https://www.youtube.com/channel/UCh1byVR71-7NppEvZETaXCw

Natrag

Bezbednost

Bezbednost

 

Evropska policijska jedinica za specijalne operacije

 

Službena lica bez lica

 

   EUROGENDFOR je paravojna i tajna policijska jedinica za brza dejstva koja objedinjuje vojne, policijske i obaveštajne ingerencije i sredstva. Njenu neposrednu upotrebu odobrava posebni ministarski krizni štab evropske administracije u Briselu

 

Miroslav Zoriæ

 

Da li ste èuli za EUROGENDFOR? Ako niste, nije nikakvo èudo buduæi da ova evropska jedinica za specijalne operacije ima i kontraobaveštajne ingerencije. Ulièni nemiri u Grèkoj tokom kojih je cela ova država bila blokirana do mere da se razmišljalo i o uvoðenju vanrednog stanja, bila je prilika u kojoj je EUROGENDFOR mogao prvi put da bude upotrebljen.

"U Grèoj se kuva", piše u jednom dokumentu koji je nedavno obelodanila nemaèka štampa, "Iz dana u dan su protesti sve nasilniji, a vlast Grèke je sve manje u stanju da obuzda narodni gnev." Na kraju je usledila preporuka da se EUROGENDFOR pripremi za intervenciju koja bi dovela do slamanja ustanka.

Osnivanje EUROGENDFOR-a je inicirao raniji francuski ministar odbrane Alliot-Marie. Prethodno je Francuska prošla kroz fazu uliènih nemira koji su izbili u predgraðima sa visokim procentom stranaca, pretežno došljaka iz islamskih zemalja. Rušilaèka energija mladih, potomaka doseljenika, zapanjila je tada ceo svet i iznenadila francusku vlast. Policijske snage, opremljene standardnim sredstvima za suzbijanje uliènih protesta, s mukom su uspevale da situaciju vrate pod kontrolu. Sa iskustvom koje su tada stekli, francuski žandarmi èine okosnicu EUROGENDFOR-a buduæi da neke EU zemlje nemaju nikakvih iskustava sa masovnim i dugotrajnim demonstracijama uz elemente nasilja.

Za razliku od Francuske, na nemaèkim ulicama se povremeno veæ više decenija odvija pravi mali rat izmeðu vlasti i tzv. levièarskih autonomaša, manje-više neformalnih politièkih grupa ultralevièara. Autonomaši nisu brojni kao Arapi u Francuskoj, ali su daleko bolje organizovani, tako da je za slamanje njihovih buna strategija važnija od brojnosti bezbednosnih snaga.

Kombinujuæi ova dva iskustva, tvorci EUROGENDFOR-a su došli do zakljuèka da osim iskustva, oružja i motorizacije, ova organizacija treba da ima i kapacitete za obaveštajni rad i sprovoðenje tajnih operacija.

Da bi njen rad bio još efikasniji, jedinica je formacijski postavljena veoma blisko evropskim vojskama, sa kojima koordinira svoj rad u "evropskim kriznim regionima", kako stoji u pomenutom izveštaju. EUROGENDFOR trenutno ima oko 3.000 saradnika i štab u severnoitalijanskoj Vièenci.

EUROGENDFOR je paravojna i tajna policijska jedinica za brza dejstva koja objedinjuje vojne, policijske i obaveštajne ingirencije i sredstva. Njenu neposrednu upotrebu odobrava posebni ministarski krizni štab briselske administracije. Jedinica je formalno dužna da prilikom moguæih intervencija saraðuje sa policijskim i vojnim vlastima zemlje u kojoj dejstvuje. Meðutim, osnovni cilj jedinice i jeste da primenom sredstava neposredne prinude amnestira nacionalne vojne i policijske snage od optužbe da sprovode nasilje nad sopstvenim stanovništvom, tako da su njene metode svima unapred jasne.

Ono što posebno buni zagovornike viših standarda poštovanja ljudskih prava u EU jeste naèin na koji se procenjuje neophodnost aktiviranja EUROGENDFOR-a. Najjednostavniji odgovor bi glasio: nikako. European Gendarmerie Force, kako glasi zvanièni originalni naziv ove trupe, teoretski može u svakom trenutku i na svakom mestu da bude angažovan. "Ugovor iz Velzena" kojim je regulisana organizacija i korišæenje EUROGENDFOR-a predviða da je kriza koja opravdava njegovu upotrebu nastupila i ako neka zemlja ne ratifikuje ili ne primenjuje Lisabonski sporazum, ili ako neka zemlja odbija da se povinuje odlukama EU vlade u Briselu, kao na primer prilikom jednostranog istupanja iz evropske monetarne unije.

Ovako široko prostrta ovlašæenja daju za pravo onima koji smatraju da je EUROGENDFOR uperen protiv svakog ko bi da menja trenutni poredak u EU i da je damoklov maè nad glavama svih stanovnika, ali i vlada Evrope.

Krstasti maè na grbu EUROGENDFOR-a simbolizuje jedinicu, lovorova kruna predstavlja pobedu, a granata u plamenu ukazuje na vojne korene navodne policijske formacije. Moto je "LEX PACIFERAT" što znaèi "Zakon donosi mir" i istièe "princip bliske povezanosti sprovoðenja prava i (ponovnog) uspostavljanja bezbedne sredine koja se može odbraniti".

U èlanu 4. osnivaèkog akta aktivnosti EUROGENDFOR-a se oznaèavaju kao "zaštita ljudi i imovine i sprovoðenje javnog reda pri izbijanju javnih nemira." Formalnu odluku o aktiviranju jedinice donosi telo koje se sastoji od ministara vojske i odbrane zemalja èlanica EU i to na poziv vlade pogoðene zemlje, ali i na sopstvenu inicijativu.

Teoretski se pripadnici ove jedinice povinuju zakonima zemlje u kojima su stacionirani ili dejstvuju. Sa druge strane su svi objekti i zemljište koje za svoje potrebe koristi EUROGENDFOR eksteritorijalno, što æe reæi da na njima ne važi lokalno pravo i da na iste ne mogu ni da kroèe lokalne vlasti bez izrièite dozvole komande jedinice. Samim tim je nacionalno pravo potisnuto u korist EU odredaba èime se uvodi vanredno stanje èak i onda kada ono nije formalno proglašeno. Da li stanovnici EU znaju za ovo i da li se sa tim slažu? Teško da ikoga interesuje njihovo mišljenje.

 

 

  

 

 

Scenario za izbeglice

 

Ni mala Švajcarska nije više onako mirna i neutralna kao nekad. Generalštab je nedavno obavestio Komisiju za bezbednost (SiK) švajcarskog Nacionalnog saveta da postoji opasnost od nemira i velikog broja izbeglica u EU.

"I u Evropi mogu da nastanu danas još nezamislive situacije", izjavio je komandant švajcarske armije Andre Blatman na sastanku SiK-a u Bernu. Po njegovom mišljenju,  posle Grèke, u narednim mesecima nemiri mogu da izbiju i u Španiji, Francuskoj, Italiji i Portugaliji. U tom sluèaju bi armije svih zemalja, pa i Švajcarske, morale da intervenišu kako bi povratile kontrolu nad velikim brojem izbeglica.

"I velike reke izbeglica mogu da opravdaju upotrebu vojne sile", smatra Blatman. "Pomislite samo na privrednu situaciju u Grèkoj gde iznenada bankrot preti jednoj EU èlanici."

Prema tom scenariju bi izbeglice mogle da krenu iz ekonomski posrnulih zemalja i da u velikom broju utoèište pokušaju da naðu u Švajcarskoj. Za njihovo zaustavljanje ne bi bile dovoljne samo snage EU zemalja, koje æe i same biti prenapregnute unutrašnjim problemima, veæ Blatman insistira na upotrebi i švajcarske armije, koja je poslednji put bila formalno u ratu u 18. veku kao èlanica antinapoleonovske koalicije.

 

 

  

 

Dodatno naoružanje

 

U trenucima najteže finansijske krize u svojoj istoriji, Grèka je odluèila da se dodatno naoruža i to ne lakim oružjem za gušenje uliènih protesta. U zajednièki sinhronizovanoj akciji pariske i berlinske administracije na Grèku se vrši pritisak da konaèno realizuje ranije dogovorenu kupovinu ratnih brodova i aviona od ove dve zemlje. Vrednost celog paketa je oko osam milijardi evra, a novac bi došao iz posebnih kredita koje æe odobriti Nemaèka i Francuska, ali i briselska vlast Unije.

Kako svako naoružavanje Grèke automatski sobom povlaèi i dooružavanje turske armije, nije teško zakljuèiti kako privrede najrazvijenijih EU zemalja izlaz iz trenutne ekonomske krize traže u prodaji oružja.

 

 

 

 

Osnovni cilj jedinice EUROGENDFOR je da primenom sredstava neposredne prinude amnestira nacionalne vojne i policijske snage od optužbe da sprovode nasilje nad sopstvenim stanovništvom, tako da su njene metode svima unapred jasne.

 

 

 

   Krstasti maè na grbu EUROGENDFOR-a simbolizuje jedinicu, lovorova kruna predstavlja pobedu, a granata u plamenu ukazuje na vojne korene navodne policijske formacije. Moto jedinice je "Zakon donosi mir" i istièe "princip bliske povezanosti sprovoðenja prava i (ponovnog) uspostavljanja bezbedne sredine koja se može odbraniti".

 

 

 

podeli ovaj èlanak:

Natrag
Na vrh strane