https://www.youtube.com/channel/UCh1byVR71-7NppEvZETaXCw

Natrag

Terorizam

Terorizam

Švedska: bombaši-samoubice zakucali i na vrata mirnih i bezbednih država

 

Krstaški pat

 

   Iako je, na sreæu, jedina žrtva teroristièkog napada bio sam atentator, bombaš-samoubica, ovo ništa ne menja u èinjenici da je terorizam stigao i u Evropu. I to u svom najgorem moguæem obliku: kao teror nad obiènim stanovništvom.

  

Fridrih Emke

dopisnik iz Frankfurta

 

  Veæ je krajem septembra jedan Nemac poreklom sa Srednjeg istoka, uhvaæen u Avganistanu, amerièkim vlastima dao nagoveštaje da Al-Kaida planira teroristièke napade u Evropi. Poèetkom oktobra je, zatim, TV Fox, pozivajuæi se na svoje izvore u amerièkoj administraciji, naveo neke od moguæih ciljeva terorista: TV toranj u Berlinu (sa 368 metara najviša graðevina u Nemaèkoj), glavnu železnièku stanicu u prestonici, kao i elitni hotel Adlon, gde èesto odsedaju strane delegacije.

„Poznato nam je da teroristièka mreža Al-Kaida dugoroèno planira napade u SAD, Evropi, pa i u Nemaèkoj", izjavio je tada glasnogovornik nemaèkog ministra unutrašnjih poslova Tomasa de Mezjera, Štefan Paris. „Ova saznanja proizilaze iz sporazuma o razmeni informacija, ali još nemamo nikakvih konkretnih podataka".

Tokom oktobra amerièke vlasti su svojim vojnicima stacioniranim u Evropi zabranile noæne izlaske, a turiste upozorile na oprez kako na javnim mestima, tako i u hotelima u kojima odsedaju.

Odmah posle toga su evropski analitièari upozorili da Obamina administracija primenjuje recept Buša Mlaðeg, koji je izbore dobio na talasu straha od islamistièkih terorista. Poèetkom novembra su predstojali važni meðuizbori za amerièki Kongres, za koje se unapred znalo da predsednikovi demokrate ne mogu da ih dobiju. Upozorenje od terorista je tako trebalo da ublaži poraz vladajuæe stranke.

Ovih dana su poèele da eksplodiraju bombe na evropskom tlu. Upozorenja, dakle, nisu bila samo predizborno spinovanje.

 

Neæe uvek biti tako

 

Švedska je mirna zemlja u kojoj premijer na sednice vlade odlazi metroom, a ministri opušteno, zajedno sa obiènim graðanima pazare u robnim kuæama. Poslednji put je ova skandinavska zemlja u ratu uèestvovala 1814. godine. Danas su njeni vojnici, meðutim, angažovani u „mirovnim" snagama koje stanovnici na taj naèin umirenih zemalja posmatraju kao okupacione trupe.

Samo nekoliko minuta pre eksplozija u Stokholmu policija i jedna novinska agencija su dobili preteæu elektronsku poštu u kojoj je stajalo: „Sada æe da umru vaša deca, vaše æerke i sestre, kao što umiru naša braæa, sestre i deca". Kaznene akcije æe se nastaviti, pišu teroristi, sve dok „ne prekinete svoj rat protiv Islama, svoje uvrede Proroka i svoju glupu podršku svinji Vilksu".

Lars Vilks je švedski karikaturista koji je postao poznat po karikaturi Muhameda objavljenoj u danskim novinama, na kojoj ovaj ima turban u obliku bombe sa upaljenim fitiljem. I pored protesta muslimana širom sveta, isti karikaturista dve godine kasnije objavio je i sliku na kojoj je islamskog proroka predstavio kao psa.

Iako je, na sreæu, jedina žrtva teroristièkog napada bio sam atentator, bombaš-samoubica, ovo ništa ne menja u èinjenici da je terorizam stigao i u Evropu. I to u svom najgorem moguæem obliku: kao teror nad obiènim stanovništvom.

Gotovo sa nostalgijom Nemci se seæaju vremena delovanja Crvenih brigada, teroristièke organizacije iz sedamdesetih godina XX veka, èije su žrtve bili predstavnici institucija i krupnog kapitala. Obièan narod ni u jednom trenutku tada nije bio ugrožen. Ovih dana se upravo obnavlja postupak istrage za ubistvo jednog tužioca iz tog vremena.

Islamistièki teroristi nemaju toliko obzira kao Bader-Majnhof grupa. Njihov cilj i jeste uterivanje straha i izazivanje panike putem napada na civilno stanovništvo. U Nemaèkoj još postoji èitav niz kasarni i vojnih objekata „mrskih" Amerikanaca, ali su oni odlièno zaštiæeni. Za razliku od posetilaca nekog božiænog vašara kakvih ima u celoj Evropi.

 

Ništa nije sigurno

 

Napad u Stokholmu je u Berlinu pokrenuo niz diskusija po pitanju nemaèke, samim tim i evropske, strategije odnosa prema islamu i islamskim zemljama. Zbog svoje straviène antisemitske prošlosti zvanièna Nemaèka bira izraze u ovoj raspravi, ali je oèigledno da sve strukture vlasti imaju svest da nešto mora da se menja.

U okviru te debate vrlo zapaženo mesto je imala izjava Džema Ezdemira, voðe nekadašnje ekološke stranke Savez90 / Zeleni, Nemca turskog porekla, kada se na kongresu svoje partije založio za izjednaèavanje islama sa hrišæanstvom.

U odgovoru koje je jedan od zainteresovanih dobio iz Ezdemirovog kabineta stoji kako je „zapadno-hrišæanska kultura koncipirana tako da od sebe odbije sve druge grupe". Odgovor je potpisao Leon Šetler, praktikant u kabinetu.

Zeleni sve više postaju „anti-protiv" stranka, ili kako je to kancelarka Merkel objasnila: "Zeleni su protiv Kastor transporta nuklearnog otpada u Gorleben, oni su protiv Gorlebena, ali jesu za sigurno odlaganje otpada. Oni su za sport, ali su protiv Olimpijade 2018. u Minhenu. Ako ovako nastave uskoro æe biti za Božiæ, ali protiv adventa koji mu prethodi."

Oni sa malo boljim pamæenjem seæaju se da su Zeleni pre dvadesetak godina bili protiv kažnjavanja pedofila, tako da u opštoj diskusiji o odnosu prema islamistièkim teroristima glas ovakve stranke malo znaèi, bez obzira na njenu snagu u Bundestagu, jer je poznata èinjenica da za šaku dolara njeni funkcioneri od protivnika rata postaju njegovi najglasniji zagovornici (kao što je to bio sluèaj prilikom NATO agresije na Jugoslaviju).

 

Pitanje vremena

 

Jedan od eksperata za bezbednosnu politiku, Hans Štroman, smatra da je obuzdavanje islamistièkih terorista pri ovakvoj imigracionoj politici nemoguæa misija. „Imamo trenutno legalno doseljavanje ljudi iz zemalja sa visokom teroristièkom kulturom, kao što je Pakistan. Ahmadije iz ove zemlje po pravilu dobijaju azil u Nemaèkoj. Iako je ova sekta veoma miroljubiva i nije naklonjena islamistièkom teroristièkom fundamentalizmu, pitanje je kada æe da nam doðe i lažni ahmadija sa pojasom punim eksploziva. Ili, kada æe u glavi nekog ahmadije nešto da se promeni i da on prihvati ideologiju Al-Kaide."

Nemaèki ustav svakom progonjenom garantuje pravo na azil. Iako je politika zaštite od progona od vremena Šengenskog sporazuma uzdignuta na evropski nivo, svaka zemlja još uvek ima suvereno pravo da sama odreðuje koga æe da prihvati kao izbeglicu. Bezbednosni eksperti veæ godinama ukazuju da je to najveæa rupa kroz koju u EU mogu da dospeju teroristi.

Ulazimo u epohu sukoba civilizacija, upozoravaju desnici naklonjeni mediji. Na jednoj strani je islam èiji pripadnici u Nemaèkoj traže uvoðenje jasno vidljivih simbola, kao što su minareti na džamijama, i šerijatskog prava u okviru sopstvenih zajednica, na drugoj su strani pripadnici zapadnog hrišæanstva koji se tome najoštrije protive.

Do sada je meðureligijski dijalog u Evropi, posebno u Nemaèkoj, funkcionisao samo zahvaljujuæi tome što nehrišæanske zajednice nisu bile preterano glasne u traženju svojih prava. Danas se vremena menjaju i odbijanje dobijanja dozvola za graðenje minareta ili poligamije koju Kuran dozvoljava mnogi muslimani doživljavaju kao atak na njihova bogom dana prava. Uz sve to, dolazi i sve oèiglednija socijalna marginalizacija i samoizolovanost islamskih zajednica, èiji pripadnici imaju oseæaj da su ih veæ od roðenja žigosali veæinski narodi i da borbom nemaju šta da izgube.

Da li je vreme dijaloga zaista prošlo i mi definitivno ulazimo u epohu sukoba? Nemaèke vlasti se još uvek umirujuæe ophode prema svom narodu, ali je sve primetnije da je to samo pokušaj prikrivanja nedostatka bilo kakve strategije. Osnovno pitanje je zato kada æe Stokholm da se dogodi u Berlinu ili Minhenu, Frankfurtu, Štutgartu.

  

 

 

 

 

 

Zanimljiva istorija

 

Švedska u Evropi slovi za izrièito otvorenu prema muslimanskim doseljenicima. Na septembarskim izborima su, meðutim, desno populistièke demokrate Švedske uspele da uðu u parlament na osnovu svog programa masivnog ogranièavanja prava useljavanja.

Tokom XVII veka Švedska postaje jedna od moænijih evropskih sila, pošto kralj Gustav II Adolf uspešno vodi državu kroz Tridesetogodišnji rat. U napoleonskim ratovima Švedska pobeðuje Dansku. Kao posledica, 1814. Norveška je primorana da formira uniju sa Švedskom, u kojoj je ostala sve do mirnog razlaza 1905. Švedska od 1814. gotovo nije uèestvovala ni u jednom ratu (o neutralnosti Švedske u Drugom svetskom ratu se raspravlja).

Polovinom XIX veka mnogi Šveðani ostaju nezaposleni. Posledice su siromaštvo, alkoholizam i masovna emigracija. Veruje se da izmeðu 1850. i 1910. godine, više od milion Šveðana napušta domovinu i naseljava SAD.

U drugoj polovini XX veka Švedska postaje jedna od bogatijih država sveta, a i dan-danas se nalazi na vrhu po merilima životnog standarda. Godine 1995. uèlanjuje se u Evropsku zajednicu, ali 2003. švedski narod na referendumu bira da zadrži svoju valutu.

 

 

 

 

 

Kraljevski maniri

 

Od 15. septembra 1975. na švedskom tronu je Karl XVI Gustav, potomak Napoleonovog maršala Žan-Baptista Bernadota. Iako do skora omiljen u celoj zemlji kao graðanski kralj nesklon pompeznim ceremonijama i blizak obiènom narodu, do atentata u Stokholmu najveæa afera koja je potresala Švedsku bila je povezana s liènošæu kralja.

Mile Markoviæ, liènost iz švedskog podzemlja, tvrdio je sredinom novembra da poseduje video snimke švedskog kralja Karla XVI Gustava u nedoliènoj pozi sa - prostitutkom. U meðuvremenu je skandal u Skandinaviji poprimio takve razmere da se najozbiljnije razmišljalo o tome da li bi kralj trebalo da abdicira, ili da bar za regenta pozove svoju veoma popularnu æerku Viktoriju.

Cela afera se posebno zakuvala kada je na videlo izašlo da je Karl XVI odranije naklonjen „prijateljicama noæi" i da je u više navrata bio neveran svojoj ženi, kraljici Silviji, roðenoj u graðanskoj porodici u Hajdelbergu. Uz sve to na videlo je izašlo i da je kralj pokušao da zloupotrebi državnu tajnu policiju kako bi se doèepao kompromitujuæih snimaka.

 

 

podeli ovaj èlanak:

Natrag
Na vrh strane