https://www.youtube.com/channel/UCh1byVR71-7NppEvZETaXCw

Natrag

Na licu mesta

Na licu mesta

Nekad veliko, danas ruglo 

 

Oteraše PIM u PM

 

Preduzeæe Ivan Milutinoviæ je nekada bilo jedno od najveæih i najuspešnijih u Jugoslaviji. Onda su na njegovo èelo poèeli da dolaze nelegitimno postavljeni rukovodioci, èiji je jedini cilj bio da preduzeæe privedu nekom od tajkuna

 

Milica Grabež

 

Preduzeæe Ivan Milutinoviæ (PIM) veæ više od pet godina je u restruktuiranju, pripremnoj fazi za privatizaciju, mada ovde sve lièi na likvidaciju. I to za raèun dobro poznatih tajkuna.

Na èelo preduzeæa 2005. došli su Miodrag Popoviæ, kao direktor, Nikica Radoman i Besalet Hajdarpašiæ, a ubrzo im se pridružila i nova naèelnica pravnih poslova Bojana Žižiæ.

Prava uloga Žižiæke videæe se veæ u sudskom sporu sa Kapital bankom MB bankom - Niš, pravnim naslednikom Kapital banke, nekada u vlasništvu Ðorða Nicoviæa. Više miliona teški spor je, naravno, PIM izgubio u korist ovog poznatog tajkuna.

U trenutku dolaska novog rukovodstva, PIM je još imao i nekih sredstava na raèunu, 46 miliona dinara, ali je njihova sudbina ostala nepoznata. Na plate ove pare nisu potrošene, jer su radnici dobijali samo 7660 dinara meseèno, i to sa zakašnjenjem, a ni doprinosi im nisu uvek uplaæivani. Još 2006. je vlada obezbedila socijalni program za 1.000 radnika koji su napustili PIM.

Isto tako je nepoznata i sudbina vladinih nepovratnih subvencija iz 2005. i 2006. godine u ukupnom iznosu od 40 miliona dinara. Ne zna se ni šta se desilo sa iraèkim dugom koji je iznosio 25 miliona dolara, jer je u knjigovodstvu evidentirano samo 3,5 miliona dolara.

Odmah po dolasku novo rukovodstvo kreæe u uništavanje PIM-a kako bi se stekli uslovi da ovo nekada veliko preduzeæe za sitne pare dopadne nekom tajkunu. Zato biva potpuno nepotrebno, iz èiste obesti, raskinut ugovor o izvoðenju graðevinskih radova u Rusiji èija je vrednost bila 65 miliona dolara. Od ovog ugovora, najveæeg koji je u poslednjih 10 godina potpisala jedna firma iz Srbije, samo sa jednom ekipom od sedam radnika PIM je za dva meseca pravio zaradu od 1,5 miliona dolara.

Svi radnici koji su vraæeni iz Rusije ubrzo su najureni iz firme. Valjda da ne bi huškali druge radnike prièajuæi im o propuštenoj šansi da se PIM spase. Na ova otpuštanja nije reagovao ni sindikat, koji je sve mirno posmatrao kao da se radi o neèem tuðem.

A i zašto bi sindikalci reagovali, kada je samozvani voða sindikata Nezavisnost Miodrag Milojeviæ bio više nego zainteresovan da se ne talasa? Milojeviæ je od direktora dobio putnièki automobil sa svim plaæenim troškovima i uveæanje liène zarade od 200 odsto. Posle toga ovaj navodni borac za radnièka prava postaje najverniji saradnik vrhuške i daje saglasnost da se krene u likvidaciju firme.

Razlog za likvidaciju je navodni, nikada do kraja rasvetljeni i dokazani dug PIM-a prema poveriocima u visini od 118 miliona evra. Zbog toga se donosi predlog da se PIM ne privatizuje na tenderu, veæ da se proda samo kao nepokretna imovina, pa koliko se zaradi. Uz nepokretnu imovinu, naravno, ne idu radnici koji æe svi morati da napuste preduzeæe.

Ako nisu potrebni radnici, jeste rukovodstvo koje ostaje da dokusuri ono malo što je ostalo od PIM-a. Za te potrebe se sklapa preko 20 ugovora štetnih po PIM i isporuèuje roba u vrednosti od preko 200 miliona dinara bez ikakvih garancija plaæanja. Zbog toga ova potraživanja nikada nisu ni naplaæena.

Konaèno krajem 2009. Ustavni sud ukida privremene mere u PIM-u, pa tada mora da se iznova konstituišu organi uprave. Pošto radnici nisu poslali svoje delegate na skupštinu preduzeæa, formalno-pravno ni ostali organi nisu mogli da budu izabrani. U Srbiji je, meðutim, sve moguæe.

Predsednik UO koga je postavila vlada, Radan Iliæ, sa meseènim prihodom od 160.000 dinara za obavljanje ove funkcije, obmanjuje radnike tvrdnjom da je iz Ministarstva ekonomije i Agencije za privatizaciju nareðeno da radnici ne moraju da biraju svoje predstavnike u skupštini, pa su vladini predstavnici tako sami sebe izabrali.

Pomenuto Ministarstvo, meðutim, u svom dopisu od 8. oktobra 2010. izveštava radnike da protiv rukovodilaca treba da se podnesu kriviène prijave. Radnici to i èine, ali se dalje ništa više ne dešava.

Februara ove godine, radnici udruženi u Udruženje deviznih poverilaca PIM-a obraæaju se Agenciji za borbu protiv korupcije i traže samo dve stvari: da se smeni nelegalno rukovodstvo i izabere novo, legalno, kao i da Agencija za privatizaciju traži pokretanje obnove postupka protiv presude koja je doneta po tužbi pravnog sledbenika Kapital banke iz Niša.

Možda æe posle ovoga konaèno da zazveèe lisice na rukama onih koji su Preduzeæe Ivan Milutinoviæ opelješili i doveli do bankrota?

 

 

 

Samo sa jednom ekipom od sedam radnika PIM je u Rusiji za dva meseca pravio zaradu od 1,5 miliona dolara.

podeli ovaj èlanak:

Natrag
Na vrh strane