https://www.youtube.com/channel/UCh1byVR71-7NppEvZETaXCw

Natrag

Plja~ka

Pljaèka

 

Politièki testament Ðinðiæevog potpredsednika: Tajni izveštaj Obradoviæevog kabineta o Mlaðanu Dinkiæu skrivan deset godina (2)

 

Èuvar najprljavijih tajni

 

Novinar i publicista Domagoj Margetiæ, došao je do tajnog izveštaja raðenog za potrebe kabineta pokojnog DOS-ovog ministra,Vuka Obradoviæa. Izveštaj se tièe svih afera u kojima je glavna figura bio Mlaðan Dinkiæ, dugogodišnji ministar i personifikacija takozvane finansijske vlasti u Srbiji. Zahvaljujuæi ovom istraživanju, još jednom je baèeno novo svetlo na aferu takozvanih kiparskih raèuna

 

Piše: Domagoj Margetiæ

 

Tajni izvještaj „Ko je i kako pljaèkao Srbiju?", duže od desetljeæa èuvan je u privatnoj arhivi nekadašnjeg potpredsjednika Ðinðiæeve Vlade zaduženog za borbu protiv korupcije Vuka Obradoviæa, èovjeka koji je o Mlaðanu Dinkiæu i njegovim postpetooktobarskim aktivnostima oèito (sa)znao previše. Izvještaj, koji je oèito nastao kao rezultat prikupljanja informacija u Obradoviæevom kabinetu, pruža presjek informacija o koruptivnom i kriminalnom djelovanju Mlaðana Dinkiæa nakon petooktobarskih promjena, te o nizu nezakonitih radnji koje je bivši guverner središnje banke i bivši ministar financija poèinio na štetu financijskog i monetarnog sistema Srbije, kada je u vrlo kratkom razdoblju pogasio praktièki sve tada vodeæe poslovne banke u zemlji.

Pozadinske informacije o Aferi Dinkiæ, koje otkriva ovaj dokument Obradoviæevog kabineta, razotkrivaju model kriminalizacije institucija kojim se poslužio Dinkiæ, kako bi gašenjem mreže srpskih banaka, zapravo, onemoguæio istragu o tokovima novca ne samo iz vremena režima Slobodana Miloševiæa, nego i tokove novca nakon petog oktobra, kada su mnogi nasrnuli na taj pozamašan tranzicijski financijski plijen u Srbiji. Je li Mlaðan Dinkiæ bio èistaè, koji je uklanjao prljave tragove financijske oligarhije koja je opljaèkala Srbiju? Je li postavljen u tadašnju Narodnu banku Jugoslavije kako bi onemoguæio istrage o tokovima novca sistemski pljaèkanog iz državnog budžeta?

 Je li bio èistaè tragova o zajednièkim prljavim, financijskim, ratnoprofiterskim, tranzicijskim poslovima Zagreba i Beograda od devedesetih godina na ovamo? Tajni dokument saèuvan u kabinetu Vuka Obradoviæa, daje dio odgovora na ova pitanja, i upotpunjava mozaik informacija o zakulisnim tranzicijskim igrama i kombinacijama.

 

Guverner, taoc mladog jurišnika: Mlaðino petooktobarsko osvajanje NBJ

 

„...Sa grupom naoružanih ljudi, u pratnji eksperata koji su znali da upotrebe mehanizme nacionalne banke, Mlaðan Dinkiæ u zgradu Dušana Vlatkoviæa, tadašnjeg guvernera, a da se ovaj nije makar javno pobunio. Istina, to se dogaðalo u vreme dok se izlivao narodni bes na trgu ispred Skupštine i RTS-a, u Takovskoj ulici, ali je vrednost jednog guvernera ne u stavljanju potpisa na novèanice, veæ u odbrani onoga što mu je narod poverio.

Još mnogo dana iza toga Vlatkoviæ je ostao talac Dinkiæa. U revoluciji zapaljene Skupštine i televizije, nasilno otete NBJ, ali ne i ispaljenog metka osim suzavca, bilo je i onih koji su insistirali na legitimitetu i legalnosti, pa je samim tim valjalo saèekati da se konstituiše Skupština i ona izabere Dinkiæa za guvernera. Vlatkoviæ je dotle ponizno pružao uslužni servis potpisivanja onog što je Dinkiæ odluèivao.

Na protest poslanika da se èovek bez dana radnog staža postavi na mesto guvernera, preko medija je odgovorio sam Dinkiæ. Ako neæete mene, bile su njegove reèi, neæete dobiti niti Labusa za potpredsednika savezne Vlade. Za manje obaveštene, to je znaèilo: neæete dobiti ni podršku Zapada!

Kada je Skupština progutala prvu ucenu i obeæala mandat Dinkiæu, javnost je ponovno bila šokirana: mladi delija se oglasio i rekao da ne prihvata za zamenika nekadašnjeg guvernera, koga je kandidovala Crna Gora, o èemu su se koalicioni partneri usaglasili. Tražio je da on sam imenuje svoga zamenika. Pobedio je opet Dinkiæ. Uz minimalne ustupke: zamenik je istina iz Crne Gore, ali niko od monetaraca ili bankara, veæ bivši ministar poljoprivrede u Vladi Mila Ðukanoviæa.

Istina, obojici je oèigledno bilo dovoljno da meðu najbližim saradnicima imaju Jelašiæa iz Dojèe banke, koja je i inaèe kreirala utemeljenje nove monetarne politike demokratske Jugoslavije. Zbog sporosti, nerazumevanja ili loše nauèene lekcije, Dinkiæ je prošlog leta i dobio jedinicu za ono što je dotle uradio. Dinkiæ je istog trenutka svoj kabinet proglasio za 'ratni štab' i krenuo u razaranje srpskog bankarstva. Iako su sve društvene banke veæ bile transformisane i pretvorene u akcionarska društva, pa samim tim imali i vlasnike u vidu akcionara koji su osnivaèi, iz privrede i drugih institucija, ili su jednostavno kupovinom akcija na tržištu stekli i pravo upravljanja bankama, Dinkiæ je puèem sebe proglasio za jedinog vlasnika...", navodi se u ovom dokumentu saèuvanom u privatnoj arhivi Vuka Obradoviæa.

Dinkiæ je oèito znao da u vrijeme promjena koje su se odvijale tijekom petog oktobra strateški treba kontrolirati upravo onu instituciju koja je krila tajnu o svim financijskim, bankarskim i tokovima novca - tadašnju Narodnu banku Jugoslavije. Dok su ljudi rušili režim, Dinkiæ je preuzeo kontrolu nad NBJ i tadašnjim guvernerom, pa niti ne èudi daljnji razvoj dogaðaja oko velikih antikorupcijskih istraga koje su propale zahvaljujuæi Dinkiæevom uništavanju tragova, kao što je to sluèaj sa istragom o tzv. ciparskim parama. S druge strane, nakon imenovanja na mjesto guvernera, Dinkiæ je pokrenuo projekt gašenja nekadašnjih državnih banaka u Srbiji, èije su arhive i raèuni skrivali tajnu o navedenim tokovima novca. Gašenjem tih banaka, Dinkiæ nije samo praktièki ugasio srpski bankarski sistem, nego je uništio tragove tokova novca od 1990.-ih pa sve do nakon petog oktobra, èime je financijskoj eliti na Balkanu omoguæio da u miru nastave svoje poslovne operacije, novcem kojeg su opljaèkali iz država nastalih raspadom bivše SFRJ.

 

Sudovi presudili: Dinkiæ nezakonito zatvarao banke

 

„...Dinkiæeva destrukcija bankarstva brzo je dala rezultate - sa više ili manje otpora, održani su Upravni odbori i smenjena su postojeæa rukovodstva, a na mesto njih su došli ljudi koji su unapred znali da im je jedini zadatak da umesto 'grobara u štrajku' , oni 'spuste kovèege u raku', dotle u svetu poznate i priznate banke, koje su Srbiju održale tokom sankcija. I koje su uspevale da posluju sa svetom usprkos blokadama i èiji su akreditivi, na oèiglednu zapanjenost kreatora sankcija prihvatani u svetskom bankarskom svetu.

Iza toga je došao period pojedinaènog obraèuna izmeðu guvernera (Dinkiæa, op.a.) i manjih banaka, uglavnom privatnih koje nisu imale nikakvu šansu. Epilog je, guverner je izgubio svih devetnaest sudskih sporova sa devetnaest likvidiranih srpskih, najèešæe privatnih banaka, ali sve su one prestale da rade?! Sa nekima je Dinkiæ gubio i po nekoliko sporova.

...Kada su mu sudije najvišeg suda u Jugoslaviji poništile kod nekih banaka i treæe rešenje i naložili da se banke otvore, a da NBJ ne može da ih spreèi u tome, Dinkiæ je podneo kriviène prijave protiv tih sudija. Bio je to neèuveni skandal u praksi bilo koje zemlje u svetu...

Krunski dokaz Dinkiæa bio je omiljena premisa guvernera - svi su oni 'Miloševiæevi simpatizeri'. Ni traga o zakonu, o pravnim normama, o ustavnim zaštitama koje graðani i institucije imaju od razbarušenih svojevoljnika èiji je jedini argument 'debela leða' G 17 i Kalašnjikov u rukama! Javno, Dinkiæ je tražio smenu tih sudija. I dobio je. Ako predsednik Koštunica ikada bude istraživao poèetak ruiniranja svog autoriteta i gubljenja vlasti u Srbiji, onda se on okliznuo upravo na Dinkiæevom monetarnom udaru.

Devetnaest banaka imaju u trezorima presude najviših sudskih instanci da im je guverner nezakonito uskratio dozvolu za rad. I ne rade. Nema ih više. Kako je meðu tim bankama najveæim delom bio uložen privatni kapital, a Srbija ide putem kapitalizma, onda æe se tadašnja vlast naæi pred istom dilemom kao i ova sada: kako i na koji naèin nadoknaditi štetu koju je voljom svoje osionosti, a ne važeæih zakona, naneo guverner Dinkiæ...", stoji u dokumentu.

Samo po sebi, ovakvo nezakonito ponašanje visokog državnog dužnosnika predstavlja korupciju i organizirani kriminal, jer se radi o grubom kršenju zakona, kako bi se nekome pribavila znatna imovinsko financijska korist, a zbog èega je drugoj strani, vlasnicima i državi nastala znatna financijska i imovinska šteta, koju æe prije ili kasnije netko morati isplatiti ošteæenima, na ovaj ili onaj naèin. Primjer nezakonitog gašenja Astra banke, možda najbolje oslikava ovaj Dinkiæev bankarski kriminal, kojim je omoguæio da bankarsko tržište u Srbiji preuzmu banke sa stranim franšizama, iza kojih su skrivane zapravo multimilijunske operacije pranja novca, sa tajnih inozemnih raèuna koji je zadnjih dvadesetak i više godina izvlaèen u inozemstvo iz država bivše Jugoslavije.

 

Primjer nezakonitog gašenja Astra banke

 

...Astra banka je dan uoèi konferencije za štampu guvernera NBJ, oktobra 2001. godine dobila inspekcijski nalaz o kontroli poslovanja poslovnice Astra banke na Kipru sa sumnjom da je plasman 36 miliona USD, star oko pet godina i uz redovni revolving i naplatu kamate, prema mišljenju inspektora NBJ 'rizièan'. Tražilo se mišljenje banke. Nalaz je u Astra banku stigao oko 13 èasova. Istog dana oko 15.30 èasova guverneru je poslato pismo u kojem ga banka obaveštava da æe postupiti po njegovom nalogu i u roku od pet dana, koliki je rok i dat od strane NBJ, izneti svoje argumente, iako smatra da plasman nije rizièan. Uz to, moli guvernera da za tih pet dana ne iznosi ništa u javnost...

...Guverner, meðutim, Astra banku smatra 'svojom glavnom senzacijom' na konferenciji za štampu i dopunjava je tvrdnjama, koje mogu da budu osporene u svakom svom detalju. On sumnja da je tih 36 miliona USD 'riziènog plasmana', zapravo novac koji su Kariæi uzeli i time sazidali svoje vile na Dedinju. Èak i da je tako - plasman nije rizièan. Banka ima vile na Dedinju koje u svako doba može da proda i naplati svoj plasman.

Ali, banka više ne može da zaustavi lavinu sumnje koju je guverner pokrenuo. Guverner ne staje na tvrdnjama, ma koliko one bile neosnovane, veæ postavlja rok od šest meseci da se uredi stanje na Kipru, pa kada mu se uèinilo da je time propustio šansu da zatvori Astra banku, ispravlja svoju grešku i posle mesec dana, opet bez razloga, uvodi administratora NBJ u Astra banku, što ima pogubni psihološki znaèaj. Za samo mesec dana rada administratora u Astra banci je od 17 000 deponenata, broj opao za 20 odsto. Postaje jasno da nije reè o zaštiti depozita i štednje klijenata banke, veæ o patološkoj potrebi da se guverneru iskopaju nove pikanterije za sledeæu konferenciju.

Veæ na sajmu u Novom Sadu guverner optužuje Bogoljuba Kariæa da je svojim odlaskom iz zemlje uznemirio klijente banke i izazvao blokadu. I naèinio korak dalje: posumnjao je da neko stoji iza Kariæevog kapitala. To na sve lièi, osim na dostojanstveno i odgovorno ponašanje guverner nacionalne banke. Dakle, guverner i dalje izlazi sa tvrdnjama koje ne smiruju, veæ unose paniku na finansijskom tržištu", navodi se dalje u izvještaju saèuvanom u arhivi Ðinðiæevog potpredsjednika.

 

Bilans Dinkiæevog bankarskog kriminala

 

„...Bilans takvog ponašanja Dinkiæa je bio: zatvorio je 22 banke, izgubio je spor sa 19 banaka, a sa Astra bankom je u dva maha i Vrhovni sud donosio izvršno rešenje da se poništava rešenje guvernera, uz èinjenicu da je èak menjan i sastav Suda, a Astra banka i danas iako ima dovoljno kapitala za likvidno poslovanje, nema licencu.

Ima li kog ko želi da istinski razumno razmotri ove èinjenice i sagleda svetske, a ne domaæe posledice ovakve destrukcije bankarskog sistema od strane guvernera Dinkiæa!

Ako je išta dobar razlog da se hladne glave razmisli o sugestiji da je najbolje rešenje, najbolja pomoæ u borbi protiv korupcije i kriminala, provera èinjenica i izlazak u javnost tek kada se raspolaže sa èvrstim dokazima, jer je to jedini i temeljni nacionalni interes, onda je to naèin na koji se Dinkiæ obraèunavao sa srpskim bankama, a za raèun stranih banaka, koje su dolazile u ovu zemlju sa po pet miliona nemaèkih maraka, a kasnije pet miliona evra. Svi æute da su to banke æerke, osnovane po našem zakonu i odgovaraju pred našim zakonom ne snagom kapitala svojih domicilnih banaka, veæ sa tih pet miliona evra. Svaka od njih je tu sumu samo na štednji povratila u prvim mesecima rada.

Dinkiæ je rasprodao naše bankarsko tržište za neku siæu i njegov viceguverner, možda i sluèajno, u jednoj TV emisiji je i rekao da je Astra banka ukinuta upravo uoèi konverzije marke u evro, jer su se konkurenti oèito poplašili da Astra banka ne uzme lavovski deo tog kolaèa. Istini za volju, valja reæi da je i ta akcija guvernera prošla katastrofalno: od 8,6 milijardi nemaèkih maraka, koje su zamenjene bez provizije i beleženja porekla novca, u bankama je ostalo samo 1,7 milijardi maraka, a sve ostalo je samo prošlo kroz Dinkiæevu „mašinu za pranje novca" i vratilo se tamo gde je i bilo: u slamarice ili van zemlje!", zakljuèuju autori izvještaja pohranjenog u kabinetu Vuka Obradoviæa.

Procesi koje naèelno opisuje ovaj izvještaj iz Obradoviæeve arhive samo daju naslutiti pozadinu svega onoga što je Dinkiæ radio kasnije u sluèajevima istrage tzv. ciparskih para, ili pak u Sluèaju Mobtel. Dakle, iza svega se krila oèito puno veæa tranzicijska prièa, puno ozbiljnija i prljavija tranzicijska tajna. Mlaðan Dinkiæ je tako postao èuvar jedne od najprljavijih i najkrvavijih petooktobarskih tajni - tajne tokova novca. Tko je, kako, kada, gdje, preko koga, prebacivao novac sakriven na tajnim raèunima, koji su jedno vrijeme kontrolirani preko bivše Narodne banke Jugoslavije i poslovnih banaka koje je ugasio Dinkiæ?!

 

(Nastaviæe se)

 

podeli ovaj èlanak:

Natrag
Na vrh strane