(Pr)osudite sami

Nestalo nam slobode

Milovan Brkić

Prijatelj koji se nedavno vratio iz Japana, izneo mi je impresije iz ove zemlje u kojoj je boravio radeći na nekom stručnom poslu. Kolega Japanac mu je, nakon što su zajedno na poslu proveli mesec dana, skrušeno rekao da žene u Japanu još preziru Japance! Kao razlog za prezir naveo je da su izgubili Drugi svetski rat, primorali su cara da potpiše kapitulaciju, a car je u ovoj daleko zemlji i dalje božanstvo u koje se ne gleda, ali mu se bezgranično veruje!

U Srbiji, dolaskom DOS-a na vlast, počeli su da nam recikliraju istoriju, veru, kulturu, moral...Ipak, krv nije voda. Iako smo trpeljiv narod, to nam je još od Turaka ostalo, kada nas doteraju do duvara, onda se branimo na svoj način.

Ubijali smo kneževe, kraljeve, ministre, predsednike vlada...Zapadnjaci nas optužuju da gajimo kult nasilja!

Već šest godina zajašio nas je šizofreni peder Aleksandar Vučić, sa svojim kartelom. I u ovom broju ekonomski eksperti Branko Dragaš, Miodrag K. Skulić i Slobodan Komazec opisuju ekonomsku katastrofu u kojoj je Srbiju dovela Vučićeva diktatura.

Već mesec dana susreću me ljudi i nude se da ih mobilišem. Rado bih bio vaš vojnik, sasvim iskreno su mi saopštila trojica mladića, koje sam ponaosob upoznao u tramvaju. Razgovarao sam s njima, objasnio sam da je Vučićev slučaj rešen, da će njegova diktatura biti okončana do septembra. Pominjao sam hajduke, uskoke, Crnu ruku...Trebaće nas više za one koji će zameniti Vučićev kartel. Ako nam dovedu Đilasa, ovejanog kriminalca koji nas je opelješio i sada se vraća iz Njujorka, zgrčen i ubabljen, da oplodi svoje kapital... Ima nas, dakle, još koji mogu krenuti po nestalu slobodu.

Priznajem, bio sam veoma iznenađen ponudom mladih ljudi da budu moji vojnici, da svojom rukom i sigurnim oko oslobode okove u koje smo stavljeni.

A da smo narod koji je ''umira sviko, u svojoj smrti da nađe lijeka'', potvrđuje naša istorija. Počev od Bune na dahije, do Stojanke majke Knešpoljke, kojima su opevana naša žrtvovanja za slobodu.

U poslednje tri decenije niko u Evropi nije toliko proveo na ulici, protestvujući protiv vlasti. Počev od 9. marta 91' pa do 6. oktobra 2000. godine, nedeljama i mesecima tukli smo se za otetu slobodu i prava sa Miloševićevim kordonima smrti. Onda su došli oni, koje smo doveli na vlast, tako smo mislili, a oni su nas surovo zajašili. Kada je oteran Boris Tadić i njegova žuta mafija, doveli su nam srpske radikale, prethodno ih presvlače u naprednjačke odore. I onda su nas Vučićevi mafijaši razbijali kao Turke na buljuke. Pljačkali, otimali, ubijali u mozak, ostavljajući nas bez nade da ćemo ih nadživeti.

Nakon što su počele pobune građana akcijom ''nestalo mi benzina'', diktatura, koja je ostala bez budžeta, počeće da pravi greške, da se surovo brani, a tada diktator najlakše pada. Velika propaganda laži satrla je javni moral, uništila vrednosti i veru većine ljudi. Promovišu se gologuze devojke kojima se nudi pevanje u kafani i kod Saše Popovića, u Grandu. U rijalitijima na Pink, Happy i drugim televizijama, prostakluk, nemoral i nasilje smatraju se kao najveće vrednosti. Životinje, poput Peconija vlasnika Happpy televizije i njegovog glavnog ideologa, Milomira Marića, i klika Željka Mitrovića, poigrava se sa nama kao sirotom rajom, kao da smo afričko pleme.

Da li ovakve žene iz rialitija mogu da preziru muškarce kukavice, kakvim smo mi danas postali? Zašto smo se ućutali?

Vreme je da priznam. Vučićevu mafiju nismo mi oterali, već oni koji su nam ih i doveli na vlast. Zato je potrebno da imamo borbenu svest, momke koji imaju oko sokolovo, koji su kadri stići i uteći i na strašnom mestu postojati. Vučića će zameniti oni koji će sprovoditi sve ono što je on činio, samo malo uvijenije, bez takve količine propagande.

Ne treba to da nas zavara. Iza Vučića će ostati njegovi zločinci, sa milijardama evra. Onaj ko ima takvu finansijsku moć, drži svaku vlast u šaci. Treba da gajimo svest da se sloboda mora osvajati i čuvati. Kada nam je oduzmu, treba da smo na pravom mestu, da smaknemo one koji su nam je uzeli, kao i našu imovinu, naša prava i dostojanstvo.