Podsećanje

Zašto olako zaboravljamo ljude koji su čuvali Srbiju, a veličamo hulje

Kako si (Mi)loše

Srbija se zbog previše istorije, zbog previše događaja koji se sustužu jedan za drugim suočava sa problemom zaborava događaja i ljudi naročito onih koji su ostavili značajan trag. Zbog brojnih ratova i sukoba koji su proizvodili brojne heroje, naročito one koji su ostavljali život za postavljene ciljeve zaboravljani su ljudi koji su stvarali bogatstva, koji su uvodili u ovo društvo i ovu državu moralne norme i pravila po kojima treba živeti. Zaborav je srpski usud i zato nam se često ponavljaju greške.

Željko Vasiljević

Jedna od ličnosti koja bi morala da ima ogromnu zahvalnost ovog naroda je i Miloš Savčić, čovek koji je obavljao značajne državne funkcije ali bio i jedan od najbogatijih ljudi u tadašnjoj Evropi. Zamislite danas situaciju da imamo jednog čoveka koji je svojim radom i svojim sposobnostima stvorio toliko bogatstvo da se svrstava među deset najbogatijih evropljana. Njegovo bogatsvo bi se danas procenjivalo na oko 17 milijardi eura i zamislite koliki bi njegov doprinos bio bogatstvu ove zemlje.

U vreme pre Drugog svetskog rata u njegovim kompanijama je radilo oko 50.000 ljudi i možete samo da zamislite koliki je doprinos životu tadašnje Srbije davao njegovo angažovanje.

Današnji vlasnici kapitala i kompanija, popularno nazvanim tajkunima mogu samo da sanjaju o njegovim uspesima i bogatstvu koje je stvorio. Mogli bi da nauče o vrednostima koje se moraju posedovati i koje moraju ići uz nekog ko je stekao ogromno bogatstvo. Da zanemarimo načine sticanja bogatstva odnosno prvog miliona, Miloš Savčić mora da bude uzor koji bi svi naši novopečeni milijarderi morali da slede i da se trude da dostignu.

Miloš Savčić je rođen u Svilajncu, 07.08.1865. godine gde je završio osnovnu školu i četiri razreda gimnazije. U Beogradu je završio realnu gimnaziju a Visoku tehničku školu u Minhenu 1889. godine. Dve godine je radio u Minhenu kao inžinjer i pokazao je odlično znanje i srpsku sposobnost, pa je kao mlađi inžinjer radio na poslovima i bio plaćen kao stariji inžinjer. Godine 1891. se vraća u Srbiju i odbija posao kod Ajfela svetski poznatog graditelja.

U Beogradu je 1893. godine otvorio inžinjersko-arhitektonsku kancelariju uz pomoć prijatelja iz Minhena Gašparom Bekerom. Prvi posao je bila izgradnja kuće Luke Ćelovića u Karađorđevoj ulic,i a posle uspešno realizovanog posla ređale su se nove ponude od Jovana Jovanovića Šapčanina i Milutina Markovića.

Sa početkom Carinskog rata sa Austrougarskom u Srbiji se javlja veliki problem izvoza svinja i svinjskog mesa što je tada bio jedan od osnovnih izvoznih poslova. Srpsko akcionarsko društvo za klanje i preradu stoke je angažovalo Savčića da osmisli i predloži projekat izgradnje klanice a 1897. godine on dobija taj posao kao jedan od najvažnijih državnih projekata.

Već 1898. je izgrađena savremena klanica ali i niz zgrada u kojima su smeštene značajne institucije kao što su berza, pošta, telegraf, stanovi i dr. Ovaj objekat i ova firma su opstale do naših dana i većini je poznata pod imenom BIM Slavija, ali na žalost nije mogla da preživi upravljanje ovom državom od strane korumpiranih i nestručnih političara koji su imali samo ideju ličnog bogaćenja. Njihova briga za sudbinu ovog naroda i ove države su bili daleko na listi prioriteta njihovog delovanja i iz današnje perspektive primer Miloša Savčića deluje kao naučna fantastika i kao da je sa nekog drugog sveta.

Najgore od svega što se i narod pomirio sa takvom praksom i smatra da je ponašanje sadašnjih političara normalno pa je obaveza svesnog dela društva da primer kao što je Miloša Savčića svakodnevno ističe kako bi se videla dubina našeg propadanja i tama našeg crnila.

Ovaj objekat i organizacija poslova su značajno pomogli Srbiji da pobedi u Carinskom ratu i oslobodi se pre svega ekonomske nezavisnosti od Austrougarske.

Danas Srbiji najviše nedostaju takve ideje i projekte koji bi bili finansirani od strane države i koji bi srpsku privredu povukli napred. Na žalost Srbija odavno nema državnike tog formata i takvih ideja pa joj je razvoj uslovljen stranim projektima kojima je srpski nacionalni interes na zadnjem mestu.

Da li se iko seća kada je država Srbija pokrenula značajan ekonomski projekat koji će preporoditi ovu državu i koji će omogućiti značajniji izvoz proizvoda. Svi naši projekti se svode samo na izgradnju infrastrukturnih objekata a nema onih koji bi koristili strateške prednosti i efikasnije iskoristili potencijale ove države i naroda.

Svestan ekonomskih problema sa kojima se Srbija suočava uvideo je da nas Austrugarska koristi prodajući nam po znatno višim cenama proizvode od drveta i odlučuje da izgradi strugaru. Zahvaljujući ovoj strugari i poslovima koji su vezani za eksplataciju drveta kao i infrastrukturnim objektima izgrađenim za poterebe ovog biznisa Srbija je od uvoznika drveta postala jedan od izvoznika drvene građe.

I ovo je primer kako jedan čovek sa vizijom, idejom i ljubavlju prema svom narodu i državi može da pokrene značajne projekte od kojih ćemo svi imati koristi.

Možemo samo žaliti što se u poslednjim decenijama nije pojavio čovek sa takvim idejama i takvim znanjem već dominantnu ulogu u srpskom društvu imaju ljudi sa kupljenim diplomama, bez ikakvog znanja i bez bilo kakvog iskustva u privređivanju.

Najbolji primer je sadašnje ministarstvo privrede u kojem ključnu ulogu ima konobar sa kupljenom diplomom i bez ikakvog znanja i iskustva. Onda nije čudno da nam se prodaje jedan PKB za bednih stotinak miliona dolara iako mu je skromno procenjena vrednost bar nekoliko puta viša.

Miloš Savčić je uz podršku Kralja Petra Prvog Karađorđevića osnovao prvo osiguravajuće društvo Srbija i njime upravljao na veliku korist države Srbije. Ovo društvo je uspevalo da isplaćuje sve redovne ali i ratne štete, čime je značajno pomoglo obnovi Srbije a posle Prvog svetskog rata je proširilo svoju delatnost na celu Jugoslaviju.

Vračarska štedionica je jedan od značajnih poslova tog doba i po njegovoj zamisli je za ovu ustanovu izgrađena palata koja i danas postoju u ulici Kneza Miloša i koja se smatra arhitektonskim umetničkim delom. Ova štedionica je bila najznačajniji finansijer izgradnje Ribarske banje i više desetina smeštajnih objekata koji su značili razvoj tog regiona Srbije ali cele Srbije.

Savčićevo rukovođenje finansijskim institucijama tog vremena su doveli do razvoja nekoliko privrednih grana, 1909. godine osnovano je brodarsko preduzeće sa nekoliko šlepova, remorkera, bagera, elevatora i brodova za prevoz peska i šljunka koji su tek počinjali da se koriste u građevinarstvu.

Te godine je izgrađena fabrika stakla u Kostolcu. Otvoreni su rudnici uglja u podnožju planine Tresibaba a i građena pruga Niš-Knjaževac.

Pred prvi svetski rat se nalazio u Minhenu i odlazi u Švajcarsku odakle se vraća u Srbiju i sa srpskom vojskom prelazi Albaniju. U Ženevi 1916. godine gde sakuplja priloge za pomoć srpskom narodu a učestvovao je u osnivanju Društva naroda.

Između dva rat radio je na obnovi svih privrednih grana pre svega rudarstva, energetike, transporta, finansijskog sektora ali sa brigom za interese radnika i opštim društvenim interesom.

Obavljao je značajne državne funkcije, ministar građevine u periodu od avgusta 1908.- februara 1909. godine kao i funkciju gradonačelnika Beograda od februara 1929-maja do 1930. godine.

Miloš Savčić je Srbin, pravoslavac, otac petoro dece i zaista ličnost na koju bi se trebalo u svakom pogledu ugledati.

Na našu veliku žalost danas u Srbiji ljudi sa jasnom vizijom prosperiteta i opšte dobrobiti nemaju nikakvu šansu za uspeh. Danas je uspeh obezbeđen za neznalice, kriminalce, estradne zvezde i one koji su spremni da prodaju srpske nacionalne interese.

U medijima nećete naći pozitivne tekstove o ljudima koji moralno i karakterno odudaruju od decenijama stvareane slike srpskog društva kao moralnog taloga i kiča svake vrste.

Ono što je najgore u projektu propasti društva i države je što je narod nesvestan postojanja i drugačijih primera prihvatio trenutno stanje kao normalno i čak počeo da ga brani.

Zadatak svih svesnih ljudi kojima je Srbija na srcu, kojima je srpski prosperitet želja je da učine svaki mogući napor da se izborimo za vrednosti koji karekterišu ljude poput Miloša Savića i protiv vrednosti afirmisane u današnjem srpskom društvu koje promivišu najgori u našem nacionalnom korpusu jer u drugim okolnostima njihovo mesto bi bilo na dnu kace gde zaista i pripadaju.

Ove promene svesti i ponašanja su osnovni uslov za srpski prosperitet i uspeh ali na žalost čini mi se da smo daleko od tog cilja.