Tabloid je pozvan

Vanknjižna totalna rasprodaja imovine u Požarevcu

Treba sagraditi još jedan zatvor

Požarevački recept za put ka Evropskoj uniji. Glavni kuvari: Privredni sud Požarevac, stečajni sudija, stečajni upravnik, Osnovni sud Požarevac - „sudija Luj Viton", Katastar Požarevac (posebna država u državi), politička elita...poznati kupci!

Piše: Insajder P - 8

Osnovni sud u Požarevcu.

Verovatno vam se dešava da s vremena na vreme pročitate vest da neki građanin ove zemlje zvane Srbija ima problema sa dokazivanjem da je živ, neko opet s druge strane ima velikih neprilika, jer nije na vreme reagovao na grešku učinjenu prilikom izdavanja nekog dokumenta, pa mu recimo umesto Stevan stoji Steva, kako ga svi iz milošte zovu, pa i službenik koji mu je izdao pasoš, ili da nekome u izvodu iz matične knjige rođenih stoji jedan matični broj, a u ličnoj karti sasvim drugi.

U zemlji u kojoj se dešava da neki stanovnici imaju i više aktivnih jedinstvenih matičnih brojeva, da mnogi zbog zabrana ulaska u neke zapadne zemlje menjaju imena i prezimena kao što menjaju čarape, u zemlji u kojoj i ne znamo koliko nas ima, pa glasaju i oni koji su umrli pre desetak i više godina, nije iznenađenje da se ovakve neprilike smatraju normalnim pojavama.

Zato i ne čudi kada neki naši sugrađani koji su se upustili u bitku za vraćanje imovine oduzete njihovim dedama i babama, a za povraćaj po osnovu Zakona o vraćanju oduzete imovine i obeštećenja zavape da je dokazivanje da su nekada njihovi bližnji bili vlasnici neke imovine prosto nemoguća misija.

Na desetine je primera da u katastrima uopšte nema evidencije da je njihov deda bio vlasnik nekog zemljišta, kuće ili čega drugog, da takvih podataka nema ni u arhivu, da sud ne poseduje presudu da je neko osuđen, a uprava za izvršenje krivičnih sankcija i sam zatvor da je taj robijao.

Jedan od takvih primera je i problem naslednika u dokazivanju da je nekada porodična stambena zgrada u Požarevcu, u ulici Bratstva jedinstva broj 8, poznata i kao zgrada u kojoj je smeštena Agencija za obrazovne usluge „Codex", pripadala njihovoj babi, Jeleni Jovković zvanoj Lenka. A Ljiljana Jovković, Mirjana Tičerić i Tamara Kozakov Rousos vrlo dobro znaju da je sin Lenke i Jovana Jovkovića, Živan osuđen na zatvorsku kaznu 5.aprila 1946.godine i da mu je konfiskovana sva imovina, a da je 26.decembra 1958.godine kao danom stupanja na snagu Zakona o nacionalizaciji najamnih zgrada i građevinskog zemljišta, nacionalizovana i parcela 853/1 u površini od 7,7 ara sa zgradom i dvorištem.

Tek pokretanjem stečajnog postupka 21.10.2014. nad firmom „Žitostig" iz Požarevca, koja je ovaj prostor ranije izdala u zakup agenciji „Codex" saznaje se da je grad Požarevac vlasnik 1/4 parcele. Naravno, stečajnom upravniku Aci Mitiću, koji inače u isto vreme vodi 7 stečajeva, to uopšte nije smetalo da celu imovinu strpa u stečajnu masu iako su vlasnici 3/4 živi, a da je 1/4 državna svojina. Grad Požarevac će tužiti 5.10.2015.g. „Žitostig" i tražiti da se njegova imovina izluči iz stečajne mase što je i presuđeno presudom Privrednog apelacionog suda 26.10.2016.g.

Zbog protivljenja sudskog veštaka građevinske struke Velizara Paunovića i sudskog veštaka geometra Dragana Blagojevića da je privatna svojina fizički nedeljiva sudija osnovnog suda u Požarevcu Vesna Mihajlović, poznata pod nadimkom Luj Viton, angažuje drugog veštaka građevinske struke Dragana Vujčića.

Tokom postupka ona ne poziva naslednike, već donosi izvršnu odluku o podeli imovine između Grada Požarevca i Žitostiga koji kao jedini dokaz za učešće u postupku ima Sporazum o pravu korišćenja br. 361-21/97 od 24.07.1997.g. kojim je bivši predsednik opštine Požarevac Dušan Antić uzeo od DP „Nove trgovine" sporni objekat i dodelio ga „Žitostigu" na trajno korišćenje s pravom preče kupovine.

Saradnja sudije Vesne Mihajlović i stečajnog upravnika odlično funkcioniše za obostranu korist. Ona, poznata kao bivša ljubavnica poznatog preminulog advokata Radeta Radosavljevića koji je štitio od odgovornosti zbog njenog neznanja i neprimerenih i nepismenih izvršnih rešenja. On, poznat po tome da sve prodaje vrši vanknjižno za poznate kupce.Tako je prodat mlin u Bratincu putem neposredne pogodbe 26.2.2015.g. kupcu Marmat-pro doo Beograd po ceni od 1.100.000,00 dinara, iako se pred Agencijom za restitucijom vodi postupak br. 46-005306/2013 radi povraćaja imovine.

„Bioekskluziv" u ulici Lole Ribara sa 695 kvadratnih metara u samom centru grada i procenjenom vrednošću od 61.287.749,43 dinara je prodat za 33.000.000,00 dinara „Evrotrgovini" doo Šapine, a poslovni objekat prodavnica „Tulba" kp. br. 1193/1 i 1193/2 sa 144 kvadratnih metara sa opremom prodat je za 3.465.843,82 dinara jedinom ponuđaču firmi „Styline" iz Požarevca, Mlečni restoran „Mladost" u Tabačkoj čaršiji 12, na k.p. 1308/1 površine 132 metara kvadratnih je prodat za 62.000.000,00 dinara, poslovni prostor „Vrba" površine 51 metara kvadratnih sa opremom u ulici Lole Ribara na kp 1348/2 je takođe prodat vanknjižno trgovinskoj radnji „Centar Marko" iz Vlaškog Dola.

Sada se vraćamo na ono s početka teksta sa čime se obični smrtnici često suočavaju, a pobeđuju u bajkama i filmovima. Iako se zna ko je Jelena Jovković, ko su joj naslednici, zbog greške katastra u njenom imenu 1936.g. upisujući joj ime Lenka, iako takva osoba ne postoji ni u matičnoj knjizi rođenih, niti umrlih, iako je dostavljeno više dokaza, Služba za katastar nepokretnosti Požarevac, čitaj Predrag Papović, ne želi da ispravi grešku organa na čijem je čelu, makar je to bilo i pre toliko godina.

Predmet je konstantno na putu između Požarevca i Beograda, i to već traje 5 godine jer RGZ Srbije poništava rešenja RGZ iz Požarevca, koji uporno odbija da donese ispravno rešenje. Zašto, zato jer već postoje planovi da se na toj atraktivnoj lokaciji zida objekat, a iza svega toga stoje Marko Nikolić, izvršitelj iz Beograda, njegov zet koordinator SNS-a Luka Petrović, a uz pomoć već gore pomenutih investitora, stečajnog upravnika i sudije.

Korona je ovu uigranu ekipu samo malo usporila odlažući izbore, jer vreme izbora i izbornih kampanja su uvek najbolji da se ostvare svoji planovi, pogotovo danas kada su javne kritike retke, a svi rade kako im se kaže.

Od očaja do sjaja

Bajka o usponu ženskog Vita Korleonea iz Požarevca -

Svima je poznato da je srpska politička scena veoma čudna, veoma je atipična i u njoj ne vladaju pravila koja vladaju u nekim drugim zemljama koje imaju duži i slobodniji politički život. Vrlo često naši građani iza leđa nekih republičkih ili lokalnih vođa političkih stranaka ugledaju nekoga koga tu nisu očekivali i često se zapitaju: „Odakle se stvori, kakve su zasluge u pitanju, šta taj može da pruži i pomogne, kada ni svoju kuću nije uredio".

Svaka lokalna sredina se suočava sa takvim situacijama, a tako je i u Požarevcu. Veliki broj ljudi sa nesređenim i neuspešnim životima, bez ugleda, bez pravih prijatelja, kroz politiku žele da nadomeste sopstvena razočaranja i po svaku cenu, ne birajući način dođu do nekih pozicija i na mala vrata i do lagodnijeg života.

Jedna od takvih je i Nataša Krstić iz Požarevca, 3. na listi SNS-a Aleksandar Vučić „Za našu decu" na izborima za Skupštinu Grada Požarevca. Ovu Požarevljanku rođenu 1969.g. osim njenih najbližih rođaka uglavnom i ne pamte, jer je sa dvadeset i nekom godinom otišla na tzv. privremeni rad u Italiju. Prema njenoj zvaničnoj biografiji to se desilo 1993.godine. Boravak u Italiji nije protekao slavno, jer za 14 godina koliko je živela u Vićenci nije uspela ništa da uštedi. Neki kažu da odatle nije došla svojevoljno, već da su joj uskratili vizu zbog sumnje da se bavila krađom i radom na crno po raznim italijanskim diskotekama i srpskim klubovima.

Očekivani život na visokoj nozi joj je uvek bila opsesija, pa radi omiljenog krzna, kocka i pozamljivanje novca joj nikad nije bilo strano. Muž, sitni švercer i preprodavac automobila nije u stanju da joj odgovori na njena očekivanja. Zato je po isterivanju iz Italije, posle nekoliko godina preživljavanja, učlanjivanje u Srpsku naprednu stranku videla kao izlaz iz svih svojih problema.

Za izbore 2012.godine je zakasnila, ali zato je bila čvrsto rešena da su sledeći izbori i podela kolača njena velika šansa. Približava se Banetu Spasoviću, njegov je verni pratilac i 2014.g. kao nagradu dobija zaposlenje u EPS-u, njen prvi radni odnos i to ni manje ni više nego u Termoelektrani i kopovima u Kostolcu, snu koji sanja većina u Braničevskom okrugu , a i šire. 2016.godine gradski odbor je predlaže za kandidata za poslanika, pored već neprikosnovenog Veroljuba Arsića.

Nije se našla na listi, ali je zato na lokalnoj listi za odbornike na 9. mestu. Izvesno vreme u Požarevcu se priča da je ozbiljni kandidat za gradonačelnika,i sada već u sukobu sa predsednikom gradskog odbora Banetom Spasovićem, podršku traži od Miodraga Stepanovića i svojih „prijatelja" iz Italije, ali je stižu gresi iz prošlosti, olaka obećanja i nevraćanje dugova, pa u tome ne uspeva.

Sa prihodima od 100.00 dinara, od zarade na poslu i odborničke naknade, sada je već u rangu ministara ili direktora neke firme, ali problem joj predstavlja to što nije u EPS- u u stalnom radnom odnosu, a to joj je put za neko rukovodeće radno mesto i naravno značajno povećanje zarade.

Zato uporno radi na šarmiranju koordinatora SNS-a za Braničevski okrug Zorana Milojevića Zelje, i predano radi na rukovođenju kol centrom Gradskog odbora SNS-a na ubeđivanju birača kako će to našoj deci biti bolje ako glasamo za takve kao što je ona sama. Zato je tu i nagrada, na listi za lokalne izbore 21.juna je ovoga puta osvanula na 3.mestu, iza prvog Slaviše Aleksića i drugog,aktuelnog gradonačelnika Baneta Spasovića, koji se po svemu već pomirio sa sudbinom i surovom stvarnošću da protiv takvih kao što je Nataša Krstić i nema baš neke velike šanse.

Očigledno je da ambicija i upornost kojom krči put za ostvarivanje sopstvenih interesa u budućnosti neće držati Natašu samo u Požarevcu, jer ona sebe vidi mnogo dalje, a sve do sada što je uspela govori joj tome u prilog.