Golem bedak na Mlavi

Opština Petrovac na Mlavi je u potpunosti u rukama opštinske vrhuške Srpske napredne stranke. SNS jedina opstaje u ovom mestu, ima sedište u samoj zgradi Opštine i pita se za sve, a najviše ko će biti zaposlen u opštinskim organima ili javnim preduzećima.

Igor MIlanović

Do pre neku godinu niko u Petrovcu na Mlavi nije mogao da zamisli da će naslednici višegodišnjih vladara opštinom iz redova socijalista ove nadmašiti po marifetlucima, ali to se, na žalost, desilo.

Lokalni odbor SNS-a je svojevremeno preživeo puč, kada su stari kadrovi zamenjeni novim, od kojih je malo ko imao bilo kakvo političko iskustvo, ali su svi imali nezajažljivu želju da vladaju.

Pučisti su ubrzo pokazali da ne žele da slušaju ni centralu u Beogradu, pa su posle lokalnih izbora, na kojima su osvojili apsolutnu većinu, odbili „sugestiju" vrha stranke da formiraju koalicionu vlast sa socijalistima. Za divno čudo, ova neposlušnost je prošla nekažnjeno, jedino što najviši zvaničnici Srbije odbijaju da dođu u ovo mesto i što je drastično uvećan danak koji lokalni funkcioneri plaćaju zaštitnicima u Beogradu.

Predsednik opštine je sada Duško Nedinić o kome na zvaničnoj prezentaciji opštine ništa ne piše. Meštani, koji ga znaju, kažu da je to sa razlogom, jer o njemu nema šta lepo da se napiše - sve što se o njemu zna, dovoljno je da se popuni jedna pozamašna krivična prijava.

Ni o zameniku predsednika opštine Goranu Ristiću na zvaničnoj prezentaciji nema ni slova, čak ni sliku ne smeju da mu objave. Tek sa šefom kabineta Aleksandrom Petrovićem (u 31. godini završio Visoku poslovnu školu, pa bio „zapošljen", kako stoji na sajtu, u opštinskoj upravi) i članovima kabineta počinje ispisivanje biografija, a po nekome je objavljena i fotografija. Tako saznajemo da je predsednik skupštine opštine Milanče Aćimović svojevremeno bio šalterski radnik u pošti i da ima samo V stepen stručne spreme kao tehničar PTT saobraćaja.

Ništa ovo nije čudno, jer iz Petrovca beže svi koji mogu, a posebno oni školovani. Čim su se naprednjaci uselili u fotelje i skupštinske klupe, sedište svoje stranke su preselili u samu zgradu Opštine, odmah pored mesne zajednice i poreske uprave. Na fasadi stoji uočljiva reklama ove stranke, da ne bude greške u proceni ko je jedini gazda u kući.

Mladi i školovani beže iz ovog mesta ponajviše jer ne vide nikakvu profesionalnu perspektivu. Za svako radno mesto, čak i za čistača ulice ili tetkicu u osnovnoj školi, traži se preporuka opštinskog odbora Srpske napredne stranke. Ista može da se zasluži aktivnostima za stranku, ali ju je mnogo jednostavnije kupiti davanjem „donacije" nekome iz opštinske vrhuške. Partija se za sve pita, gore nego u najcrnja vremena komunističke strahovlade.

Da bi poboljšali svoju materijalnu situaciju opštinski moćnici su krenuli sa takozvanim „renoviranjem" starog mosta preko Mlave, u stvari njegovim šminkanjem, ali po ceni izgradnje novog mosta. Stari most je bio zreo za obnovu, ali je daleko kritičnija situacija sa novim mostom nešto dalje, uzvodno koji svakog trenutka može da se sruši, a preko koga sada ide sav saobraćaj između dve obale reke na kojima se nalazi Petrovac.

Privreda je u ovom mestu skoro potpuno zamrla. Nekadašnji daleko poznati proizvođač nameštaja „Javor" (trenutno u stečaju) od privatizacije proizvodi isključivo pelat i tako preživljava.

Klanica je, takođe, privatizovana i sada opslužuje isključivo sopstvene prodavnice (kojih ima samo nekoliko). Ne vrši ni uslužno klanje kao nekad, a za to je, kako se priča, najviše odgovorna nestašica stočnih grla. Seljacima se ne isplati da rade, posebno ako primaju novčanu pomoć od rođaka pobeglih u pečalbu.

Cela privreda se svela skoro isključivo na gastronomske objekte kojih, po rečima meštana, ima u raznovrsnijoj ponudi od one u obližnjem i dosta većem Požarevcu. Kafići, čiji su vlasnici na vreme iz socijalističkog sedla uskočili u ono naprednjačko, nemaju fiksno radno vreme, a većina njih ne izdaje ni fiskalne račune. Dok se „donacije" opštinskom vrhu stranke redovno uplaćuju, nema potrebe za zakonitim radom.

Petrovac je posebno poznat po jedinstvenom restoranu „Golem merak" (od meštana nazvan „Golem bedak") namenjenog mazohistima, koiji žele da budu ponižavani, ostanu neusluženi i da im sve to bude papreno naplaćeno. Uopšte, samo mazohisti mogu u ovoj opštini da se osećaju prijatno.