https://www.youtube.com/channel/UCh1byVR71-7NppEvZETaXCw

Natrag

O UPORE\ENJIMA

 

O UPOREÐENJIMA

 

Piše: Prof. Dr Kaplan BUROVIÆ, akademik

 

Enver Hodža,

ne samo što nema plavu krv,

veæ nema ni crvenu.

 

Uporeðenje, komparacija, kao sredstvo izražavanja i konkretizacije, je neophodno u meðusobnom saobraæaju ljudi. Ali treba znati da, ne samo što - kako kažu - uvek šepa, hramlje, veæ da skoro uvek ima i klasni karakter. Sledstveno, uporeðenje može biti pozitivno i negativno.

Nazivamo pozitivno uporeðenje ono koje je u prilog novoga, pozitivnog, onoga što se raða i pripada mu buduænost, u saglasnosti sa naukom i istinom, u službi približavanja, bratstva, jedinstva, integriranja i slivanja naroda.

I nazivamo negativno uporeðenje kad ono služi starome, regresivnom i reakcionarnom, onome što je prošlo vreme, koje je istorijski razvoj osudilo, kaznilo, oèitalo opelo i èeka samo momenat da ga ukopa, sahrani, jer više nema buduænosti, jer je u suprotnosti sa naukom, sa istinom, jer je protiv približavanja, bratstva, jedinstva, integriranja i slivanja naroda.

U opštim crtama, kad uporeðujemo primitivnu zajednicu sa robovlasnièkim ustrojstvom društva, ako na neki kardinalni naèin uzdižemo primitivnu zajednicu nad onom robovlasnièkom, uèinili smo jedno negativno uporeðenje, reakcionarno. Robovlasnièko društvo, i pored svojih nedostataka, naprednije je od primitivne zajednice i u svim aspektima ekonomsko-društvenog, nauènog i kulturnog razvoja, ima takve prednosti, koje nikada nije imalo i nikada nije ni moglo da ima primitivna zajednica.

Robovlasnièko društvo je ono koje se raða i kome pripada buduænost, dok je primitivna zajednica ona koja je odigrala svoju ulogu na sceni svetske istorije, u razvoju društva,  i sada je u procesu dekompoziranja, raspadanja, umiranja, nema više nikakvu perspektivu, nikakvu buduænost.

Isto ovako stoji stvar i kada uporeðujemo društvena ustrojstva u produžetku, robovlasnièko sa feudalnim, feudalno sa kapitalistièkim i kapitalistièko sa socijalistièkim. Feudalna klasa, istorijski je naprednija i postoji na višem stupnju od robovlasnièke klase. Buržoaska klasa (kapitalistièka) je nosilac jednog ekonomsko-društvenog razvoja, nauke i kulture, koje se nije moglo ni zamisliti od klase feudalaca. Sledstveno, i njene prednosti, u uporeðenju sa klasom feudalaca, toliko su velike, da je nemoguæe da se uèini kakvo uporeðenje.

Radnièka klasa, kao naslednica svega pozitivnog što je stvorilo èoveèanstvo i kao jedna klasa koja se suštinski razlikuje od svih prethodnih klasa, jer ne poznaje eksploataciju i parazitizam, jeste faktor jednog novog i višeg razvoja, mnogo i mnogo naprednijeg u svim aspektima, mnogo i mnogo perfektnijeg, za koji, u uslovima kapitalizma, najhumanije glave i najsvetliji umovi, najnadahnutije liènosti tog društva, samo su mogle da sanjaju, najviše - i da eksperimentiraju (Sen Simon, Šarl Furie, Robert Oven i drugi).

Da uèiniš jedno uporeðenje u prilog feudalaca i na štetu buržuja, znaèi da postojiš na pozicije feudalne reakcije, na pozicije onih koji se digoše u Francuskoj godine 1815. da restauriraju sve što su topovi artiljerca Napoleona Bonaparte porušili, znaèi da izvedeš iz groba i da vaskrsneš one koje su poslali giljotinom na drugi svet Robespjer sa njegovim kolegama.

 Francuski primer nam je potvrdio da jedan preminuo svet, istorijski zastareo, razoren i sahranjen, ne može da se više vrati u život, jer razvoj proizvodnih snaga ne trpi njegove okove. Feudalizam i u restauriranoj Francuskoj svrši svoju ulogu za svagda, sahrani se. Bonaparte i Robespjer su isto tako sahranjeni telesno, ali njihova deca, buržuazija, trijumfovala je. I sami preživeli buržuji se ubediše za ovo i - nolens-volens - promeniše svoj naèin života i vremenom su se integrirali u novu klasu, buržoasku.

Ista stvar se desila i dogaða se i sa buržoazijom u relaciji sa radnièkom klasom. Rukovoðeni od ideologije najnovije klase, od nauènog socijalizma, i bazirajuæi se na razvoj proizvodnih snaga, posebne brigade radnièke klase marširale su i marširaju protiv Kapitala, koji je odigrao svoju istorijsku ulogu i sada, dok se Kapital razara iz dana u dan, postepeno, korak za korakom, na njegovim ruševinama, njegovog starog sveta, od znoja i krvi proletera raða se i uzdiže se jedan novi svet, svet RADA, svet proleterskog internacionalizma, kome pripada buduænost.

Jedno uporeðenje u prilog Kapitala, buržoazije, i na štetu Rada, radnika, bio bi isto tako negativan i reakcionaran kao i uporeðenje u prilog feudalaca i na štetu buržuja. Da uèiniš jedno takvo uporeðenje, znaèi da postojiš na pozicije reakcije buržoazije, na pozicije Musolinija i Hitlera, Franka i Èan Kaj Šeka, na pozicije Suharta, Salazara, Bothe i Pinoèea, na pozicije svih onih, koji su se zagnjurili i utopili u krvi nevinih ljudi, braneæi u agoniji svojoj, terorom i besnilom svojim, stari, preminuli svet, svet Kapitala i izrabljivanja, svet zloèina, protiv novog sveta, sveta Rada i realne ravnopravnosti, radikalne ravnopravnosti i najvišeg humanizma.

Uporeðenja mogu imati i verski karakter, nacionalni i rasistièki, pa i pokrajinski i plemenski. Sva ova uporeðenja, koja imaju za cilj da uzdižu jednu veru nad drugom, jedan narod nad drugim, jednu rasu nad drugom, su najubuðala, naj-antihumana i najreakcionarna. Ne možemo da èinimo uporeðenje jedne vere sa drugom, ne možemo da uzdižemo jednu veru nad drugom i da joj pripišemo ove ili one zasluge, a da ne postojimo na reakcionarne pozicije verskog fanatizma, fundamentalizma. Isto tako ne možemo da uporedimo i da uzdižemo jedan narod nad drugim, a da ne postojimo na pozicije šovinizma ili intriganta. Ne možemo da uporedimo i ne možemo da uzdižemo jednu rasu nad drugom, a da ne postojimo na pozicije rasizma i banditizma.

Evo nekoliko konkretnih primeraka:

Enver Hodža, koji se kao demagog busa u prsa i za komunizam, uporeðuje njegovu muslimansku veru sa verom drugih, posebno sa hrišæanskom verom, i kaže nam:

 

 " Feja muslimane…ka qenë toleruese dhe liberale ndaj besimeve të tjera… "1

(Muslimanska vera…bila je tolerantna i liberalna prema drugim verama…)

 

Tobože hrišæanska vera nije bila takva. Druga stvar kad i koliko su bile takve ove dve vere. Vidi se jasno da Enver Hodža, više nego od Marksa, Engelsa i Lenjina, ima uticaja od ateistièkog patrijarha Fana Nolija, koji isto ovako mislio je da je muslimanizam bio tolerantniji od kristijanizma2. Ali, pitajte Papu u Vatikan da vidite što æe vam reæi ! Ili Patrijarha u Konstantinopolju !

Dok spremam ovu knjigu za štampu, doneše mi èasopis crnogorskih pravoslavaca STVARANJE, gde neki Velizar Boškoviæ piše:

 

"...Suptilna tumaèenja ovih razliènosti nalazimo u temeljnoj studiji dr Todora Bakoviæa "Depresivni optimizam hrišæanstva". Prema dr Bakoviæu, islam uopšte ne poznaje i ne priznaje grijeh (sve je dopušteno što je u interesu islama i njegovog "svetog" rata, džihada). Dotle, dvije hrišæanske  konfesije - rimokatolièanstvo i pravoslavlje - grijeh priznaju, ali opet sa suštinskom razlikom u njegovu poimanju: rimokatolièko æe grijeh oprostiti, èak je moguæe "oprost" otkupiti (indulgencije, u davnoj istorijskoj prošlosti), dok pravoslavlje priznaje postajanje grijeha, ali s podrazumevajuæom odgovornošæu i pred Bogom i pred ljudima. S tog stanovišta gledano, zanimljiva je opaska dr Todora Bakoviæa, islam i rimokatolièanstvo su "agresivno optimistièke konfesije", dok je pravoslavlje, što može da izgleda paradoksalno, ali taèno, "depresivna religija"."3

 

Za KUR'AN muslimana Enver Hodža kaže:

 

" Kurani ishte më i plotë, më i pastër se Bibla (Toroh) e çifutëve, Ungjilli etj. "4

(Kuran beše puniji, èistiji od Biblije (Toroh) Jevreja, Jevanðelja i dr.)

 

Èineæi sebi jedno stvarno puno i najflagrantije autodemaskiranje i otkazujuæi se od dosadašnjeg munafikluka5, Enver Hodža je stigao dotle, da je KUR'AN nazvao i qerim 6 bez navodnika, pa i libër i shenjtë7 (sveta knjiga), isto tako bez navodnika. Preko svega, piše i istoriju islama8. Na kraju, u svom muhamedanskom hajaluku9, i on - kao Fan Noli10 - pretendira da Arabi (muslimani) "doneše u Evropu veliku kulturu stare Grèke"11 i æuti za èinjenicu da su kalifi Bagdada plaæali sa zlatnom težinom stare rukopise grèkog porekla. Æuti i za Zidiana, sultana Maroka. Kako se zna, Španci zarobiše brod koji je penosio blago Zidiana, gde su bili i mnogi arabski rukopisi, jako vredni.

Zidian je ponudio Špancima 2.000.000 reala da mu vrate rukopise, ali Španci, umesto para, potražiše mu osloboðenje svih hrišæanskih robova. Pošto sultan nije prihvatio ovaj uslov, arabski rukopisi se dan-danas nalaze u Eskorial Španije. Æuti i za èinjenicu da najveæi zloèin pred naukom i èoveèanstvom, spalivanje famozne biblioteke Aleksandrije, uništenje jako vrednih rukopisa nauènika prošlosti, antikiteta, uèinili su upravo arabski feudalci, kalif Omar, koji reèe: "Ako su knjige (Aleksandrijske biblioteke) u suprotnosti sa KUR'ANOM, one su štetne; a ako govore za stvari koje ima KUR'AN, one su suvišne. Znaèi, kako god uzmeš, one treba uništiti".

Kao "komunista" i dobar "musliman" što je,  E.Hodža æuti za ove istorijske èinjenjenice islamizma. I dok æuti za zloèine muslimanske feudo-buržuazije, on i njegovi sledbenici, muslimani Albanije, na svakom mestu, gde se može i gde se ne može, evidentiraju "ne malu" ulogu koju je odigrao islamizam, njihov muslimanizam, u razvoju svetske kulture i nauke12. Kad govore o biblioteci Aleksandrije, kažu da je "bila najbogatija biblioteka antièkog sveta, koja je izgorena od vatre godine 640 n.e."13, ali ime onoga koji postavi vatru biblioteka ne spominju, bože saèuvaj i veru (!), dok ime kalifa Bagdada Al-Mamuni, koji je "organizovao neku vrstu "biroa" za prevod (na arabskom) dela Aristotela, Ptolomeja i drugih grèkih autora", ne zaboravljaju da nam ga spomenu14.

Muslimanski karakter "komuniste" Envera Hodže je sasvim evidentan i sasvim neoporeciv. Ovo se manifestira svukud, kako u njegovim pisanijama, tako i u njegovoj praksi, stvar ova koju su konstatirali svojevremeno i sovjetski komunisti, pa su mu to i rekli oèi u oèi, još kad su imali dobre odnose sa njim. Ali on umre i ne diže ruke od "muslimanskog komunizma"15.

Njegov muslimanski fanatizam, znaèi njegov najreakcionarniji stav, ostavljajuæi po strani njegovu kriminalnu i najskandalozniju praksu, manifestira se flagrantno, na neoporeciv naèin, i u mnogim drugim primerima njegovih pisanija, od kojih æu citirati niže još jedno.

Da vidimo sada jedno njegova uporeðenja nacionalnog karaktera. Uporeðujuæi svoje Albance sa Skotlanðanima i Englezima, E.Hodža kaže da albanski narod, ne samo danas, veæ i u prošlosti svojoj, bio je "ne manje kulturan od naroda Škotske i Kornuela"16.

Risum teneatis, amici !17

Pasuæi na strani Meke i Medine, prema Æabi, i baveæi se sa muslimanskim nauènicima i filozofima Muhamed, Al Razi, Al Hazis, Al Hazin, Al Kindi, Al Farabi, Al Ghazali, sa Ibn Sinom, Ibn Ružd, Ibn Zihr i drugima, Al Enver Ibn Ðule18 Erðeri19, pravi se kao da ne zna da njegova Albanija ni dan danas nema bilo i jedan jedini grad kao Glazgov ili Edinburg, gde - samo u jednom od njih - mogu da se smeste svi Albanci Albanije, sa maèkama i psima, i opet æe ostati nekoliko kvartova praznih. On se pravi kao da ne zna da Albanci dan danas nemaju bilo i samo jednog nauènika kao Džejms Makenzi, Džejms Vat, ili Aleksandar Fleming, nijednog arhitekta kao Karl Reni Makintoš, nijednog istorièara kao Dunkan Blek Mekdonald, nijednog književnika kao romanopisac Valter Skot i pesnik Robert Berns, da ne spomenemo i slikare, vajare, kompozitore, umetnike i glumce Škotske, ili i malog Kronuola, za koji Enver Hodža sigurno ne zna ni gde se nalazi, kao što ne zna, ili se pavi kao da ne zna, da kæerku Bajrona nisu zvali Alba, kako je preimenuje on, pretendirajuæi da ju je Bajron tako nazvao u poèast Albanije Envera Hodže.20

Na stranu to što veæi ekonomsko-društveni, nauèni i kulturni razvoj Škotlanðana nije rezultat njihove iste" krvi, ili predispozicije njihove za razvoj, kao što i zaostalost Albanaca ne potièe od "neèistoæe" njihove krvi, ili od nedostatka predispozicije njihove za razvoj i jednu višu civilizaciju. Škotlanðani su krenuli putem kapitalistièkog razvoja još u XVII veku, dok su Albanci, u to vreme, a delimièno i do naših dana, živeli su po plemenima i u primitivnoj zajednici. I dan danas kod Albanaca postoji velika patrijarhalna porodica21, pa i ponos sa njom kao sa neèim pozitivnim.

I dan danas Albanci nastavljaju da prodaju žensku èeljad kao robove22 i, ne samo po selima, veæ i po gradovima, usled totalnog etatizma, državne svojine nad sredstvima proizvodnje i policijskog režima, izdaje prema stvari radnièke klase, žive u uslovima mnogo monstruoznijim od onih u kojima su živeli kmetovi u vreme feudalizma. Kmetovi Al Enver Ibn Ðule Erðeri, ovog L'Ogre de Girokastra23, nemaju pravo da poseduju ni jednu kravu, ni jednu ovcu ili i samo jednu kozu.

Pa i ženu i decu, kam mu prasne, otima mu ih kalif, monstruum, koji se busa u prsa za "komunizam". Ne samo za "pravo prve noæi", veæ i za stalno. I ne samo ženu i decu, veæ i slobodu, život, èast i dostojanstvo, sve24. Ovi uslovi bez presedana u istoriji naših dana, ne samo što su uèinili da zaostaje albanski narod u svom razvoju, veæ su ga unakazili i moralno i psihièki, fizièki i svakako.

Enver Hodža vrhunac postiže kad kaže jednom strancu, iz jedne industrijalizirane zemlje Zapadne Evrope:

 

"Albanija je razvijenija od vas, pa i vekovima…Da…ne èudite se. Albanija je razvijenija od vas vekovima, jer je to uèinila naša Partija…vama æe trebati dva-tri veka da uèinite to!"25

 

Njegove kolege, sada, posle pilava, kažu da je Enver Hodža bio paranoièar i da èesto nije kontrolisao sebe što je govorio i pisao, pogotovo poslednjih godina. Pre pilava oni su ga pljeskali frenetièno za svaku glupost koju je iznosio iz njegovih usta i nas, koji smo se usudili da mu se suprotstavimo, odrali su na živo.

Ali vrhunac nad svakim vrhuncem je kad nam je ovaj albanski Suzdal u njegovim pišanijama pisao:

 

"Borba naša dva naroda (albanskog i engleskog,- KB) bila je razlièitog karaktera. Naša zemlja je okupirana mnogo puta, ali sa neprijateljima mi smo se borili stalno, izbacili smo ih vani i SA NJIMA NISMO MEŠALI KRV"26 (Podvukao - KB)

 

Na strani 93 tog istog æitapa ovaj Hodža nastavlja:

 

"I vaše mesto (Englesku) okupirali su tuðinci, borbe su se odvile i tamo. Pa ko se nije uvukao na ostrvo: Kelti, Rimljani, Vikingi, takozvani "Northmeni" i drugi. Ali kraljevi i kraljice Engleske, visoki slojevi zemlje držali su ih unutra okupatore, pomirili su se sa njima. ŽIVELI SU ZAJEDNO I IZMEŠALI SU SE SA NJIMA, usvojiše i njihov tuðinski naèin života…" (Podvukao - KB)

 

Znaèi, kako vidite, Albanci su èiste krvi, dok Engleziima da su im živi i zdravi konji, koji su im od rase, èiste krvi, pošto oni sami, Englezi, jesu sa izmešanom krvlju, ili - kako kažu u Albaniji, u Draèu - raca di canavaca, ili u Tirani - sojsëza-nesoji, a u Skadar - bastardi.

 

Enver Hodža kao da ne zna da je i Vojisava, majka albanskog nacionalnoh heroja - Skenderbega, bila Srpkinja, iz plemena Tribala (Srba). Pravi se kao da ne zna da, ako ima naroda na Balkanu, u Evropi i u svetu, koji se mešao sa drugim narodima, ili su se mešali njegovi Albanci, ili se nije mešao nijedan narod. Sem ovoga, kad bi nam se gordio koji drugi Albanac za èistoæu svoje krvi - ajde-de, ali ne prilièi sinu Ðule da se za to gordi, jer se širom Albanije govori da ga nije rodila sa Halimom, svojim zakonitim mužem, veæ sa bimbašom Ðirokastre, koji je bio jedan islamizirani Crnogorac, iz Nikšiæa. Treba znati da je albanski buržuj Branko Merdžani (Merxhani, 1894-1981), glavni ideolog neoalbanizma, još 1935. godine izjavio da Albanci nisu èiste krvi i neizmešani sa etnièkog gledišta, jer u njihovim žilama imaju "krv slovensku, grèku, tursku, arabsku, èerkesku, italijansku, francusku, nemaèku i drugih naroda"27. Francuski nauènik Ami Bue rekao je za Albance i da su "srpski bastardi".

Sinjifikativno je što je Enverovac Viron Koka rekao za B. Merdžania: "…on polemizira sa èasopisom katolika Skadra "Hylli i Dritës" u vezi problema rasne èistoæe u formiranju albanske nacije. Ovaj èašopis beše objavio…jedan demagoški èlanak, koji je tretirao sa jezuitskom lukavošæu…gde se, na prvi pogled, koliko za javno mnenje i da bi prikrili antinacionalnu pozadinu, vatreno brani problem èistoæe albanske rase, koja ni najmanje nije uznemiravala ove tartufe…"28

I interesantno je da ovi tartufi naših dana lièe mnogo onima iz pre Drugog svetskog rata! Ili nije spao i Enver Hodža na pozicije tartufa katolièkog klera?! Pa kakvu razliku ima od njih sa njegovim pretendiranjem za albansku èistu krv?! Ili nije ovaj Enver Hodža onaj koji je albanskim studentima, kad ih je ispratio za studije u Sovjetski Savez, poruèio da se otuda vrate sa nevestama ruske rase?! Ali nije samo Enver Hodža takav! Koliko za primer spominjem i drugo piskaralo, njegovog najortodoksnijeg sledbenika Moikom Zeæo, koji - referirajuæi se francuskom pesniku Guillaum Apollinaire iz godine 1903 - pretendira da su "Albanci danas moguæe najèistija rasa meðu drugim indoevropskim narodima".29

Vaspitan od ovih, jedan Albanac, pripadnik albanske dijaspore u Makedoniji, urlièe: " Super-racë është shqiptari ! " (Albanac je super rasa!)

Preko svega, ova gordost Envera Hodže za èistu krv, neizmešanu, zar nije u suprotnosti i sa marksistièko-lenjinistièkom naukom, za što nam se klinje svakodnevno?! Zar nemamo ovde posla upravo sa rasizmom, pa i sa jednim proceðenjim rasizmom, èistim, sasvim neizmešanim?!

Evo, gospodine Zija Džoli (Xholi), albanski akademik, odbrana i odlièni razvoj marksistièko-lenjinistièke nauke, koju je prema vašem pretendiranju uèinio vaš Enver Hodža marksizmu-lenjinizmu !30

Albanci uopšte (A Enver Hodža posebno!) nastavljaju da perceptiraju naciju, bar albansku naciju, kao onaj g. Mihajlovski, za koga nam govori Lenjin. Ovaj narodnik svhaæao je nacionalne veze kao opšti nastavak rodbinskih (plemenskih) veza. Ova skolasièka doktrina, koju Lenjin naziva "deèjom glupošæu", apsolutizira rodbisko jedinstvo i ignoriše teritorijalna jedinstva, koja su se slila kao posledica razmene izmeðu oblasti sa ralièitim etnosima, od postepenog porasta prometa robe, od skoncentrisanja lokalnih malih trgova u jedan jedinstven trg, tako da "stvaranje ovih nacionalnih veza nije bilo ništa drugo do stvaranje buržuaskih veza".31

I kad Enver Hodža, koji nam se busa u prsa i za marksizam-lenjinizam, èini ovakva uporeðenja, sa Škotlanðanima i Englezima, sa narodima dalekim geografski i poznati na sve strane sveta za njihov ekonomsko-društveni, nauèni i kulturni razvoj, svako sasvim lako može zamisliti uporeðenja koja on pravi albanskom narodu sa njemu susednim narodima, kao i uporeðenja njegovih kolega, koji se busaju i ne busaju u prsa za marksizam-enjinizam. Pretendirajuæi za Albance da su vekovima pred drugim narodima, i pred narodima najrazvijenijih industrijskih zemalja Zapadne Evrope, pretendirajuæi da su Albanci über alles32, Enver Hodža i njegove kolege, emiri i gaulajteri njegovi, najamnici njegovi, smatraju susedne narode za prezrene mongole33, za varvare, divljake i antropofage34.

Evo još jedan primer uporeðenja ovog albanskog Führera:

 

"Kada studiramo ove periode drevne istorije, mi vidimo da hodajuæi po famoznom Forum Romanorum, nagazio bi na baljegu krave i da je ovaj forum uzeo ime "Forum (campo) Vaccino", dok u Bagdadu i na obale reke Tigar i Eufrat palate su bile odevene sa mermernim zidovima, gradovi arabski imali su kanalizaciju, vodovod, ulice prostrte kaldramom, osvetljavali su se svetlošæu, imali su javna kupatila i universitetske biblioteke sa stotinama hiljada tomova, razvijali su se konkursi poezije, dok rafinirani emiri Bagdada i Kordove, dva centra arabske kulture, jedan na Istoku i drugi na Zapadu, gradili su, branili su znanja i nauke, pomagali su izgradnju škola, knjižara, nauènih društava, u jedno vreme kad veæi deo kontea i markiza Šarlemanje Karlo Veliki (742-814) kralj Franaka, Lombarda i Imperator Zapada nisu znali da pišu ni svoje ime".35

 

Interesantno je da Enverovci smatraju ovaj deo, ovaj citat, kao vrhunac umnosti Envera Hodže i ne ostavljaju priliku da ga ne citiraju. Koliko za primer vidite Napolona Roši-a (Roshi).36

Kako vidite, Enver Hodža ne èini uporeðenja klasnog karaktera. Uopšte uzev njegova uporeðenja, ne samo u knjigama koja sam veæ citirao, imaju verski karakter, nacionalni, rasni i, štaviše, i zonalan (kontinentalan). On suprotstavlja muslimansku veru, kao "napredniju", "tolerantniju" i "liberalniju", kao "puniju" i istiju", hrišæanskoj veri; suprotstavlja KUR'AN BIBLIJI i JEVANÐELJU; suprotstavlja njegove Albance ostalim narodima: suprotstavlja Aziju Evropi, a sa nadom da æe naæi tamo koju budalu, da ga uvede u njegovu "M-L" mrežu, pa da ga vuèe za nos, da ga uèini propagandistom njegovih knjiga-æitapa i njegovog kulta liènosti. Ovako i u razgovoru 14.XI.1970. sa jednim èlanom Politbiroa CK KP (m-l) Indije, Enver Hodža kaže:

 

"...Vašem narodu zlo je došlo od našeg kontinenta, od Evrope, koja nastavlja da je gnezdo imperijalizma i kolonijalizma. Iz Evrope su izašli ne samo francuski imperijalisti, engleski i drugi, veæ odavde imaju poreklo i njihovi sledbenici, koji se smestiše u Severnoj Americi, gde danas postoji najdivljiji imperializam na svetu, SAD".37

 

Ovde treba istaæi da Enver Hodža izgleda da ne zna da se grad Bagdad formirao 762. godine, dok se Rim formirao preko 1000 godina ranije, da baljege Foruma Romanorum ne pripadaju ni Italijanima niti hrišæanima, dok kultura Šumera, koja je cvetala blizu 5.000 godina pre nove ere na teritoriji Bagdada, ne pripada ni Akadiancima, niti Vaviloncima, pa niti arabskim muslimanima. Rim latinskih pagana izgraðen je na teritoriji skoro nevinoj, nedirnutoj od nikakve prethodne kulture. Bar jednu kulturu kao onu Šumera, Akadijaca i Vavilonaca, koje su prethodile arabskoj civilizaciji Bagdada, nije poznavao pred da Romul i Rem stave prvi kamen u njegove temelje38. Ali je znaèajnije što ovaj Hodža izgleda da ne zna da je i kolevka ovih Evropljana, po njemu ovoliko loših, bila Indija i Azija i da oni, koji danas žive u Aziji, nisu ništa drugo do sledbenici njihove braæe, onih koje nisu obuzeli valovi migracije.

Iz Azije su majke donele u naruèje i na svoja pleæa i božanstvene, drevne Pelazge, i Latine, Traèane, antièke Makedonce, Helene-Grke, Ilire, Kelte, Vikinge, Gale, Gote i druge Germane, Slovene i njegove Albance. Svi su u Evropi došljaci iz Azije. Apsolutno niko nije autohton. Ovaj Hodža izgleda da ne zna da ljudi èitavog sveta imaju jedno zajednièko poreklo, da su bili i da æe biti braæa, da nema èiste, neizmešane krvi, veæ samo posebnih grupacija (O, A, AB, B), koje sreæemo kod svih naroda i - za èudo ! - i da hoæemo, ne možemo ih izmešati, izuzev krv grupe O. Enver Hodža izgleda ne zna da, ako njegovom Albancu sa krvnom grupom A uèinimo transfuziju krvi jednog drugog Albanca krvne grupe B, primalac ove krvi neæe ozdravi, naprotiv otrovaæe se i umreti. Ali, ako mu uèinimo transfuziju krvi grupe A, ili O, pa bio ovaj davalac krvi i prezreni Srbin ili Grk, bili oni i lièno Slobodan Miloševiæ ili Napolon Zerva, Albanac æe ozdraviti, ustati na noge i živeti. Ili ovo nije istina?!

Pošto krv i krvne grupe nisu objekat ove studije, neæu se odugovlaèiti dalje sa Rh-faktorom, sa pozitivnim i negativnim rezusom, jer i sâm Enver Hodža, pa i njegove kolege, koji ga slepo slede, verujem da su svesni za absurdnost ovih stavova, koje njihov Führer, u njegovom rasistièkom hajaluku, manifestirao je ne samo na svoju sramotu, veæ i za njihovu i èitave njihove nacije. Ali treba da se odugovlaèimo malo za jedan drugi problem, u vezi krvi, koji ne možemo iskljuèiti iz okvira ove studije.

U stara vremena se mislilo da krv ima jednu skritu svojstvenost, koja mu dozvoljava da saèuva neponovljive odlike individua, liènosti, familije, bratstva, klana, plemena, naroda i rase. Sada se zna od svih da ideje, na koje se oslanjaju ove predrasude, potièu od onih istih neukosti i strahovanja, koja su, u njihovo vreme, služila kao prikladan teren za raðanje praznoverja primitivnog èoveka. Ali, ova praznoverja, manupulirana od politièkih avanturista i raznih bandita, dostigoše u naše vreme svoj najgrozniji apoðe u najapsurdnijem mitu o takozvanoj "arijevskoj krvi".

Kako se zna, reè ARIJAN ne znaèi ni rasa niti narod, veæ jedna grupa jezika, gde - sem drugih - ulaze persiski, sanskritski i onaj antièko-grèki. Ignorišuæi ovu èinjenicu i pretendirajuæi za nekakvu krv istu", "plavu krv" (sang azur), ili "arijansku", u XX veku je uèinjena istorijska greška, koja - iskrivljena i falsifikovana - manipuliše se i iskorišæava od rasista da opravdaju i ozakone sistematsko tamanjenje, istrebljivanje naroda. Enver Hodža nije bio daleko od ovih rasista ni u godine 1939-1941, kad je bio èlan Albanske fašistièke partije i predavao je u srednjoj školi Korèe predmet Fašistièko vaspitanje, verujem za platu, ali i od duševne i moralne naklonosti (Pravilnije bi bilo da se kaže - imoralne naklonosti !), jer kakav dokumenat obrazovanja nije imao ni za fašistièku ideologiju, niti za visoko obrazovanje. On nije daleko od ovih rasista ni danas, kad otvoreno pretendira da njegovi Albanci, najizmešaniji narod na svetu, po njemu imaju istu krv", pa i - "plavu".

Pojam plava krv ušao je u obiènu upotrebu od predstavnika feudalne vrhuške Kastilije (Španija). Oni su ga upotrebljavali da bi istakli da u njihovim žilama nema ni kapi krvi mauritanske, koja, tobože, beše mraènija od njihove krvi. U stvari plava krv postoji, ali ona nema nikakvu vezu ni sa poreklom osobe, niti sa društvenom pozicijom, pa niti sa njegovom pripadnošæu u razne kaste, jer plavu krv ima svaki èovek. Nema èoveka na svetu bez plave krvi. Medicinska nauka kaže da nijansu kao plavu ima venska krv, za razliku od arterske krvi, koja je sjajno crvene boje, što se objašnjava sa prisustvom ugljenièkog gasa i ostalih razbijenih produkata u krvi. Nauka je otkrila da plava krv postoji u prirodi samo kod nekih vrsta moluska: oktapodi, sipe, karakatici.

Zar je moguæe da ovo ne zna superklug Enver Hodža, koji za sebe ne samo da nema plavu krv, veæ nema ni crvenu krv?! Njegova krv je kao krv lancetièkog beskièmenjaka, koja nema nikakvu boju, kao što nema nikakvu boju, ni versku, niti nacionalnu, pa ni klasnu, krv svih bandita i ordinarnih kriminalaca, koje je do danas upoznala istorija èoveèanstva.

Famozni Forum Romanorum, ili kako mu se sviða da ga naziva Al Enver Ibn Ðule Erðerija Forum (campo) Vaccino, nisu izgradili hrišæani ili Evropljani, kao što nisu izgradili ni palate Bagdada muslimani ili Azijatici. Sve je napravila ruka èoveka. Maksim Gorki kaže: "Sve što je stvoreno u svetu, sva kultura, stvoreno je i proizvedeno od rada ljudi".39

I ovi ljudi, bili pagani, hrišæani ili muslimani, bili Evropljani ili Azijatici, pre svega i iznad svega delili su se u klase, u eksploatirane i eksploatatore, sa najantagonistièkim kontradikcijama, od kojih se rodiše i razne vere, koje su se uvek stavljale u službi klase eksploatatora. Topovi koji 1914. godine razoriše Univerzitet i Biblioteku Luvena, ili koji u Šangaju razoriše Universitet Tunci-a, Koledž mornara, Školu ribarenja, Nacionalni universitet, Kolež medicine, Kolež poljoprivrede i graðevinarstva, Radnièki univerzitet, nisu bili ni evropski, ni japano-azijatski, veæ buržujski.

Kontovi i markezi Šarlemanje, bez obzira dali su znali ili nisu znali da pišu svoja imena, bili su izrabljivaèi ne više bezdušni od kalifa i emira Bagdada i Kordove, od Almohada40 i Abenceraga41, od kojih su veæina isto tako bili analfabete i neuki, pa - kao što su gradili - i razarali su. Grèku i latinsku civilizacija su razorili njihova braæa, koja doðoše iz Azije, kao što su i gradili azðsku civilizaciju braca Azijatika, koji blindirani vratiše se u Aziju iz Evrope ili Amerike. Amerièki istorièar Hendrik van Loon, u jednom njegovom èlanku "o velikim greškama istorije", kaže:

 

"Titus je uèinio jednu veliku grešku kad je razorio Jeruzalem. Pošto su prognani iz Palestine, Jevreji su se rasprostrli po èitavom svetu. U komunitetima, koje su oni formirali, sazrevalo je i jaèalo hrišæanstvo, koje nije bilo manje smrtonosno za Rimsku Imperiju, od ideja Marksa i Lenjina za kapitalistièke države".

 

Trgovi muslimanskog Bagdada i Kordove ðubreni su sa kravljim baljegama ne manje od famoznog Forum Romanorum. Ali je znaèajnije navodnjavanje ovih trgova krvlju robova, kmetova i buntovnih, revolucionarnih radnika, za što Enver Hodža, od kad je osigurao vlast od pretnje albanske buržoazije, zaboravio je da govori. Posebnu važnost za Forum Romanorum mislim da imaju 12 tablica, koje su baza zakonodavstva na sve strane sveta. Ali Enveru Hodži izgleda da su mu zaslepile oèi baljege njegove "socijalistièke" Albanije i sada, svukud na Zapad, vidi samo baljege, pa i tamo, na Forum Romanorum Latina od pre nove ere.

Za vere se pisalo i treba da se piše, treba da se istaknu objektivno, sa nauènom akribijom, pozitivne i negativne strane, ali ne i da se uporeðuju jedna sa drugom sa lošim ciljevima, ne da se evidentira superioritet jedne i inferioritet druge, istoæa" jedne i "neèistoæa" druge. Od uporeðenja "muslimana" Envera Hodže nemaju kako da se ne oseæaju uvreðeni u njihovom verskom sentimentu hrišæani, kao što se ne mogu oseæati neuvreðeni ni muslimani od uporeðenja Pape ili kojeg Patrijarha, koji ne izostaju ni najmanje iza ovog Hodže.

Žalim što nemam moguænosti da ih citiram, ali æe to sigurno uèiniti koji od mojih hrišæanskig kolega. Ovde evidentiram samo albanskog katolièkog popa Ðerða Fištu (Gjergj Fishta, 1871-1940), koji u svom glavnom delu LAHUTA E MALSISË (GORSKE GUSLE), koje je i jedno od glavnih dela albanske književnosti, izražava se sa najveæim prezrenjem za svoju albansku braæu muslimanske vere, nazivajuæi ih i budalama.

I za razne nacije je pisano i treba da se piše, treba da se evidentiraju njihova nastojanja, njihov razvoj, ali uvek sa klasnih pozicija, sa metodologijom istorijskog materijalizma. Na nijedan naèin ne treba da se èine ona uporeðenja koja pravi Enver Hodža, pa bila ona i istinita, kamoli kad nemaju ništa istinskog. Škotlanðani i Englezi æe se smejati sa uporeðenjima Envera Hodže. Mogu da se smeju i Jugosloveni, Grci, i Italijani, ali izmeðu njih se ne iskljuèuje da se naðe i koji kao Enver Hodža i njegove kolege (Takvih ima svaki narod!), pa zatim  izvolite da se sporazumete i urazumite, stišajte njihovu uzavrelu krv. Godine 1739. Engleska je objavila rat Španiji, tobože da se osveti za svog kontrabandnog kapetana Dženkinsa, kome, još u godinama 20 tog veka, Španci mu behu otkinuli uši na stubu srama. Pruski Kajzer objavio je rat Rusiji pošto su mu stavili na sto uvredljivi telegram ruskog Cara, faktièki falsifikovan od predsednika vlade tog kajzera, koji je pod svaku cenu priželjkivao taj rat. U našim danima, za jednu fudbalsku igru, Honduras i Salvador objaviše rat jedan drugome. Ove stvari treba da se znaju i treba da se imaju u predvid !

Uporeðenja smo èinili, èinimo i èiniæemo svakodnevno, hotimice ili i nehotice, sa ciljem i bez cilja. Ali, ako neæemo da postojimo na reaksionarne pozicije, ako neæemo da mutimo vode, da intrigiramo i da služimo silama mraka, tlaèitelja i eksploatatora, denigratora, reakcije i banditizma, nacionalnog i meðunarodnog, ako neæemo da služimo fundamentalizmu i rasizmu, uporeðenja treba da èinimo najveæom prudentnošæu, uvek samo sa pozitivnim karakterom, klasnim. Uporeðenja sa verskim karakterom, nacionalnim i rasnim, uvek imaju i pokoji mali prolaz za neprijateljska i tendenciozna interpretiranja, za svakojake spletke, podstièuæi fanatizam, šovinizam i rasizam. Ona uvek predstavljaju nesporazume i negode, glavobolje. Zato ih treba evitirati.

I kritike na adresu vera, nacija, rasa, treba ostaviti da uèine sami predstavnici njihovi, dotiène vere, nacije, rase. Neka demaskiraju hrišæanstvo hrišæani i muslimansku veru - muslimani! Neka govore protiv Engleza - Englezi i protiv Albanaca - Albanci! Neka govore protiv belaca - belci i protiv crnaca - crnci! Neka èisti baljege svaki pred svojom kuæom, u svojoj kuæi, i nek se ne uznemirava za baljege u kuæi suseda, jer ima ko da mu ih oèisti! Samo ovako æemo služiti stvari naroda, stvari radnièke klase i èitavog èoveèanstva. Samo ovako uporeðenja neæe se upotrebiti za podsticanje neprijateljstva, antagonizama i ratova onamo gde imamo potrebu za prijateljstvo, harmoniju i mir, za suživot i solidarnost, združenje i ujedinjenje za zajednièku stvar, za dobro èoveèanstva i sreæniju buduænost.

 

Zatvor u Burelju,

Albanija, oktobar godine 1984.*)

 

______________

1)HOXHA, Enver: SHENIME PËR LINDJEN E MESME, Tirana 1984, str. 87.

2) NOLI, Fan S.: VEPRA, tom 5, Tirana 1988, str. 210, introdukt za RUBAIRE.

3) BOŠKOVIÆ, Velizar: Iz zaoštavštine Dušana Ðuroviæa, èasopis STVARANJE, God. LVI, Br. 7-9, Podgorica 2001, str. 176.

4) HOXHA, Enver: cit. delo str. 445.

5) Arabski : hipokrizija, dvoliènost.

6) Iden: str. 444.

7) Iden: str. 485.

8) Za jedno tzv. tromp-l'œil istoriju islamizma Enver Hodža je naslovio E KALUARA E LAVDISHME E POPUJVE NUK MUND TË INJOROHET (SLAVNA PROŠLOST NARODA NE MOŽE SE IGNORISATI) i objavio je kao belešku iz meseca maj i juli-avgust 1983. Oba "beleška" poèinje na str. 432 i završava na str. 486, znaèi ima ništa manje veæ 54 strana velikog formata. Sem cilja za koji govorim u mojoj studiji, objavljivanje ove istorije islamizma ima za cilj i da bi se afirmirao i proglasio Enver Hodža za Mesiju, za Muhameda Albanaca (koji su uopšte uzev muslimani !), pošto je video da je pretrpeo neuspeh u njegovim nastojanjima da postane novi Marks sveta. Treba znati da je Enver Hodža musliman samo poreklom, od roditelja. Što se tièe njegovih ubeðenja, ona su mu ateistièka, što znaèi da ne pripada nijednoj veri. Što više, on kao niko drugi, udario je krampom svima verama u Albaniji, rušeæi crkve i manastire, džamije i teæea, brijuæi brade popovima i hodžama, pa i hapseæi ih, vršeæi nad njima i fizièki genocid.

9) Arabski: ekstaza.

10) NOLI, Fan S.: cit. delo, str. 206 kaže : "Arabski preporod, koji je preko Španije uticao u srednjovekovnoj Evropi i pripremio je veliki italijanski Preporod, majku moderne civilizacije", introdukt za RUBAIRE. Noli sa druge strane priznaje da arabski preporod " izvire upravno iz grèko-rimske civilizacije ", što E.Hodža sa njegovim muslimanskim sledbenicima ne priznaje, jer pretendira za suprotno, iako zna sasvim dobro da je i sâm njihov Muhamed izašao iz BIBLIJE Jevreja.

11) HOXHA, Enver: cit. delo, 455.

12) SHEHU, Bujar: LUMI I JETËS, Tirana 1984, str. 91.

13) BEJKO, Behar: list BASHKIMI, Tirana, 14.XI.1988, str. 4.

14) SHEHU, Bujar: cit. delo, str. 92.

15) Ova studija je napisana pre smrti Envera Hodže, ali je dopunjena sa novim podacima i posle njegove smrti, pa i ovih dana, dok je spremam za štampu.

16) HOXHA, Enver: RREZIKU ANGLO-AMERIKAN PËR SHQIPËRINË, Tirana 1982, str. 6.

17) Latinski: Pridržite smeh, drugovi !

18) Majka Envera Hodže, po nacionalnosti Turkinja.

19) Turski: grad Južnje Albanije, zvani na albanski jezik Gjirokastrs, a na turski Erðeri, rodno mesto Envera Hodže.

20) HOXHA, Enver: RREZIKU…, cit. delo., str. 126. Kæerka Bajrona zvala se Ada i njeno ime nema nikakvu vezu sa Albanijom i Albancima. Za opširnije vidite moj èlanak Bajron i Albanci, objavljen u mom delu MIKROLOGJIRA, Ženeva 2000, str. 74.

21) KRASNIQI, Mark : GJURMË E GJURMIME, Tirana 1982.

22) HOXHA, Enver: VEPRA, tom 36, Tirana 1982, str. 19.

23) Francuski: Monstruum Ðirokastre.

24) RESULI, Kapllan: KRONIKË E SHKRUAJTUR ME GJAK, autobiograja, Zatvor u Burelu 1981, rukopis, èuva se u biblioteci BUROVIÆ - Ženeva.

25) HOXHA, Enver: VEPRA, tom. 36, Tirana 1982, str. 248. Iz govora E.Hodže na mitingu organiziran povodom 24-te godišnjice Borbe u Reè, Skadar 03.IX.1967.

26) HOXHA, Enver: RREZIKU…, cit. delo, str. 90.

27) List ILLYRIA, Tirana 24. VIII.1935, str. 5.

28) KOKA, Viron: RRYMAT E MENDIMIT POLITIKO-SHOQËROR NË SHQIPËRI, Tirana 1985, str. 95.

29) ZEQO, Moikom: Gijom Apolineri për çështjen shqiptare, list. ZËRI I POPULLIT, Tirana 20.VI.1990, str. 3, kol. 3.

30) XHOLI, Zija: Kultura e re, pjesë e pandashme e transformimeve socialiste, list DRITA, Tirana 13.IV.1986, str. 3, kol. 1.

31) LENIN, V.I.: VEPRA, tom 1, Tirana 1953, str. 163-164.

32) Nemaèki: nad svima, parola nemaèkih rasista.

33) DRINI, Skënder: BAJRAM CURRI, Tirana 1984, str. 338.

34) Iden: str. 123.

35) HOXHA, Enver: SHENIME…, cit. delo, str. 435-436.

36) ROSHI, Napolon: TRAZIRË NË PELLGUN E NAFTËS, Tirana 1986, str. 5.

37) HOXHA, Enver: VEPRA, tom. 44, Tirana 1985, str. 426-7.

38) Šumeri, Akadianci i Vavilonci su narodi koji su živeli jedan za drugim na teritoriji izmeðu reka Tigar i Eufrat, znaèi u Mesopotamiji, mnogo-mnogo vekova pre dolaska tu Arabljana. Na ovom terenu kasnije je izgraðen Bagdad današnji. Oni, posebno Šumeri, imali su jednu jako razvijenu civilizaciju za njihovo vreme, ali današnji muslimani, koji aktuelno žive tamo, nemaju nikakvu vezu sa tom kulturom, kao što ni današnji Balkanci nemaju veze sa romanskom kulturom, razvijena na Balkanu pre njihovog dolaska tu.

39) GORKI, Maksim: ARTIKUJ E PAMFLETE, Tirana 19.., str. 7.

40) Berberski kraljevi, koji su vladali sa polovinom Španije i Magrebom oko godina 1147-1268.

41) Maurska porodica, koja je imala znaèajan uticaj u Kraljevstvu Grenade, duž XV veka.

*) Ekskluzivno izdanje na srpskom jeziku.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

podeli ovaj èlanak:

Natrag
Na vrh strane