Esej

Iz knjige akademika, prof. dr Kaplana Burovića, "Albanski morbidni falsifikati", IK "Balkan, 2018, Ulcinj (8)

Uškopljena demokratija

Kao jedini "evropski Mendela", akademik prof. dr Kaplan Burović, robijao je decenijama u enverostaljinističkom logoru u Albaniji i na svojoj koži osetio sve užase najcrnjeg totalitarizma. Iz njegovog dela "Albanski morbidni falsifikatu", jedne od preko stotinu knjiga koje je do sada napisao, "Magazin Tabloid" donosi odabrane delove.

Akademik, prof. dr Kaplan Burović

U tom intervjuu F. Haliti kaže: „...Gazmend Kongoli i Kaplan Resuli su bili na čelo napada protiv mene 1969., na promociji knjige "Sot". Knjiga je kritikovana za crnjenje stvarnosti i da ja, autor, gledam stvarnost sa crnim naočarima. Učinjeno je jedno zasedanje-promocija sa dve seanse u Domu kulture, gde je učestvovao i ideološki sekretar Partijskog Komiteta. Bilo je mnogo vrelih diskusija. Većina diskutanata su pozitivno ocenili knjigu, ali su učinili i koju kritiku tu i tamo.

Dok oni, koji su je kritikovali na denigrirajući način, kao K.R. koji je digao knjigu nad glavama diskutanata u sali i reče visokim gla- som da je ova knjiga ("Sot") jedna reaksionarna knjiga. Iako ih je podržao i bodrio sekretar Partije, oni su bili u manjini. Na kraju, pred zatvaranje promocije, jedan diskutant učini pitanje sekretaru: "Šta će biti sa ovom knjigom?!" Odgovor sekretara je bio: "...Neka se odnese u fabrici papira i učini od nje karton, odmah!"

Posle godinu dana, 1970., na konferenciji novih talenata Kadare će reči: "...Bilo je slučajeva kad je na kojoj stvaralačkoj diskusiji nedostojala prijateljska naklonost. Imam pred očima jedno pismo koje je stiglo na adresu lista "Drita" od jednog mladog literate iz Lušnje (Fatbardh Rustemi) koji je demonstrirao svoj protest u vezi dočeka koji je učinjen knjizi "Sot" mladog pesnika Fasli Halitija od nekih članova literarnog kružoka u Lušnju. Učenik koji je pisao ovo pismo žalio se s pravom za činjenicu što neki članovi književnog kružoka u Lušnju, umesto da se raduju što jedan njihov sugrađanin objavi jednu dobru poetsku knjigu, ne samo što su se ožalostili mnogo, ne samo što su tu knjigu dočekali prvim nogama, već po- češe protiv mladog autora jednu kampanju spekulativnih optužbi >>- kaže F.Haliti, koji nam citira i Kadarea.

Sve su ovo laži: nit je knjiga optužena za crnjenje stvarnosti, niti se za autora reklo da gleda stvarnost kroz crne naočari. Utoliko manje da sam ja digao knjigu nad glavama prisutnih u sali (ni da sam bio kakav golijat!) i da sam visokim (pa ni niskim!) glasom rekao da je ta knjiga reakcionama. Isto tako nije istina da je sekretar Partije Sami Gega bilo koga podržao i bodrio na bilo koji način. Ponajmanje da se za tu knjigu i sam tako izrazio. Sve su to patološke izmišljotine Faslije, koji bi hteo da sebe prikaže kao persekutiranog od Sigurimia i Partije, od režima Envera Hodže i komunizma, jer su mu sada tu ulogu dodelili, kao što su mu nekada dodelili i ulogu komunističkog komesara Skendera Libohove.

Sto se tiče Farbardha Rustemija, on i skoro svi koji su istupili u odbranu Faslije i njegove knjige, uveliko su bili njegovi učenici. Fatbardh je i sin majora Sigurimija, sigurno i instruiran od Sigurimija da ga brani.

Kadare, ne samo što nije objavio protest Fatbardha Rustemi, već je i sam pisao protiv te zbirke pesama. A, kad je ta zbirka nagrađena na nacionalnom konkursu, onda je rekao o njoj i dve-tri pozitivne reči. Haliti nije tako naivan da ovo nije shvatio. I pored toga, umesto da optuži Kadarea za dvoličnost, on se pravi da tu tipičnu kadareovsku dvoličnost nije shvatio, pa - umesto da ga demaskira - proglašava nam ga za genija i tako mu češlja rep, jer misli da će uz ,,genija" postati i on genijalan.

Diskusija zbirke SOT Fasli Halitija učinjena je negde sredinom 1969. godine, dok ja, posle više od godinu dana, 03. novembra 1970., uhapšen sam. Sada vidite šta piše D. Kaljoči:

"...Halitin, i cili vetem per ato sulme qe u bene ndaj tij, u hoq nga arsimi dhe perfundoi per gati dhjete vjet me rradhe si punetor i thjeshte me kazem e lopate ne bujqesi dhe nderrmarjen komunale te qytetit te Lushnjes. Tre vjet me vone (viti 1970), ndersa Haliti vazhdonte punen ne bujqesi, Kapllan Resuli arrestohet..."

Halitija, koga samo za te napade, koji su učinjeni prema njemu, udaljili su iz prosvete i svrši skoro za 10 godina redom kao običan radnik sa krampom i lopatom u poljoprivredi i u komunalnom preduzeću grada Ljušnje. Tri godine kasnije (godina 1970), dok je Haliti nastavio rad u poljoprivredi, hapse Kaplana Resulija).

Za književne kritike, koje smo učinili njegovoj zbirci SOT, Fasli Haliti ne samo što nije pretrpeo ništa loše, nije udaljen iz prosvete i ne svrši „na motiku i lopatu", već naprotiv - i nagrađen je. Vidite list Telegraf, gde njegovom rukom ovaj Faslija piše da su ga upravo 1969. godine, upravo za zbirku pesama SOT, primili za člana Saveza književnika i umetnika Albanije. Štaviše, te godine, za tu zbirku pesama mu se dodeljuje i treća nagrada na Velikom nacionalnom konkursu, raspisan povodom 25-godišnjice oslobođenja Albanije. On piše da se počastio tom nagradom, što znači da se dan-danas ponosi njome, gordi.

Preko svega ovoga, Faslija ne samo da nije interniran i persekutiran, već je poslat u Tiranu na studije, i to ne sa običnom stipendijom kao ostali studenti (koju meni nisu dali!), već sa punom platom, kako su se slali na studije samo posebni članovi partije. Kasnije će ga učiniti i poslanikom u tzv. Narodnoj Skupštini. U jednon napisu našao sam ga i kao člana Centralnog Komiteta PRA. Vidite njegovu autobiografiju u Telegraf, gde sam priznaje da je bio poslanik Narodne Skupštine, da su mu godine 1993. dali i Međunarodnu nagradu, a 2010. i Nagradu Kurora e Partise (Venac Partije, izvinite me, htedoh da kažem - Venac Poezije!)

Fasliju su uključili i u sve enverističke antologije, na albanskom i stranim jezicima. Dekorisan je i medaljom „Naim Frasheri" III klase, zatim I klase, kao i zlatnom medaljom „Naim Frasheri". Na kraju je proklamovan „Prijatelj grada Duresa" i „Počasni Građanin grada Lušnja".

Sve ove počasti da mu nisu učinjene za kritike koje smo učinili njegovoj zbirci pesama "Sot", ili zato što je 10 godina bio "interniran" i "persekutiran"?! Koliko znamo mi, koji smo nosili na svoja leđa tu albansku stvarnost, internirani, koji se nisu slomili, ako nisu uhapšeni - ne samo što nisu hvaljeni kao ovaj Faslija, već su naprotiv - nastavili da se proganjaju i persekutiraju.

Ove stvari Dašnor Kaljoči zna sasvim dobro, jer - ne samo što ih je pročitao u pomenutom intervjuu Fazlije u Telegrafu, već i u paškvili, koju mu komentiramo, on i sam priznaje da je Fasliji za zbirku pesama "Sota" data Treća nagrada na Nacionalnom konkursu.

I da mu se da Treća nagrada, i da se persekutira - apsurdno je i pomisliti. Zato kažemo Dašnoru - laži po zemlji, jer te u tvom letu po nebu ne možemo slediti ! Odjaši tog tvog Pegaza, jer se protiv ovog Kaplana ne možete boriti sa kontradiktornim pretendiranjima. Lažima, intrigama i falsifikatima, zatvarajući oči pred dokumentima i flagrantnim činjenicama, istinama. Kako sam vam već rekao 2014. godine sa mojim delom - istina sija kao sunce, ne možete se boriti protiv mene tim sredstvima. I sam Kadare, uviđajući ovo, napusti bojno polje, povukao se !

Kao "persekutirani" od nas, a ne od Envera Hodže (!), ova banda bezobraznika pretendira sada da i na ovoj, našoj strani barikade, bude prva i na čelo te njihove uškopljene " demokratije ", koja ih i bez rehabilitiranja drži na vrhu.

A da su na vrhu, izvolite videti iz biografije upravo ovog Halitija.

U biografiji, koja se objavljuje zajedno sa njegovim pom- enutim intervjuom, on piše : " Diplomirao se za albanski jezik i književnost na "Universitetu Tirane", ali ne označava godinu, da bi se sakrilo da su ga posle njegove "reakcionarne" knjige, koja je zabranjena i poslata u fabrici papira da se od nje napravi karton, poslali ne u internaciji, kako se pretendira, već na Univerzitet. Pa i sa punom platom, kako su se slali samo posebni članovi partije.

Kako ćete videti u nastavku, on priznaje da su ga odmah posle tih kritika za knjigu "Sot", upravo za tu knjigu, godine 1969. primili za člana Saveza književnika i Umetnika Albanije. I interniran i primljen za člana Saveza književnika!

Vrhunac: 1969. godine, za tu "reakcionarnu" knjigu (za koju su ga "internirali"!) njemu dodeljuju i III Nagradu na nacionalnom književnom konkursu! Ova laž teško da će proći ni kod idiota, koji ne vide dalje od nosa!