Bavaria") već sada vozačima šlep-službe daju po 50 i više evra za svako vozilo stranih registracija koje im dovezu na popravku.

„Dobrovoljni" prilozi, međutim, nisu jedino što privatnici moraju da plate AMSS-u ako žele da se bave svojim poslom. Od svake intervencije na koju ih uputi Operativni centar oni moraju da daju 18 odsto provizije od cene šlepanja. Ni to, čak, nije sve što plaćaju.

Ako odšlepano vozilo popravljaju u svojoj radionici, vlasnici šlep službi su dužne da i od ukupnog računa za popravku daju još 18 odsto provizije Auto-moto savezu. Proviziju plaćaju i na cenu rezervnih delova koje su ugradili i sami kupili kod ovlašćenog distributera!?! Da bi mogli da pokriju sve troškove, privatnici moraju da potkradaju mušterije, pa im zaračunavaju i ono što nisu uradili. Najviše se otima od stranaca, jer domaći vozači nemaju više para. U nekoliko navrata su morale da intervenišu i strane ambasade kako bi u zaštitu uzeli svoje državljane dospele u dužničko ropstvo kod nekog od partnera AMSS-a.

Deo sakupljenih para ostaje Auto-moto savezu, dok najveći deo odlazi SPS-u. Od ovako prikupljenog novca AMSS ne kupuje nova šlep-vozila, koja su mu neophodna, već motocikle i putničke automobile koji krstare najprometnijim saobraćajnicama i zaustavljaju se pored svakog vozila koje je u kvaru, sprečavajući privatne šlepere, koji nisu u programu „partnerstva", da preuzmu posao. Po potrebi dolazi i do fizičkih okršaja, a policija je redovno na strani nasilnika iz AMSS-a.

APC „Spid" je do prošle godine bio „partner", ali je od toga odustao, jer mu je godišnji „prilog" sa 1,2 miliona dinara podignut na 2,5 miliona, pa više nije imao nikakvu ekonomsku logiku da nastavi saradnju. Šlep vozilo ovog privatnog servisa bilo je 20. avgusta u blizini naplatne rampe u Bubanj Potoku kada se tu pokvarilo vozilo stranih tablica. Vlasnik vozila je pristao da bude odšlepan do radionice koja se nalazi u blizini kako bi se tamo utvrdilo koji je kvar u pitanju i da li može da se popravi. Pošto je vozilo bilo registrovano u Nemačkoj, troškove šlepanja preuzima tamošnji savez, ADAC, dok popravka ide na račun vlasnika.

Vlasnik radionice, Nenad Janković, konstatuje koji je kvar u pitanju i daje predlog vlasniku kolika bi bila cena popravke. Posle toga Janković poziva AMSS da bi prijavio da je došlepao vozilo koje ima osiguranje stranog auto-moto saveza. Dežurni operater pristaje da vlasnik vozila sam odluči gde će biti obavljena popravka, budući da istu on plaća, a ne Savez.

Tada u dvorište APC „Spid"-a stiže putničko vozilo sa oznakama AMSS-a iz koga izlaze nabildovani momci obrijanih glava koji ubeđuju Jankovića da je za njega pametnije, pošto nije platio godišnji reket, da vozilo prepusti njima, a oni će ga odšlepati u neku radionicu od koje dobijaju procenat. Dok su se raspravljali pristižu dva druga automobila iz kojih izlazi još „ćelavaca" koji sa leđa skaču na Jankovića, obaraju ga na zemlju i počinju da ga tuku nanoseći mu, kako je kasnije potvrđeno u Urgentnom centru, teške telesne povrede.

Kada su Jankoviću u pomoć pritrčali njegov brat i zaposleni u servisu, nasilnici sedaju u kola i uspevaju sa dva automobila da pobegnu, dok treći ostaje zarobljen u dvorištu do dolaska policije. Bezbednosne kamere koje Janković ima ugrađene na svom objektu, snimile su ceo događaj i snimci su predati policiji koja ih prosleđuje Višem tužilaštvu u Beogradu.

Pomoću snimaka utvrđeno je da su nasilnici AMSS-a došli u dve Škode, registarskih oznaka BG 252 IW i BG 331 GP, dok je treće vozilo, koje je preuzela policija, marke Opel. Pomenute Škode u međuvremenu su sklonjene u garažu AMSS-a, Centar Palilula, u naselju Borča.

Isto veče, pošto je policija iz Grocke Auto-moto savezu prijavila da mora da dođe da uhapsi fotografisane nasilnike koji su zvanično zaposleni u „unutrašnjoj kontroli" AMSS-a, u restoranu „Sokače" podno Kalemegdana, direktor Operativnog centra AMSS-a Milan Nikolić u prisustvu svog saradnika Stojića obavlja razgovor sa odbeglm nasilnicima, kojima daje karticu Saveza za besplatno uzimanje goriva, ključeve od srebrno-sive Škode, registrovane na AMSS i nešto gotovine. Iako ih policija, navodno, još uvek traži, pomenuta trojka batinaša mirno živi na Novom Beogradu.

Tužilaštvo, navodno, i dalje vodi istragu, ali ne ume na snimcima da vidi registarske oznake traženih automobila, a nije mu poznato ni šta bi radilo sa brojem registracije Opela koji je zaplenila policija. Da hoće, tužilac bi lako od AMSS-a dobio putne naloge za sva tri vozila i istog dana saznao ko ih je vozio u vreme izvršenja krivičnog dela. Ovako, Više tužilaštvo čini sve što je u njegovoj moći da se počinioci ne otkriju, kako bi AMSS mogao da nastavi da pljačka za račun SPS-a.