Milovan Brkić
Pred našim očima sprema se rat koji može imati kataklizmične posledice. Sve ukazuje da je sukob neizbežan.
Pred našim očima se Sjedinjene Države, uz pratnju svojih ''saveznika'' pripremaju za okršaj, planirajući da se sukob okonča na teritoriji evropskih država i Rusije. Sve vesti iz Vašingtona ukazuju da Bela kuća nije svesna da su pripreme za rat u završnoj fazi. Oni, koji su pripremili svet za rat, u Beloj kući, predvođeni senilnim predsednikom Džozefom Bajdenom, kao da su pobrkali lončiće. Njihova želja da svet svedu na zlatnu milijardu, upotrebom biloškog oružja, izjalovila se. Uzalud pokušaji da se taj projekat dovrši.
U delovima bivše ukrajinske teritorije, upotrebom nesrećnog predsednika ove osakaćene države Vladimira Zelenskog, američka vojska, uz pomoć naučnika iz Britanije i Nemačke, otvorene su laboratorije za proizvodnju smrtonosnih virusa i bolesti, namenjenih, prvenstveno Ruskoj Federaciji istočnim državama.
Vođa projekta o nestanku Ruske Federacije, kao države, Džozef Bajden, ove godine upokojena bivša državna sekretarka Medlin Olbrajt, vremešni prodavac demokratije Džordž Soroš i njihovi saradnici, koje je bivši predsednik Donald Tramp, koga su pokrali na poslednjim izborima, označio kao pripadnike Duboke države, tvrdo su verovali da je Rusija opkoljena, da je iscrpljena, slabašna država, koja raspolaže prostranstvom od 17,5 miliona kvadratnih kilometara...
Bela kuća je bila u uverenju da svi obaveštajni podaci govore da Rusija nije kadra da im se suprotstavi. Računali su na rusku elitu koja je iz ove države iznela stotine milijardi dolara i evra, da se Rusija povinovala slatkorečivim ponudma da usaglasi obrazovni, zdravstveni, finansijski i obaveštajni sistem sa Zapadnim.
Pretpostavke su imale uporište u stvarnom životu. Predsednik Bajden, koji je često dezorjentisan, bio je uveren da će ruski predsednik Vladimir Vladimirović podleći njegovom pritisku i pretnjama da ode s vlasti i da Bela kuća postavi u Kremlju svoje favorite.
U čemu se preračunao predsednik Bajden. Njegova narcisoidna potreba i želja da pokori Rusiju, učinila mu se vrlo ostvarljivom.
Prvo je krenuo surov propagandi rat protiv Moskve. Napadnuta je ruska kultura, vera, nacija...
Kada je, na veliku radost građana Rusije, predsednik Vladimir Putin odbio Bajdenove ucene, starac se naljutio i počeo je da pravi katastrofalne greške.
Nije računao da će njegova ponuda biti odbijena. Bio je uveren da će ostvariti više ciljeva. Gurnuće Evropu protiv Rusije, uvešće sankcije koje će uništiti i Evropu i Rusiju zajedno, a tako izolovanu Rusiju će potom vojno napasti, sa teritorije evropskih država.
Preračunao se gospodin Bajden i njegovi sledbenici.
Ucena Kine, Indije, Pakistana, Turske, arapskih država (Egipat, Iran, Saudijska Arabija i Emirati), nije dala nikakve rezultate. Pretnje sankcijama i izolacijom uticale su na poslušnost samo članica Evropske unije, Kanade, Japana i Australije. Kao ključnog saveznika predsednik Bajden je označio Veliku Britaniju.
Neočekivano, Rusija je neobičnom brzinom uspela da nađe saveznike. Gas, naftu, ugalj, čelik, hranu i strateške minerale neophodne za hemijsku, avio, auto i vazduhoplovnu industriju, Rusija je uspela da proda saveznicima koji su čvrsto stali uz nju - Kini, Indiji, Pakistanu, Iranu... Jer u pitanju je i njihov opstanak. Turneja predsednika SAD-a, njegovog ministra Blinkena i malobrojnog tima, nije impresionirala, pored svih pretnji, nijednu arapsku zemlju, ni Kinu, ni Indiju, ni Brazil, ni Južnoafričku Republiku. Integrativni procesi su ubrzani, tako da je dolar samo fiktivno ojačao, zbog sunovrata evropske valute - evra.
Dok je pomagala Rusima u danas odcepljenim teritorijama od Ukrajine, Rusija je vešto uspela da pređe u ofanzivu, mobilišući svoje građane. U tome su im pomogle Bajdenove neobične potrebe da uvredi svakog građanina Rusije. Zabranom knjiga, muzike, filmova, nastupa sportistima na svetskim takmičenjima, Bajdenova politika je izazvala prkos i bes u Moskvi i svim drugim gradovima, koji su dali podršku državnom rukovodstvu.
Surova industrija laži CNN okliznula se, što se sukob u Ukrajini odužio. Suočene sa velikom mogućnosti opšte propasti, većina država sveta se okrenula svojim interesima.
Prosto je nezamislivo da su Saudijska Arabija i Emirati ovih dana stali uz Rusiju, odlukom da smanje proizvodnju nafte i ugroze evropske države do mere njihovog opstanka, nedostatkom energenata.
Bajden je izgubio velikog saveznika. Britanija je posustala. Prvo je ekonomski opustošena od vlade Borisa Džonsona. Što su izgledi da će Britanija, odnosno London, biti prvi na udaru čuvenog ruskog torpeda "Posejdon'', koji može za pola sata da uništi ovaj grad, preokrenuo je politiku London Citya. Nakon šale da će torpedovanjem Londona, na površini ostati samo bele kapice, Jevreji iz ovog svetskog centra su shvatili da to nije samo šala!
Na Britaniju Bela kuća više ne može računati onako kako je očekivala i nadala se.
S druge strane, Rusija se institucionalno ''ojačala'', teritorijama koje su istorijski bile u njenom sastavu. Nacionalna homogenizacija u Ruskoj Federaciji uverila je ostatak sveta da je Rusija multikulturalna država.
Tako je Rusija uspela da porazi Bajdenovu propagandu da je njena vojna operacija zločinačka. Kremlj je podsetio na Povelju Ujedinjenih nacija, koja joj daje pravo na intervenciju u Ukrajini, a i drugim nacističkim država u okruženju.
Ključni igrači su u Evropskoj uniji shvatili da propadaju i da su plen Bajdenove politike. Čekajući, spuštenih ruku zimu, pred Rusiju nemaju izaći s čim. Nemaju oružja koje bi moglo da spreči Rusku ofanzivu.
Ostavljajući Belu kuću i njene saveznike da se raduju sankcijama, koje svakodnevno uvode, Rusija je sprovela uspešnu delimičnu mobilizaciju, izvršila zamenu i dopunu vojnih jedinca, koje vraća na front. Za to vreme Rusija sprovodi planove socijalne zaštite svojih građana, uvećava proizvodnju hrane, a za vođenje rata ima energenata u izobilju.
Primetno je da sa uspešnom mobilizacijom Rusija raspoređuje svoje ubojito oružje na strateška mesta. Više nije šala, ruski sistemi S 540 su na Kubi, Gvatemali, Venecueli, u Kalinjingradu su instalirane rakete Kindžal.
Američka mornarica je najjača na svetu, ali je na nišanu ruskih neodbranjivih raketa!
S druge strane, za razliku od Rusije, koja je rešila unutrašnje probleme u vezi borbenog morala građana, Ameriku čeka velika politička kriza. Za 4. novembar su predviđeni izbori za Kongres i Senat, a planira se da će Republikanci potući Demokrate. U Kongresu se pokreće pitanje utvrđivanja puteva novca koje Kongres odobri za pomoć Ukrajini, a koji nestanu i odu u džepove Bajdenove elite.
Zbog toga Rusija pažljivo bira retoriku i sprovodi akcije da ne utiče na događaje u SAD-u, koji bi mogli dati predsedniku Bajdenu alibi za uvođenje ratnog stanja i suspenzije političkih aktivnosti.
Pred našim očima se privode kraju pripreme za sudar svetova. Rat je neizbežan, jer je uloženo mnogo novca, propaganda je velika i ne može se lako opravdati sve što je preduzeto radi sukoba. Senilni američki predsednik može da kaže - Gospodo, ja sam star i ne snalazim se. Ja sam se šalio, daj da se vratimo radu i stvarnosti.
Ali, ko može da ga shvati. Budale su uglavnom započinjale rat, prema meri svog života i pogleda na svet.
Biće skoro propast sveta. Nek propadne, nije šteta, naslov je posleratnog filma Žike Pavlovića. Možda se i ostvari poruka.
A1
Haos u Apelacionom sudu u Beogradu na suđenju po tužbi ratnih veterana za posledice uranijuma i drugih štetnih dejstava NATO bombi
Ološ koji se ničega ne stidi
Predstavnik ratnih veterana pozvao je na suđenje održanom 6. oktobra, kao stručnog konsultanta akademika prof. dr Aleka Račića, dok su protiv tužbe, a na strani NATO bili predstavnica Ministarstva odbrane i prof. dr Zoran Radovanović. Sudski tok išao je u pravcu toga da NATO nije izručio nikakve štetne materije, da je uranijum lekovit, a ne štetan, da je rak kod boraca nastao od loše ishrane i nerviranja a ne NATO dejstava, itd....
Advokatica ratnih veterana tražila je da se reč da akademiku prof.dr Aleku Račiću kao stručnim konsultantu čiji je elaborat u predmetu, ali su apelacione sudije to stalno odbijale. Na kraju je akademik prof dr Alek Račić ustao i nadvikujući se izgovorio: "NATO je odavno zauzeo naše institucije i postavio ovakve kao vi da ga štite od teških ratnih zločina koje je počinio, ali za to su zaista morali da odaberu ne samo ljude bez obraza, časti i morala, već i klasične degenerike s fiziološkom tupošću kao osnovnom dijagnozom. Radom za NATO ne samo da radite protiv sebe i svojih predaka koje ste oskrnavili, već uništavate i budućnost svoje dece upornim zalaganjem za teoriju kako NATO ništa osim uobičajenog oružja ovde nije koristio. Očigledno je da ste decu zbrinuli u NATO zemljama a ovde nastavljate pljačku budžeta sklepanog od narodnih para da im šaljete za školovanja tamo. Napravili ste takvim izdajničkim podrepaštvom apsurd življenja u ovoj državi gde narod daje pare u budžet iz koga se finansiraju takvi izdajnici kao što ste vi, bando hohštaplera i vucibatina!" - posle čega je napustio zgradu Apelacionog suda u Beogradu.
Napominjemo da je od zračenja uranijuma na Kosovu i Metohiji umro nekoliko stotina italijanskih vojnika, da se u Italiji vode postupci po tužbama njihovih porodica, a da pripadnici KFOR-a moraju da u svojoj zemlji potpisuju izjave da dobrovoljno pristaju da služe u srpskoj pokrajini.
U Srbiji se isticala profesorka dr Danica Grujičić o istraživanju pogubnog dejstva NATO bombi sa osiromašenim uranijumom. Danas je ona direktor Instituta za onkologiju, pa je promenila retoriku.
Proksi rat Amerike i EU preko Ukrajine nešto najbesramnije u istoriji
Branka Prpa za N1:
„Taj proksi rat koji vode Amerika i Evropa preko Ukrajinaca je nešto, čini mi se, najbesramnije u evropskoj istoriji. Ako hoćeš da ratuješ, izvoli pa ratuj, nemoj da ratuješ tako što ćeš slati druge u rat, i što će drugi biti topovsko meso", naglasila je istoričar Branka Prpa i dodala da su brojevi poginulih i gubitaka „zastrašujući".
„Celokupna situacija ne može da se razume bez konteksta, kako se sve dešava. Ono što je primarno u celoj priči je da sad počinje pravi rat, bila je specijalna vojna operacija, a sad počinje pravi rat sa svim konsekvencama, uključujući i nuklearne pretnje koje se razmenjuju sa obe strane", rekla je Prpa za N1.
Prema njenim rečima, apsolutno je tragično to da je jedan narod gurnut u „klanicu".
Prpa je kazala i da će se, najavom delimične mobilizacije, vojne operacije Rusije „znatno proširiti".
„Zato i sad kažem - sad počinje pravi rat", pojašnjava.
Ona je naglasila i da Rusija ne gubi rat, i da su takve objave - propaganda.
„Putin ne gubi rat. Znate, propaganda može ići do neke granice, dok se ne kosi s zdravim razumom. Kako Rusija može da izgubi rat od Ukrajine, Ukrajina ima 40 miliona stanovnika, resursi ove dve zemlje su neuporedivi. Rusija je nuklearna sila, na kraju krajeva. I insistiranje na tome jeste guranje Ukrajine u propast. Ako insistirate da Ukrajina ima neke šanse, ne, nema šanse. To je neravnopravan rat, u broju, u naoružanju, u resursima. I kako tu sad Rusija može da izgubi rat", upitala je.
Takva propaganda, tvrdi Prpa, produžava rat.
„I najstrašnije je da niko ne govori o miru", kaže. Prpa misli i da ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski sve naredbe „dobija sa zapada". „Zato svi govore o proksi ratu", ponavlja.
Prema njenim rečima, Putin se ponaša „kao i svi predstavnici velikih sila i imperija.
„On se ponaša uobičajeno u toj šemi, ono što je neubičajeno da jedna mala zemlja, sa 40 miliona stanovnika misli da može da vodi takav rat i da pritom gine uzaludno... Bio je Minski sporazum, moramo da vidimo šta je prethodilo svemu. Godine 2014. je bio Majdanski državni udar, jesu li bile demonstracije zbog toga, u Odesi i u Donbasu. Da li su u Odesi žive ljude spalili, koji su pobegli u pozorište. Jesu. Da li su tada krenule vojne trupe na Donbas... Rešenje problema se zvao Minski dogovor, verifikovan pred Savetom bezbednosti UN, garanti su bili Francuska i Nemačka. A onda u tih osam godina urađeno je sve da do njega ne dođe", predočila je Prpa.
Ukrajinci su, dodaje, u međuvremenu od njega odustali.
„Čak je Porošenko bio optužen za veleizdaju. Francuska i Nemačka nisu uradile ništa da pritisnu Ukrajinu da ispoštuje taj Minski dogovor", kazala je. I došlo je do ovoga što gledamo danas.
Amerika krši povelju UN
„Cela stvar je dovedena dovde... To je jedan građeni imperijalizam i neoimperijalizam, ratovi koji se vode više od dve decenije, NATO i Amerika prosto dolaze i napadaju zemlje, od Bliskog Istoka je napravljena crvena kaša, izašli su prošlog leta iz Avganistana, i sad je rat u Evropi. Koji je to poriv, način da ti vojnom silom neprestano krećeš na druge zemlje već više od dve decenije. I pritom dođeš u UN kao Bajden i kažeš kako Rusija krši Povelju UN. A u isto vreme Amerika krši tu povelju", rekla je Prpa.
A na pitanje gde je u svemu tom Srbija, kaže: „Srbija je u slepom sokačetu, čeka šta će se dogoditi u budućnosti".
Prpa smatra i da je moguće da Srbija bude neutralna po pitanju rata u Ukrajini.
„Moguće je da bude neutralna, zašto nije moguće? Ja sam za neutralni stav. I Ukrajina bi izbegla sve ove probleme da je imala neutralan stav, ono što je dogovoreno na početku, njoj nije trebalo ovo, nije joj trebala konvencija iz Budimpešte u kojoj se govorilo o ulasku Ukrajine u NATO pakt. Šta će ona u NATO? Imala je savršenu situaciju u kojoj je živela i Jugoslavija, dobra sa svima", mišljenja je Prpa.
Da ste sa svima dobro, da ste svugde i nigde niste, ta vrsta opredeljenja je užasno zahtevna, objašnjava Prpa.
Bauk fašizma kruži Evropom
Komentarišući dešavanja u Evropi i jačanje desničarskih političkih stranaka, poput onih u Italiji, Švedskoj, Francuskoj, Prpa kaže da takva Evropa „izgleda užasno".
„Rekla sam 9. maja da počinje da se fašizira. Bauk fašizma kruži Evropom, To su izrazito desničarske političke grupacije, makar u Italiji, sa velikim sentimentom prema italijanskom fašizmu. Evropa se kao politički prostor radikalizuje, sada su to ekstremni politički polovi koji teško mogu da nađu neki kompromis. Mislim da to nije dobro za Evropu", zaključila je Prpa.
Ukrajina ne postoji !
Generalni sekretar Ujedinjenih nacija je naveo da Ukrajina nije podnela zahtev za registraciju granice od 1991. godine, pa država Ukrajina ne postoji...
A mi za to ne znamo!
07.4.2014. Generalni sekretar UN Ban Ki Mun dao je zapanjujću izjavu, čija je distribucija zabranjena u ukrajinskim medijima i na internetu. O sukobu dve zemlje razgovarano je na sednici Saveta bezbednosti UN. Iz ovoga je izvučen sledeći zaključak:
Ukrajina nije registrovala svoje granice od 25. decembra 1991. godine. UN nisu registrovale granice Ukrajine kao suverene države.
Dakle, može se pretpostaviti da Rusija ne krši prava u odnosu na Ukrajinu.
Prema Sporazumu ZND, teritorija Ukrajine je administrativni okrug SSSR. Dakle, niko ne može biti kriv za separatizam i nasilnu promenu ukrajinskih granica.
Prema međunarodnom pravu, država jednostavno nema zvanično priznate granice.
Da bi rešila ovaj problem, Ukrajina mora da završi demarkaciju granica sa susednim zemljama i dobije saglasnost susednih zemalja, uključujući Rusiju, na njihovoj zajedničkoj granici. Potrebno je sve dokumentovati i potpisati sporazume sa svim susednim zemljama.
Evropska unija je obećala podršku Ukrajini po ovom važnom pitanju i odlučila da pruži svu tehničku pomoć.
Ali hoće li Rusija potpisati sporazum o granici sa Ukrajinom? Naravno da ne!
Pošto je Rusija pravni sledbenik SSSR (to potvrđuju i odluke međunarodnih sudova o imovinskim sporovima između bivšeg SSSR i stranih država), zemlje Ukrajina, Belorusija i Novorusija pripadaju Rusiji i niko nema pravo da raspolaže ovim prostorom osim Rusije.
U suštini, sada sve što Rusija treba da uradi jeste da izjavi da je ovo područje rusko i da je sve što se na tom prostoru dešava unutrašnja stvar Rusije.
Svako mešanje iz vana će se smatrati merom protiv Rusije. Na osnovu toga Rusija može da poništi ukrajinske izbore 25. maja 2014.
Prema Budimpeštanskom memorandumu i drugim sporazumima, Ukrajina nema granice. Država Ukrajina ne postoji (i nikada nije postojala!).
2
Šta ćemo sad?
RUSIJA IMA PRAVO SVUDA KAŽNJAVATI NACISTE
Članci 106. i 107. Povelje UN-a daju Rusiji, kao pravnoj sljednici pobjednice u Drugom svjetskom ratu, pravo poduzimanja svih mjera, uključujući i vojne, protiv Njemačke, Mađarske, Austrije, Rumunjske, Bugarske, Finske, Hrvatske, Slovenije, Češke, Latvije, Estonije, Litve i Ukrajine zbog pokušaja oživljavanja nacizma.
Glavni tajnik UN-a Antnio Guterres bio je šokiran kada je od Putina doznao da postoji članak u Povelji UN-a koji dopušta provođenje ruske specijalne operacije u Ukrajini.
RUSIJA IMA PRAVO SVUDA KAŽNJAVATI NACISTE (prema Povelji UN-a)
Tribunal u Nürnbergu osudio je na kaznenu odgovornost sve one koji su se borili protiv Ujedinjenih naroda i počinili genocid. Nad sovjetskim narodom počinjen je najveći genocid. Povelja UN-a, čl. 106. i 107. daje pravo pobjednicima u Drugom svjetskom ratu SSSR-u, SAD-u, Velikoj Britaniji i Kini da poduzmu bilo kakve mjere protiv zemalja koje su se borile protiv njih kako bi spriječili akcije usmjerene na reviziju rezultata Drugog svjetskog rata.
Posebno je dopuštena uporaba vojne sile protiv tih zemalja. Da biste to učinili, dovoljno je OBAVIJESTITI ostale tri zemlje pobjednice, ali ne i dobiti njihovo odobrenje. Rusija, kao PRAVNI nasljednik SSSR-a, također može koristiti silu protiv država koje žele revidirati sustav Jalta-Potsdam u Europi. Rusija može zaustaviti pokušaje oživljavanja nacizma u Njemačkoj, Mađarskoj, Rumunjskoj, Austriji, Bugarskoj, Finskoj, Hrvatskoj, Sloveniji i Češkoj, koje su tijekom rata bile protektorat Češke i Moravske.
Povelja Ujedinjenih nacija
Poglavlje XVII: Prelazne odredbe koje se tiču sigurnosti
Član 106.
Dok ne stupe na snagu posebni sporazumi spomenuti u članu 43, koji Vijeću sigurnosti, po njegovom
mišljenju, omogućavaju da otpočne sa vršenjem svojih funkcija po članu 42, strane koje su u Moskvi
30. oktobra 1943. godine potpisale Deklaraciju "Četiri sile" pristupiće zajedno sa Francuskom
međusobnom savjetovanju saglasno odredbama stava 5. ove Deklaracije, a po potrebi i savjetovanju
sa drugim članovima Ujedinjenih nacija u cilju preuzimanja - u ime Organizacije - zajedničke akcije
koja može biti potrebna radi očuvanja mira i sigurnosti u svijetu.
Član 107.
Ništa u ovoj Povelji ne spriječava akciju u odnosima na bilo koju državu koja je za vrijeme Drugog svjetskog rata bila neprijatelj bilo koje države potpisnice ove Povelje, preduzetu ili odobrenu - kao posljedicu rata - od strane vlada odgovornih država.