''Otvoreno pismo majci Srbiji'' i odbrana prozvanih

Verne sluge tajne službe

Latinska izreka ''justicia regnorum fundamentum'', u značenju pravda je temelj države, odnosno vlasti, trebalo bi da je inspiracija svim nosiocima vlasti. Međutim, da li je ona vodilja nosiocima vlasti u slučaju Branka Đorđevića, penzionisanog pripadnika Bezbednosno-informativne agencije iz Niša, koji je bio profesionalno odgovoran i hrabar da ukaže na nezakonitosti i nepravilnosti pojedinaca unutar Agencije čija postupanja su ozbiljno dovela u pitanje integritet Agencije? Zbog čega nisu preduzete mere radi otklanjanja nepravilnosti na koje je ukazao? Zbog čega nije zaštićen od štetnih radnji i zbog čega one nisu obustavljene i otklonjene njihove posledice? Zbog čega mu je bez zakonskog osnova oteto ustavno pravo da radi kao pripadnik bezbednosno-obaveštajne službe kojoj je posvetio život, odnosno da branim Otadžbinu od onih koji bi u ovim smutnim vremenima da je satru, i zbog čega oni drugi, koji čine nezakonitosti i nepravilnosti i oni koji ove štite, bez posledica koriste sve beneficije državne službe i čak vrtoglavo napreduju u hijerarhiji?Zbog čega se i sudovi na sumnjiv način bave pitanjem njegove zaštite? Pismo gospodina Branka Đorđevića o njegovom slučaju objavljujemo kao dokaz posrnulosti srskog pravosuđa i institucijaa

Branko Đorđević

''Otvorenim pismom majci Srbiji'' obratio sam se javnosti novembra meseca 2018. godine, izražavajući zabrinutost zbog neuvažavanja prvorazrednih činjenica u nekoliko slučajeva iz bezbednosnog i društvenog sektora, gde je obaveza nadležnih bila reagovanje u korist države i njenih građana, što je izostalo, te sam napomenuo da ću pokušati da od predsednika Republike Srbije tražim pravdu, imajući u vidu da je Zakonom o osnovama uređenja službi bezbednosti Republike Srbije propisano da je rad službi bezbednosti pod demokratskom civilnom kontrolom, između ostalog i predsednika Republike.

Nakon toga, iz navedenih razloga, više puta u pisanoj formi, a martra meseca 2019. godine i neposredno na adresi Andrićev Venac 1 u Beogradu, pokušao sam da ostvarim kontakt sa predsednikom Republike, ali neuspešno. Odgovori su bili da će moj zahtev za razgovor biti prosleđen, da predsednik Republike nema nadležnosti da postupa po mojoj molbi, da je moj dopis upućen Bezbednosno-informativnoj agenciji koja će sagledati moje navode i da ću o tome biti obavešten...

Ja sam kao pripadnik Bezbednosno-informativne agencije u Nišu ukazao na određene nepravilnosti i nezakonitosti u radu pojedinih pripadnika Centra BIA Niš i to nadležnima u Agenciji, Vladi Republike Srbije, predsedniku Republike, dakle propisanim kanalima, nakon čega su visokopozicionirani pojedinci unutar Agencije prema meni započeli mere odmazde, koje su zaokružene mojim nezakonitim penzionisanjem.

Pored pokušaja da u okviru navedenih institucija ukažem na potrebu adekvatnog reagovanja države u cilju zaštite interesa Republike Srbije i građana, bio sam prinuđen da se obratim i sudskim i tužilačkim institucijama.

Tako, zbog štetnih radnji koje su činjene prema meni, ja sam Višem sudu u Nišu podneo tri tužbe za zaštitu u vezi sa uzbunjivanjem i to: juna 2016. godine, maja i decembra 2017. godine, po kojima je u skladu sa Zakonom o zaštiti uzbunjivača trebalo da se postupa po hitnom postupku. Ove tužbe su mogle da budu rešavane u postupcima od po 3 do 4 meseca, međutim, prvi postupak traje već 38 meseci, drugi 27 meseci, a treći 20 meseci.

Odokativno se može uočiti da, naročito Viši sud u Nišu, ove postupke očigledno odugovlači, a analitičkim osvrtom i da uporno svesno donosi nezakonite i nepravilne presude na moju štetu.

Tako je po mojoj prvoj tužbi iz juna 2016. godine Viši sud u Nišu-sudija Milena Jovanović aprila 2017. godine donela presudu kojom se odbija moj tužbeni zahtev, koju po mojoj žalbi koja je usledila Apelacioni sud u Nišu ukida rešenjem septembra 2017. godine kao nezakonitu i nepravilnu.

Nepotrebno dolazi do promene postupajućeg sudije Višeg suda, rasprava počinje iznova, a zbog brojnih nepravilnosti u radu ja podnosim pritužbe na rad postupajuće sudije Milice Zlatković, N.N službenika suda i predsednika Višeg suda u Nišu Zorana Krstića, koje ostaju bez adekvatnog postupanja. Onda sledi pokušaj da se postupak neosnovano ''zamrzne'' donošenjem od strane Višeg suda u Nišu, sudije Milice Zlatković aprila 2018. godine rešenja kojim se određuje prekid postupka, koje po mojoj žalbi Apelacioni sud u Nišu ukida rešenjem septembra 2018. godine kao nezakonito i nepravilno.

Ponovo sledi promena postupajućeg sudije i ponovo donošenje očigledno sumnjivo nezakonite i nepravilne presude Višeg suda u Nišu, sudije Mire Stefanove januara 2019. godine ne uvažavajući primedbe apelacije kojom se odbija moj tužbeni zahtev, zbog čega sam podneo žalbu Apelacionom sudu u Nišu, čija se odluka očekuje.

Po drugoj tužbi iz maja 2017. godine, prvo se u Višem sudu u Nišu postupak bezrazložno odugovlačio od strane sudije Miljana Petrovića zbog čega sam uložio pritužbu na njegov rad, zatim nepotrebno dolazi do promene postupajućeg sudije i aprila 2018. godine ovaj sud- sudija Miljana Stojković donosi presudu kojom se odbija moj tužbeni zahtev, koju po mojoj žalbi Apelacioni sud u Nišu ukida rešenjem jula 2018. godine kao nezakonitu i nepravilnu. Ponovo Viši sud u Nišu, sudija Miljana Stojković donosi presudu novembra 2018. godine ne uvažavajući primedbe apelacije kojom se odbija moj tužbeni zahtev. Po mojoj žalbi, međutim, iako je i ova presuda Višeg suda u Nišu opet bila očigledno nezakonita i nepravilna, ovog puta Apelacioni sud u veću sastavljenom od sudija Tanje Ristić, predsednika veća, Danijele Nikolić i Dobrile Zdravković, članova veća, presudom aprila 2019. godine, potpuno kontradiktorno svom prethodnom rešenju, potvrđuje presudu Višeg suda u Nišu, što je imajući u vidu i očiglednost nezakonitosti i nepravilnosti presude Višeg suda vrlo indikativno postupanje, ovog puta Apelacionog suda u Nišu. Protiv ovakve presude podneo sam reviziju Vrhovnom kasacionom sudu, čija se odluka očekuje.

Po trećoj tužbi iz decembra 2017. godine, Viši sud u Nišu nakon nepotrebnog odugovlačenja postupka, prvo pokušava da rešenjem iz jula 2018. godine neosnovano odbaci tužbu, koje po mojoj žalbi Apelacioni sud u Nišu septembra 2018.godine rešenjem ukida kao nezakonito i nepravilno i vraća Višem sudu na ponovno suđenje, koje je u toku.

Viši sud u Nišu mi, takođe, nije odredio privremenu meru, u skladu sa Zakonom o zaštiti uzbunjivača, već je nakon mog predloga Višem sudu u Nišu za određivanje privremene mere, odnosno odlaganja pravnog dejstva rešenja direktora Agencije i rešenja Žalbene komisije i mog vraćanja na posao do okončanja postupka, prvo oktobra 2017. godine sudija Miljan Petrović odbio ovaj predlog, da bi nakon moje žalbe oktobra 2017. godine, Apelacioni sud decembra 2017. godine doneo rešenje kojim se ukida rešenje Višeg suda u Nišu kao nezakonito i nepravilno.

Opet Viši sud, sudija Miljana Stojković decembra 2017. godine donosi rešenje kojim odbija moj predlog da sud odredi privremenu meru. Po mojoj žalbi, međutim, iako je i ovo rešenje bilo očigledno nezakonito i nepravilno, ovog puta Apelacioni sud u Nišu potpuno kontradiktorno prethodnom rešenju Apelacionog suda, rešenjem od februara 2018. godine odbija moju žalbu.

U svim ovim postupcima sam naglašavao, da sam tužbe samo formalno podneo protiv Bezbednosno-informativne agencije, koju doživljavam kao svoju kuću, i da mi namera nije bila ukazivanje na malu nepravdu na ličnom nivou, već skretanje pažnje na ozbiljan problem u Agenciji i podsticanje njegovog rešavanja u cilju vraćanja časti Agenciji i dostojanstva profesiji, koji su dovedeni u pitanje neodgovornim ponašanjem pojedinaca.

Tužbama praktično samo tražim da sud utvrdi činjenicu ''da je sneg bele boje'', dok Agencija uporno tvrdi ''da je sneg crne boje'', a sudovi, do sada, ili podržavaju ovu očigledno neistinitu tvrdnju Agencije ili se ne usuđuju da primene zakon.

Očiglednost neopravdanog odugovlačenja postupaka i donošenja nezakonitih i nepravilnih presuda na moju štetu, čak očiglednim pogrešnim predstavljanjem činjeničnog stanja, ukazuje na sumnju da se u ovim postupcima pojedine sudije nisu držale etičkog kodeksa, odnosno na moguće nedozvoljene uticaje sa strane na ovakva njihova postupanja.

Indikativno je i da je u postupku po prvoj tužbi došlo do promene postupajuće sudije, koja je neposredeno prešla iz Osnovnog u Viši sud u Nišu i da je nakon vođenja mog predmeta na očigledno pristrasan način sa ciljem njegovog odugovlačenja, posle samo nešto više od pola godine provedene u Višem sudu, ova sudija ''napredovala'' prelaskom u Apelacioni sud u Nišu, dok joj je moj slučaj mogao poslužiti kao ''odskočna daska'' za ekspresni prelazak iz Osnovnog u Apelacioni sud, dok je Viši sud imao funkciju ''protočnog bojlera''.

Sumnja na nedozvoljeni uticaj na sudije, ali i na tužioce, još se jasnije vidi u posebnom postupku koji sam pokrenuo tužbom za ocenu zakonitosti rešenja Agencije od 28.jula 2017. godine o mom prestanku radnog odnosa s pravom na penziju i pre ispunjenja opštih uslova za sticanje penzije sa 31.avgustom 2017. godine.

Naime, radi se o pravnoj situaciji da sam ja ostvario pravo, ali da postupak penzionisanja nije pokrenut na moj zahtev, niti je Agencija meni pružila priliku da se izjasnim da li u tom momentu želim da ostvarim pravo na prestanak radnog odnosa sa pravom na penziju, već je sama donela rešenje bez pravnog osnova, čime sam lišen ustavom zagarantovanog prava na rad.

Tokom avgusta 2017. godine protiv ovog rešenja podneo sam žalbu Žalbenoj komisiji Vlade Republike Srbije, koja je avgusta u sastavu Veselin Lekić, predsednik veća, Snežana Novićević i Leposava Tošić,članovi veća, rešenjem odbila moju žalbu bez valjanog pravnog obrazloženja. Inače, kredibilitet ove Žalbene komisije je ozbiljno doveden u pitanje i u opšte poznatom identičnom radno-pravnom sporu kolege Nebojše Blagotića iz MUP-a R Srbije, kada je komisija svojim nezakonitim postupanjem praktično sprečila realizaciju sudske odluke Upravnog suda povoljne po Blagotića, zbog čega je ovaj podneo krivičnu prijavu protiv predsednika Žalbene komisije.

Tužbu za poništaj konačnog rešenja Žalbene komisije Vlade Republike Srbije, kao i predlog da sud, u vezi Zakona o zaštiti uzbunjivača, odredi privremenu meru i odloži izvršenje rešenja Žalbene komisije, sa isticanjem da akt Agencije predstavlja štetnu radnju u vezi sa uzbunjivanjem, podneo sam Upravnom sudu u Beogradu dana 6. septembra 2017. godine, a već sutradan, 7.septembra, Upravni sud-Odeljenje u Nišu u veću sastavljenom od sudija Tomislav Medved, predsednik veća, Nenad Stojanović i Desa Simić, članova veća, doneo je rešenje i odbacio moj zahtev za odlaganje izvršenja rešenja Žalbene komisije Vlade Republike Srbije sa obrazloženjem, verovali ili ne, da ''rešenje Žalbene komisije Vlade Republike Srbije nema karakter konačnog upravnog akta kojim je meritorno odlučeno u ovoj upravnoj stvari''.

Stvar je u tome, da i najlošiji đaci pravnih škola znaju da je ovo rešenje konačno u upravnom postupku i da se protiv njega može pokrenuti upravni spor pred Upravnim sudom, pa je apsolutno sigurno da su po tom pitanju iskusne sudije koje su u ovom slučaju učestvovale u odlučivanju znale da donose nezakonito rešenje na moju štetu.

Indikativan je podatak da postoji ozbiljna sumnja da je odmah nakon toga jednom od postupajućih sudija vraćena kontrausluga od strane Agencije,odnosno nesavesnih pojedinaca. Dalje, umesto da po tužbi u vezi privremene mere odluči sudija pojedinac, odlučivalo je veće, sa očiglednom namerom da se i na formalan način spreči bilo kakva mogućnost podnošenja prigovora na ovakvo rešenje. Ja sam valjano obrazložen prigovor sa ukazivanjem na očiglednu nezakonitost i nepravilnost ipak podneo Upravnom sudu septembra 2017. godine, koji je rešenjem Upravnog suda, u veću sastavljenom od sudija Živane Đukanović, predsednika veća, Steve Đuranovića i Dušice Marinković, članova veća, februara 2018.godine odbačen kao nedozvoljen, tako da su sudije Upravnog suda i ovim manevrom mene onemogućile da zakonom propisanom privremenom merom budem vraćen na posao.

Marta 2018. godine sam Visokom savetu sudstva - Disciplinskom tužiocu podneo disciplinsku prijavu za učinjeni disciplinski prekršaj, kao i Upravnom sudu zahtev za izuzeće sudija Upravnog suda-Odeljenja u Nišu, oba sa valjanim obrazloženjem, a aprila je od strane vršioca funkcije predsednika Upravnog suda Jelene Ivanović odbijen zahtev za izuzeće, i jula je od strane zamenika disciplinskog tužioca Visokog saveta sudstva Tanje Pavlović Nedeljković, takođe odbijena disciplinska prijava, oba bez valjanog obrazloženja.

I najzad, 10.maja 2018. godine presudom Upravnog suda-Odeljenja u Nišu u veću sastavljenom od sudija Tomislava Medveda, predsednika veća, Nenada Stojanovića i Dragana Jovanovića, članova veća, odbija se moja tužba. Ovog puta Upravni sud postupa po mojoj tužbi i rešenje Žalbene komisije ovog puta tretira kao konačni upravni akt, iako je u prethodnom rešenju u vezi privremene mere tvrdio suprotno.

Takođe, prethodno je, u identičnom radnom sporu kolege Blagotića iz MUP-a, isto Odeljenje Upravnog suda u Nišu donelo dijametralno suprotnu odluku nego u mom slučaju.

Dakle, pravo na rad koje mi je oduzeto nezakonitim donošenjem rešenja o prestanku radnog odnosa od strane Agencije, Upravni sud je podržao klasičnim vršenjem krivičnog dela od strane postupajućih sudija.

Ustavnom sudu podneo sam juna 2018. godine ustavnu žalbu kojom osporavam ovakvu presudu Upravnog suda, čije postupanje se očekuje.

Istog meseca Vrhovnom kasacionom sudu podneo sam i reviziju protiv ove presude Upravnog suda, koju je Vrhovni kasacioni sud septembra 2018. godine, kako bi osnovano sumnjam nepravilno izbegao postupanje, u veću sastavljenom od sudija Mirjane Ivić, predsednika veća, Katarine Manojlović Andrić i Ljubice Milutinović, članova veća, rešenjem nezakonito i nepravilno odbacio kao nedozvoljenu, iako je eksplicitno propisana Zakonom o zaštiti uzbunjivača kao uvek dozvoljeni vanredni pravni lek, što znači da odluka suda podleže i drugostepenoj i trećestepenoj proveri i što doprinosi sigurnijoj i potpunijoj zaštiti uzbunjivača, a što u konkretnom slučaju važi i u ovom posebnom postupku za ocenu zakonitosti pojedinačnog akta poslodavca.

Ustavnom sudu podneo sam novembra 2018. godine i ustavnu žalbu kojom osporavam ovakvo rešenje Vrhovnog kasacionog suda, čije se postupanje očekuje.

Takođe sam, jula 2018. godine Višem javnom tužilaštvu u Nišu podneo krivičnu prijavu protiv troje sudija Upravnog suda - Odeljenja u

Nišu - Tomislava Medveda, Nenada Stojanovića i Dese Simić, zbog osnovane sumnje da su učinili krivično delo Kršenje zakona od strane sudije, uz priloženi korpus delikti.

Avgusta 2018. godine od strane zamenika višeg javnog tužioca Mirjane Velimirović, samo sam obavešten, iako je postojala obaveza donošenja rešenja, da je Više javno tužilaštvo u Nišu odbacilo krivičnu prijavu sa obrazloženjem, opet verovali ili ne, ''da prijavljeno delo nije krivično delo za koje se goni po službenoj dužnosti''. I u ovom slučaju važi da i najlošiji đaci pravnih škola znaju da se krivično delo Kršenje zakona od strane sudije goni po službenoj dužnosti, pa je apsolutno sigurno da je po tom pitanju Zamenik višeg javnog tužioca znala da daje nezakonito obaveštenje.

Septembra 2018. godine Apelacionom javnom tužilaštvu u Nišu podneo sam prigovor protiv obaveštenja Višeg tužilaštva u Nišu zbog povrede Zakonika o krivičnom postupku. Istog meseca, rešenjem Apelacionog javnog tužilaštva u Nišu- Zamenika apelacionog javnog tužioca Saše Radenkovića, odbija se ovaj moj prigovor, sa istim nezakonitim i nepravilnim razlozima kao kod Višeg tužilaštva.

Dakle, i tužilaštva su se uključila u pomoć sudijama koje su vršenjem krivičnog dela podržale otimanje mog prava na rad, pokušajem zataškavanja i takođe vršenjem klasičnog krivičnog dela, ovog puta od strane dvoje postupajućih zamenika tužilaca. Takođe, postoje indicije da je i prema tužilaštvu Agencija, odnosno neodgovorni pojedinci, pružila određene kontrausluge.

Ustavnom sudu podneo sam oktobra 2018. godine ustavnu žalbu kojom osporavam ovaj akt Apelacionog javnog tužioca, čije se postupanje očekuje.

Takođe sam, novembra 2018. godine Višem javnom tužilaštvu u Nišu podneo krivičnu prijavu protiv zamenika višeg javnog tužioca u Nišu Mirjane Velimirović i zamenika apelacionog javnog tužioca u Nišu Saše Radenkovića, zbog osnovane sumnje da su učinili krivično delo Pomoć učiniocu posle izvršenog krivičnog dela u sticaju sa krivičnim delom Kršenje zakona od strane javnog tužioca ili njegovog zamenika, opet uz priloženi korpus delikti.

Decembra 2018. godine rešenjem Višeg javnog tužilaštva u Prokuplju- zamenika višeg javnog tužioca Dragiše Obradovića, kome je prijava prosleđena na postupanje iako je i ono podređeno Apelacionom javnom tužiocu u Nišu protiv čijeg Zamenika sam podneo prijavu, odbačena je ova krivična prijava sa sumnjivim nezakonitim i nepravilnim obrazloženjem.

Istog meseca podneo sam prigovor Apelacionom javnom tužilaštvu u Nišu protiv rešenja Višeg javnog tužilaštva u Prokuplju. Januara 2019. godine rešenjem Apelacionog javnog tužilaštva u Nišu- Zamenika apelacionog javnog tužioca Jelice Vučković Janković, odbija se moj prigovor, takođe sa sumnjivim nezakonitim i nepravilnim obrazloženjem.

Ustavnom sudu podneo sam februara 2019. godine ustavnu žalbu kojom osporavam i ovo rešenje Apelacionog javnog tužilaštva, čije se postupanje očekuje.

Dakle, i amaterskom oku je vidljivo da se u ovom slučaju radi o očiglednoj sumnji u širi organizovani nedozvoljeni uticaj na sudove i javna tužilaštva i drastično kršenje zakona. O tome sam obavestio najdetaljnije ministarku pravde, a zatim i predsednicu Vlade, predsednika Republike Srbije i direktora Bezbednosno-informativne agencije, ali nemam nikakve povratne informacije o njihovom eventualnom postupanju..

Želim da istaknem da su javnost i posebno mediji ključni za lica koja ukazuju na nezakonitosti i nepravilnosti, jer šalju poruku političarima da problem dovedu do parlamenta, a sudije onda moraju to razmotriti u sudskom postupku.

Pravičnost je sinonim za neprekidno i trajno voljno nastojanje da se svakome prizna pravo koje mu pripada, a poruka svima u ovom lancu koji se u svojim postupanjima ne vode zakonom i etičkim principima je da postanu svesni da dižu kamen koji će im pasti na noge, odnosno da će u jednom trenutku morati da se suoče sa posledicama ovakvog postupanja.

Iznad zakona

Moj slučaj možda ne deluje kao mnogo bitan, ali razotkriva modus operandi određenih pojedinaca i grupa koji smatraju da su iznad zakona. Prema pojedincu koji ukazuje na nezakonitosti i nepravilnosti pokreće se odmazda i dovodi se u situaciju da se bori za svoju egzistenciju, a na drugoj strani, podaci o nezakonitostima i nepravilnostima na koje je ukazivao dolaze u drugi plan, po njima se ne postupa sa osnovnom namerom da oni polako padnu u zaborav i da oni koji su izvršioci nezakonitosti i nepravilnosti kao i njihovi zaštitnici ostanu van dometa bilo kakvog postupanja i sankcija, a kao posledica nastupa nesaglediva šteta po društvo i državu.