Na nišanu

Vlada jada i bede neće uspeti da Vučića održi na tronu

Starlete i strani agenti kao telesna garda

Srbija je dobila Vladu kakvu niko ne zaslužuje. Vlada jada, nesreće i propasti nastala je političko-mafijaškim inženjeringom Aleksandra Vučića. Uplašen i ucenjen, diktator je za marionete u ministarskim foteljama izabrao bivše i buduće robijaše, lopove i prevarante. Zločinačko udruženje ima dva zadatka. Prvo da zaštiti braću Vučić, i, drugo, da omogući što brže čerupanje javne i privatne imovine, pre nego što dođe kraj naprednjačkom kartelu.

Predrag Popović

Zaklinjem se na odanost Republici Srbiji i svojom čašću se obavezujem da ću poštovati Ustav i zakon i biti posvećen očuvanju Kosova i Metohije unutar Republike Srbije - navodi se u zakletvi koju su, u Narodnoj skupštini, odrecitovali članovi nove Vlade.

Nije loše kad se čak i ovako bedne predstave počnu vicem. To su shvatili i novi ministri, koji nisu mogli da se uzdrže od smeha dok su čitali tekst zakletve. Kako da se ne smeju, kad se obavezuju "svojom čašću".

Većina njih o sebi ima visoko mišljenje, uvereni su da su časni, jer čas kradu iz budžeta, čas iz tuđih džepova. Bez po muke zaklinju se u poštovanje Ustava i zakona, do kojih im je stalo kao do lanjskog snega. I pre nego što su izabrani, njihov poremećeni vođa najavio je novo kršenje Ustava. Suprotno ustavnoj odredbi, koja mandat poslanika i vlade oročava na četiri godine, Vučić je to skratio na godinu i po. Može da radi šta hoće s tako časnim poslanicima i ministrima.

Spisak novih ministara, kao i onih koji su otpali iz kombinacije, usklađen je s dijagnozom Vučićevih mentalnih poremećaja. Svako ime personifikuje neki od simptoma. Tako su podeljeni i resori. Iako na prvi pogled izgleda kao da je Vučić ministarstva delio izvlačeći cedulje s imenima iz doboša, u njegovom ludilu ima sistema.

Kadrovska rešenja je prilagodio ličnim interesima i obavezama koje je preuzeo prema stranim centrima moći. Šibicarskim trikovima pokušao je da stvori utisak kako je zadovoljio sve zainteresovane grupe. Ispunio je zahteve i Amerike i Rusije, ali tako da svi imaju štetu, samo on korist. U istom stilu, koalicionim partnerima dao je po deo kolača, koji će im kad-tad presesti.

Vučić nije sportski podneo poraz koji mu je naneo Ričard Grenel, izaslanik za Balkan američkog predsednika Donalda Trampa. Na Grenelov zahtev, morao je da novi premijerski mandat dodeli Ani Brnabić. Tim potezom počelo je razvlašćivanje Vučića. Politički uticaj mu je značajno smanjen, ekonomski sveden na minimum, a otvorene su i pukotine u Srpskoj naprednoj stranci.

Uz Grenelovu podršku, klan bratije Brnabić i Mali dobio je jak i povoljan vetar u leđa. Pod njihovom kontrolom nalaze se finansijski tokovi, zvanični i sivi, a ne zna se koji je miliji Ani i Igoru Brnabiću i Siniši i Predragu Malom.

Oni su i dosad cedili budžet, na čiju štetu su stvarali privatne poslovne imperije. Siniša Mali je, iz senke, postao vlasnik televizije Studio B, dnevnih novina Alo, nekoliko firmi i zgrada, uključujući i "Beograđanku", koju je, kao ministar finansija, sam sebi prodao po bagatelnoj ceni.

U parazitiranju ne zaostaje ni Igor Brnabić. Svaki put kad njegova sestra, s pozicije predsednice Vlade, najavi novi podsticaj digitalizacije državnih institucija, porastu računi brata Igora.

Otkad je Ana Brnabić ušla u Vladu Srbije, međunarodna IT kompanija "Aseko", u kojoj je njen brat jedan od direktora, ostvarila je prihod od 41 milion evra. Samo u poslednjih godinu dana zaradila je nešto više od 11 miliona evra u poslovima s Ministarstvom finansija i Elektroprivredom Srbije. Uz nekažnjeni sukob interesa, "Aseko" sklapa ugovore s ministarstvima, državnim institucijama i preduzećima.

Po tom modelu nedavno su potpisani i ugovori sa PIO fondom, vredan 180 miliona dinara, i sa Elektromrežom Srbije, koji iznosi 26.976.000 dinara, za uslugu softverske podrške. "Aseko" je bio jedini ponuđač na tenderu EMS-a, a ugovor je izmenjen i dopunjen s objašnjenjem da je na to uticala "viša sila".

Za "vektorizaciju objekata sa satelitskih snimaka" i "obezbeđivanje opreme za digitalnu arhivu", Republički geodetski zavod je sa "Asekom" potpisao ugovor vredan 773.460 evra.

Da dva bratska para, Brnabić i Mali, čerupaju javne resurse, Vučića ne čudi. Na to je navikao, a i kad bi pokušao, ne bi uspeo da ih spreči. Veći problem mu predstavlja povećanje njihovog uticaja na političke procese. Uz podršku, Grenel im je dao i zadatak da u SNS-u formiraju frakciju koja bi, u određenom trenutku, mogla da Vučiću izmakne tepih ispod nogu.

U prvi mah, kad je obavešten o tom planu, Vučić se samo nasmejao. Ana Brnabić i Siniša Mali ni u svojim porodicama nemaju nikakav politički uticaj, a kamoli među naprednjacima. Kad je malo bolje razmislio, kad se osvrnuo oko sebe shvatio je da greši.

Okružen je konvertitima svih boja, koji su lojalni isključivo prema sebi. Ako procene da će ambicije lakše ispuniti u klanu Brnabić-Mali, bez ikakvih moralnih dilema preći će u njihov tabor.

Da je potcenio preteću opasnost, Vučiću je postalo jasno kad je u igru ubačen i Branko Ružić.

Na srpskoj političkoj sceni postoji bezbroj pojedinaca protiv kojih Vučić vodi brutalne medijske, policijske i pravosudne kampanje, ali nikoga od njih ne mrzi kao Ružića.

Obostrani patološki animozitet je izazvan sindromom malih razlika. Moralni dvojnici, spremni na sve zarad vlastitog interesa, dugo su uspevali da tenzije drže pod kontrolom, zadovoljavajući se tek povremenim provokacijama.

Utakmicu fudbalskih reprezentacija Srbije i Albanije u Beogradu, u oktobru 2014. godine, pored drona sa albanskom zastavom, obeležio je i navijač Igor Mikić, koji je u kameru RTS-a nekoliko puta viknuo ono što svi znaju: "Vučiću, pederu"! Na godišnjicu tog spektakla, u jednom beogradskom restoranu Ružić i Mikić su pozirali, a potpredsednik socijalista je zajedničku fotografiju objavio na društvenim mrežama i to uz pohvale: "Moje prvo upoznavanje sa čovekom, ljudinom Igorom Mikićem, rodom iz Peći. Divan čovek, čestit i pošten."

Naravno, Vučić bi se pre vratio među radikale, nego što bi sputao želju za osvetom. U svojim medijima je pokrenuo kampanju, objavljujući istinu o Ružiću, koja je do tada štampana samo na stranicama Magazina Tabloid.

Tako je i šira javnost saznala da je Ružić ekonomski mag. S platom od oko 900 evra uspeo je da stekne pokretnu i nepokretnu imovinu vrednu oko milion evra. Kao što je običaj, malo toga se vodi na njegovo ime. Još manje se zna o poreklu novca. Za stan od 450 kvadrata, Ružić jednom kaže da je pozajmio 400.000 evra od tasta, drugi put od svastike. Zlatni "roleks" poklonio mu je prijatelj, ne zna se koji.

U svim tim poslovnim kombinacijama jedina poznata činjenica je njegov tast Ljubiša Đurović. Pametniji od zeta, Đurović je ceo vek proveo u vladajućim strukturama, uvek ispod radara medija.

No, zbog zeta je osvanuo na naslovnim stranama naprednjačkih blatoida: "Ružićev tast štiti građevinsku mafiju", sve s detaljnim opisima zloupotrebe službenog položaja i tarifom od deset hiljada evra, po kojoj je obezbeđivao dozvole za lokale na beogradskoj opštini Palilula. Razotkrivanje kriminala ostalo je u okviru medijske satanizacije, daleko od nadležnog tužilaštva.

Neoprezan, Vučić je Ružićeve povremene provokacije protumačio kao izraz karaktera. Šta se iza brda valja shvatio je kad mu je Kajl Skot, tadašnji američki ambasador predložio da potpredsednika SPS-a uključi u izvršnu vlast. Gde američki Skot okom, tu srpski skot skokom. Posle uspešne krađe izbora, Vučić se proglasio za predsednika Srbije, a za naslednika na mestu premijerke izabrao je Anu Brnabić. Na upražnjenu funkciju ministra za lokalnu upravu i samoupravu, u junu 2017. godine, ubacio je Ružića. Iako je na to pristao pod prinudom, nadao se da će time zadovoljiti ambicije agresivnog i alavog dvojnika. Prevario se, to je bio tek početak Ružićevog uspona.

Fadilj Vokri, bivši fudbaler Partizana i predsednik Fudbalskog saveza Kosova, umro je u junu 2018. godine. U delegaciji Partizana, sahrani u Prištini prisustvovali su Žarko Zečević i Branko Ružić. To ne bi bilo čudno da Ružić, u pratnji dvojice Amerikanaca, posle sahrane nije otišao u američku ambasadu. Od tada, redovan je i rado viđen gost i u američkoj ambasadi u Beogradu. Vučić tvrdi da ima saznanja kako je Ružić jednom prilikom proveo 18 sati u zgradi ambasade.

kojim temama se razgovaralo može da se nasluti po poslednjim događajima, koji su uzdrmali SPS, pa i Vučića. Krajem avgusta, Vučić je objavio spisak ministara u novom kabinetu Ane Brnabić. Na njemu nije bilo imena nijednog socijaliste.

Sastanak rukovodstva SPS-a pretvorio se u pobunu protiv Ivice Dačića. Predsednik je optužen za izdaju interesa partije. Većina je procenila da se Dačić olako, bez otpora, odrekao mesta šefa diplomatije i, pritom, pustio niz vodu dosadašnje ministre Slavicu Đukić Dejanović, Aleksandra Antića, Gorana Trivana i Ružića. Uzalud je Dačić upozoravao kolege da mirno prihvate realnost, koja, po Vučićevom cenovniku, pokazuje da SPS trenutno zaslužuje samo mesto predsednika Skupštine i fotelju u ministarstvu prosvete. Gubitak plena izazvao je nervozu, koja je zapretila da diskusija pređe s reči na pesničenje. Za razliku od drugova iz vrha partije, opušteni su bili samo Antić i Ružić.

Za Antića nije čudno, on je i inače takav, naročito posle tri "čivasa" i Vučićevog obećanja da će biti postavljen na mesto direktora "Koridora Srbije".

Međutim, suprotno običaju i gorljivom temperamentu, kulirao je i Ružić. Godinama je uspešno gradio imidž bahatog i prepotentnog egoiste. Poput Vučića, Ružić nema nijednog prijatelja, samo mušterije. Ipak, podrška partijskih drugova mu nije ni potrebna, nada se da će mu ambicije ispuniti mentori iz američke ambasade. Zato je sa osmehom ispratio bitku u kojoj su se socijalisti otimali za ministarsko mesto, znao je da će pripasti njemu.

Tako je i bilo. Ružić je postavljen na mesto prvog potpredsednika Vlade i ministra prosvete. Bez podrške glasača, partije i koalicionih partnera, ostvario je sve što je hteo. Dokazao je da ima "jaka leđa". Na taj način opravdao je nadimak "srpski Zaev", koji je sam sebi prikačio.

"Srpski Zaev" Ružić već neko vreme plasira glasine da ga Amerikanci pripremaju za preuzimanje vlasti. Prema tom planu, Ružić je projektovan za frontmena SPS-a, oko koga će se okupiti tzv. reformsko krilo SNS-a, koje predvodi bratija Brnabić-Mali. Ako zatreba, u ključnom trenutku, na komandu iz Vašingtona i Brisela toj grupi priključiće se i neke opozicione stranke. To će biti dovoljno za smenu vladara, ali ne i sistema. Sa Ružićem i komplotom konvertita, koji će se okupiti oko njega, doći će samo do kadrovskih, ne i suštinskih promena. Novi predstavnici vlasti biće konstruktivniji i lakši za upotrebu.

Na projekat "Srpski Zaev", Vučić je odgovorio u svom stilu, spletkama i prevarama. Ne sme da udari na Ružićeve mentore, ali može na SPS. Upravo na toj ideji napravio je strategiju, koja bi trebalo da do sledećih izbora zbriše SPS s političke scene.

Nesposoban za sve korisno i dobro, Vučić je vešt u kreiranju sukoba. To je dokazao podelom resora u novoj Vladi. U skladu s onim što je početkom septembra potpisao u Vašingtonu, odlučio je da smanji saradnju s Rusijom u energetskom sektoru, pre svega u trgovini gasom. Zadatak je poverio Zorani Mihajlović, koju je vratio u Ministarstvo energetike.

Mihajlović je odmah počela da opravdava etiketu "američke marionete". Prvi sastanak, koji je organizovala u svom kabinetu, iskoristila je za skandal. Pozvala je na raport Dušana Bajatovića, direktora "Srbijagasa". U zvaničnom dopisu istakla je da na sastanak dođe sa saradnicima iz rukovodstva kompanije. Nezvanično, pustila je glasine da namerava pred svima da Bajatoviću natrlja nos. Kad je čuo šta mu se sprema, Bajatović je odlučio da dođe sam. Naseo je na jeftin trik.

- Zahtevala sam da dođete sa saradnicima. Niste to uradili, zato ne možemo da održimo sastanak. Pokazali ste da ne poštujete Vladu Srbije i mene, kao potpredsednicu Vlade i ministarku rudarstva i energetike. Molim vas da napustite prostoriju - rekla je Mihajlović.

Bajatović je počeo da muca i objašnjava kako su neki saradnici u samoizolaciji zbog korone, a neki na radnim zadacima. Uostalom, on zna sve podatke koji su potrebni za razgovor... Šokiran, mucao je i dok ga je obezbeđenje izbacivalo iz Mihajlovićkinog kabineta. Da je upao u klopku, shvatio je pola sata kasnije, kad je Tanjug emitovao transkript "razgovora" u Ministarstvu energetike, pa i snimak iz kabineta. Pozvan je na verbalno i medijsko streljanje, koje je uspešno izvršeno.

Incident, koji je režirala Mihajlović, samo je najavio početak obračuna s Bajatovićem. Direktor "Srbijagasa" je javno obrukan, ali brzo će zaboraviti na to, imaće prečih problema. Tužilaštvo za organizovani kriminal ponovo je pokrenulo istragu protiv Bajatovića zbog sumnje da je izvršio krivično delo zloupotrebe službenog položaja.

U skladu s nepisanim pravilom, koje kaže da svaki predmet ima svoje vreme, izgleda da je sad došlo doba da Bajatović zatvor proba. Dokaza i svedoka njegovih spornih poslovnih kombinacija ima u ogromnim količinama. Da bi završio na optuženičkoj klupi, a potom i iza rešetaka, nedostajala je samo politička volja. E, sad ta volja postoji.

Tužilaštvo za organizovani kriminal bavi se i ostalim čelnicima SPS-a. Na udaru je, opet, Dejan Backović, direktor SPS-a. Backović je, u maju 2014. godine, već bio hapšen pod optužbom da je, kao predsednik Upravnog odbora "Galenike", sklapao ugovore o kupoprodaju lekova i ostale farmaceutske robe, kojima je naneo štetu vrednu oko sedam milijardi dinara.

U pritvoru je proveo četiri meseca. Backović je tvrdio da je nevin. U zanosu, obećao je da će, ako mu se dokaže krivica, sam izvršiti samoubistvo, javno će se obesiti. Kako je krenulo, vešanje neće moći da izbegne, bar ne na naslovnim stranama režimskih medija.

Sličnu kampanju može da očekuje i Đoko Krivokapić, socijalistički kadar na direktorskoj funkciji u Diposu. Na spisku za odstrel nalaze se i mnogi drugi socijalisti, koji su trenutno udomljeni u državnim preduzećima i institucijama.

Vučićev plan ima za cilj uništenje SPS-a. Policijskim i pravosudnim progonom eliminisaće nekoliko najuticajnijih socijalista, ostale će zaplašiti, kako bi pod prinudom prešli u SNS. Kad obavi posao, Ivica Dačić će doživeti sudbinu Velje Ilića. Ostaće bez stranke, usamljen kao đeram. A, sve to zbog Branka Ružića, odnosno zbog njegove namere da se promoviše u srpskog Zaeva. Bez SPS-a, Ružić će izgubiti upotrebnu vrednost za američke mešetare.

Za ljubav upravo tih mešetara, Vučić je vratio Zoranu Mihajlović u Ministarstvo energetike. U američkom interesu, ona će vredno da seče ruske kadrove u vlasti, usput pomažući Vučiću da se reši pretnje iz SPS-a. Pored toga, kao dokaz posvećenosti realizaciji tzv. Vašingtonskog sporazuma, Vučić je Amerikancima prineo i glavu Rasima Ljajića.

Kao ministar turizma, saobraćaja i telekomunikacija, Ljajić je sklapao poslove s iranskim institucijama. Uvođenjem bezviznog režima, Srbija je omogućila Iranu prodor u Evropu. U Beogradu je otvoren Iranski poslovni centar. Kakvi poslovi su u pitanju, otkrile su američke obaveštajne službe.

Prema podacima CIA, u Srbiji, Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini registrovana je aktivnost 67 iranskih špijuna. Ne zna se koliko njih je završilo u državama Evropske unije. Pored toga, u Beogradu je štampano oko 1.500 pasoša, koje su koristili Iranci.

Nekoliko njihovih agenata je uhapšeno u Evropi, ali i u Argentini i Čileu. Kod njih su pronađeni falsifikovani pasoši proizvedeni u Srbiji. Amerikanci raspolažu informacijama i o spornim poslovnim kombinacijama srpskih i iranskih firmi. Grupa kongresmena je podnela zvaničan zahtev da se istraži poslovanje kompanija Nenada Kovača zbog sumnje da preko svojih preduzeća na Kipru transportuje tehničku opremu Huaveija u Iran, koji se nalazi pod ekonomskim sankcijama Sjedinjenih Američkih Država.

Naravno, svim poslovima je rukovodio lično Aleksandar Vučić, koji se u Bugarskoj sastajao i s iranskim generalom Kasemom Solejmanijem, nedavno ubijenim u raketnom napadu. Vučić je sve organizovao, novac je zadržao za sebe, a odgovornost prebacio na Ljajića. Iako Amerikanci dobro znaju ko je glavni krivac, zadovoljili su se isključivanjem Ljajića iz vlasti. To neće otkloniti njihove optužbe na račun Vučića, a može pedagoški da deluje na njegove saradnike, koji će, ako su pametni, dobro paziti da ne dožive Ljajićevu sudbinu.

I u tu čorbu, Vučić je ubacio Zoranu Mihajlović. Pored obaveze da podriva poslovne odnose s Rusima, dobila je zadatak i da poništi sve dogovore sa Irancima, uključujući i one koji su povezani s Kovačem. Mihajlović je i to jedva dočekala. U prvom mandatu na mestu ministra energetike, ona se žestoko sukobljavala s Nenadom Kovačem i njegovim partnerom, Vučićevim kumom Nikolom Petrovićem.

Njeno ministarstvo je poništavalo dozvole za izgradnju mini hidroelektrana u koje su investirali Kovač i Petrović. Nije to radila zbog poštovanja zakona i zaštite državnih interesa, nego da bi što veći deo plena uzela za sebe.

Na ime svog emotivnog i poslovnog partnera Vladimira Atanackovića osnovala je nekoliko firmi, koje su dobijale poslove u građevinskom i energetskom sektoru. Tada, namerila se na jače od sebe. Kovač i Petrović su uspeli da je izbace iz Ministarstva energetike, da im ne smeta. Međutim, sad je vraćena na mesto zločina, sve s dozvolom da se osveti. Sve što bude uradila protiv Kovača, odnosno njegovih poslova s kineskom kompanijom Huavei, čiji je ekskluzivni zastupnik, Vučić će predstaviti kao ispunjenje obaveza koje je preuzeo tzv. Vašingtonskim sporazumom.

Dok je sastavljao Vladu, u meri svog oktroisanog uticaja, Vučić je najveći problem imao sa Nebojšom Stefanovićem. Sve je moglo da se desi, samo ne da Stefanović ostane na mestu šefa policije.

Vučić je bivšem miljeniku nudio razne utešne funkcije, ali džabe. Umesto ponuđenih ambasadorskih destinacija, Stefanović je, na kraju, pristao na mesto ministra odbrane.

Ostao je u izvršnoj vlasti, nema veze što mu je zapalo ministarstvu bez većeg značaja. Na toj funkciji neće moći ni da razvija porodični biznis s preprodajom oružja, a politički uticaj biće ravan njegovim fakultetskim dometima, blizak nuli.

Iz Ministarstva odbrane u Ministarstvo unutrašnjih poslova, iz jedne u drugu uniformu, uskočio je Aleksandar Vulin. Ni Vučić, ni Vulin nisu srećni zbog toga. Taj izbor je pokazao da Vučić u svojoj stranci nema nikoga ko bi mogao da vodi njemu najvažniji resor.

Bratislav Gašić je, opravdavajući se zdravstvenim problemima, odbio ponudu da dođe na čelo policije, a Vučić ni u koga drugog iz SNS-a nije imao poverenja. Iz nužde, morao je da Vulina prebaci u MUP. Kakav god bio, Vulin nije naivan, zna šta ga čeka. Operativne poslove vodiće sledeći direktor policije Veselin Milić, ali političkim pritiscima će biti izložen Vulin. S Vučićem neće imati problema, slepo će izvršavati svaki njegov nalog, ali samo dok ne dobije drugačije naređenje iz stranih centara moći. Kad ga pritisnu, Vulin će morati da uđe u borbu i sa naprednjačkim kartelom, pa i s njegovim vođom Aleksandrom Vučićem.

Za smanjenje uticaja Ane Brnabić, Vučić se poslužio starim trikom. Povećao je broj ministarstava i ubacio nekoliko svojih marioneta, koje nemaju nikakav značaj, osim da, ako zatreba, na sednicama preglasaju Brnabićku i Malog, izazovu krizu i pad Vlade. To je jedini smisao ministrovanja politikantskih pojava kao što su Tatjana Matić, Marija Obradović, Darija Kisić Tepavčević i sličnih, kojima će upravljati Vučićev lični kerber Nikola Selaković.

U tom paketu istaknuto mesto ima Tomislav Momirović, princ iz dinastije "Mona", koga su za uspon preporučili inteligencija i moral kakav ima Marko Đurić. Momirović je na društvenim mrežama stekao status "najglupljeg Vučićevog bota", što ga je ubacilo u fotelju ministra građevinarstva. Sav srećan, potpisivaće ugovore koji će ga, ako bude pravde, posle pada naprednjačkog kartela, odvesti pravo u zatvor.

ženskoj verziji Tome Mone, starleti Ireni Vujović, čitajte tekst u ovom broju našeg Magazina. Na ovim stranicama objavljeni su i detalji iz tužne biografije Maje Popović, nesrećnice kojoj je zapalo Ministarstvo pravde.

Smisao za morbidni šešeljevski humor Vučić je dokazao postavljanjem Gordane Čomić na mesto ministarke za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog.

Diktator koji svakodnevno gazi ne samo ljudska prava, nego i konkretne ljude, poturio je Čomićku da vodi pregovore s opozicijom o izbornim uslovima, slobodi medija i drugim zabranjenim temama. Likom i zlodelom, Čomićka personifikuje Vučićev odnos prema opoziciji i normalnim građanima. Takođe, taj izbor pokazuje da njemu ne pada na pamet da menja bilo kakve izborne uslove.

Vlada jada i bede neće uspeti da Vučića održi na tronu. Okružen kriminogenim konvertitima, Vučić je stvorio uslove za vlastitu propast. S njim će na dno potonuti i većina parazita, koji su se uvalili na ministarske funkcije.

Za Srbiju, bilo bi dobro da se to desi što pre, da se ne čeka obračun na opštim izborima, najavljen za april 2022. godine. Ako bude sreće, Vučić i njegovi saradnici taj datum dočekaće u nekom paviljonu u Zabeli, gde im je i mesto. Ili u Gvantanamu.