Preko pune linije

Kada od straha napuni gaće, Vučić počinje da preti

Jedan metak menja sve

Aleksandar Vučić je opljačkao Srbiju i postao najbogatiji političar u savremenoj istoriji Evrope. Napunio je bankovne račune, džepove, sefove i štekove. Kupio je firme i ljude, prisvojio je oranice i rudnike, „Beograd na vodi", PKB, nekoliko televizija, restorana i poslovnih i stambenih zgrada. Ima skupe satove, nakit i odeću. Za veče popije vino koje vredi kao garsonjera u centru Beograda, a na hranu potroši nekoliko prosečnih penzija. Uzalud mu je to. Od tolikog bogatstva ima samo strah da ga ne izgubi. Zato drhti, kmeči, reži i ujeda. Unezveren, crta mete i preti i urednicima Magazina Tabloid.

Predrag Popović

Dug je spisak Vučićevih razloga za strah. Brinu ga zadravstveni problemi, tragovi pljački na domaćem terenu i međunarodne službe za borbu protiv kriminala i korupcije, nepouzdani politički saveznici i brojni prevareni i očerupani tajkuni. U nedostatku pravog odbrambenog mehanizma, Aleksandar Vučić samo kupuje vreme, pokušavajući da odloži suočavanje s pravdom.

Vučić je davno naučio koliko je težak život u strahu. Na svojoj koži je osetio posledice, koje na nervnom sistemu ostavljaju praktična iskušenja. Preslab za taj teret, četiri puta je napuštao politiku, uvek neuspešno.

Prvi put je pokušao da zbriše u jesen 1994. godine. Vojislav Šešelj je robijao zbog napada na Radomana Božovića, tadašnjeg predsednika Veća građana Skupštine SR Jugoslavije. Iz radikalskog poslaničkog kluba izdvojile su se dve frakcije. Jednu, koja je formirala Radikalnu stranku Srbije, predvodio je Slobodan Jović. Iz ćelije, Šešelj je dao zadatak Vučiću da izvrši pritisak i ućutka Jovića, koji je u medijima raskrinkavao radikalske političke i kriminalne afere, posebno šverc nafte preko stranačkog preduzeća „Velika korporacija".

Vučić je namestio zasedu Joviću u poslastičarnici „Karmen", u Ulici kneza Miloša. Ksenija Janković, tadašnja Vučićeva devojka i novinarka Srpske reči, zakazala je Joviću intervju u toj poslastičarnici. Pet minuta posle nje, tamo je banuo Vučić, u pratnji Maje Gojković i Steve Dragišića. Vučić je seo za sto i počeo da vređa izdajnika, koji u interesu Udbe razbija radikale, laže o vojvodi Šešelju...

- Stani pre nego što preteraš. Bolje ti je da se ne mešaš u moj sukob sa Šešeljem. U suprotnom, znaj da imam punu torbu dokaza koji će te strpati u zatvor. Obojica znamo da ni jednu noć nećeš izdžati u zatvoru, slomićeš se - mirno mu je rekao Jović.

Stari udbaš sledećih sat vremena morao je da smiruje uplakanog Vučića, obeznanjenog od straha. Tamo, za stolom u poslastičarnici „Karmen", mladi generalni sekretar odlučio je da napusti Srpsku radikalnu stranku i politiku. Da ga Šešelj i javnost ne bi napali zbog dezerterstva, hteo je da tu odluku saopšti tek kad vojvoda izađe na slobodu. Do tada, smirio se i, nažalost, promenio odluku.

Drugi put je hteo da se povuče iz javnog života u leto 1999. godine. Iz groba, plašio ga je Slavko Ćuruvija. U medijskim nastupima, Vučić nije pokazivao ni trunku kajanja zbog pretnji i hajke koju je predvodio protiv vlasnika Dnevnog telegrafa. Ipak, strah mu je razarao slabašan nervni sistem. Drugim povodom, nevezanim za Ćuruviju, izazvao je incident sa kolegama iz SRS-a i demonstrativno napustio stranku. Otišao je u manastir Kovilj, gde ga je rođak, tada iguman Porfirije, nagovorio da se vrati porodici i politici.

Treći put su mu živci pukli u vreme puča u SRS-u. Ljut što su Tadićevi tajkni dali dva miliona evra Tomislavu Nikoliću, a njemu samo tapšanje po ramenu, Vučić se povukao u vinski podrum u Jajincima. Tihovao je devet dana, dok i njemu nije stigla „samsonajt" torba s konvertibilnim kešom.

Sredinom aprila 2013, Vučić je četvrti put poželeo da napusti politiku. U Briselu, u noći 18. na 19. april, pred potpisivanje sporazuma o normalizaciji odnosa između Srbije i tzv. Kosova, Vučić je doživeo nervni slom. Tokom radikalskog staža, svim izdajnicima Kosova pretio je Lazarevom kletvom, da bi tada i tamo shvatio da će i sam „rđom kapati" ako aminuje predaju „svete srpske zemlje".

Dok se valjao po podu hotelske sobe, premijer Ivica Dačić mu se smejao. Savetnica Suzana Vasiljević ga je iz histerija izvlačila udarcima nogom u donji deo leđa, ali ni to nije pomoglo.

Presudni uticaj izvršili su Miodrag Miki Rakić i, naročito, Zoran Korać. Korać, kao posrednik u Vučićevom dogovoru s američkim ambasadorom Kameronom Manterom, diskretno ga je upozorio da ne pomišlja na odustajanje. Mora da obavi ono za šta je dobio podršku za dolazak na vlast. Mora, ako ne zbog sebe, ono zbog svoje porodice. Nije ni morao da pominje porodicu, Vučić se presaldumio pri prvoj pretnji.

Kroz to turbulentno vreme, Vučić je shvatio da postoje crvene linije, preko kojih niko ne može preći bez kazne. Na tuđim primerima, u čije tragične ishode je i sam bio involviran, napravio je teoriju o „jednom metku".

Krajem 1998, kad je doneo zakon protiv informisanja, da bi lakše diskreditovao nezavisne novinare, ministar Vučić je svakodnevno dobijao izveštaje Službe državne bezbednosti. Sa posebnom pažnjom analizirao je Ćuruvijine presretnute razgovore.

- Ćuruvija je bio naivan. Mislio je da će ga zaštiti novac koji ima. Govorio je da niko nije lud da ubije čoveka koji ima više od tri milona maraka. Ne isplati se, svima je lakše i jeftinije da takvoj žrtvi otmu pare, nego da ga ubiju. Prevario se, zanemario je iracionalnu želju da osvetom - govorio je Vučić 2002. autoru ovog teksta.

Nadahnut, čak je parafrazirao stih Partibrejkersa iz „jedan poziv menja sve" u „jedan metak menja sve". Isti stav ponovio je i 12. marta 2003, kad je streljan Zoran Đinđić. „Đinđić je mislio da je jači od mafije koju je stvorio. Mislio je da se neće usuditi da ga likvidiraju, ali eto, jedan metak menja sve", pričao je Vučić.

Vučić je predvodio političku, policijsku, pravosudnu i medijsku hajku na Ćuruviju, koja je okončana sa 18 metaka. Đinđiću je pretio da će ga „istrebiti kao gubu". Taj posao je obavljen s jednim hicem u srce. Oliver Ivanović je satanizovan preko Pinka i ostalih Vučićevih medija, da bi se kampanja završila sa šest metaka u njegovim leđima. Svi ti primeri potvrđuju kontinuitet primene istih rešenja političkih problema upotrebom teorije o „jednom metku".

Po pravilu, strah uvek prati nasilje. Svaki put kad bi se uplašio, Vučić je primenjivao nasilje. Tu praksu primenio je i pre nekoliko dana, u predizbornom intervjuu na Televiziji Prva.

- Onaj koga se svi plaše u ovoj zemlji, svi ga se plaše... Tresu se od straha kad im se pojave Milovan Brkić, Popović i ostali, koji su najgori talog ovog društva, kao što znate, samo ne smete to da kažete. Postoji jedan koji sme da to kaže. To sam ja! I svi to znate i svi ćutite zato što se plašite šta su ti ljudi u stanju da urade, da kažu i da izmisle - izneo je Vučić optužnicu i presudu, ostaje mu samo još da nađe izvršice teorije „jednog metka koji menja sve".

Vučić, odrastao i formatiran u najgorem društvenom talogu, i ranije je hrabrost dokazivao crtajući mete na čelo svima koji mu se zamere.

- Bogoljub Karić je lopov! On se hvali što je lopov, jer je lopovluk njegov metod delovanja. Bogoljub Karić svaki dan od „Mobtela" uzima 300.000 evra. Čim pare legnu na račun „Mobtela", istog trenutka idu na račune povezanih firmi „Astra simit", BK Telekom, BK Trejda, „Femili turista". Karić ima više vila na Dedinju, nego članova njegove stranke. A, hoće vlast. Ako Karić dođe na vlast, u Srbiji niko ne bi ostao živ, ne bi imalo smisla da Srbija postoji - tvrdio je Vučić, uz obaveznu napomenu, koju je preno NIN 23. februara 2006. godine: „Ja sam verovatno jedini koji sme da dirne u njegovo visočanstvo Bogoljuba Karića".

Dobro ga je dirnuo, reketirao ga je za, kako sam tvrdi, 40 miliona evra. Ništa jeftinije nije prošao ni Miroslav Mišković.

- Mišković mi preti, pokušava da mi pokaže koliko je moćan i jak, a moj odgovor je da ga se nisam uplašio. Svi drugi ga se plaše, ali ja ne - rekao je Vučić u izjavi za Kurir, sredinom oktobra 2012, da bi mesec i po kasnije, za B92 dodao: „ Znam kakvu sam presudu sebi potpisao time što nisam sprečavao policiju i tužioce da rade svoj posao prilikom hapšenja Miškovića. Bez obzira da li će egzekucija biti za godinu, pet ili deset, svejedno."

I vlasnik „Holdinga Delta" je platio otkupninu. Sedam meseci je proveo u pritvoru, veći deo optužnice je odbačen, ali osuđen je i on i njegov sin Marko. Do konačnog pravosudnog epiloga, Mišković mora da plaća reket.

Platio je i Dragoslav Kosmajac.

- Svi znaju ko je najveći narko diler u Srbiji, ali njegovo ime niko osim mene ne sme ni da pomene. Svi se, bre, plaše i svi ćute o tome da ljudi iz policije i drugih službi imaju kontakte s njim. Tražio sam da udare na njega, ali to nije urađeno. Ne smeju ni ime da mu izgovore. Evo, ja smem, ne plašim se Dragoslava Kosmajca - urlao je Vučić na konferenciji za medije 20. juna 2014.

Na Vučićev znak, na Kosmajca su se obrušili sve režimske sluge iz policije i pravosuđa. Uhapšen je i pritvoren, uz obavezno čerečenje u medijima. Sud je odbacio navode iz diktatorove optužnice, ali konačna presuda je stigla u vreme pandemije korona virusa. Kosmajac je inficiran, ne zna se kako i kad. Kad je pao u nadležnost Zlatibora Lončara, nije mu bilo spasa, umro je 12. aprila.

Više od 20 godina Vučić vodi hajke protiv ljudi koji mu smetaju. Uvek se drži istog šablona laži: on je usamljeni heroj, jedini sme da se suprotstavi zlikovcima. Takvim intrigama Vučić je reketirao tajkune, napunio džepove, pa i grobove. Sad se, taj div-junak, namerio na nas iz Magazina Tabloid, koje samo on sme da vređa i napada. Od nas ne može da naplati reket, ali može da realizuje ono što je već napisao na zidovima okupiranog grada, preteći Milovanu Brkiću da će proći kao Ćuruvija.

Kao zver uhvaćena u zamku, Vučić nasrće na sve i svakoga. On dobro zna da mu od urednika Magazina Tabloid ne preti opasnost po život. Za razliku od nas, koji predlažemo da mu se organizuje fer suđenje, na kome će dobiti priliku da odgovara za sve bestijalne zločine, Vučić ima mnogo opasnije protivnike. Samo on zna kome se zamerio, oteo poslove, firme i novac, koga je oterao u bankrot ili grob.

U pljačkaškom pohodu uništio je sudbine bezbrojnih porodica. Za svakim dinarom koji je zgrnuo, neko plače. Nakit koji poklanja bivšim i aktuelnim ženama, konkubinama i sponzorušama; najskuplji telefoni kojima kupuje pažnju svoje dece; novac koji gomila na računima i u sefovima... Sve je tuđe, a iza svega otetog stoji neko ko razbojniku želi sve najgore.

I dok sikće na Magazin Tabloid, uplašen istinom koju objavljujemo, Vučić je svestan da mu prava opasnost preti od saučesnika u zločinačkom pljačkaškom poduhvatu.

Ortaci iz naprednjačkog kartela, koji su stvorili poslovne imperije i gangsterske klanove, spremni su da svim sredstvima brane stečeno. Neki od njih, poput diktatorovog kuma Petra Panića, to rade diskretnim distanciranjem na bezbednu udaljenost. Međutim, nisu svi smireni, skromni i oprezni kao Panić. Jedan od takvih je Nebojša Stefanović.

- Bavite se izborima? Sve ok. Ali, doktor Neša Slina ima svoje paravojne formacije koje će roknuti diktatora, kao zeca. Mi stojimo sa strane, ali džukele se bore. Nebojša iz Beograda sprema ubistvo koje mene ostavlja ravnodušnim - napisao je na Tviteru slavni srpski filmski reditelj Srđan Dragojević.

Autor kultnih filmova "Lepa sela lepo gore" i "Rane" nije otkrio otkud mu informacije o nameri aktuelnog šefa policije da "rokne diktatora kao zeca". No, svi znaju da Stefanović nije samo slinav i tunjav, stoput je dokazao da ume da bude i opasan kad mu neko dirne u interes.

Doktor Nebojša ima solidnu logističku i praktičnu podršku. Uticaj u Srpskoj naprednoj stranci iskoristio je za stvaranje paralelnih centara moći, naročito u beogradskim odborima koje vode kadrovi koje je on selektovao. Funkciju ministra policije iskoristio je za prikupljanje i arhiviranje informacija i dokumenata o spornim poslovima braće Vučić. Pritom, ne treba zaboraviti da Nebojša i njegov tata Branko Stefanović nisu osposobljeni samo za korupcionaške malverzacije, zloupotrebe položaja i trgovinu uticajem. Oni imaju i odrede za "grube radove". Stefanovićevi kumovi Papići optuživani su za ulično nasilje, tuče i pretnje, pa i za bombaške napade na objekte i žive ciljeve.

Sukob Vučića i Stefanovića, koji su obeležile afere sa švercom oružja iz "Krušika" i plantažom marihuane "Jovanjica", ulazi u finale. Vučić je odradio medijsku pripremu za smenu Stefanovića s mesta ministra policije. Ostalo mu je samo da sačeka da se konstituiše novi skupštinski saziv, pa da počnu pripreme za izbor nove naprednjačke vlade. Vučić najavljuje krupne promene, namerava da iz izvršne vlasti najuri većinu ministara, Stefanovića prvog.

Plan mu remete činjenice na koje ne može da utiče. Prvo, Stefanović ima podršku stranih obaveštajnih službi. Pre 13 meseci, kad je priveden u Ameriku, dobio je precizna uputstva šta treba da uradi. Obavio je deo posla.

Zahvaljujući Stefanovićevim informacijama, od tada je zaplenjeno više od 80 tona kokaina koji su krijumčarili crnogorski i srpski narko klanovi. To je težak udar na osnovnu poslovnu delatnost vođe naprednjačkog kartela.

Na političkoj sceni, Stefanović nije izvršio sve zadatke. Po uzoru na svog doskorašnjeg mentora Vučića, nije hteo da odmah baci sve adute na sto. Nije uradio sve što su Amerikanci tražili od njega u odnosu na Vučićeve kumove Nikolu Petrovića, Slavišu Kokezu i Gorana Veselinovića, koji su osumnjičeni za nezakonito stvaranje monopola u nekoliko najvažnijih i najunosnijih poslovnih grana. Stefanović se nije obračunao sa Nenadom Kovačem i nije zaustavio širenje Huaveija u Srbiji. Ipak, ostvareni rezultati su dovoljni da mu daju nadu da će dobiti podršku za ostanak na funkciji ministra policije.

S druge strane, Vučić mu sprema zamenu. Trenutno, prvi favorit za Stefanovićevog naslednika je Aleksandar Vulin. Vučić je nedavno, na neformalnom sastanku u kabinetu Željka Mitrovića, pred nekoliko najbližih saradnika otkrio nameru da Vulina prebaci iz ministarstva odbrane u ministarstvo policije. Posle Vučićevih hvalospeva na račun dezertera-desetara, koji je dokazao bestidnu lojalnost u ludilu, i kritike Stefanovića, koji je popustio pod pritiskom Amerikanaca, Darko Glišić je postavio najlogičnije pitanje: "Alek, zašto misliš da Ameri ne mogu da pritisnu i Vulina?" Koga god Vučić izabere, svi su, zbog putera na glavi, skloni promeni gazde. Kad ih strani moćnici stave pred izbor - da li će biti lojalni Vučiću ili svojim interesima - dilemu će rešiti u ruku od 2-3 sekunde. Tako je uradio Stefanović, tako će uraditi Vulin ili bilo ko treći.

- Svi u Srbiji, naročito u Podunavlju i Banatu, znaju ko je Branko Malović. Svi znaju da on reketira u ime stranke, a uzima za sebe. Sprovodi teror, prebija ljude, radi šta hoće. Za ovih nekoliko godina, stekao je ogromnu imovinu, a niko ne sme da izgovori njegovo ime. Svi znaju da je on najgori naprednjački talog, ali samo ja sam dovoljno hrabar da ga pomenem - Vučić to još nije javno rekao, ali neće biti iznenađenje ako i Maloviću nacrta metu na plitkom čelu.

Do sukoba je došlo nedavno, kad je Vučić prepustio pančevački rejon na upravljanje Veljku Belivuku, u policiji i podzemlju poznatom po nadimku Velja Nevolja. Belivuk je godinama bio najbliži saradnik Aleksandra Stankovića, zvanog Sale Mutavi. Kad je Sale Mutavi izrešetan, Velja se uvalio u još veću nevolju, u društvo Danila Vučića.

Pod kontrolom Andreja Vučića, njih dvojica su preuzeli pančevačko sportsko društvo Dinamo. Ne zanima ih fudbal, nego građevinsko zemljište u centru Pančeva, kojim raspolaže taj klub. S nabujalim poslovnim ambicijama, prestolonaslednik i Nevolja nameravaju da novac, policija zna kako stečen, ulože u građevinske projekte.

To se nije svidelo Maloviću. Izbačen iz igre, nezadovoljstvo je istresao na vođu naprednjačkog kartela.

U vrhu SNS-a još se prepričavaju uvrede i pretnje koje su razmenili Vučić i Malović. Od tada, Malović ne dolazi u Banat, gde je godinama uspešno uterivao kapilarni teror. U nekoj vrsti kućnog pritvora, sedi i gleda TV, čeka da ga Vučić prozove i pripremi za odstrel.

U verbalno nežnijem sukobu, ali sa sličnim posledicama Vučić je nedavno okončao raspravu sa Zlatiborom Lončarom. Obaveštenje da ne računa na još jedan ministarski mandat, Lončar je primio sportski, sa šilerovskim osmehom. "Ako misliš da me možeš najuriti, ti pokušaj", rekao je Doktor Smrt svom vođi. Na tu temu raspravljali su posle izbora 2014. i 2016. godine. Oba puta je heroj Alek podvio rep.

Stefanović, Malović i Lončar su ozbiljni igrači. Kakav je Vučić vidi se i po tome da ga se ne plaši čak ni Zoran Babić. Kad mu je vođa rekao da je vreme da se skloni iz "Koridora Srbije", više niko ne može da ga štiti od odgovornosti za smrt Stanike Gligorijević, Babić mu se nasmejao u lice.

- Šefe, brini ti za sebe. Znaš, radio sam na groblju, naučio sam i da svako groblje ima izlaz, što za tebe ne može da se kaže - rekao je Babić.

Pre devet godina, dok je bio tehnički direktor Javnog preduzeća "Beli izvor", Babić je zaista bio nadležan i za groblje u Vrnjačkoj Banji. Iz tog vremena ostala je krivična prijava, koja je protiv njega podneta zbog preprodaje grobnog mesta. Predmet je otišao u zastarevanje, ali ne i Babić. Iako izgleda i ponaša se kao poluretard, dobro se snalazi na naprednjačkoj deponiji.

Vučić nema snage i sposobnosti da se obračuna s politikantima koje je sam stvorio, a kamoli sa ozbiljnim gangsterima kakav je Zvonko Veselinović. U svakom trenutku, negde u Vašingtonu ili Lengliju, nekome može da padne na pamet da kaže: "Hajde da konačno rešimo ubistvo Olivera Ivanovića, daj da uhapsimo osumnjičene i izvedemo ih pred sud". Istog časa počeće haos u Srbiji.

Veselinović, sigurno, neće dobrovoljno pristati da sedne na optuženičku klupu, a njegovi politički zaštitnici i poslovni partneri Aleksandar Vučić i Hašim Tači neće moći da ga zaštite. Ako počne da pada, vođa kosovskog klana povući će ih za sobom.

Bez obzira na ograničenu inteligenciju, Vučić je dovoljno pametan da prepozna paralelu između svog tužnog slučaja i Đinđićeve tragične sudbine, onakve kao što ju je sam opisivao. Čak i on zna da mu opasnost preti iz podzemlja, a ne sa stranica našeg Magazina.

Posle svega što je uradio Srbiji, Aleksandar Vučić će imati mnogo sreće ako s vlasti padne na optuženičku klupu. No, ni to mu ne garantuje da će uživati u zatvorskom miru. Slabić i kukavica njegovog formata, koji je dobro opisao sad pokojni Slobodan Jović, teško će podneti smeštaj iza rešetaka. Njegov nervni sistem neće izdržati ni prvu noć, kad mu u ćeliju svrate duhovi Ćuruvije, Ivanovića, Kosmajca i svih ostalih žrtava njegovih progona i političkih avantura, kojima je u crno zavio milione porodica. Ako ipak pregrmi susret sa svojom savešću, moći će da čita Magazin Tabloid. R

edovno ćemo mu slati novine, da vidi kako opisujemo društveni talog koji je stvorio, u kome se godinama valjao i uvlačio sve i svakoga, jednako nepodobne novinare, kao i svog sina Danila.

antrfile

Šta to radiš kume?

Na Aleksandra Vučića je pripremano hiljadu nepostojećih atentata. S namerom da izazove sažaljenje javnosti i satanizuje političke protivnike i nepodobne novinare, Vučić godinama plasira mazohističke laži o tome ko i kako hoće da ga skrati za glavu. U televizijskom studiju, ni ne trepne dok iznosi najprljavije uvrede i pretnje, sve hvaleći se kako je najhrabriji čovek na svetu.

U realnom životu, od te hrabrosti nema ni traga. Kad mu se učini da je ozbiljno ugrožen, Vučić pobegne. To je uradio 2004. godine, kad se uplašio svoje supruge Ksenije. Učinilo mu se da je Kseniji dozlogrdilo njegovo ponižavanje i prebijanje, da je spremna da se obračuna s njim.

Uplašen da će mu supruga presuditi na spavanju, ostavio je porodicu i preselio se kod kuma Zorana Bašanovića. Četiri duge godine proveo je kao ilegalac kod kuma, koga danas naziva ordinarnim kriminalcem.