(P)likovi

Poslednji je čas da se i Srbija očisti od "stvorenja iz močvare", od Vučića, njegovih kumova, rođaka i saučesnika

Saslušanje kod Grenela

Aleksandar Vučić neće imati vremena da proslavi pobedu na montiranim izborima. I pre nego što mu se "Brioni" odelo osuši od šampanjca, kojim će ga poprskati Darko Glišić, Vučić će krenuti na put u Ameriku, a neće znati ni kad će se i da li će se uopšte vratiti u Srbiju. O razlozima za diktatorovu zabrinutost zbog onoga što ga čeka u Vašingtonu piše zamenik urednika Magazina Tabloid Predrag Popović, bivši urednik u Dnevnom telegrafu, Nacionalu i Pravdi, nekada blizak Vučićev saradnik i prijatelj.

Predrag Popović

Kad bi mogao da bira, Aleksandar Vučić bi se vratio u Srpsku radikalnu stranku, a možda bi se čak i opet venčao za Kseniju, samo da ne mora 27. juna da ide na raport u Sjedinjene Američke Države. Ne zna koje će teme, pored kosovskog pitanja, biti na dnevnom redu, ali siguran je da mu nijedna neće biti prijatna.

Ričard Grenel, specijalni izaslanik američkog predsednika Donalda Trampa za Kosovo, pozvao je Vučića i Hašima Tačija da 27. juna dođu u Vašington. Šta će biti na meniju, znaju samo Tramp i Grenel, ostali mogu samo da nagađaju.

Miroslava Lajčaka, posrednika iz Evropske unije, vest o sastanku u Beloj kući zatekla je usred diplomatske turneje Brisel-Priština-Beograd. Uhvaćen u raskoraku, nije mogao ništa drugo nego da nastavi "pripreme za nastavak pregovora", iako je očigledno da je njegova uloga značajna koliko i, recimo, Marka Đurića. U Berlinu i Parizu muk, "muti" Angela Merkel i "dragi prijatelj" Emanuel Makron imaju prečih briga od Kosova i američke inicijative.

Hašim Tači tvrdi da su Amerikanci sve pripremili za potpisivanje sporazuma o uzajamnom priznanju Kosova i Srbije. Tači podseća da na pismo, koje mu je Tramp poslao 18. decembra 2018. godine, u kome je najavio da će njega i Vučića "ugostiti u Beloj kući, da proslave istorijski sporazum, koji će doneti sveobuhvatni mir". Politički analitičari u Prištini ne veruju u Tačijevu verziju, ali je i ne sumnjaju da bi on potpisao sve što Amerikanci od njega traže, samo da ne bi morao da odgovara za ratne zločine.

Verziju, blisku Tačijevoj, plasiraju i diplomate s Vučićevog platnog spiska. Taman što su svi, od Donalda Tuska do Entonija Godfrija, odradili posao u Vučićevoj predizbornoj kampanji, priznavajući da priželjkuju njegovu uverljivu pobedu, našli su se u problemu. Grenelov poziv je pokazao da se njihov uticaj svodi na to da idu s večere na večeru i da spletkare protiv opozicije kako bi odradili honorar, koji dobijaju od Vučića.

Iz tog lobija plasirane su priče da je gotovo, Tači i Vučić su se dogovorili da potpišu sporazum o dobrosusedskim odnosima. Navodno, Grenel ih ne bi ni zvao da posao nije priveo kraju. Među zapadnim diplomatama i domaćim medijskim manipulatorima tu teoriju šire Vučićevi bliski saradnici, kako bi nametnuli uverenje da je veliki vođa doveden pred svršeni čin, više ne može da kupuje vreme i odlaže konačno rešenje.

Na svu Vučićevu muku, u igru su se uključili i Rusi. Vladimir Putin je prvo odbio da se sastane s Vučićem 18. juna, dan pre početka izborne tišine, da bi onda u Beograd poslao Sergeja Lavrova.

Ruski ministar spoljnih poslova doneo je tri jasne poruke. Prvo, Rusija će nastaviti da brani međunarodno pravo i insitira na primeni Rezoluciji 1244. Drugo, bez saglasnosti Rusije, nijedno rešenje neće biti prihvaćeno u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija. Treće, ni Rusija, ni SAD ne insistiraju na hitnom rešavanju kosovskog pitanja.

Upravo poslednja, treća, poruka izazvala je nervozu Aleksandra Vučića. Shvatio je da Rusi znaju da na priznanju državnosti nezavisnosti albanskog Kosova više insistira on, nego Amerikanci.

Na kratkom sastanku, Vučić je Lavrovu pokušao da objasni problem u kome se našao. Pritisnut je sa svih strana, najviše iz Amerike. Svi insistiraju da potpiše sporazum o dobrosusedskim odnosima, kojim bi omogućio Kosovu da se učlani u Ujedinjene nacije i ostale međunarodne organizacije.

Zapad ucenjuje Srbiju, ukinuće programe za pomoć, blokiraće pristup fondovima i finansijskim institucijama, zaustaviće dolazak stranih investitora, a prete i ekonomskim sankcijama, koje će izazvati inflaciju... Budalaštinama, koje ne bi uplašile ni glasače SNS-a, Vučić je pokušao da izazove sažaljenje šefa ruske diplomatije. Kad je rekao da ne vidi načina da Srbiju održi na putu ka Evropskoj uniji, osim da se žrtvuje i ispuni zadatak koji mu je postavljen, dobio je odgovor kakav nije očekivao.

- Ne morate da popustite, podnesite ostavku - rekao mu je Lavrov.

Vučić nije sportski podneo provokaciju. U trgovini sa zapadnim mešetarima, pre 10 godina, kad je stvarao Srpsku naprednu stranku, Vučić je trampio Kosovo za vlast. Ne pada mu na pamet da se vlasti odrekne ni po koju cenu. Uostalom, sto puta je ponovio da "mogu i glavu da mu stave na panj, ali vlast ne da". Među svim svojim strahovima, a ima ih u ogromnim količinama, najveći je upravo taj o padu s vlasti.

Na političkom nivou, Vučić nema dileme - odrekao bi se Kosova kao od šale. U tome ga podržavaju svi njegovi strani savetnici i saradnici, od Tonija Blera do Metjua Palmera. Nezvanični konsiljere Vladimir Beba Popović uverava ga da je sad dobar trenutak da "sa Srbije skine teret Kosova".

Vučićev "crni mag" uveren je da priznanje nezavisnosti Kosova ne bi izazvalo nikakve turbulencije u društvu i na političkoj sceni. Možda bi neke patriotske grupe organizovale proteste na beogradskim ulicama, ali to bi trajalo dan-dva i kraj.

Bez medijske logistike, nijedna opoziciona stranka, čak i kad bi htela i smela, ne bi mogla da organizuje ozbiljnije demonstracije. Nezadovoljstvo građana s jačim nacionalnim nervom brzo bi splasnulo, a režimski mediji bi lako nametnuli tezu da je Kosovo odavno izgubljeno, Vučić je, tobože, uspeo da bar dobije garancije da će Srbija uskoro biti primljena u Evropsku uniju.

Vučić je sklon da prihvati te pretpostavke, ali ipak ne može da zanemari emocionalni faktor, koji je i sam isticao dok je glumio da je radikalski velikosrpski nacionalista. Žešći od Vojislava Šešelja, Vučić je kletvom cara Lazara pretio svakome ko izda Kosovo i Metohiju. Da kletva zaista deluje u realnom životu, Vučić je dokazivao na primeru Zorana Đinđića.

U jesen 2007. godine, Vučić je vodio verbalni rat protiv Čedomira Jovanovića. Optuživao ga je za saradnju sa zemunskim klanom, kao i da je lično naručio ubistvo Dušana Spasojevića i Mileta Lukovića, kako ne bi dobili priliku da na sudu pričaju o njihovim narkomanskim nestašlucima na bazenu u Šilerovoj.

S namerom da se što bolje pripremi za prepucavanje u medijima, Vučić je pročitao Jovanovićev ispovedni pamflet "Moj sukob sa prošlošću". Među brojnim temama, koje opisuju koliko su Jovanoviću prljave ruke, Vučić je istakao priču o vidovdanskom izručenju Slobodana Miloševića Haškom tribunalu: "Kod Zorana u kancelariji sedimo i ćutimo. Čekamo da se pilot javi. Imam dva telefona. Jedan se usijao od poziva... svi traže proveru informacije da je izvršena ekstradicija. Konačno mi, nešto pre osam, zvoni i drugi telefon. Pilot se javio iz Tuzle. Znači, kraj je. U tom trenutku, Zoran me je upitao - Da li možeš da zamisliš da je danas Vidovdan? Malopre su mi rekli da je danas Vidovdan. Sedam dana nismo spavali. Nismo uopšte znali ni koji je dan, ni datum."

Čedomir Jovanović je, naravno, lagao kao pas. Dobro su znali koji je dan i datum, o tome su pričali u medijima, najavljujući donatorsku konferenciju, koja će propasti ako na Vidovdan ne izruče bivšeg predsednika. No, za ovu temu bitne su impresije većeg lažova, Aleksandra Vučića. Autoru ovog teksta, Vučić je pročitao taj deo iz knjige, koji ga je uverio da je Đinđića stigla Lazareva kletva. - Đinđić je izabrao baš Vidovdan da izvrši taj sramni čin. Namerno je hteo da ponizi ceo narod. Dobio je što je tražio - rekao je Vučić.

Kasnije, posle drugog dolaska na vlast, Vučić je menjao odnos prema Đinđiću, ali, obrni-okreni, uvek se vraćao na tu procenu. O tome je nedavno govorio i Žarko Korać, samoproklamovani portparol pokojnog premijera: "U prvoj fazi, Vučić se pozivao na Đinđića, druga faza je bila muk i tišina i sada smo ušli u treću fazu, gde se indirektno na Đinđićev račun iznose najstrašnije optužbe. Tako da Đinđić ponovo doživljava istu sudbinu kakvu je imao devedesetih kada ga je napadala Srpska radikalna stranka u kojoj je Vučić bio generalni sekretar. Šalje se poruka da je Đinđić u stvari izdajnik i da je Miloševića izdao za pare Zapadu."

Matrica koja povezuje izdajnike i Vidovdan još od 1389. godine sada Vučića vodi u Vašington. Šta će se desiti ako se pokaže da je Tači u pravu, da će 28. juna Vučić potpisati sporazum kojim će se Srbija zauvek odreći prava na "kolevku srpstva"?

Ipak, Vučić se ne plaši samo Lazareve kletve.

- Sa Grenelom neću pričati o Kosovu, ne znam ni temu zbog koje idem, ni sastav u kome idem - izjavio je Vučić, ne bi li uneo dodatnu dozu ludila u ceo spektakl.

Naravno da će s Grenelom pričati o Kosovu, ali Vučić je u panici jer zna da to nije jedina tema zbog koje ide. Pritom, nije bitan sastav delegacije koja će ići u Belu kuću. Vučića više brine pitanje da li će se vratiti iz Bele kuće.

S obzirom na sve što je radio u poslednje četiri godine, ovog Vidovdana bi i on mogao da dobije što je zaslužio. Verovatno neće biti streljan, kao Đinđić, ali nije isključeno da bude suočen s pravdom, onakvom kakvu vide Amerikanci.

Na tu mogućnost upozorio ga je Majkl Džejmison, nižerangirani stafer iz tima Ričarda Grenela. Na sastanku u Beogradu, kad je Nikoli Selakoviću i Ivici Kojiću prezentovao protokol po kome će Vučić biti primljen u Vašingtonu, Džejmison je, u neformalnom razgovoru, ocenio da nemiri koji traju u Americi neće uticati na njihovu posetu. "Kod nas ne postoji problem između crne i bele boje. Probleme svim Amerikancima, bez obzira koje su rase, pravi Džordž Soroš. Soroš je neprijatelj Sjedinjenih Država", rekao je Džejmison.

Kao što nije slučajno da pripremu sastanka dobije nisko rangirani stafer, tako ni on nije slučajno pomenuo optužbe na račun Soroša. Vučić je dobro shvatio poruku da se pripremi i za razgovor na temu Soroša. A, to je tek početak pakla kroz koji će morati da prođe. Gde je Soroš, tu je Antifa, kao i Kanvas. A, gde je Kanvas, tu je Srđa Popović. Na kraju tog lanca nalazi se Vučić. Predsednik SNS-a direktno je povezan sa Sorošom, i sa Džordžom i s njegovim sinom Aleksandrom. Preko "muti" Angele Merkel povezan je sa Antifom, a s Popovićem ga vezuju više od dve decenije političkog i poslovnog partnerstva.

Donald Tramp predstavnike "duboke države" naziva neprijateljima Amerike i "stvorenjima iz močvare". Tramp i njegovi saradnici intenziviraju obračun s globalistima i obećavaju da će "isušiti močvaru" tokom sledeća dva meseca. Američki predsednik je nedavno koloritno opisao da će močvaru očistiti od kreatura koje se 40 godina nalaze u njenom mulju. Isteraće sva zla stvorenja i očistiće obale, da Amerika opet bude zdravo i lepo mesto za život svih Amerikanaca.

Tramp je krajem maja najavio da će radikalna levičarska organizacija Antifa biti optužena za terorizam. Od tada, američki i svetski mediji puni su dokaza protiv pripadnika Antife. Između ostalog, ističe se da su njeni pripadnici učestvovali u ratu u Siriji na strani Islamske države. Objavljeni su snimci sa zajedničke obuke džihadista i Antifinih avanturista. Između ostalog, objavljen je snimak treninga u kome pripadnici Antife obučavaju svoje kolege iz ISIS-a kako se nožem presecaju obe arterije.

Posle neuspeha u Siriji, teroristi su se prebacili u Jemen. Iako globalistički mediji o tome retko izveštavaju, u Jemenu se odvijaju stravični sukobi, po intenzitetu i posledicama najstrašniji od Drugog svetskog rata. I u te sukobe, koji su doveli do velikog broja civilnih žrtava i ogromne materijalne štete, posredno je uključena Srbija.

Kao što je, još prošlog septembra, izvestio specijalizovani istraživački portal armswatch.com, islamski teroristi u Jemenu su koristili minobacačke granate proizvedene u valjevskoj fabrici "Krušik".

Put srpskog naoružanja i vojne opreme na žarišta na Bliskom istoku poznat je i američkim obaveštajnim službama, ali vlast u Vašingtonu je reagovala tek kad su ekstremisti s tog ratišta stigli u Ameriku, da tamo sprovode terorističke akcije.

Američke službe prate aktivnosti Antife u celom svetu. U poslednje vreme zabeleženo je njihovo učešće u nemirima u Brazilu i Egiptu, pa i u Sloveniji. Na nedavnim opozicionim protestima u Ljubljani učestvovali su i profesionalni revolucionari iz Antife. Kod njih, kao i kod ostalih njihovih belosvetskih saboraca, pronađene su platne kartice na koje se prebacuje novac preko Soroševih kompanija i nevladinih udruženja. Trag tog novca vuče prema Nemačkoj, prema Angeli Merkel, koja ima istraknuto mesto na Trampovom spisku "stvorenja iz močvare".

Na tom spisku visoko je kotiran i Srđa Popović. Aktivnosti njegovog Centra za primenjene nenasilne akcije i strategije (Kanvas) uočene su u protestima koji već tri nedelje potresaju Sjedinjene Američke Države.

Tamnoputi Džordž Flojd umro je prilikom intervencije policijske patrole u Minesoti. Pijan i dezorijentisan, Flojd je pružio otpor, pa su policajci primenili silu. Oborili su ga na zemlju, a jedan od njih kolenom mu je pritisnuo vrat. Iako je Flojd zapomagao i čak devet minuta ponavljao da ne može da diše, nisu ga pustili dok nije umro. Protiv policajaca su podnete krivične prijave, ali to ubistvo je pokrenulo talas protesta protiv vlasti.

Demokrate i ostali globalisti, koji nisu uspeli da oslabe rejting Donalda Trampa iniciranjem smene kroz impičment, a potom ni optužbama da je kriv za širenje pandemije korona virusa, iskoristili su Flojdovu smrt za novi pritisak.

Dok je crnac Barak Obama bio predsednik SAD, u spornim okolnostima dogodilo se 16 tragičnih slučajeva u kojima su beli policajci ubili crnce. I tada su pripadnici crnačke manjine protestovali, ali sve se zadržalo na lokalnom nivou. Pošto se bliže predsednički izbori, na kojima je Tramp i dalje izraziti favorit, njegovi protivnici, "stvorenja iz močvare", sad su pokrenuli proteste, tobože protiv rasizma.

Dobro koordinisanim akcijama, s izgovorom da traže zaštitu ljudskih prava, protestanti su izazivali nasilje na ulicama. Opljačkano je na hiljade radnji, spaljeni su bezbrojni automobili i objekti, a neki kvartovi u Čikagu, Los Anđelesu i Minesoti (gde su na vlasti funkcioneri Demokratske stranke) danas izgledaju kao ruševine u sirijskim gradovima Alepo ili Homsu.

Pored pokreta "Black Lives Matter" ("Crni životi su važni") i Antife, koji su najzaslužniji za radikalizaciju protesta, u akcije su se uključili aktivisti Kanvasa. U nedostatku svežih ideja, Popović je kao simbol pobune protiv vlasti opet istakao stisnutu pesnicu, kao u vreme "Otpora", koji se istakao pred obaranje režima Slobodana Miloševića. Otporašku pesnicu danas crtaju protestanti u mnogim gradovima Amerike, Velike Britanije, Nemačke i svuda gde globalisti imaju širu podršku.

Popoviću se pripisuje autorsko pravo za akciju u kojoj se belci, naročito žene, klanjaju pred crncima, ljube im i peru noge. Možda je on zaista smislio tu ideju, mogao je da je vidi u Srbiji, kako to Vučiću rade voditelji s Pinka i Hepija.

Srđa Popović i Aleksandar Vučić iza sebe imaju 25 godina dugu istoriju tajne saradnje. Dok je Popović predvodio "Otpor", a Vučić bio ministar informisanja, uspešno su koordinisali akcije. Popović je dojavljivao Vučiću šta i gde će otporaši da rade, da bi ih policija i privatni batinaši crno-crvene koalicije lakše pronašli, tukli i hapsili. Od toga su obojica imali političku korist.

Popović je, preko tuđih leđa, stvarao utisak o tiraniji Miloševićevog režima, a Vučić se prikazivao kao odlučni borac protiv stranih plaćenika i domaćih izdajnika. Dok su drugi stradali, njih dvojica su razvijali tople komšijske odnose, pošto su stanovali u istoj zgradi u Ju biznis centru.

Njihova saradnja dokumentovana je u depešama Službe državne bezbednosti, čije delove je već objavljivao Magazin Tabloid.

Ako dokaze Popovićeve i Vučićeve saradnje ima naš Magazin, imaju ih i majstori iz Lenglija. Ne treba sumnjati da CIA dobro zna sve o Kanvasovim aktivnostima u Gruziji, Libanu, Egiptu, Maldivima, Ukrajini i ostalim državama u kojima su se odigrale obojene revolucije. Takođe, zna se i da je većina Kanvasovih akcija finansirana iz budžeta Džordža Soroša.

Američke službe znaju da aktuelni hibridni rat protiv predsednika Donalda Trampa vode "stvorenja iz močvare", među kojima su Soroš i Popović, Vučićevi politički i poslovni ortaci. Eto pravog razloga za Vučićev strah od odlaska u Vašington i susreta s Grenelom, koji je opravdao imidž "trampskijeg političara od Trampa".

Kad bi na dnevnom redu sastanka u Beloj kući bilo samo pitanje Kosova, Vučić bi to lako podneo. Ne bi mu se svidelo da predaju Kosova i Metohije potpiše baš na Vidovdan, ali oko toga bi mogao da vrda. Briga Vučića za "najskuplju srpsku reč", za "kolevku srpstva", Dečane i Gračanicu. Ne mari mnogo ni za patriote iz ostatka Srbije. Kad izbori budu završeni, s novim četvorogodišnjim mandatom, za koji se nada da će izgurati do kraja, Vučić namerava da otupi oštricu nezadovoljstva zbog predaje Kosova.

Pre 20 godina, kad je prvi put bio na vlasti, zalagao se za ratnu odbranu Kosova, "do poslednjeg Srbina". Pod NATO bombama, živote je izgubilo tri hiljade Srba, a Vučić je stekao stan u luksuznom novobeogradskom naselju za sebe i stan na Vračaru za roditelje. Sad, kao predsednik, ne želi ni da sasluša ratne veterane i vojne invalide, koji protestuju zbog neisplaćenih dnevnica i drugih uslova, koje država ne ispunjava.

U poslednjih osam godina opljačkao je penzionera. Tom akcijom, suprotno Ustavu i zakonu, zgrnuo je milijardu evra. Rasterao je 600.000 mladih i obrazovanih ljudi i rasprodao javne resurse. Naneo je nesagledivu štetu Srbiji, a nikad nije odgovarao.

Na osnovu tog iskustva, Vučić se nada da će izbeći kaznu i ako prizna nezavisnost albanske lažne države Kosovo. Politikantskim spinovima odavno priprema javnost za svoju izdaju. Malo-malo, pa plasira neku izjavu o tome kako na Kosovu više ništa nije srpsko, kako Srbija ne sme da bude talac kosovskog mita i da treba prevazići tu prepreku na putu ka Evropskoj uniji.

U to je uključio i svoje medije. Zato Radio-televizija Srbije sve češće, tobože slučajno, objavljuje mapu Srbije bez Kosova, pa čak i, kao značajan datum, ističe rođendan "predsednika Kosova Hašima Tačija". Doduše, ne bi bilo iznenađujuće da je Vučić lično čestitao rođendan Tačiju, svom starom poslovnom ortaku. Tači je platio 300 miliona evra za priznanje Kosova. Vučić je taj novac oprao kroz "Beograd na vodi", pa mu je sad ostala samo poslednja obaveza da potpiše sporazum o dobrosusedskim odnosima.

Vučićev plan za priznanje Kosova remete samo Srpska pravoslavna crkva i Rusija. Bez njihovog protivljenja, izdajnički posao bi mu bio znatno olakšan, ali to ne znači da se i ovako, pritisnut sa svih strana, neće odlučiti da zaigra na sve ili ništa, pa da stavi potpis na sporazum o trajnom odricanju od prava na "rodno mesto svih Srba", kako je ranije nazivao Kosovo i Metohiju.

Da tragedija bude veća, umesto Lazareve kletve, Vučić se više plaši dokaza o krijumčarenju oružja u Jemen i vezama sa Sorošem, Antifom i Kanvasom.

Usko povezan sa "stvorenjima iz močvare", kakav je i sam, Vučić ne zna kakav tretman će imati u Vašingtonu. Ako sad, za Vidovdan, izbegne suočenje s pravdom, to ne znači da će dobiti oprost grehova. Naprotiv, sušenje močvare mora da bude potpuno, gde god je Soroš prosuo svoj mulj, a ne samo u Americi. Donald Tramp je taj posao oročio do početka septembra, do sledeće predsedničke kampanje.

S obzirom na to, Vučić ne bi pogrešio kad bi poslušao savet Lavrova i podneo ostavku na funkciju predsednika. Kad bi mu inteligencija nadjačala karakter, to bi i uradio. Verovatno ni tada ne bi dobio pomilovanje, ali mogao bi da računa na određene olakšavajuće okolnosti.

Ovako, razapet između Bačvanske i Gvantanama, u zarobljeništvu drži celu Srbiju. Tako će i ostati dok god se ovde ne steknu uslovi koji će kod Vučića izazivati veći strah od Beograda, nego od Vašingtona. Poslednji je čas da se i Srbija očisti od "stvorenja iz močvare", od Vučića, njegovih kumova, rođaka i saučesnika iz naprednjačkog kartela.