https://www.youtube.com/channel/UCh1byVR71-7NppEvZETaXCw

Natrag

Nemaèka

Nemaèka

 

Predizborne kalkulacije za vladavinu u Bundestagu

 

 

Veliki ne žele rasipanje glasova

 

 

Kada ovaj broj Tabloida bude išao u štampu Nemci æe izaæi na birališta da izaberu nove poslanike za Saveznu skupštinu (Bundestag). Iako nam u trenutku pisanja ovog èlanka nije poznat rezultat tog glasanja, sa sigurnošæu možemo da predvidimo šta æe biti posle izbora

  

 

M. Malenoviæ

 

U ovom trenutku postoje tri moguæe koalicije, koje bi u sluèaju povoljnog izbornog rezultata mogle da formiraju veæinu u Bundestagu: prva moguænost bio bi nastavak sadašnje velike koalicije izmeðu CDU/CSU i SPD-a. Od sve tri teoretske moguænosti ova je najmanje verovatna, jer su lideri SPD-a veæ najavili da žele samo u koaliciju u kojoj æe oni davati kancelara, a izborni rezultati njihove stranke teško da æe biti bolji od onih unije CDU/CSU. Sledeæa teoretski moguæa koalicija je ona izmeðu CDU/CSU i Liberala, ista ona koalicija koja je Nemaèku vodila u danima njenog ponovnog ujedinjenja. Ova koalicija bi i zbog programske bliskosti aktera bila dosta stabilnija od Velike koalicije. Treæa moguænost je koalicija SPD-a i Zelenih, nama poznata iz vremena NATO agresije, kada su nekadašnji mirotvorci, Zeleni, bili jedan od najljuæih zagovornika prve nemaèke vojne avanture posle kapitulacije 1945. godine.

 

Koaliciona matematika

 

U sluèaju da posle izbora jedino Velika koalicija bude moguæa, Nemaèku èekaju dugi, skoro beskonaèni pregovori dva koaliciona partnera o nekim od najvažnijih stavki programa buduæe vlade. SPD, naime, zagovara poveæanje poreza, posebno onih na prihod, odnosno profit, kako bi se u ovim kriznim vremenima pojaèao socijalni aspekt države. CDU/CSU se, sa druge strane, zalažu za to da porezi ostanu isti i da se postepeno smanjuju, kako bi privreda dobila razvojni podstrek, a strani investitori našli raèunicu za ponovno ulaganje u Nemaèku. Veæ iz ovoga se vidi da je nastavak Velike koalicije pre u domenu teorije nego stvarnosti.

U spoljnoj politici razlike glavnih aktera predstojeæih izbora su daleko manje, ali su kod velikih država (a ujedinjena Nemaèka to definitivno jeste) nijanse veoma bitne. Merkelova, dosadašnja kancelarka iz redova CDU/CSU-a, pokazala je odmerenost kada je u pitanju ono što je nekada bila najjaèa strana nemaèke diplomatije - istoèno pitanje. Njoj se èak i u samoj Nemaèkoj prebacuje da se isuviše vezala za SAD, èije savezništvo niko ne osporava, a da je istovremeno zanemarila odnose sa Rusijom i drugim istoènoevropskim zemljama. No, za politièke i vojne analitièare to je samo na izgled, jer oni tvrde da su odnosi na relaciji Bon-Moskva sve prisniji.

Nemaèka je tradicionalno bila most izmeðu istoène i zapadne Evrope i to ne samo zbog sopstvene podeljenosti izmeðu dva bloka, koliko zbog tradicije koju je utemeljio još "Gvozdeni kancelar", Oto fon Bizmark. Iako odani èlan NATO saveza, Nemaèka je uvek nalazila moguænost za uspostavljanje posebnih odnosa sa sovjetskim blokom, neretko stavljajuæi sebe u ulogu prethodnika ostalih zapadnih zemalja. Od Genšerove nepromišljene bahatosti sa unilateralnim priznanjem otcepljenih republika Jugoslavije, ali i Fišerovim ratobornim stavom da bombardovanje Jugoslavije nema alternativu, istoèna politika Berlina nalazi se u dubokoj krizi.

Dok je prethodni nemaèki kancelar, šreder, blagovremeno shvatio svu dubinu promena u Kremlju po odlasku Jelcina i dolasku Putina na vlast, za šta su ga Rusi nagradili "penzionerskim" mestom na èelu projekta Severni tok i pripadajuæim novèanim prinadležnostima, bivša Honekerova pionirka, Angela Merkel, je sve ovo posmatrala. Kada se zaoštrila situacija oko postavljanja amerièkog raketnog štita u èeškoj i Poljskoj i kada je Moskva najavila da æe svoje nuklearne rakete opet da usmeri ka podruèjima uz samu granicu sa Nemaèkom, Merkelova je tražila rešenje koje bi samnjilo tenzije. No, kako je šef Sajedinjenih Država Barak Obama stavio u ad akta amerièki raketni štit u Istoènoj Evropi, Berlin ne krije zadovoljstvo. Neki zapadni analitièari navode da su lideri iz ostalih evropskih prestonica, posebno Silvio Berluskoni, veæ uveliko odlazili u Kremlj, dok je Merkelova sa kraja reda dovikivala politièke teme umesto privrednih projekata.

 

Ko je bolji za Srbiju?

 

Svu moæ nove Rusije, a nemoæ Amerike i EU, Merkelova i Nemaèka su na skoro ponižavajuæi naèin osetile u sluèaju nemaèke filijale amerièkog auto-giganta GM, fabrike Ford u Ruselshajmu. Po prvobitnom planu trebalo je da Amerikanci ovu svoju æerku prepuste jednom meðunarodnom konzorcijumu u kome je bio dominantan ruski kapital. Nemaèka vlada je ovo videla kao slamku spasa za više hiljada radnih mesta koje su Rusi, za razliku od Amerikanaca, mogli da saèuvaju. Onda je GM, odjednom, poèeo da se neæka, ali umesto da se ruski sagovornici rastrèe nudeæi povoljnije uslove, ulogu potrèka preuzela je nemaèka vlada zaprepašæena moguænošæu da dobije još nekoliko desetina hiljada novih nezaposlenih.

Za razliku od Merkelove koja je veæ pokazala ne samo svoju preteranu bliskost sa administracijom u Vašingtonu veæ i obazrivost da se približi Kremlju, ako veæ ne može da mu parira, kadar SPD-a je neispisan list u meðunarodnoj politici, zbog èega æe mu biti mnogo lakše da se približi tandemu Medvedev-Putin. S obzirom na to da je Merkelova do sada bila dosta umerena i za jugoistoènu Evropu, i za Srbiju bi bilo bolje kada bi u Berlinu na vlast došla opcija bliska šrederu, kancelaru koji je umeo i da podrži vojnu agresiju na Srbiju, ali je isto tako nalazio i naèine da posle petooktobarskih promena uspostavi mostove saradnje sa Beogradom. Dok Merkelova samo ponavlja praznu mantru u koju niko više ozbiljno ne veruje, kako je Srbiji mesto u EU, dotle bi nova SPD vlada, ako nastavi tradiciju svojih prethodnika, možda uspela da opet predoèi neke konkretne poteze koji bi Srbiju, vaistina, i približili Evropskoj uniji.

Nemaèke izbore, meðutim, neæe odluèiti spoljna veæ unutrašnja politika, posebno privredna pitanja, jer su se Nemci odvikli od života u siromaštvu. Nama ostaje samo da još èekamo i vidimo koje nam je mesto dodelila sudbina.

 

Raèun bez talibana

 

Vladajuæim partijama u Berlinu glavobolju pred same izbore je zadao i tajni izveštaj komandanta amerièkih snaga u Avganistanu, generala Mekkristala. Ovaj dokument na 66 strana, predviðen samo za oèi predsednika Obame, na neki naèin je dospeo u ruke veæ proslavljenom novinaru Vašington posta Blubekeru, istom onom koji je svojevremeno otkrio i aferu Votergejt, i tako procureo u javnost.

Mekkristal u svom izveštaju otvoreno priznaje da je dosadašnja zapadna strategija u Avganistanu pretrpela potpuni neuspeh. Talibani ne samo da nisu uništeni veæ opet drže u svojim rukama veæi deo zemlje izvan glavnih puteva i vojnih baza zapadne alijanse. Kabulski režim je duboko korumpiran i nesposoban da preživi bez strane vojne pomoæi. Broj od 68.000 amerièkih vojnika trenutno stacioniranih u Avganistanu ni iz daleka nije dovoljan da se ostvare ratni ciljevi, te general Mekkristal predlaže pojaèanje od èak 45.000 novih vojnika. Najozbiljniji deo izveštaja je reèenica: "Ako nam ne poðe za rukom da u najkraæem moguæem roku preuzmemo inicijativu i smanjimo ofanzivnu moæ pobunjenika, dok bi istovremeno bezbednosna snaga režima u Kabulu porasla, preti nam opasnost da doðemo u poziciju iz koje nam neæe biti moguæe da ugušimo pobunu."

Situacija sve više podseæa na poslednje dane režima u Sajgonu. Za vladu u Berlinu ovo je jasan znak da æe Amerika tražiti pojaèano uèešæe nemaèke vojske, ali i nemaèkog budžeta u rešavanju avganistanske krize. Domaæi ekonomski problemi, ali i stav javnosti da Nemaèka što pre mora da se izvuèe iz ratovanja po Aziji, nikako ne idu naruku dosadašnjim nosiocima politike solidarnog uèešæa u okviru zapadne vojne alijanse.

Ovo bi moglo da da dodatni vetar u jedra malim opozicionim, ili vanparlamentarnim strankama, kao što su levièari Oskara Lafontena, ali i ultranacionalisti iz NPD-a, koji su do sada otvoreno lobirali protiv nemaèkog angažovanja u Avganistanu. Ovakvo rasipanje glasova bi moglo da dovede do toga da je opet moguæa jedino Velika koalicija.

 

 

podeli ovaj èlanak:

Natrag
Na vrh strane