(P)likovi

Srbiji prete inflacija, privredni kolaps, glad i Aleksandar Vučić

Ode koža na šiljak

Aleksandar Vučić širi paniku, kaže da će ova zima biti katastrofalna, a sledeća još gora. Ne laje ker zbog sela, ne kuka Vučić zbog Srbije, nego zbog sebe. Iako ga ne brinu inflacija od 25 odsto, nestašice i poskupljenje hrane, i on se plaši za golu egzistenciju. Plaši se stranih i domaćih poverilaca. Istekao mu je rok upotrebe, ali on nastavlja da pljačka javne resurse. Pred izbore je potrošio 2,5 milijarde dolara na održavanju kursa dinara. Deo tog duga je pokrio kreditom iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, a sad traži još tri milijarde dolara za kupovinu električne energije. Sve račune plaća iz džepa građana. O finansijskim, političkim i medijskim prevarama vođe naprednjačkog kartela piše zamenik glavnog urednika Magazina Tabloid Predrag Popović, bivši urednik u Dnevnom telegrafu, Nacionalu i Pravdi, nekada blizak Vučićev saradnik i prijatelj.

Predrag Popović

Kad počne smak sveta, u Srbiji to niko neće primetiti. Srpska kataklizma je počela pre deset godina, dolaskom Srpske napredne stranke na vlast. Ta nesreća je prouzrokovala posledice koje se vide u rekordnoj stopi smrtnosti, egzodusu mladih i obrazovanih, evropskom rekordu u siromaštvu, u diktaturi ološa, koji je izašao iz društvenog mulja i zaseo u poslaničke, ministarske i direktorske fotelje.

Kad se završi naprednjačka apokalipsa, neko će morati da odgovara za sva zla naneta Srbiji. Ko je taj „neko", znaju svi, naročito pojedinci iz vrha vladajućeg kartela. Ne slučajno, svi upiru prstom u Aleksandra Vučića. Tobože hvaleći ga, skiciraju buduću optužnicu protiv njega. Ima naprednjaka koji to rade pametno i lukavo, a većina ne dobacuje iznad nivoa Jorgovanke Tabaković, zvane Cica.

- Hrabrošću, umećem i predanošću jednog čoveka, sada predsednika Republike Srbije, napravljen je zaokret ka rešavanju brojnih nasleđenih neravnoteža. I potpuno odgovorno tvrdim da je on bio i ostao pokretač mnogih aktivnosti kojima smo uspeli da zemlju ekonomski osnažimo. U ambijentu u kojem se menjalo nekoliko ministara finansija, on je bio ta konstanta koja je znala kako najbolje voditi državne finansije, predano i odgovorno, kao sopstveni budžet.

Znao je i kako privući investitore iz svih krajeva sveta, diversifikovati svoju poziciju na različite regione, što je Srbiji i sada od koristi. Ja sam mu tada, kao i sada, bila oslonac i podrška u svim segmentima svog delovanja i nadležnosti - napisala je guvernerka Tabaković u autorskom tekstu koji je objavljen na sajtu Narodne banke Srbije.

U istom tekstu Tabaković je otkrila kakve je to aktivnosti pokrenuo Vučić. Guvernerka je priznala da je NBS početkom ove godine prodala državne obveznice u vrednosti dve i po milijarde dolara kako bi se sačuvala stabilnost kursa dinara.

Drugim rečima, Vučić je, za potrebe svoje predsedničke kampanje, o trošku građana platio veštačko održavanje kursa domaće valute kako bi prikrio realnu inflaciju. Tabaković tvrdi da je kasnije NBS vratila 1,7 milijardi dolara. Čak i da je to tačno, ispada da je odbrana kursa dinara plaćena 800 miliona dolara. A, ni tu nije kraj štete koju je Vučić izazvao vodeći, kako guvernerka kaže, državne finansije predano i odgovorno.

Vučić je u septembru uzeo kredit od Ujedinjenih Arapskih Emirata vredan milijardu dolara, s kamatom od tri odsto. Tim kreditom isplaćen je deo prispelih rata za stare javne dugove. Usled skoka kursa američkog dolara od 2,3 odsto, za samo tri nedelje, skočila je i cena arapskog kredita, a ukupan dolarski dug Srbije se podigao za više od 68 milijardi dinara, odnosno 574 miliona dolara.

Uskoro, kad vlast više ne bude mogla da kontroliše inflaciju, pa se ozvaniči realna vrednost dolara, koja će ići preko 200 dinara, javni dug Srbije će preći cifru od 40 milijardi evra. To je cena Vučićeve „hrabrosti, umeća i predanosti", te „konstante koja zna kako je najbolje". Naravno, cenu neće platiti Vučić, nego građani, žrtve njegovih političkih i finansijskih avantura. Cenu neće platiti ni Cica Tabaković.

Naprotiv, ona je na opštoj nesreći masno profitirala, s obzirom da za pružanje podrške svom vođi dobija mesečnu platu od 600.000 dinara. Zadovoljna platom i ostalim prihodima, Jorgovnka Tabaković, iako zna koliko je katastrofalno stanje koje je izazvao njen šef, ne pokazuje nervozu. Naprotiv, opušteno priča o inflaciji od 13 odsto, nezainteresovana za stvarnost u kojoj je cena hrane skočila za 50 odsto. Za takvo spinovanje treba imati živce, konjske. Ali, za uspeh u politici, kakav je ostvarila Cica, nisu dovoljni živci, potrebna je kompletna ličnost.

Na nesreći profitiraju i drugi naprednjački kadrovi. Mudri Aleksandar Vučić je uspeo da uništi i Elektroprivredu Srbije, najveće srpsko javno preduzeće. Vučić je od EPS-a napravio partijsku prćiju, u koju je udomio oko 10.000 funkcionera SNS-a, članova njihovih porodica, prijatelja, švalerki i ostalih nekvalifikovanih parazita. Većina njih i ne zna gde im se nalaze radna mesta, ali to ih i ne zanima, važno je da im redovno dobijaju prosečnu platu od 120.000 dinara.

Što je najgore, na rukovodeća mesta je postavio diletante poput Milorada Grčića, koji su prošle zime uništili sve što se u EPS-u moglo da uništi. Posle serije havarija, menadžment je promenjen, ali ostala je šteta od milijardu i po evra. A, šteta raste i nema joj kraja. Po procenama stručnjaka za energetiku, EPS još tri godine neće moći da podigne nivo proizvodnje koji bi zadovoljio potrebe Srbije.

Ove godine je potrošeno već milijardu evra na kupovinu struje, a resorna ministarka Zorana Mihajlović je nedavno upozorila da Srbija samo za ovu zimu mora da kupi energente u vrednosti od tri milijarde evra. Budžet je već očerupan, tog novca nema, a to znači da će Vučić morati opet da uzima skupe kredite. Opet o trošku građana.

Kao što je navikao kroz celu političku karijeru, ako može tako da se nazove niz zlodela koja je izvršio kao radikal i naprednjak, Vučić će profitirati i na devastiranju EPS-a. Struju, ugalj i ostale energente Srbija kupuje preko kompanija u vlasništvu Vučićevih poslovnih ortaka. Ne treba sumnjati da se u te unosne kombinacije ugrađuje i Vučić.

Što su teže posledice Vučićevih laži i prevara, to njegovi politički i medijski kerberi moraju biti maštovitiji. Kako izgleda njegov sistem negativne selekcije najbolje se vidi po sastavu poslaničke grupe SNS-a i skupštinskih odbora. Samo ozbiljno poremećen sadistički um može da u Odbor za kulturu i informisanje ubaci likove poput Lava Pajkića i Nebojše Bakareca.

Uz njih, tu su nesrećna novosadska starleta Staša Stojanović i Nataša Jovanović, gorljiva šešeljevka, koja se isticala kletvama koje je bacala na Vučićev rod i porod.

Na istoj deponiji našao se i Milorad Bojović, novosadski novinar. Posle odustajanja od novinarstva, Bojović je prodavao jaja na Futoškoj pijaci. Na nesreću, napustio je taj pošten posao, učlanio se u SNS i dobio poslanički mandat. Funkciju rezervnog člana skupštinskog Odbora za kulturu i informisanje ima Dušan Marić, bivši glavni urednik radikalskog biltena Velika Srbija, koji je pažnju javnosti privukao seks aferom i porno-snimkom, koji je tajno napravila njegova sekretarica. Po likovima i delima njegovih marioneta vidi se Vučićev odnos prema kulturi i informisanju. Doduše, to se vidi i na mnogim drugim primerima, pa i po odnosu prema Magazinu Tabloid i informacijama koje su objavljene na ovim stranicama.

Crnogorski premijer Dritan Abazović se, u intervjuu za zagrebačku filijalu televizije N1, u februaru ove godine, pohvalio svojim bratom Džihanom: "Vrlo sam ponosan na svog brata i žao mi je što ga uvlačimo u političku igru. Moj brat je, a to može svako jednim klikom da pronađe, vrhunski stračnjak iz genetike". Na pitanje zagrebačkog novinara da li mu je brat "toliko dobar da mu je srpski predsednik Vučić poklonio kliniku", Dritan Abazović je odgovorio: "Da, toliko je dobar da mu je srpski predsednik poklonio kliniku. Oni su tri lekara koji otvaraju vanserijsku kliniku, neviđenu na ovim prostorima." To troje lekara su Džihan Abazović, Milica Đurđić i Aleksandar Ljubić.

Naš Magazin je, u broju 209, od 17. marta ove godine, objavio tekst ovog autora, u kome se navodi informacija o tome da će Džihan Abazović, brat crnogorskog premijera Dritana Abazovića, i Milica Đurđić, partnerka srpske premijerke Ane Brnabić zajedno otvoriti kliniku u Beogradu. U tekstu je istaknuto da Abazović i Đurđić nameravaju da kliniku otvore u bivšoj zgradi BIGZ-a. Tu zgradu su prošle godine kupile firme "Marera Real Estate Partners" i "Marera Properties", koje su registrovale treću - MPP BIGZ. Novi vlasnici su saopštili da će u rekonstrukciju objekta, koji je 1992. godine proglašen spomenikom kulture, uložiti preko 40 miliona evra. U tom poslovnom prostoru trebalo je da bude otvorena klinika, neviđena na ovim prostorima.

Braća Abazović su na te informacije reagovali četiri meseca kasnije. Dritan Abazović je rekao da se šalio kad je izjavio da je njegovom bratu "predsednik Srbije poklonio kliniku". Na tvrdnju hrvatskog novinara da ta izjava nije bila šala, Abazović je ponovio: "Sarkazmom sam odgovorio na sarkazam". Ana Brnabić nije htela da se bavi tom temom, samo je rekla da će njena emotivna partnerka Milica Đurđić "sama objaviti saopšenje, ako to bude htela". Nije htela. Umesto nje, u javnosti se oglašavao Džihan Abazović.

- To je izmišljotina, koja ima za cilj ne znam ni ja šta da postigne. Grupa lekara, koji su stekli ime u medicini, otvorila je Opštu bolnicu "Biocell hospital" u maju ove godine, koja je počela sa radom. Nove ustanove, pogotovo ne u zgradi BIGZ-a, se ne planiraju. U tome nema ni jednog promila istine - rekao je Abazović 13. jula 2022. godine.

Nisu prošla ni dva meseca, a Abazović je otvorio novu kliniku u Beogradu. Na svečanom otvaranju, 30. septembra, među brojnim zvanicama bila je i srpska mandatarka Ana Brnabić. Isti mediji - od Blica do Danasa i Nove S - preneli su vest i prateći reklamni materijal o otvaranju nove Abazovićeve klinike, a zaboravili su da pomenu kako je on u julu tvdio da nema ni promila istine u informacijama da otvara bolnicu.

Abazović je imao problem i sa ostalim činjenicama. U prvim izjavama je čak tvrdio da ne zna "ni bračni status, ni bilo koji drugi status" kolega s kojima radi, pa ni Milice Đurđić. Kasnije je priznao da zna da za lezbejsku vezu Milice Đurđić i Ane Brnabić.

Po istom šablonu, Abazović je prvo rekao da su suvlasnici klinike njegove kolege, da bi kasnije bilo otkriveno kako lekari imaju, svi zajedno, tek 10 odsto vlasničkog udela. Kompanija "Robne kuće Beograd", koju je privatizovao srpski tajkun Milija Babović, ima 15 odsto udela u vlašništvu "majke firme" registrovane na Kipru "Vincula Biotech".

Za taj vlasnički deo, Babović je dao poslovnu zgradu u kojoj je otvorena Opšta bolnica "BioCell". Većinski vlasnik "Vincula Biotecha" je kiparska of šor kompanija "Ensifolia Limited". Dostupni podaci otkrivaju da se na direktorskoj funkciji u toj of šor kompaniji nalazi izvesna Ana Abou Šaban, dok menadžmentom upravlja firma "Setalexfre". Vlasnička struktura je skrivena, o njoj Džihan Abazović ne želi i ne sme da se izjašnjava.

Političari iz Crne Gore i Srbije vole da posluju preko of šor kompanija baš zato što im one omogućavaju prikrivanje vlasništva i tokova novca. Međutim, sreću im ponekad pokvare medijske istraživačke organizacije, zahvaljujući čijem radu su otkriveni dokazi da je Siniša Mali vlasnik of šor kompanije registrovane na Britanskim Devičanskim Ostrvima, koja u vlasništvu ima ona 24 apartmana u bugarskom letovalištu Sveti Nikola.

"Panamski" i "Malteški papiri" otkrili su da i Milo Đukanović, na ime sina Balše, ima registrovane of šor kompanije. Istina o vlasničkoj strukturi "Vincula Biotecha" biće dostupna javnosti tek kad se otvore "Kiparski papiri". Do tada, ostaje činjenica da je Džihan Abazović u julu tvrdio da u informacijama Magazina Tabloid "nema ni jednog promila istine", da bi dva meseca kasnije otvorio novu bolnicu, čime je demantovao svoj demanti. Ipak, treba priznati da naša informacija nije bila potpuna. Mi smo u martu 2022. najavili da će Abazović i Đurđić otvoriti jednu kliniku, a oni su od tada otvorili dve, prvu u maju, drugu nedavno, poslednjeg dana septembra.

Kao što je Vučić zataškavanje te afere, u koju je i lično involviran, poverio medijima pod kontrolom Dragana Đilasa (N1, Nova S, Nove novine i Danas), tako je za obračun s unutrašnjim neprijateljem iskoristio režimski list Objektiv. Novine i portal Objektiv nedavno su pokrenule kampanju protiv Aleksandra Šapića. Otkad je izabran za gradonačelnika Beograda, Šapić se otrgao kontroli vođe naprednjačkog kartela.

Šapić se uživeo u ulogu najostrašćenijeg opozicionara, pa svakodnevno iznosi ozbiljnu i argumentovanu kritiku svega što je u Beogradu radila i obećavala da će uraditi bivša naprednjačka vladajuća garnitura na čelu sa Goranom Vesićem. Posle seriji ličnih prozivki na račun Vesićevih medijskih egzibicija (slikanja sa lemurom na glavi, otvaranja naloga na tinejdžerskoj društvenoj mreži TikTok, pokretne kancelarije i sl.) Šapić se upustio u mnogo ozbiljnije diverzantne akcije, kojima podriva poslovne kombinacije sa Bus Plusom u koje su uključeni Vučićevi kumovi i sponzori.

Raskid ugovora s Bus Plusom, za koji se navodno zalaže novi gradonačelnik, naneo bi ogromnu finansijsku štetu Vučiću i njegovim kompanjonima. Da bi to predupredio i dokazao da još ima status alfa mužjaka u naprednjačkom stadu, Vučić je krenuo u obračun preko Objektiva.

"Šapić rekorder! Gradonačelnik koji je izgubio desetine miliona evra za prvih 100 dana vlasti", istaknuto je na naslovnoj strani Objektiva. U tekstu se navodi da je Šapić naneo ogromnu finansijku štetu gradu i građanima time što je raskinuo ugovor s marketinškom agencijom koja je zakupljivala reklamni prostor u vozilima Gradskog saobraćajnog preduzeća.

Anonimni sagovornici Objektiva tvrde da će ta marketinška agencija sigurno dobiti sudski spor protiv Grada Beograda, pošto je ona već platila pet miliona evra zakup, a potražuje još deset miliona evra. S druge strane, Šapić tvrdi da ugovor s marketinškom agencijom nije štitio interese grada, da su reklame na autobusima prodate za premali novac. Upravo takvim objašnjenjem, kojim najavljuje raskid ugovora sa Bus Plusom, Šapić plaši Vučića, Nenada Kovača, Savu Terzića i ostale tajkune koji učestvuju u poslu naplaćivanja voznih karata u beogradskom javnom saobraćaju.

Osim toga, Šapić je optužen da nanosi štetu GSP-u i Bus Plusu time što je ukinuo Komunalnu miliciju, pa više neće biti zakonskog osnova za naplaćivanje kazni građanima koje kontrolori uhvate u vozilima bez karata. Prekršajni sudovi su do sada izricali oko 100.000 kazni mesečno po prijavama komunalnih milicionera, a ubuduće to neće moći da rade.

Skupština grada Beograda je, pre nekoliko dana, na inicijativu gradonačelnika donela Odluku o gradskoj upravi, kojom Sekretarijat za poslove Komunalne milicije prestaje sa radom. Istovremeno, propisano je da zaposlene, aktivne predmete i arhivu Komunalne milicije preuzima novi sekretarijat. U suštini, tom odlukom je promenjen samo naziv Sekretarijata, ali i to je bilo dovoljan povod za medijsku i političku kampanju.

Vučićevi mediji su tu odluku ocenili kao nezakonitu i suprotnu Zakonu o komunalnoj miliciji i Statutu grada Beograda. Tobože, više neće važiti protokoli koje Komunalna milicija ima s drugim službama i državnim organima, pa ni sa Ministarstvom unutrašnjih poslova.

Zapravo, postoje dva važnija problema. Prvi se odnosi na ono što je Vučiću najvažnije na svetu, na novac. U okviru reogranizacije beogradske Komunalne milicije Šapić je naredio da se kupe nove uniforme. Umesto onih koje je u martu ove godine naručio Vesić, i platio 1,6 miliona evra, Šapić hoće da "lični čuvari reda", kako on naziva komunalce, nose bele uniforme.

Na taj način, Šapić je pokvario poslovne kombinacije u kojima su se prethodni Vučićevi upravnici gradskim budžetom bavili prikupljanjem provizija. Za osvetu, Vučićevi mediji su te promene u Komunalnoj miliciji prikazali kao izraz Šapićeve želje da "formira gradsku Bezbednosno informativnu agenciju i uvede komunalne špijune". Prijave, koje su građani i ranije podnosili komunalnim inspekcijama, sada režimski mediji predstavljaju kao špijuniranje i "nezakonito prikupljanje obaveštenja" za koje nisu ovlašćeni "Šapićevi belci".

Drugi problem, koji je otvoren promenama u Komunalnoj miliciji, još je komplikovaniji, bar za Vučića. Šapić je na mesto gradske sekretarke za komunalnu miliciju i inspekciju postavio Sonju Božović. Po dolasku SNS-a na vlast, kad je izabran za predsednika Narodne skupštine, Nebojša Stefanović je Božovićku zaposlio kao savetnicu. Iz njegovog kabineta, ali ne i iz vrlo intimne bliskosti, ona je 2014. godine prešla na mesto sekretara Skupštine grada Beograda. Kao najznačajnije reference, Sonja Božović ističe da je diplomirala na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu i da je, kao advokatski pripravnik, stekla praksu u oblasti građanskog, obligacionog, privrednog, ustavnog i upravnog prava. Položila je državni stručni ispit za rad u organima uprave.

Učestvovala je na nekoliko seminara i konferencija. U CV-u ne pominje da je učestvovala i u spotu rep grupe Montenigersi. U ritmu hita "So i tekila", Sonja se zanosno njihala u crnom bikiniju, pokazujući kvalitete koje je znao da ceni Nebojša Stefanović.

Briga Vučića za Sonju Božović, pun je naprednjački akvarijum takvih ribica. Međutim, njeno postavljenje na čelo Komunalne milicije dokazuje da Šapić i dalje sarađuje sa Stefanovićem, čim na tako visoku funkciju udomljava njegovu bivšu miljenicu. To je potvrdilo osnovni aksiom, koji kaže da je u aktuelnoj srpskoj politici sve promenjivo, osim saradnje Šapića i Stefanovića.

Dva doktora uspešno sarađuju već godinama, a to su, iz potaje, nastavili i nakon što je Vučić optužio Stefanovića za tajno prisluškivanje, pripremu državnog udara i saradnju s klanom Veljka Belivuka.

Na Vučićevo insistiranje, Stefanović je smenjen s mesta predsednika Gradskog odbora SNS-a, a Šapić je doveden, zajedno sa celim svojim pokretom SPAS, upravo zato da očisti gradsku vlast od Stefanovićevih kadrova. Međutim, naopako. Vučić je doveo kozu da čuva kupus. Šapić i Stefanović uspešno sarađuju, šire mrežu svojih kadrova po gradskim strukturama i opštinskim odborima SNS-a, kako bi pripremili teren da, posle izbora u naprednjačkom kartelu, koji bi trebalo da se održe do kraja godine, Šapić postane predsednik stranke. S te pozicije, Šapić će razbucati sve Vučićeve koruptivne šeme, rasteraće njegove saradnike, poslovne ortake i izdašne sponzore.

Toga je svestan Vučić, ali i svi funkcioneri SNS-a, pa čak i Cica Tabaković. U autorskom tekstu, zabrinutost za Vučićevu sudbinu iskazala je citirajući Nasima Nikolasa Taleba: "Nikad ne veruj osobi koja nema kožu u igri. Bez toga, budale i prevaranti će profitirati, a njihove greške se nikad neće vratiti da ih progone." Tabaković je, na kraju, poentirala upozorenjem: "Zato treba imati kožu u igri, živeti i raditi za Srbiju". Tim mudrostima, guvernerka je dobro raspodelila uloge u naprednjačkoj horor-drami, koja se bliži kraju.

Vučiću treba verovati kad cvili i kuka nad sudbinom. Zaista, njemu je koža u igri. Kao što on već deset godina guli kožu s leđa građana, pljačkajući javne resurse i privatnu imovinu, tako će i njega oguliti poverioci svih vrsta. Vučićeva predstava neće imati hepiend, ni za njega, ali ni za budale i prevarante, koji su profitirali kao saučesnici u zajedničkom zločinačkom poduhvatu protiv Srbije.

Zajedničkim snagama, svako u meri svojih mogućnosti, svi pojedinci iz vrha naprednjačkog kartela doprineli su uništenju države i naroda. Opustošili su Srbiju, proterali više od 700.000 ljudi, doveli strane robovlasnike, rasturili su državne institucije, kriminalizovali policiju, pravosuđe, pa i medije. Vučić i njegova svita su izazvali političku, socijalnu, privrednu i moralnu katastrofu, čije posledice liče na lokalizovani smak srpskog sveta. Sad se obračunavaju među sobom, pokušavajući da pobegnu od odgovornosti.

Međutim, ako bude pravde, svim tim bićima, koja je Vučić izvukao iz društvenog mulja i postavio na državne funkcije, otići će koža na šiljak, kao što su i zaslužili.