https://www.youtube.com/channel/UCh1byVR71-7NppEvZETaXCw

Natrag

Tragom vesti

Tragom vesti

Kragujevaèki školski èas: Izmišljena radna mesta i jedan pokušaj samoubistva

 

Prisebno prisustvovanje samospaljivanju

 

   U Kragujevcu se veæ duže vreme gradska vlast rukovodi sloganom "zavadi pa vladaj". Taj manir politièara na vlasti u gradu na Lepenici nije zaobišao ni prosvetu ni kriminalce sa dna života. No, kao veliki mesija i u dobru i zlu javlja se gradonaèelnik Kragujevca, naravno štiteæi svoje interese

 

Miodrag Milojeviæ

 

Poèetak školske godine. Drama poèinje jedino u Kragujevcu. Udruženje pedagoga fizièke kulture  najavljuje štrajk. Udruženje pedagoga fizièke kulture ima podršku lokalne samouprave.

Prvi dan školske godine. Jedan celodnevni štrajk, samo jedan, u Osnovnoj školi "Vuk Karadžiæ", na brdu, pored policijskih stanova. Škola "Vuk Karadžiæ" štrajkuje po nalogu lokalne samouprave. Naredio Dragoslav Miloševiæ, èlan Gradskog veæa zadužen za prosvetu. Miloševiæ i lokalna samouprava imaju jednog direktora, na koga se mogu osloniti, u pola dana, u pola noæi.

 

Masovna pojava

 

Pred sam poèetak školske godine otkriven je višak od dvadeset do trideset profesora fiskulture. Posle pet-šest, moguæe je i posle deset godina, neko je u Ministarstvu izvršio kontrolu. Ustanovljeno je da Kragujevac drži dvadeset-trideset fiktivnih radnih mesta. Umesto uèiteljica, nastavu fizièke kulture veæ u treæem, èetvrtom razredu, drže profesori fiskulture. Direktori su procenili da su uèiteljice spore, da usporavaju decu od devet godina. Deca prvog i drugog razreda su spora, baš kao i uèiteljice.

Uèiteljice, one mlaðe generacije, rade sa uèiteljskim fakultetom. Uèiteljski fakultet - to znaèi obuèene su da izvode nastavu iz svih predmeta, nastavu poznavanja prirode i društva, kao i nastavu fiskulture.

Pokazalo se da su uèiteljice slabi poznavaoci društva u kome žive. Nisu baš sigurne. Deca su to odmah osetila.

U Srbiji ima gradova malih i velikih. Ima i veæih od Kragujevca. Pedagozi fizièke kulture odvajaju decu od uèitelja i uèiteljica samo u Kragujevcu.

Igraj za život - droga je smrt! Pedagozi fizièke kulture su porazgovarali sa direktorima škola. Objasnili su im da se deca od najranijeg uzrasta moraju okrenuti sportu, a uèiteljice nisu naklonjene sportu. Svaka èast izuzecima, ako ih uopšte ima. Bez obzira na to što su mlade i aktivno igraju u folkloru. Uèiteljice æe upropastiti kragujevaèku decu. Da li zbog sporta, da li zbog para, direktori su uvažili argumente pedagoga fizièke kulture. Igraj za život, droga ne!

Kako zbog para? Znaèi, i pare su u igri. Raèunica je pokazala da ima manjak èasova a višak profesora fiskulture. Da ne bi ostali bez posla, agilni pedagozi preko direktora izlobirali da im uèiteljice ustupe decu. Decu æe uzimati na revers. Uèiteljice su struène za srpski i matematiku, nisu struène za nastavu fizièke kulture. Pogledaj kakva su nam deca i na šta lièe! Odvojiti decu od uèiteljice, odvojiti decu od ulice!

Uèiteljice nemaju svoje udruženje u Kragujevcu. U direktorske kancelarije uèiteljice ulaze kucanjem, profesori fiskulture ulaze kad im se prohte.

 

Uèiteljice na udaru

 

Zorica Atanasoviæ, profesorka kragujevaèke osnovne škole Treæi kragujevaèki bataljon, prva je ostala bez posla. Zorica je profesor fiskulture, samohrana majka troje dece. Ostala je bez posla po neobavezujuæem uputstvu Ministarstva prosvete. Bez obzira na to što je uputstvo neobavezujuæe, Ministarstvo ubuduæe neæe plaæati izmišljena radna mesta.

Predsednik Pedagoga fizièke kulture: - Naše slutnje su se obistinile. Koleginica iz Treæeg kragujevaèkog bataljona veæ je dobila rešenje o nerasporeðenosti. Niko od nas, ili ogromna veæina profesora, nije znao da je bilo kakvo uputstvo o preraspodeli èasova fizièkog vaspitanja stiglo u škole. Otišli smo na godišnje odmore kao zaposleni, a kad kad smo se vratili saèekala su nas rešenja o otkazu.

Radojko Damjanoviæ, naèelnik školske uprave, kaže da je suština problema u vezi sa novim naèinom preraspodele èasova fizièkog u tome što su uèitelji primali platu za pun fond èasova, a nastavu fizièkog su obavljali drugi tako da je jedan posao plaæan dva puta.

Ne, to nije istina. Ne postoji nikakav nov "naèin raspodele èasova", jer nigde u Srbiji nema upadanja pedagoga fizièke kulture u razrednu nastavu.

- Meðutim, takvu ocenu profesori ne prihvataju, jer bi po toj logici trebalo da uèitelji vrate novac koji su primali za ono što nisu radili. Kakva drskost! Otimali im èasove, živeli na raèun uèiteljica, kao paraziti, uskakali u nastavu, traže pare od uèiteljica.

Niko u celom Kragujevcu ne zna da objasni o èemu se radi. Svi istièu da je Kragujevac proglašen gradom sporta, da je to zasluga profesora fizièke kulture.

Zapošljavanje na mišiæe. Ko je jaèi, uèiteljice ili "difovci"?

Problem se lako može objasniti. Kad su videli da nemaju dovoljan fond èasova da bi primali pune zarade, profesori fizièke kulture - oteli od uèiteljica potreban broj èasova.

Za razliku od gradskih škola gde nastavu fiskulture drže profesori, po selima oko Kragujevca istu nastavu izvode uèitelji? Zašto? Zbog toga što pedagozi fizièke kulture neæe da putuju u sela.

Uèiteljice se nisu mnogo bunile. Iz straha od direktora, iz straha od pedagogije fizièke kulture, neka im kradu èasove, plata æe stizati na vreme.

Dok traje nastava fizièke kulture uèiteljice imaju slobodne aktivnosti. Mogu se baviti ruènim radovima, mogu da pletu, štrikaju, da vezu goblene.

Problem sa nastavom fizièke kulture ne poznaju drugi gradovi. Nejasno je šta piše u zakonu. Verovatno da nastavu fizièke kulture mogu izvoditi samo kompetentna lica, a to su uèitelji ili profesori.

Zakon se tumaèi po trenutnom interesu. Ono što se može tolerisati, da su profesori "kompetentni," profesori fiskulture, uz podršku direktora, prepravili u "mora".

Svako se bori za svoje interese. Desio se apsurd. Umesto da se uèiteljice bune zbog oduzimanja èasova, potcenjivanja i omalovažavanja diplome, bune se i prete obustavom rada pedagozi fizièke kulture.

Ko æe, kad oni odu, vaspitavati kragujevaèku decu? Ulica ili uèiteljice. Uèiteljice se povezuju sa pojedinim dilerima droge.

Dileri droge se neæe usuditi da uðu u školsko dvorište kad na pisti vide robusnog fiskulturnika u trenerci, sa pištaljkom u zubima. Kad profesor dune u pištaljku, dileri se razbeže kud koji. Pored uèiteljice, dileri æe podeliti drogu deci ako ih školski policajac ne oseti. Školski policajac, on èuva dostojanstvo uniforme, neæe se kompromitovati, neæe se mešati u deèje igre s drogom.

Postavlja se pitanje šta su radili u Ministarstvu prosvete, gde su punih šest godina isplaæivali dvostruke zarade? Zar za tako dug vremenski interval niko nije otkrio podvalu iz Kragujevca?

Problem nije samo sa nastavom fizièke kulture. Uèiteljima su se u posao mešali i profesori muzièkog i likovnog, i oni su im uzimali èasove. Trenutno njih niko ne dira. Zbog socijalnog mira. Reè je o neèemu što lièi na kraðu struje. Ako su uèiteljima u nastavu upadali leteæi muzièari i likovnjaci, to znaèi da je Kragujevac iz republièkog budžeta meseèno krao najmanje pedeset, šezdeset plata...

Mada problem viška prosvetnih radnika postoji svuda, indikativno je da problem fiskulture ne poznaje nijedan drugi grad u Srbiji.

 

Plate na raèun pismenih zadataka

 

Fakultet fizièke kulture ne postoji u Kragujevcu. Postavlja se pitanje otkud iznenada toliki višak profesora fiskulture? Pored dvadeset-trideset nerasporeðenih, još šezdesetak ih èeka na birou.

Èovek iz Gradskog veæa, Dragoslav Miloševiæ, zadužen za kulturu i obrazovanje u Kragujevcu, uzurpirao je nastavu fizièke kulture uèiteljima, obezbedio sinu, profesoru fiskulture zaposlenje na isti naèin. Ko nije za sebe, nije ni za drugoga. Tako æe reæi narod.

Lokalna samouprava podržava pedagoge fizièke kulture, "to su ljudi koji imaju porodice." Èovek zadužen za resor prosvete podržava sina, profesora fiskulture, a pored sina druge pedagoge.

Dragoslav Miloševiæ, èlan Gradskog veæa, daje izjavu: - Za sve je kriva beogradizacija. Problem je u tome što se o raspodeli èasova ne odluèuje u Kragujevcu nego u Beogradu. Zato se mi i borimo za regionalizaciju i decentralizaciju.

Neko reèe: - Ovo nije problem samo nastavnika fizièke kulture, ovo je širi društveni problem, koji pogaða celo društvo.

Potcenjene i preplašene uèiteljice æute. Bez obzira na diplomu fakulteta, èasove muzièkog obrazovanja im otimaju predavaèi sa diplomom Srednje muzièke škole.

Strukovno udruženje kragujevaèkih profesora fizièke kulture najavljuje povezivanje sa kolegama iz ostalih opština širom Srbije i organizovanje protesta. Prema njihovim saznanjima, u veæini opština za sada nema otpuštanja profesora fiskulture. S kim da povežu ovaj lokalni problem koji su Kragujevèani izmislili?

Zašto u drugim opštinama nema otpuštanja radnika? Samo su kragujevaèke kabadahiije upadale i drpisale èasove uèiteljima i uèiteljicama.

Odluèeno je ovako: da uèiteljice dobiju bodove na raèun pismenih zadataka. Tako æe primati punu platu. Uèiteljice se dobrovoljno odrièu nastave fizièkog vaspitanja kako bi vuci bili siti a koze na broju. Neæe, makar za sada, biti otpuštanja. Samohrana majka troje dece ostaje, do daljeg. Kragujevac æe i dalje vuæi fiktivne zarade. Teško je odluèiti se da li je sluèaj za osudu ili za divljenje obmanama i mahinacijama.

 

Bez krova nad glavom

 

Gde ima dima, tu ima benzina, ima i vatre. A tu je i upaljaè.

Kragujevac, drama u holu Skupštine grada. Polivanje benzinom, samospaljivanje. Nenad Jovanoviæ, invalid, jedna noga trinaest centimetara kraæa, hoda na štakama. Lice bez krova nad glavom. Dok je ležao u zatvoru, Centar za socijalni rad oduzeo mu je stan. Stan je prisvojio radnik Centra za socijalni rad, kome se - ne zna ime. Stan je oduzet uz obrazloženje da se nenamenski koristi.

Nenad Jovanoviæ je bio u zatvoru, isti èovek ne može jednovremeno ležati u zatvorskom krevetu i boraviti u stanu. Neko je, valjda radnik Centra za socijalni rad, podstakao komšije. Komšije su potpisivale peticiju - stan se koristi na moralno nedolièan naèin. Narkomanija, prostitucija i tako to. Ko zna da li je sve taèno, moguæe je da jeste. Ali cilj koji opravdava sva sredstva je stan.

Pokušao je preko novina. Polio se flašom benzina, u drugoj ruci drži upaljaè. Drama, sa pregovorima, trajala je èitav sat.

Stan pripada Nenadu Jovanoviæu, baba je dobila na korišæenje. U konkretnom sluèaju Nenad Jovanoviæ je ošteæen, on je u pravu.

Samospaljivanje u Skupštini grada. Loša vest za grad koji oèekuje brojne investitore.

Lošu vest, kako je god moguæe, treba prikazati kao dobru vest. Šta je dobro u samospaljivanju? Prisebno ponašanje opštinskih èinovnika. Na vrhuncu drame oni su sedeli na svojim radnim mestima. To verovatno nije taèno, ali vest je otišla u etar.

Dva-tri sprata više sedi gradonaèelnik Veroljub Stevanoviæ. Bio je besan. Kako to njemu da se dogodi, i to zbog stana.

Informativna služba Skupštine grada se stanom nije bavila. Nenad Jovanoviæ je lice sa najniže društvene lestvice, pobrojani su mu svi gresi, godine provede na robiji. Verovalo se da æe ga skupštinsko obezbeðenje uz pomoæ policije, vatrogasaca, savladati.

Kad socijalni sluèaj nije savladan u predviðenom roku, prièa dobija drugi tok. Gradonaèelnik poèinje pregovore. Prilika je da se eksponira, da se prikaže humanim.

Gradonaèelnik, po èijem nalogu su iz Skupštine išla saopštenja o narkomanu i kriminalcu, odjednom postaje èovek meka srca. Èovek koji spasava živote: - Moji razgovori sa jednako zanemarenim sugraðanima sa problemima drastièno zapuštenim od strane odreðenih službi i organa, nažalost, postali su moja svakodnevica. Ja sam gradonaèelnik Kragujevca i to mi ne pada teško, jer svi problemi Kragujevèana jesu i moji problemi.

Meðutim, to ne znaèi da prisutnost i preduzimljivost gradonaèelnika oslobaða bilo koji organ ili službu da se bavi problemima Kragujevèana. Zato što je izvesno birokratsko rutinerstvo postalo praksa na mnogim zvaniènim adresama, i zato što je postalo simuliranje sniženih kompetencija u mnogim kancelarijama, javno prozivam sve odgovorne u službama i organima, lokalnim i republièkim, koji rade na teritoriji grada Kragujevca, da preuzmu punu odgovornost i ovlašæenja na svojim funkcijama ili neka podnesu ostavke.

Gradonaèelnik je prevrtljiv, prvo vrlo grub, posle vrlo nežan, za pola sata je okrenuo prièu.

 

Demagogija

 

Ime radnika koji je uzurpirao stanarsko pravo i izbacio Jovanoviæa na ulicu nije saopšteno. Oèigledno, nije u pitanju nikakvo "birokratsko rutinerstvo" nego - koristoljublje. Stevanoviæ lukavo prebacuje odgovornost na republièke organe iako je problem nastao u Kragujevcu. Da se nesreæni Jovanoviæ, lice sa "najniže društvene lestvice" spalio, ime radnika Centra za socijalni rad koji se dokopao stana bilo bi saopšteno.

Posebna je demagogija kako Centar za socijalni rad "nema kompetencija", problem je nastao u Kragujevcu. Koji je republièki organ kontaktirao sa Jovanoviæem?

- Gde æu da spavam, stan ste mi oduzeli, u parku, pod nekim drvetom? Odmerili su ga od glave do pete, pa su mu u oèi rekli: - Pa šta ti fali.

Pronaðeno je rešenje da Skupština grada plaæa izvesno vreme stan Jovanoviæu. Jovanoviæ faktièki nije dobio ništa, osim nekoliko meseci rehabilitacije na raèun opštinskog budžeta.

Jovanoviæ je ranjen, on kaže "upucan", pre osam godina, od tada ide na štakama, vuèe za sobom trinaest centimetara kraæu nogu. Lice sa takvim hendikepom nije više za upotrebu, što se kriminala tièe.

Da bi opravdao uložena sredstva Jovanoviæ mora da govori za medije. Da hvali i uzdiže gradonaèelnika. Bio je loš momak, sada, zahvaljujuæi gradonaèelniku, želi da postane dobar momak.

- Bio sam lopov, kriminalac i baraba. Sve sam bio ali ja više nisam taj èovek. Hoæu samo mesto gde mogu mirno da živim, da dovedem sina koga treba da izvedem na pravi put. Svašta sam radio. Krao, rasturao drogu, drogirao se i sam. Hoæu da idem u druge gradove da prosim, ali u kriminal i zatvor više neæu.

Jovanoviæ æe iæi u druge gradove da bi prosio. Neæe da baci ljagu na Kragujevac, grad buduænosti, neæe da tera investitore.

- Stan mi je, sudskom odlukom, oduzet pre dve godine i sada je dodeljen nekom ko radi u Centru. Ti ljudi se nisu uselili, valjda znaju da sam izašao iz zatvora. Sve moje stvari su iznete i sada su, kako su mi rekli, u nekom hangaru u naselju Aerodrom. Ulazio sam u stan. Samo goli zidovi. Èak su i slavine povaðene.

Jovanoviæ nastavlja tužnu ispovest: - Krao sam da spasem sestru Lidiju od prostitucije. Ona je išla na ulicu da ja ne bih morao da kradem.

Oèigledno, u Centru za socijalni rad su sve znali. Znali su da protiv sebe imaju oèajnika spremnog na sve. Stan nije bezbedan, nije za korišæenje, sve dok je Jovanoviæ u životu. Zato ga se treba otarasiti, uništiti fizièki i psihièki. Na bilo koji naèin. Stan je useljiv tek prosle Jovanoviæeve smrti.

- Verko me je uveo u kancelariju i lepo sa mnom razgovarao. Ponudio mi je da, dok se ne pronaðe trajni smeštaj, sam pronaðem neki stan koji æe mi Skupština grada plaæati. I to je nešto.

Gradonaèelnik postade dobroèinitelj. Gradonaèelnik, koji je u besu diktirao svojoj službi "lice sa dna društvene lestvice" zabarikadiralo se u Skupštini grada. Ime sudije, koji je oduzeo stan na osnovu peticije, ime radnika Centra kome je pripao stan ostade nepoznato...

Gradonaèelnik prvo izdaje saopštenje da je reè o najgorem kriminalcu, narkomanu, psihijatrijskom bolesniku. Bilo je to trenutak kad je pokušao da likvidira "sluèaj". Za manje od sat vremena promenio je mišljenje. Od lošeg momka napraviæe dobrog momka. Vremena ima, Jovanoviæu je 32 godine.

Loša vest za Kragujevac postaje dobra vest. Gradonaèelnik je sam sakupio poene. Nije propustio priliku da "èestitita šalterskim službenicima na pribranosti, a pripadnicima PU Kragujevac na profesionalnoj reakciji."

 

Nije izdržao

 

Nije uopšte važno ko je Nenad Jovanoviæ, jedino je važno da li mu je stan oduzet po zakonu ili protivzakonito. Umesto otkrivanja službenika Centra koji je oteo stan, servirana je prièa o lošem momku, koji æe, trudom gradonaèelnika, postati dobar momak.

Jovanoviæ nije dugo izdržao. Živeo je kao dobar momak nekih deset do petnaest dana. Za to vreme je uèinio mnoga dobra dela. Ko æe znati da li su mu dodelili stan ili su ga obmanuli. I da mu je stan dodeljen, Jovanoviæ nema za hleba. Jovanoviæ kao dobar momak ne može da izdrži ni moralno ni egzistencijalno. Hvala gradonaèelniku, jeste ga gradonaèelnik prevaspitao ali za kratko. Jedina solucija je povratak u zatvor. Tamo je sve potaman, ima stan, ima hrana. Da se Skupština grada ne troši.

Subota. Jovanoviæ, pretnjom nožem pod grlo, kidnapovao taksistu. Naredio vožnju iz jednog u drugi deo grada, pravo u betonsko naselje Aerodrom, gde je inkriminisani stan.

Vidno unezveren, taksista se pojavio na televiziji. Nije, možda zbog treme, pominjao pljaèku od 800 dinara. Ili je pljaèku iskonstruisala policija kako bi se Kragujevac na duži rok oslobodio Jovanoviæa, kratko i na silu prepravljenog u "dobrog momka."

Dobri i loši momci - to mi je odnekud poznato!

To je epilog prièe o hromom kriminalcu, osamnaest puta pravosnažno osuðenom, terete ga za 180 kriviènih dela.

Uèinilo mu se da je je u zatvoru bezbedan i siguran. Uèinio im je uslugu.

Šta da radi, sam na svetu? Loš momak se vratio starom društvu. Izvadio je nož, krenuo na taksistu. Šta mu je bio cilj, vožnja do kuæe, povratak u zatvorsku sredinu, gde ima svega što na slobodi nedostaje.

Gradonaèelnik jednako pregovara. Pregovara sa živima, ti pregovori su dramatièno viðeni ali uspešno završeni. Gradonaèelnik pregovara i sa živima i sa mrtvima.

 

 

Odluèeno je ovako: da uèiteljice dobiju bodove na raèun pismenih zadataka. Tako æe primati punu platu. Uèiteljice se dobrovoljno odrièu nastave fizièkog vaspitanja kako bi vuci bili siti a koze na broju. Neæe, makar za sada, biti otpuštanja.

 

 

 

Da bi opravdao uložena sredstva Jovanoviæ mora da govori za medije. Da hvali i uzdiže gradonaèelnika. Bio je loš momak, sada, zahvaljujuæi gradonaèelniku, želi da postane dobar momak.

 

podeli ovaj èlanak:

Natrag
Na vrh strane