https://www.youtube.com/channel/UCh1byVR71-7NppEvZETaXCw

Natrag

Na licu mesta

Na licu mesta

 

Život pored terorista

 

 

Kavkaska rana

 

 

Svakog dana sa Severnog Kavkaza stižu tužne vesti. Tamo su digli u vazduh taksi, onde su ubili vojnike, tu je èovek-samoubica usmerio automobil-bombu na grupu saobraæajnih policajaca... Razbojnici su otišli u ilegalu i stalno prave ispade. Trenutno je posebno teško stanje u Dagestanu, u Ingušetiji. Zašto u južnim ruskim republikama ne prestaje rat? To je pokušao da sazna naš specijalni dopisnik Viktor Hlistun

 

Piše: Viktor Hlistun

  dopisnik iz Moskve

 

 

 

Jedan od poslednjih teroristièkih napada može da se ocenjuje kako sa pozitivne, tako i sa negativne strane. Dogodio se u glavnom gradu Dagestana, Mahaèkali. Automobil niva u kojem se nalazilo 60 kilograma eksploziva, a kojim je upravljao terorista-samoubica, pokušao je da probije vrata baze saobraæajno-patrolne službe oko osam sati ujutro. U to vreme, na teritoriji baze se vrši postrojavanje i smotra, pa je bilo više od 200 policajaca. Da je smrtonosna niva provalila u krug baze, bilo bi mnogo žrtava. Ali, radnici specijalne bojne grupe koji su èuvali vrata, na vreme su primetili sumnjivi automobil.

Nisu imali drugog izbora do da svoj automobil UAZ uprave na teroristu-samoubicu. Oni su uleteli u nivu. Od udara je poginulo pet policajaca koji su se nalazili u UAZ-u, a još 10 osoba je ranjeno. Momci su primili udar na sebe i spasli svoje drugove. To je, naravno, herojski postupak, pa æe policajci koji su poginuli biti posthumno nagraðeni. Ali, to otvara pitanje: zašto, a pre svega ko je organizovao teroristièki napad? Na to pitanje je važno odgovoriti, jer je mnogo sliènih teroristièkih dela. Bukvalno mesec i po dana ranije, u Ingušetiji je automobil gazela sa tovarom eksploziva provalio u policijsku bazu i eksplodirao. U tom teroristièkom napadu poginuo je 21 policajac, a njih 150 je ranjeno...

Dan posle teroristièkog napada, u dagestanskoj prestonici Mahaèkali, specijalci Federalne službe bezbednosti su ušli u trag razbojnicima koji su organizovali napad. Otkrili su ih u dagestanskom selu Kormaskala. Dvojica terorista, koji su zateèeni u kuæi, ubijeni su. Tu je otkrivena zanimljiva èinjenica: ispostavilo se da je jedan od ubijenih razbojnika stanovnik dagestanskog sela Karamahija. Reè je o Ismailu Ièakajevu, roðenom 1972. godine. On je predvodio takozvanu kadarsku razbojnièku grupu i nalazio se na federalnoj poternici skoro 10 godina, još od vremena drugog èeèenskog rata 1999, kada su èeèenski borci napali Dagestan. I još: Ismail Ièakajev se smatra "desnom rukom" lidera najveæe razbojnièke grupe u Dagestanu, Magomedalija Vagabova.

Zakljuèak se sam nameæe: glavni deo razbojnika koji danas dejstvuju u Dagestanu i Ingušetiji, jesu lokalni stanovnici. Zbog toga je teško boriti se sa njima. Preko dana ti ljudi žive obiènim životom, a noæu uzimaju oružje u ruke i napadaju policajce, èinovnike, vojnike. Zbog èega su oni nezadovoljni, zbog èega ne žive mirno? I zbog èega razbojnici napadaju pre svega predstavnike vlasti?

 

Teror nezaposlenih

 

Po mišljenju veæine analitièara, osnova za ekstremizam i terorizam na Severnom Kavkazu je više nego dovoljno. Navešæu mišljenje vodeæeg struènjaka Centra za politièke studije Oksane Gonèarenko: "Analiza broja aktivnosti boraca u regionima Severnog Kavkaza (uporeðujuæi ih sa brojem aktivnosti prošle godine u Dagestanu i Ingušetiji, može se reæi da je broj teroristièkih akata porastao za 60 odsto) mora da uzme u obzir èinjenice koje govore o socijalnoj bazi za širenje ekstremizma. Najvažnija od njih je - visok nivo nezaposlenosti. Ona je specifièna za omladinu regiona Severnog Kavkaza, što uz nedostatak ponude radnih mesta poveæava potencijal za socijalnu napetost.

 Osobenosti demografske strukture u vezi sa problemima zapošljavanja i niskim životnim standardom, stvaraju potencijal za širenje radikalnih ideja islamistièkog tipa (zaštita istog" islama i oružana borba protiv "nevernika") i popunjavanje novim èlanovima ilegalnih "vehabijskih" organizacija. Najkraæe reèeno, na Severnom Kavkazu jednostavno nema šta da se radi - nema posla, sve je porušeno, fabrike ne rade, njive se ne obraðuju. To znaèi da ljudi nemaju od èega da žive. Upravo to koriste organizatori teroristièkih napada. Ipak, svaki takav napad se dobro plaæa. Ako noæu montirate bombu na put kojim æe ujutro proæi vojna ili policijska vozila, dobiæete 100 dolara. Od tog novca porodica koja ima pet-šest èlanova može da živi dve nedelje. Tu nije reè o moralu i savesti. Svi moraju da jedu."

Objašnjenje: smatra se da se samo stanovništvo Ingušetije za godinu dana poveæa za jednu diviziju. A slièno je i u svim drugim kavkaskim republikama. Jasno je da, èak i kada bi se obnovila celokupna proizvodnja, koja je tamo postojala u vreme Sovjetskog Saveza, i ako bi se izgradile fabrike na celoj teritoriji, opet bi bilo nemoguæe zaposliti sve stanovništvo koje se stalno uveæava.

 

Ko æe da plati

 

Prošle godine u dagestanskom mestu Hasavjurtu uništen je jedan od lidera dagestanskog ilegalnog pokreta, Umalat Magomedov. Meðu njegovim stvarima specijalci su pronašli svesku u koju je zapisivao prihode i rashode takozvanih boraca. U koloni za prihode nije se nalazio samo novac koji je dobijan iz inostranstva (iz Saudijske Arabije, Turske i Azerbejdžana), veæ i onaj koji su davali lokalni biznismeni. Neki od njih su sami davali novac, drugima su razbojnici uzimali novac na silu, ucenama. U ovoj svesci se vide i rashodi, odnosno nagrade za èlanove ilegalnih grupa i njihove porodice, za gradnju bunkera, kupovinu oružja, zalihe, tehnièka sredstva, lekove, hranu, automobile. U pres službi Federalnih snaga bezbednosti u Dagestanu su primetili da je od trenutka formiranja tzv. Komandnog dagestanskog fronta u aprilu 2009. godine, Magomedov raspolagao desetinama miliona rubalja.

 

Sistem klanova

 

Nije tajna da su na Kavkazu roðaèke veze veoma jake. Celo društvo kao da je podeljeno na klanove. Upravo ta tradicija se ogleda u organizaciji struktura vlasti i biznisa, kao i na široko rasprostranjenu korupciju. Ako nema roðaèke veze sa upravom, obièan èovek ne samo da ne može da organizuje mali biznis, veæ ne može ni posao da naðe. Èak ni najobièniji posao, npr. mesto vozaèa, domara i sl. Pomenuti struènjak, Oksana Gonèarenko, smatra da je "teško moguæe iskoreniti vekovima prisutan sistem klanova u socijalnoj organizaciji, ali da je politièkim metodama sasvim realno smanjiti njen negativan uticaj na proces upravljanja i poveæati transparentnost regionalne ekonomije za savezne inspekcijske organe".

Ipak, to se ne dogaða. Iskreno govoreæi, novac koji Moskva u velikim kolièinama daje za izgradnju, ponovno uspostavljanje proizvodnje i otvaranje novih radnih mesta, za borbu protiv terorizma, završava u rukama korupcionaša, a lokalne vlasti koje su sa njima povezane, zatvaraju oèi pred tom pojavom. Pa i to što se vodi rat meðu graðanima za podelu novca iz Moskve, oni takoðe ne vide.

Evo kako situaciju u Dagestanu ocenjuje predsednik republike Muhu Alijev: "U državi nema nikakvog graðanskog otpora. Postoji otpor pravno-bezbednosnih organa i kriminalaca." U intervjuu za Komersant, Alijev je takoðe ocenio da "situaciju u Dagestanu u osnovi talasaju ljudi iz Moskve". Istina, imena tih ljudi iz Moskve predsednik ne navodi. Ali, kaže da "ljudi iz Moskve" u Dagestanu imaju svoje strukture i svoje ljubimce. Aktiviranje ilegalnih bandi predsednik Dagestana smešta u avgust 2008. godine. Iz teksta se može zakljuèiti da on za njihovo aktiviranje krivi politiku Moskve, ali je oèigledno da je Alijev netaèno izrazio svoju misao - jasno je da on nije želeo da osudi spoljnu politiku Ruske Federacije. Pre æe biti da je hteo da kaže da su posle dešavanja u avgustu 2008. ilegalne bande na Kavkazu aktivnije podržane iz inostranstva. Na to ukazuju sledeæe reèi Alijeva: "O spoljašnjem uticaju govori èinjenica da su u Dagestanu, meðu pobeðenim borcima bili najamnici iz Jemena, Turske, Alžira, Kazahstana."

 

Ruka Moskve

 

Kritièari predsednika republike u neuspesima Dagestana vide krivicu ne Moskve ili inostranstva, veæ regionalnog rukovodstva. Tako Imam Jaralijev, koji je opozicija Alijevu, smatra da je složena situacija "rezultat toga što se vlast odrodila od naroda". Gradonaèelnik Mahaèkale Said Amirov je takoðe uveren da republièko rukovodstvo ne komunicira sa narodom, a zatim loše sebi predstavlja ono što se dogaða. Dagestan se, prema reèima Amirova, "nalazi pod kontrolom razbojnika, a ne rukovodstva republike". "I o kakvom rastu ekonomije mi govorimo, ako se naši graðani, naša omladina, nalaze u šumi, a organi zaštite države ih uništavaju?! To su naša dagestanska deca. Kada bi naši socio-ekonomski problemi bili rešeni, društveno-ekonomska situacija bi bila odlièna", kaže gradonaèelnik Mahaèkale.

Drugi eksperti ocenjuju današnji porast nasilja u Dagestanu borbom za vlast meðu klanovima. Tako direktor Centra sistemskih regionalnih istraživanja i prognoza IPPK JUFU i ISPI RAN (Institut za pripremu i dobijanje kvalifikacija predavaèa humanitarnih i socioloških nauka Južnog federalnog instituta) Viktor Èernous smatra da "ruka Moskve" predstavlja faktor èiji uticaj, ako uopšte postoji, nije odluèujuæi i èak je neznatan. Mnogo znaèajniji je, smatra ovaj struènjak, problem zaoštravanja situacije u vezi sa predstojeæim ponovnim postavljanjem predsednika u februaru.

 

Biznis protiv rata

 

Moskva je, razumljivo, uznemirena zbog stanja u ove dve republike. Posle poslednjeg teroristièkog akta, u kome su policajci svojim životima spasli svoje drugove, predsednik Dmitrij Medvedev je oštro osudio ovaj dogaðaj i dao je konkretna uputstva svojim potèinjenima.

On je rekao: "Ako smo u borbama sa razbojnicima poslednjih godina nešto nauèili, iako terorizam periodièno podiže svoje odvratno lice i èini zloèine, nauèili smo da na ove akte jasno i precizno reagujemo. Osnovne taèke žarišta terorizma na Severnom Kavkazu su uništene, ali problem ostaje - to je problem u vezi sa nesreðenim životom. U Ingušetiji, na primer, 50 odsto stanovništva je nezaposleno, u Dagestanu taj broj je 10-15 odsto, u Èeèeniji oko 30 odsto." Po mišljenju predsednika Ruske Federacije, u taj region je neophodno "privuæi biznis, kako bi se stvorila radna mesta". Po njegovim reèima, im se otvore radna mesta, uspostavi normalna ekonomska sredina, kod ljudi se menja razmišljanje, pojavljuje se želja za izgradnjom sopstvenog doma". Medvedev je jasno izrazio svoje mišljenje: "Kada usred rasula èovek dobije moguænost da popravi svoje materijalno stanje, prestaju svi prestupi."

Generalno govoreæi, u sadašnjem trenutku se brzo menjaju odnos i pristup ka uvoðenju stabilnosti i poretka u kavkaskom regionu. Svaki teroristièki akt na jugu odjekuje u celoj Rusiji. I svaki graðanin koji živi daleko od Kavkaza, videvši nasilje u svom rejonu, obavezno misli da je to - delo kavkaskih ruku. Sa takvom predstavom se treba boriti, jer je terorizam odavno prestao da bude regionalna stvar, odnosno kavkaska pojava. Terorizam je meðunarodna pojava.

 

Promena strategije

 

U èemu se ogleda promena politike prema odnosima na nemirnom Kavkazu? Evo šta kaže ekspert, Oksana Gonèarenko: "Prioriteti federalnog kursa kao i ranije su obezbeðivanje stabilnosti u regionu i sprovoðenje dejstava protiv ekstremizma. Ipak, politièki instrumenti koje koristi centar za dostizanje postavljenih ciljeva, prošle godine su se promenili: na inicijativu Dmitrija Medvedeva na federalnom nivou se razraðuje nov model upravljanja Severnim Kavkazom. Reè je o prelasku sa mera snažnog pritiska, koje su preovladavale u vreme predsednikovanja Vladimira Putina, na stimulisanje socijalno-ekonomskog razvoja tih teritorija. Neophodnost prisustva federalnih vojnih i policijskih snaga u ovom regionu se ne dovodi u pitanje, iako je vreme pokazalo da samo sila nije dovoljna za uspostavljanje stabilnosti u severnokavkaskim republikama. Najvažnija inicijativa Dmitrija Medvedeva odražava stremljenje centra da preðe na novi model upravljanja severnokavkaskim regionom. Reè je o izmenama strukture organa federalne vlasti koji su odgovorni za situaciju na Kavkazu. Predsednik je predložio da se oformi specijalna dužnost: èovek koji bude na toj dužnosti - lièno æe odgovarati - za stanje na ovoj teritoriji. Rešenje je u skladu sa uvoðenjem kriterijuma efikasnosti rada organa federalne vlasti u regionu, koje je uvedeno kako bi doprinelo poveæanju kontrole situacije od strane centra. Moguæi zakljuèak je sledeæi: republikama Severnog Kavkaza neæe se samo pomogati u obnavljanju proizvodnje, razvoju biznisa, otvaranju novih radnih mesta, uvoðenju reda u organizaciju struktura vlasti, borbi sa korupcijom, veæ æe biti postavljeni konkretni èinovnici na federalnom nivou koji æe odgovarati za sprovoðenje ovih mera na Kavkazu."

Ako se setimo 1817. godine kada je Rusija prisajedinila Dagestan, Èeèeniju, Ingušetiju, tada je za stanje na Kavkazu punu odgovornost pred carem imao ruski general Aleksej Jermolov. Primetiæu takoðe da je rat na Kavkazu u pretprošlom veku trajao duže od 50 godina. Koliko vremena æe biti potrebno da bi region ponovo postao miran, poznato je samo Bogu. Ali, Rusi se nadaju da æe doživeti taj trenutak kada æe bezbrižno moæi da putuju na odmor u Kavkaske planine. Tamo je tako lepo!

 

 

 

 

podeli ovaj èlanak:

Natrag
Na vrh strane