Pogled iz Moskve

Privatna američka kompanija sprema se da stavi pod kontrolu ceo svet

Tajno Trampovo oružje

Italijanske novine Giornale objavile su tekst pod naslovom „Novo zagonetno Trampovo oružje". U tekstu se govori o američkoj firmi Palantir Technologies koja se nalazi na trećem mestu na listi najskupljih startapa na svetu i koja brzo raste, ostajući pritom „crni konj" (termin koji se upotrebljava za neočekivano jakog kandidata ili pretendenta na pobedu, koji do tada nije smatran favoritom).

Piše: Vladimir Mališev

Mnogi do danas ne znaju čime se bavi ova kompanija čiji glavni investitor je CIA, navodi se u tekstu. Ipak, upravo ova firma danas je glavna za razvoj programa za analizu podataka, a njeni glavni klijenti nisu samo CIA, već i FBI, Ministarstvo odbrane SAD, Ratno vazduhoplovstvo SAD, Korpus pomorske pešadije SAD (marinci), Komanda za specijalne operacije SAD, Vojna akademija SAD i policijske uprave mnogih gradova.

Među savetnicima Palantira su i Kondoliza Rajs i bivši direktor CIA Džordž Tenet, koji je jednom o toj kompaniji rekao: „Voleo bih da smo imali tako moćno oruđe pre 11. septembra."

General Dejvid Petreus, u ne tako dalekoj prošlosti šef CIA, rekao je za Forbs da je Palantir „najbolja mišolovka za slučajeve za koje je takva mišolovka potrebna". Kako smatra Volstrit žurnal, trenutna vrednost kompanije procenjuje se na 20 milijardi dolara.

Videti budućnost

Ovu kompaniju osnovala je 2003. godine grupa investitora koja je napustila PayPal, predvođena Piterom Tilom. Giornale je naziva „gigantom za istraživanje i analizu podataka koji je u najbliskijim vezama sa bezbednosnim snagama SAD, dubokom državom i njenim ograncima vojnog i obaveštajnog karaktera". Ime firme je preuzeto od čuvenog engleskog pisca Džona Tolkina, autora „Hobita" i „Gospodara prstenova".

U njegovim knjigama „palantir" je čarobni kamen koji omogućava da se vidi šta se dešava na drugom mestu. Glavna kancelarija kompanije u Palo Altu, u čuvenoj Silikonskoj dolini, dobila je ime u čast hobitskog Šira.

Tvorci komapanije uložili su mnogo snage da bi izgradili imidž otvorene i blagonaklone ustanove. U kancelarije Palantir Technologies mogu se dovoditi kučići, tamo voze trotinete i rone u bazenu sa raznobojnim kuglicama. Na svom sajtu kompanija pažljivo gradi imidž „korporacije dobra": opisano je kako su njeni proizvodi doprineli pomoći nastradalima u uraganu Sendi, a na stranici „U šta verujemo" direktno se kaže: „Naš tim predan je radu za opšte dobro."

Ipak, o kakvom „opštem dobru" i za koga, postaje jasno ako se uzme u obzir da Palantir finansiraju CIA i druga ministarstva sile u SAD i da ispunjava, pre svega, njihove naloge. Usmerene protiv onih koje je Vašington zvanično priznao za svoje „neprijatelje".

Na kraju, iako ne znamo većinu detalja iz rada kompanije za državne organizacije (ona nema prava čak ni da objavi potpuni spisak tih organizacija), očigledno je da je ta saradnja postala krajnje uspešna.

Konkretno, poznato je da su pomoću Palantira otkrivene operacije kineske sajber obaveštajne službe Ghostnet i Shadow Network.

Način rada

Prema navodima medija, Palantir Technologies zarađuje stotine miliona dolara, otkrivajući ilegalne migrante, pomažući policiji da pronađe prestupnike i špijunirajući za CIA. Mehanizam ovog posla ovako izgleda. Podaci sumnjivih lica ubacuju se u sistem, a informacije se skupljaju iz najrazličitijih izvora: elektronske pošte, broja telefona, bankarskih računa, socijalnog osiguranja, spiska rođaka i verovatnih poznanika (na osnovu poziva sa mobilnog telefona i spiska prijatelja na društvenim mrežama).

Dodatni zahtev - i na mapi se vide mesta na kojima čovek često boravi.

Na jednoj prezentaciji Palantira, stručnjaci ove kompanije su sami pokazivali kako može da se otkrije teroristička ćelija. Agent, npr. u Kairu, dobio je imena tri sumnjive osobe. U bazi podataka pronašli su 23 poziva i dva transfera sa bankovnih kartica, što je ukazalo na krug poznanika. Proverivši njihove međusobne veze u mestu stanovanja, pozive telefonom, zajednička putovanja itd, program je izdvojio i podelio deo tih kontakata u tri grupe, na one koji žive u Vankuveru, Torontu i Meksiku.

Dalje provere pokazale su da su svi primali pozive sa istih brojeva, posle čega su na račune prebacivane velike sume novca. Zatim su predstavnici tih grupa razgovarali telefonom i gotovo svi učesnici ovih razgovora leteli su u isti grad - Čikago. To izgleda kao podzemna ćelija koja se aktivira pred operaciju.

Palantir nije zainteresovan samo za ono što se dešava u SAD. Smatra se da je upravo program ove kompanije pomogao da se pronađe gde se u Pakistanu skrivao teroristički vođa Osama bin Laden. Nakon toga su ga likvidirale specijalne snage SAD. Sama kompanija ne potvrđuje, ali i ne opovrgava ovu verziju.

Palantir je uspela i da pronađe hakere koji su provalili u kompjuter Dalaj Lame, otkrije članove meksičkog narko-kartela koji su ubili američkog carinika, predskaže gde avganistanski teroristi planiraju da postave mine i ko ih pravi itd.

Prati ih „pet očiju"

Palantir sarađuje sa zemljama-članicama saveza „Pet očiju", organizacije obaveštajnih službi pet država sa engleskog govornog područja: Australije, Kanade, Novog Zelanda, Velike Britanije i Sjedinjenih Američkih Država, koja je stvorena radi međusobne saradnje u sferi komandovanja, upravljanja, komunikacije, računarstva i obezbeđivanja tehničke kompatibilnosti pomorskih snaga.

A u SAD, Palantir nije povezan samo sa obaveštajnim službama: npr. policija Los Anđelesa svakodnevno koristi njihove instrumente.

Giornale naziva Palantir „stoprocentnim tehnološkim gigantom" Donalda Trampa, koji ima nameru da ga iskoristi u borbi protiv tehnološkog napredovanja Kine. A samog Tilija smatraju jednim od glavnih finansijera Trampove predizborne kampanje.

Na sajtu Hacker News već je razmatrana moguća povezanost Palantira sa Prizmom (PRISM - računarski program za masovno praćenje i nadzor Agencije za nacionalnu bezbednost SAD).

Ispostavilo se da mnogi učesnici diskusije doživljavaju ovu kompaniju kao tajnu organizaciju koja radi za specijalne službe: „Ona ima mnogo moći nad običnim građanima i pritom, čak, nominalno nije obavezna da im podnosi izveštaj", „Iz nekog razloga saradnici ove kompanije ne druže se sa drugima u Silikonskoj dolini".

Jedan od komentara, polušaljiv, dešifrovao je skraćenicu PRISM kao Palantir's Repeated Interception of Society's Metadata (Višestruko presretanje javnih metapodataka koje obavlja Palantir).

Političko oružje Vašingtona

Osnivač kompanije Piter Til rođen je u Frankfurtu na Majni, u nemačkoj porodici, ali se kao dete, zajedno sa roditeljima, preselio u Kaliforniju. Kao tinejdžer je ispunio normu za nacionalnog šahovskog majstora, postavši jedan od najboljih šahista u zemlji.

Na Stanford univerzitetu diplomirao je filozofiju 20. veka, a doktorirao na Pravnom fakultetu istog univerziteta. Radio je kao sudijski pomoćnik, ali se potom zainteresovao za finansije, iako nije imao posebno obrazovanje za tu oblast.

Zajedno sa Maksom Levičnom 1998. osnovao je sistem za onlajn plaćanje PayPal, koji se ubrzo spojio sa sličnim sistemom X.com Ilona Maska. U trenutku prodaje PayPala, Tilijev udeo u firmi bio je 3,7%, koji je tada vredeo oko 55 miliona dolara.

Kompaniju Palantir uspeo je da stvori uz pomoć CIA, koja ga je finansirala iz svog fonda za rizične poslovne poduhvate. Piter Til je deklarisani gej, 2017. je sklopio brak u Beču sa svojim partnerom Metom Dancejsenom.

Da li je Tili aktivni oficir CIA? To nije poznato. Ipak, on sam istupa sa inicijativama, sugerišući obaveštajnoj službi šta da radi. Tako je prošle godine, prema navodima radio-stnaice Sloboda, Tili predložio da FBI i CIA provere kompaniju Gugl, zbog mogućnosti da su se u njihove redove infiltrirali agenti kineske obaveštajne službe.

„Saradnici obaveštajnih službi trebalo bi da rukovodstvu Gugla postave tri pitanja", rekao je Til. „Prvo: koliko stranih obaveštajnih službi je ubacilo svoje ljude, koji se bave veštačkom inteligencijom, u njujoršku filijalu kompanije?

Po svom značaju, ovaj projekat je ravan „Menhetn projektu" iz četrdesetih godina 20. veka, u kome su naučnici radili na razvoju nuklearnog oružja (atomske bombe). Drugo: da li top menadžment Gugla priznaje da je kompanija preplavljena kineskim agentima? I konačno, treće pitanje: da li je zbog toga Gugl pristao na izdajnički dogovor sa kineskom vojskom i odrekao se saradnje sa američkom vojskom, što podrazumeva njegovu totalnu ranjivost pred kineskom obaveštajnom službom?"

Posmatrači primećuju i da, ako armija sa svojim ogromnim budžetom ne može da stvori konkurentan proizvod, to će uraditi američke državne organizacije koje zavise od Palantira.

Oni imaju gigantsku količinu podataka i hitnu potrebu za njihovom obradom. Sami ne mogu da se izbore sa tim zadatkom, i samo Palantir može dovoljno efikasno da im pomogne. Ne treba sumnjati, smatraju upućeni, da će u najbliskijoj budućnosti uloga Palantira u delovanju ovih organizacija porasti, te da će biti nemoguće da se sve više ključnih zadataka izvrši bez učešća ove kompanije.

Ovde je reč o najbliskijoj vezi tehnološke kompanije sa politikom. Takve kompanije pretvaraju se u novo političko oružje administracije SAD, koje podržava njihove pretenzije na vladanje svetom.