https://www.youtube.com/channel/UCh1byVR71-7NppEvZETaXCw

Natrag

Trovanje

 

Trovanje

 

Ko i uz èiju pomoæ zaraðuje na širenju zaražene hrane i zašto srpsku vladu ne zanimaju  masovne bolesti i umiranja?

 

Ubijanje bez metka

 

Zahvaljujuæi nekontrolisanom širenju otrova u hrani za masovnu upotrebu, a pre svega širokog spektra GMO, Srbija je postala zemlja u kojoj haraju teške ili neizleèive bolesti. Prema poslednjim podacima iz pojedinih svetskih nauènih centara, Srbija je postala pravi rasadnik za jednu novu vrstu superbakterije, od koje se skoro nemoguæe leèiti, jer je otporna i na najjaèe antibiotike. Nazvana je Nju Delhi metalo-beta-laktamaza, ili NDM-1. Ova bakterija se prenosi iskljuèivo u bolnicama, a oboleli najèešæe umiru od upale pluæa i infekcije urinarnog trakta. Na žalost, ovo je samo deo istine o masovnom pomoru graðana koji dolazi kao posledica zatrovanosti hrane i vode, ali i zemlje i vazduha. Borba za zdrav život u Srbiji  danas izgleda nemoguæa, jer zastrašujuæe èinjenice o trovanju i bolestima nisu tema  najodgovornijnih funkcionera i njihovih medija. Ministar poljprivrede i njegova administracija skoro svakodnevno daju lažne informacije o tome jesmo li ili nismo zatrovani. Ali, narod umire a uvoznici se bogate. Ko ovu paklenu mašinu može da zaustavi? Pijemo i vodu od koje, takoðe, lagano umiremo. O tome u ovom broju za Tabloid pišu naši novinari Vuk Staniæ i Arpad Nað

 

Vuk Staniæ

 

 

Genetski modifikovana hrana (GMO/GM) je godinama u upotrebi u Srbiji. Ta notorna istina dobro je poznata i sadašnjem ministru poljoprivrede Draganu Glamoèiæu, koji je nedavno, u vezi s tim, javno slagao naciju izjavivši: Mi smo napravili analizu na tržištu i GMO hrane nema na tržištu Srbije...Kao dokaz da je ova Glamoèiæeva izjava obièna prevara, Tabloid iznosi dokaze o prisutnosti GMO na srpskom tržištu.

Dokaz broj jedan da je ministar govorio neistinu kada je rekao da GMO nije prisutan na srpskom tržištu, svakako je i izjava nadležnih iz amerièke firme Dženeral mils, da njihove žitarice koje se jedu za doruèak irios" (Cheerios) u Americi više neæe imati genetski modifikovane sastojke.

Iz ove izjave je lako zakljuèiti da æe još neko vreme GMO biti prisutan u ovom jutarnjem specijalitetu u Americi, ali i da æe ovaj proizvod u Srbiji i dalje sadržati GMO. U Srbiji i Hrvatskoj ove žitarice prodaje lanac supermarketa IDEA, odnosno KONZUM, vlasništvo hrvatskog tajkuna Ivice Todoriæa.

Dokument koji objavljujemo, a iz koga se vidi da je firma MK Seeds iz Novog Sada, ulica Marije Trandafil 7. uvezla seme kukuruza, od zloglasne kompanije Monsanto, bio je dovoljan razlog da Pokret zelenih iz Novog Sada podnese kriviènu prijavu za uvoz GMO. Na ovaj naèin i Pokret zelenih demantovao je ministra Glamoèiæa.

 

Bolest na koju nas osuðuju

 

Kao što je veæ poznato, Monsanto je najpoznatija kompanija na svetu koja se bavi proizvodnjom genetski modifikovanim organizmima. Ta kompanija se bavi i proizvodnjom bojnih otrova! Indirektno je kriva i za smrt više stotina hiljada ljudi širom planete. Srpska firma MK Seeds koja sa njima posluje, je deo MK Grupe, odnosno vlasništvo je srpskog tajkuna Miodraga Kostiæa koji se, notorna je istina, obogatio u vreme dok je zemlja bila pod sankcijama Ujedinjenih nacija.  Široj javnosti Kostiæ je poznat po predlogu da se penzionerima ukinu penzije, ali i po sumnjivim privatizacijama kada je od države kupovao šeæerane za tri evra. Kostiæ je i potpredsedniku Vlade, Aleksandru Vuèiæu, preporuèio samog sebe za menadžera nekog od javnih preduzeæa. Predlog za sada nije prihvaæen.

Na sajtu Kostiæeve firme piše:

''Kompanija MK Seeds je generalni distributer i uvoznik hibridnog kukuruza, èiji je proizvoðaè renomirana svetska semenska kuæa Monsanto''!

Treæi dokaz da je GMO godinama prisutan u Srbiji je izjava bivše ministarke poljoprivrede Ivane Duliæ Markoviæ. Duliæku je prethodno profesor dr Božidar Æurèiæ, šef katedre na Biološkom fakultetu u Beogradu optužio da je u jednom mahu pustila da u zemlju uðe 20, u drugom 200.000 tona modifikovane sojine saème!

 -Zatim su ušle donacije, a soja je besplatno deljena za setvu u istoènoj Srbiji i Vojvodini, pod izgovorom da je reè o normalnoj, a ne genetski modifikovanoj soji - izjavio je Æurèiæ tom prilikom.

Duliæeva je odmah priznala da je u vreme kada je bila direktorka Zavoda za genetièke resurse, a u skladu sad tada važeæim zakonom zaista dala dozvolu za uvoz genetski modifikovanih organizama, ali je i sa žaljenjem demantovala da je ikada imala Monsantovu stipendiju: Nisam bila stipendista kompanije „Monsanto". Ali volela bih da jesam, i bila bih ponosna na to, jer u toj kompaniji radi nekoliko stotina vrhunskih nauènika - izjavila je ona tom prilikom.

Iz svega navedenog, jasno je da Glamoèiæeva izjava kako GMO na srpskom tržištu nije prisutan, nije taèna. Mada zvuèi protivreèno, i Glamoèiæ je davao izjave iz kojih je jasno kao dan da je tržište preplavljeno GMO proizvodima. Povodom primedbi da bi dozvola za gajenje i promet GMO narušila imidž Srbije, kao mesta gde se proizvodi zdrava hrana, Glamoèiæ je novinskoj agenciji Beta izjavio da Srbija u ovom trenutku nije zemlja bez genetski modifikovanih organizama. Dodao je i to da naš sadašnji zakon ima ozbiljnu manjkavost, jer je istovremeno restriktivan zabranjuje stavljanje u promet, odnosno gajenje u komercijalne svrhe GMO, a sa druge strane je veoma nebezbedan, jer se po tom zakonu kao GMO ne smatra poljoprivredni proizvod koji sadrže do 0,9 odsto primesa GMO. Dakle bilo mu je jasno da GMO ulazi u Srbiju

Inaèe ministar Glamoèiæ, koga je potpredsednik Vlade preporuèio kao velikog struènjaka,  poslednjih meseci je konstantno sam sebi protivreèio. U vreme dok nije bio ministar, Glamoèiæ je bio poznat kao veliki borac protiv GMO.

Nakon imenovanja na mesto ministra Glamoèiæ izjavljuje da je strah od GMO neopravdan. Pod pritiskom èinjenica iznetih u Tabloidovom serijalu, Glamoèiæ je revidirao i taj stav izjaviviši, da je 0.9 odsto genetskih modifikacija, koliko sada postoji u hrani kao dozvoljeno, nije bezbedno.

GMO je prema ranijem pisanju medija prisutan u barem pedeset razlièitih proizvoda u Srbiji, kao što su èokoladice Mars i Snikers, sva hrana iz Mekdonaldsa. Ovi navodi preuzeti su iz svetskih medija, i niko ih do danas nije demantovao.

Ministar Glamoèiæ u meðuvremenu tvrdi i da je meso životinja koje konzumiraju GMO bezbedno!? Dokazano je da životinje koje konzumiraju GMO, oboljevaju od najgorih tumora, leukemija i desetak drugih bolesti. Dokazano je da zbog konzumacije GMO kod životinja dolazi do promena na DNK lancima, i da se bolesti prenose na njihovo potomstvo.  Prema važeæim srpskim zakonima zabranjeno je jesti meso bolesnih životinja.

Prema reèima profesora novosadskog Univerziteta Miše Dimitrijeviæa, ne možemo tvrditi da je bezbedno da se konzumira meso životinja koje konzumiraju GMO, jer ne postoje opsežna nauèna istraživanja o tome.

Doktor veterine Miodrag Stojšiæ  kaže da je iskustvo pokazalo da je konzumacija mesa ludih krava kod ljudi dovela do zdravstvenih poremeæaja.

-Postoje eksperimenti koji dokazuju da laboratorijske životinje oboljevaju od raka kada ih hrane sa GMO. Siguran sam da genetske izmene koje su se desile u njihovim organizmima mogu uticati na one koji bi konzumirali njihovo meso - tvrdi Stojšiæ.

U Srbiji broj obolelih od raka raste iz godine u godinu, ali je nemoguæe proceniti u kojoj meri je to povezano sa èinjenicom da stanovništvo konzumira hranu koja sadrži GMO ili GMO u tragovima.

Najbolji pokazatelj koliko je konzumacija GMO u Srbiji uticala na zdravlje stanovništva je statistika rasta broja obolelih od dijabetesa.

Prema istraživanjima amerièkih i evropskih nauènika, konzumacija GMO proizvoda dovodi i do oboljenja od dijabetesa.

Na sajtu gmo-awarenes.com istièu da su univerziteti Kembridž i Stenford da je u Americi od kada je liberalizovan promet GMO-a do danas porastao broj obolelih od šeæerne bolesti za 250 odsto. Prema navodima sa ovog sajta, studije smatraju da su ovakvi rezultati direktno povezani sa konzumacijom GMO hrane, i da to najviše ima veze sa herbicidima kojima se one zaprašuju. Iz priznanja Ivane Duliæ, postaje jasno da GMO u Srbiju konstantno ulazi od 2000. godine do danas, dok je 2009. godine uvoz i zakonom legalizovan za proizvode sa genetskim promenama do 0.9 odsto.

Prema informacijama koje se mogu naæi u medijima od 2000. godine broj obolelih od šeæera u konstantnom je porastu. Veæ 2011. godine, od dijabetesa tipa 2 bolovalo je nešto manje od pola miliona ljudi.

 

Tajkuni biraju

 

Na kraju 2012. godine, broj graðana sa dijabetesom tipa 2 porastao je na 600.000! Prošlu 2013. godinu završili smo sa 700.000 obolelih od dijabetesa. Sve ovo ukazuje da se od pojave GMO u Srbiji pojavila i tendencija rasta obolelih od dijabetesa. Svakom normalnom politièaru jasno je da u interesu ozdravljenja nacije treba amandmanom izmeniti zakon tako da dozvoljen nivo GMO-a u hrani bude 0.0 odsto. Srbiji je potrebna totalna zabrana GMO! Dok su Glamoèiæeve izjave da æe GMO biti obeležavan, kada ga dozvole, kao i tvrdnje da æe biti dozvoljen, ali samo za stoènu ishranu, prièe su iza kojih stoje skriveni interesi GMO lobista i kompanija koje ih plaæaju.

Prema istraživanju Tabloida GMO zagovornici koje smo do sada razotkrili su i bivši potpredsednik vlade Božidar Ðeliæ, koji je u Briselu obeæavao prolaz za Monsantove proizvode. Potpredsednik aktuelne Vlade Aleksandar Vuèiæ i bivši ministar finansija Mlaðan Dinkiæ u Srbiju su doveli kompaniju Al Dahra koja se bavi i uzgojem GMO na drugim lokacijama u svetu.

Ovoj kompaniji koja je vlasništvo Vuèiæevog prijatelja, Šeika Bin Zajeda, prodato je toliko srpskih oranica, da je Arapin postao vlasnik skoro dva odsto srpske teritorije!

Ministar poljoprivrede Dragan Glamoèiæ je svojim dosadašnjim izjavama èesto išao u korist GMO lobija. Na sajtu Srpskih anonimusa, kao potencijalni GMO lobista oznaèen je i Èedomir Jovanoviæ, zbog njegove bliskosti sa Viktorija grupom, koja je takoðe bliska sa proizvoðaèima i distributerima GMO.  Meðu srpskim tajkunima za sada je jasno samo da je Miodrag Kostiæ deo GMO ekipe, dok su meðu stranim tajkunima u našoj zemlji za sada razotkriveni Bin Zajed i Ivica Todoriæ.

Inaèe uticaj razlièitih tajkuna na postavljanje službenika u ministarstvu poljoprivrede je ogroman, pogotovo u oblasti veterine. Ministar poljoprivrede ne može da bude postavljen, a da to ne aminuje kartel uvoznika mesa i mesnih preraðevina!

 

 

A 1.

 

 

 Èlanice EU, Maðarska i Bugarska zabranili GMO

 

Maðarska država je zabranila prodaju, promet i uzgoj GMO organizama, iako je to u suprotnosti sa pravilima EU gde su punopravni èlan. O modalitetu usklaðivanje propisa sa regulativom EU, raspravljaæe sa komisijom EU. Maðari su takoðe promenili i zakon tako da stranici više ne mogu da kupuju obradivu zemlju, a od stranaca koji su je ranije kupili, država je zemlju otkupila po tržišnoj ceni.

Zabranu GMO izglasala je Bugarska u svom parlamentu dok Austrija, Francuska, Grèka, Nemaèka i Luksemburg traže pravo na zaštitne klauzule.

U Africi GMO su proterali Angola i Etiopija. U Keniju je za sada zabranjen uvoz, ali njihov Vlada je popustila pod pritiscima i radi se na izradi zakona koji bi to dozvolio. GMO je zabranjen i na Madagaskaru i u Mozambiku

 

A 2.

 

Godina smrti

 

Ne postoje zvaniène informacije o tome koliko graðana Srbije je obolelo od raka zbog konzumacije GMO, proizvoda prošle godine. Ne postoji zvanièno istraživanje o tome koliko GMO koji konzumiramo utièe na naše zdravlje, ali se iz podataka dostupnih Tabloidu može zakljuèiti da je 2013. godina definitivno bila godina smrti i bolesti. 

Tokom 2013. godine Srbi su bukvalno umirali od bolesti sa kojima se nismo sretali poslednjih 30 godina, kao i sa nizom smrtnih oboljenja za koje smo prvi put èuli.

Godina je poèela aferom o dozvoljenoj kolièini aflatoskina u mleku, koja je otvorila pitanja o tome kako æe se ta kolièina odraziti na zdravlje ljudi. Nakon toga nizale su se nestašice lekova, a u jednom trenutku zbog Zakona o javnim nabavkama bilo je uzaludno obilaziti apoteke.

Deca su masovno trovana hranom u beogradskim školama. Nadležni su obeæali da æe neko morati da odgovara, ali do danas niko nije u zatvoru.

Deca u Banatu i Branièevskom okrugu oboljevala su od kju groznice, dok je meðu starijima bilo i smrtnih sluèajeve. Pred kraj godine u Novom Sadu graðani su otrovani trihinom.

Dok je prva polovina godine prošla u snalaženju kako pronaæi potreban lek, u drugoj polovini godine doèekale su nas neke nove, i mnoge stare bolesti. Leto smo proveli u strahu od komaraca, a virus Zapadnog Nila odneo je 32 života! Do kraja leta Institutu za javno zdravlje "Milan Jovanoviæ Batut" prijavljeno je 238 sluèajeva ove bolesti. Od ukupnog broja obolelih, 197 je imalo meningitis, encefalitis ili meningoencefalitis. Polovina umrlih i obolelih bila je iz Beograda.

Tokom proleæa pojavljivali su se sluèajevi obolelih od tuberkuloze, dok je na jesen izbila epidemija ove opasne bolesti. U školama širom Srbije poèeli su da se pojavljuju sluèajevi gde su deca bila zaražena, a profesori oboleli. Najrasprostranjeniji sluèaj bio je u Vladimirovcima gde je èak 21 dete iz osnovne škole bilo zaraženo tuberkulozom.

Kraj jeseni u Srbiji doneo je veliki broj obolelih od šuge bolesti èiji je uzroènik slabo održavanje liène higijene. Poslednjeg dana oktobra samo u Novom Sadu bilo je 19 obolelih, a lekari su predvideli da æe se taj broj do kraja godine popeti na 50.

I gojaznost dece je jedna od bolesti koja ranije nije postoja u Srbiji, a vezuje se sa sve veæom kolièinom GMO i takozvanom brzom hranom.

Prema poslednjim podacima Instituta "Milan Jovanoviæ Batut", više od 18 odsto mladih u Srbiji je gojazno, a za dve godine od ove bolesti leèeno je 1.818 dece!

Sam kraj godine obeležio je podatak svetskih nauènika da je naša zemlja rasadnik superbakterije, od koje je skoro nemoguæe leèiti se jer je otporna i na najjaèe antibiotike. Radi se o novom genu, nazvanom Nju Delhi metalo-beta-laktamaza, ili NDM-1.

Bakterija se prenosi iskljuèivo u bolnicama, a oboleli najèešæe umiru od upale pluæa i infekcije urinarnog trakta.

Veliki neprijatelj  Srba su kardiovaskularne bolesti od kojih na svakih 15 minuta umre po jedna osoba, dok od dijabetesa boluje èak 670.000 Srba.

Nepoznato je da li se virus Šmalenberga koji je prisutan kod životnja u Srbiji u meðuvremenu preneo i na ljude.

 

 

A 3.

 

Odbor za sahranu stoènog fonda

 

Uplašena vestima o trihini u Novom Sadu naèelnik veterinaske uprave Sanja Èelebiæanin je pred pravoslavni Božiæ naredila veterinarskim inspektorima da hitno izaðu na teren i obave masovnu zaplenu prasiæa.

Neki od uèesnika su posumnjali da je Sanja rešila da Srbima presedne Božiæ, pa njene direktive nisu sproveli u delo, optužujuæi je da ima nešto protiv pravoslavaca. Sanja se branila da ona jeste iz Hrvatske, ali da je ona izbegla i da je i sama krštena od pravoslavnog popa.

Istražujuæi da li je Sanja zaista htela da nam presedne Božiæ obratili smo se bivšem inspektoru Miodragu Stojšiæu.

-Ma ona nije baš skroz svoja. Iz nekog razloga je pred Božiæ naredila da se zapleni meso bez peèata i pošalje u kafilerije i zoološke vrtove. Posle je krenula prièa da je to radila zato što je Hrvatica, kako bi Srbima napakostila za Božiæ. To nije taèno, Sanja je to naredila jer nema pojma o svom poslu, a neko je nju uplašio da se masovno pojavila Trihina - prièa Stojšiæ.

On objašnjava da su inspektori koji su je poslušali zaista pobacali gomilu ispravnog mesa.

Na ispravno meso se stavlja peèat, na but odnosno ribiæ, podlakticu i kolena. Kada u mesari posle francuske obrade istranžiraju-odvoje sa buta, sol, ružu, kapak i frikanto na njima nema peèata.

Ko je poslušao njeno nareðenje pred Božiæ, bacio je gomilu ispravnog mesa, tvrdi  Stojšiæ. Na pitanje da li je to raðeno i u velikim trgovinskim lancima, Stojšiæ kaže da nije. On smatra da to jeste sumnjivo, ali da ne može da se špekuliše da je to uradila u dogovoru sa nekim tajkunom.

Èinjenica je da je baèeno 1.500 kilograma ispravnog mesa  uoèi pravoslavnog Božiæa. Stojšiæ kaže da se na ovaj naèin Èelebièaninova na njegovoj listi kandidovala za sekretara odbora za sahranu stoènog fonda. Dok je mesto predsednika rezervisano za Budimir Plavšiæa, naèelnika odeljenja za veterinarsko javno zdravlje. On dodaje da su oni krivi za važeæe pravilnike, prema kojima se više isplati da uvezete pileæi, juneæi i svinjski mom, pomešate ga sa sojom, i prodajete kao mleveno meso, nego da od seljaka kupite kvalitetno meso!

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

podeli ovaj èlanak:

Natrag
Na vrh strane