Režim u potrazi za bogatom stečajnom masom

"Seme" zla

U Srbiji stečaj služi da se obogate stečajni upravnici i sudije, ali na prvom mestu funkcioneri SNS-a. Za mesto stečajnog upravnika neke od banaka naprednjački vrh Narodne banke Srbije uzima najmanje 50.000 evra, plus godišnji „doprinos" stranci. Slična je situacija sa svim stečajevima u kojima postoji bogata stečajna masa. Da bi mogli da zarade i za stranačke funkcionere, ali i za sebe stečajni upravnici i sudije bukvalno otimaju pare od stranaka u stečajnom postupku

I. Milanović

„Beobanka" je već deceniju i po u stečaju, ali se postupku ni ne nazire kraj. U 2015. ova, nekada uspešna banka, imala je 34 zaposlena, za čije plate je dato 41.030.000 dinara. Uz to, uredno su plaćani i razni spoljni saradnici, kao što su, na primer, advokati. Para u stečaju „Beobanke" ima više nego dovoljno, a po potrebi proda se i neka od građevina u vlasništvu ove banke, pa se tako dobiju pare od kojih stečajni upravnik (u ovom trenutku to je Katarina Krstić) i njegovi saradnici mogu mirno da žive narednih nekoliko godina.

Upućeni tvrde da se mesto stečajnog upravnika u Agenciji za osiguranje depozita, sanaciju, stečaj i likvidaciju banaka kupuje za velike pare. Minimalni mito, koji zainteresovani za ovakav posao mora da preda nadležnima, iznosi 50.000 evra. Osim toga, kada dobije da vodi stečaj neke od banaka on naprednjačkom vrhu koji upravlja Narodnom bankom mora godišnje da plaća precizno utvrđen danak. Zauzvrat, stečajni upravnik sme za sebe i svoje saradnike da uzima koliko god može. Krstićeva od stečaja Beobanke mesečno prihoduje 1,5 miliona dinara.

Iako su dobro plaćeni, stečajni upravnici ne moraju nužno da budu i pošteni, a još manje stručni. Isto važi i za većinu stečajnih sudija.

„Astra Simit" doo iz Beograda, jedno od preduzeća iz poslovne imperije braće Karić, već godinama je u stečaju. Od beogradskog preduzeća „Seme" doo, „Astra" potražuje po izvršnoj presudi Trgovinskog suda u Beogradu broj P 1694/08 od 28. oktobra 2008. godine 30.538.095,91 dinar, plus sudske troškove u iznosu od 327.500 dinara. Istovremeno, „Seme" ima potraživanja prema „Astri", koja su za 2,1 milion dinara viša od duga prema tom preduzeću.

U ovakvim slučajevima je normalno „prebijanje" međusobnih potraživanja, odnosno „Semenu" bi bio brisan dug po presudi iz 2008. godine, dok bi „Astra Simit" platila razliku od 2,1 milion dinara. Međutim, ovo nije bilo moguće, jer je nad „Astrom" već bio pokrenut stečajni postupak, pa su umanjenje stečajne mase kroz otpis duga morali da prihvate svi stečajni poverioci, stečajni upravnik i stečajni sudija.

Umesto da pokrene komplikovani proces poravnanja, stečajni upravnik „Astra Simita" traži izvršenje presude iz 2008. godine. „Seme" u tom trenutku nije imalo dovoljno sredstava, pa mu račun biva blokiran, a onda nastaje poznati „domino efekat", kada svi poverioci, primetivši da je dužnikov račun u blokadi, puštaju menice. Zbog blokade računa, „Seme" nije bilo u stanju da vraća ranije uzete kredite, da plaća dobavljače, niti da isplaćuje radnike, pa je moralo da obustavi poslovanje. Po zastupniku preduzeća, advokatu Miodragu Petroviću, ukupna visina blokade računa u februaru 2016. iznosila je 26.572.000 dinara.

„Seme" ima četiri vlasnika: Stojana Radanovića, Snežanu Lazarac, Slađana Konstantinović i Srđana Lazića. Pošto su u firmu uložili znatna sredstva i deset godina uspešno poslovali, njihov interes je bio da što pre nastave rad.

Stečajni sudija u početku je bila Ljiljana Pavlović, koja u privatnom razgovoru predstavniku osnivača „Semena" daje predlog da se na račun jednog posrednika uplati 2,4 miliona dinara, koje će ovaj dati stečajnom upravniku „Astra Simita" da bi se isti složio sa realizacijom „Plana reorganizacije" koji je advokat Petrović sudu priložio 22. februara 2016. Na taj način bi „Seme" izašlo iz stečaja i moglo vremenom da vrati sve dugove i nastavi nesmetano poslovanje.

Pare su uplaćene, ali ni posle nekoliko nedelja ništa se nije desilo, pa su vlasnici „Semena" postali sumnjičavi. Od njih angažovani stručnjaci, prateći tokove novca, utvrđuju da je navodni posrednik polovinu novca, odnosno 1,2 miliona dinara, uplatio advokatu Bobanu Glavonjiću, suprugu sudije Pavlovićeve. Postalo je jasno da se radi o običnoj prevari.

Vlasnici „Semena" odmah zatim podnose krivičnu prijavu protiv svih upletenih lica, a kopiju iste dostavljaju predsedniku Privrednog suda u Beogradu. Sudija Pavlovićeva je samo sklonjena sa stečajnog slučaja "Semena", ali je ostala da i dalje radi u istom sudu. U postupku po krivičnoj prijavi ništa se nije dogodilo do danas, a podnosioci i prevareni vlasnici „Semena" veruju da se do daljnjeg ništa neće ni dogodit, jer „vrana vrani oči ne vadi".