Nismo mi od juče

Kad bi most progovorio

Zoran D. Milojević

Pripadnik građanske klase ne postaje onaj ko se rodio u gradu ili onaj ko se doselio u grad. To je način mišljenja koje oblikuje životna pravila, običaje i navike ! Pripadnik građanske klase postajao je onaj ko je dao doprinos razvoju i učvršćenju svesti o pripadnosti određenom sloju i broju ljudi.

Između dva svetska rata i prve dve posleratne decenije simboli građanske Kosovske Mitrovice bili su osnovna škola, u prvom periodu i gimnazija Svetozar Marković ( zvala se i ,,Kraljica Marija „ !!! ), hotel Jadran, Gvojzeni mos, kako su ga zvali mnogi mitrovčani.

Osnovna škola i gimnazija Svetozar Marković, a uz nju i posleratna gimnazija „Silvira Tomazini„ , bili su rasadnik mitrovačke inteligencije. Mitrovačka gimnazija je priča za sebe , ali je osnovna škola Svetozar Marković bili gnezdo iz koga su u svet izleteli najpismeniji ptići. Ta činjenica je komunistima odmah zapala za oko. Smeštena na poljančetu usred grada , preko puta nove zgrade Narodne banke, a odmah iza Plavog solitera, odgajila je mnoge buduće mitrovačke i srpske intelektualce.

Moja generacija je završila školovanje u njoj 1969. i odmah smo čuli da se ta već trošna zgrada, urušava i da će biti srušena, a na njenom mestu napravljena nova i modernija.

Komunisti su održali reč, kao rešeto vodu ! Slagali su, na našem poljančetu su se pojavile montažne bakalnice a danas su to mesto Albnaci pretvorili u tržni centar ! Jedan SPS - ovac mi se devedesetih kleo da je lično predao novac mitrovačkom SPS funkcioneru za novu školu. Po mačku je poslao džigericu !

Hotel ,, Jadran „ i njegova bašta bili su stecište svih koji su bar jednom ,, navukli odelo na sebe i zategli mašnu „ ! Gosti su „sva jela s kašikom „ ocenjivali uz prigušeni osmeh : „Ovo jelo nije za drugove , ovo je za gospodu „ ! Domaća , kosovsko - metohijska „ ljuta pića „ , šoljica kafe sa kockom šećera na tacni, uz hladnu , „ pola deci „ kiselu vodu , bili su posluženje za najveći broj gostiju. Za nas decu , koja smo sedela uz roditelje , servirale su „ čistu „ limunadu ili narandžu !

Jedan od miljenika mog dede Mike i njegovih „ esnafa „ bio je Ciganin Feriz , čistač ulica. Nije bilo šanse da Feriz bude viđen da čisti , a da ne bude pozvan za sto „ na rakiju i kafu „ .

Kad je jednom seo, pita ga moj deda :

„ Feriz , bre , gledam te sinoć u parku pored Ljušte , četvoronoške nešto tražiš „ !

„ Ih , majstor Miko , ne pitaj , nešto sam izgubio „.

„ Šta si izgubio „ ?

„ Ravnotežu „ !

Naravno, sledila je još jedna tura dok se plivalo u smehu , a onda bi u kuhinji spremili za Feriza „ roštilj između dve lepinje „ da mu se nađe „ za usput „ !

Stizalo je vreme u kome nisi normalan , ako ne poludiš, a živiš da bi dočekao smrt ! Umirali su stari Mitrovčani, mladi se selili, a ispred hotela Jadran Albanci su oformili drugi, svoj korzo. Srpska mladež se povukla na "svoj korzo" , preko Ibra, u današnju ulicu Kralja Petra !

Ludi mozgovi neprikosnovenih lokalnih, crvenih kalifa setili su se da je Gvojzeni mos' „star i nefukcionalan„.

Iako su znali koliko je on simbol Mitrovice, namerno su rešili da grade novi! Crvene budale nisu znale dapostoji dokumentacija o mostu i nisu mogle da ga sruše drugačije, nego da ga bukvalno seku na komade. Onako kako su „u kući doktora Šenfelda„ u uličici između pošte i apoteke, 1945 . g. mučki umorili preko sto pedeset svojih neistomišljenika. „Gvojzeni mos„ je u delovima padao u Ibar dok je mnoga mitrovačka suza padala sa lica Mitrovčana koji su shvatali da sečom mosta, seku živo tkivo generacija Mitrovčana.

Kada sam prvi put kročio na novi most, prosto sam ga protrčao. Gadio mi se! Sada vidim „ revitalizaciju „ most , a ulica Kralja Petra postaće pešačka zona!

IDILA! Uskoro će na desnoj obali Ibra, uz most, naći mnogo šiptarskih kafana iz kojih će se čuti „ srpski folk„. Neki blentavi Srbin će na poziv „prijatelja Albanaca„ doći u restoran. Poseta će mu biti uzvraćena i za nekoliko nedelja „pešačkom zonom„ šetaće desetine, pa i stotine albanske mladosti. Oni će otkupiti „Dolče vita„ i ostale restorane.

Izazvaće i prvu tuču u njima u kojoj će desetina Albanaca, prema našim dva Srbina! Srbi će se povući do novog spomenika Ščerbinu i Knezu Lazaru, a onda će jedne zore „ Knez„ odleteti u vazduh !

Ne daj, Gospode, da i to dočekam! I kad umire s drugim ili za drugoga, čovek umire sam! Nadam se takvoj smrti, jer ću tako sa sobom poneti i svoju školu, hotel i 2 Gvojzeni mos „ !

Edita Tahiri, konkubina svih američkih bandita koji su početkom ovog veka mešetarili po KiM , „ posetila je „ 30 avgusta 2016 restoran „ Dolče vita „ koji je u blizini mosta. Njena poseta nije ništa drugo do „ obeležavanje terena „ i „ pokazna vežba „ šiptarskoj omladini , gde prvo da dođe , kad pređu most „ u prvoj fazi albansko - srpskog pomirenja „ !

Molotovljevi kokteli su srpski odgovor ! Mi, Mitrovčani, drugog izbora nemamo! Oduvek umiremo ili od srca ili od metka. Najvećma od metka u srcu!