Su(lu)dovanje
Davno izgubljena čast srpskih sudija i državnih
tužilaca, i njihova zlodela (15)
Sudije pseće poslušnosti
Srpski sudovi još donose presude ''U ime naroda''. I,
uglavnom, protiv naroda, odnosno običnih građana, koji ne pripadaju gornjoj
strukturi društva, niti organizovanim kriminalnim grupama koje drže na vezi i apanaži
veći broj sudija i državnih tužilaca. Za razliku od državnih tužilaca, koji
svojim zamenicima mogu izdavati obavezujuća uputstva, sudije su potpuno
samostalne u svom radu i odlučivanju. Nažalost, najveći broj delilaca pravde
tako se i ponaša - nasilno, priprosto, ne poštujući zakonitost, ni javni moral.
Uvek su spremni da za sitnu paru, ili dodvoravanje nekom važnom čoveku iz
partija na vlasti, poštenom građaninu otmu stan, imovinu, decu, proglase ga
ludim, oduzmu mu poslovnu sposobnost, ili ga drže mesecima i godinama u
pritvoru, sve dok ga potpuno ne slome i učine nesposobnim za život. I to sve
čine nekažnjeno, za svoj rad primaju najveće plate u državi, a imaju i mnoge
druge privilegije. I nova vlast nastoji da pravosuđe potpuno stavi u funkciju
zaštite interesa vladajuće klike, suprotno zahtevima iz Brisela da se pravosuđe
mora dubinski očistiti od korupcije, nepotizma, nestručnosti i politikantstva.
Za tužioce i delioce pravde u Srbiji birani su podobni i prepodobni, loši
studenti i još lošiji ljudi...
Milan
Glamočanin
Dosledna
primena zakonitosti je osnovno načelo svakog pravnog sistema, osim
pravnog sistema Srbije!
Od
dolaska DOS-a na vlast, srpski delioci pravde, umesto da primenjuju zakon,
pretvoreni su u tumače zakona, po svojoj slobodnoj volji! Može da bude,
ali i ne morada znači.
Srpskoj
državi više nema spasa. Zakonodavstvo je tako ustrojeno da je izvršna vlast,
svojim reformama, prvo zakonima lišila građane ustavnih i građanskih
prava i sloboda, ostavljajući sudijama, da slobodno, i nekažnjeno, tumače
zakone.
Zakonom
o javnom informisanju, koji je među najrestriktivnijim u Evropi, propisane su
slobode javnog informisanja, sadržane u Ustavu Srbije, ali i ograničenja, po
kojima je, ako se primenjuju na medije, nemoguće se baviti informisanjem!
Sloboda govora jeste dozvoljena, osim ako sudija drugačije ne odluči!
A banda
Borisa Tadića je i vršila reizbor sudija i tužilaca, da bi iz pravosuđa odstranila
stručne, moralne i dostojne sudije, koji su se držali zakona ko' pijan plota,
i u sudnice dovela one koji će tumačiti zakon, po osećanju da će se na taj
način predstaviti vlastima kao dostojni sudijske funkcije, štiteći interese
oligarhije.
Srbija
je zemlja u kojoj se pred sudovima vodi više postupaka za naknadu štete zbog
povrede časti i ugleda, nego u svim ostalim evropskim državama zajedno.
Statistika pokazuje da je 95 odsto tužbi ''oklevetnih'' usvojeno, i dosuđena im
je naknada. A duševna bol je, za srpske sudije, skuplja od izgubljene noge,
ruke, očiju, smrti sina, majke, oca!
Srpske
sudije, dodvoravaju se vlasti donoseći ovakve presude, i tako pokrivaju sve
druge odluke koje donose radi svoje koristi.
Na
prste jedne ruke mogu se nabrojati sudije koe u svojim odlukama uzimaju za
osnov Međunarodne konvencije o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda, ili
stavove Suda za ljudska prava u Strazburu, mada ih na svom sajtu redovno
objavljuje Vrhovni kasacioni sud u Beogradu!
Ritual
sprdnje i nasilja
Srpski
ministar pravde Nikola Selaković izjavio je da je srpsko pravosuđe
u nokdaunu! I ako je i ministar član Visokog saveta sudstva i Državnog
veća tužilaca, nijedan sudija, ni tužilac, nisu pozvani pred Disciplinski sud
Visokog saveta sudstva, ili Državnog veća tužilaca. Nijedan!
Suđenje
u Srbije je ritual sprdnje i nasilja nad običnim građanima.
Protiv
izdavača magazina Tabloid-List protiv mafije (manje nego protiv drugih
listova), pred sudom se vode parnice koje pokreću oni koji smatraju da im je
povređena čast i ugled.
Tako je
pred Višim sudom u Požarevcu dvadeset službenika Ministarstva pravde, na čelu
sa bivšim direktorom Uprave za izvršenje krivičnih sankcija (koji je u
međuvremenu odustao), pokrenuta parnica radi naknade štete zbog povrede časti i
ugleda. Iako je autor teksta bio na bolovanju, sudija je 20. juna odmah
presudila! Obavezala je izdavača, odgovornog urednika i autora teksta da
tužiocima Velimiru Vidiću, penzionisanom upravniku KPZ Zabela, danas
savetnika minstra pravde, njegovoj kćerki Maji, koja je u ministarstvu zadužena
za bezbednost zatvora, zatim njegovoj supruzi Miruni i bivšem upravniku KPZ
Požarevac Željku Gradiški isplatimo po 200 hiljada dinara i troškove
postupka.
Protiv
ove presude advokat našeg lista Zoran Perović iz Beograda izjavio je
žalbu, navodeći da je tuženo nepostojeće preduzeće, kao osnivač lista, i priložio
je potvrdu APR-a da takvo preduzeće ne postoji, i da nije upisan u registar
privrednih društva. Sudija Apelacionog suda u Beogradu Branislav Bosiljković
preinačio je prvostepenu presudu tako što je ''povređenoj'' gospodi iz Ministarstva
pravde Srbije dosudio po 70.000 dinara. Toliko je sudija izračunao da
vredi njihova čast! Naveo je i to da nije važno da li tuženo preduzeće postoji,
ili ne! Presudu je sudija Branislav Bosiljković doneo pet dana nakon što
je primio predmet iz Požarevca, a obrazloženje presude je napisao tek nakon tri
meseca! Zašto? Zato, jer Javni tužilac Srbije može u roku od tri meseca od pravosnažnosti
presude da podnese Vrhovnom kasacionom sudu Zahtev za zaštitu zakonitosti. A
presuda je pravosnažna kada je donese drugostepeni sud!
Zamenica
Javnog tužioca Srbije Snežana Marković obavestila nas je da ne može da
podigne zahtev za zaštitu zakonitosti, jer je presuda doneta pre tri meseca, a
tužilaštvu je spis dostavljen po proteku četiri meseca!
Pomenuti
sudija Bosiljković doneo je još nekoliko presuda protiv nepostojećeg privrednog
društva, koje tužioci nisu ni pokušali da izvrše, shvativši da privredno
društvo ne postoji.
Sve ove
presude doneo je sudija Bosiljković, kada je za vršioca funkcije predsednika Apelacionog
suda u Beogradu postavljen sudija Duško Milenković. Njegovo postavljanje
je izazvalo veliko iznenađenje, jer je reč o neiskusnom sudiji. Ipak, kada se
zna da je lično ministar Selaković, po nalogu Aleksandra Vučića, urgirao da Milenković
bude izabran na ovu funkciju, lakše je oceniti Milenkovićev lik i delo.
Suđenje
na neodređeno vreme
Apelacioni
sud treba da odluči još o jednoj žalbi na presudu Višeg suda u Beogradu.
Pogađate, sudija izvestilac je Branislav Bosiljković! U pisanom zahtevu za
njegovim izuzećem odgovorni urednik Tabloida je naveo sve presude ove ništarije,
priložio dokaze, i zahtev za izuzećem obrazložio navodima da su Bosiljković i
Milenković ''dva bolesna pedera'' koji služe vladajućoj oligarhiji!
Zamenica
predsednika Apelacionog suda u Beogradu Biserka Živanović odbila je
podneti zahteve, navodeći da ne postoji sumnja u sudijinu nepristrasnost.
Tumačenje zakona je poželjno, a kada sudija tumači, a ne primenjuje zakon, onda
onome ko je na nišanu sudije, ode koža na doboš. Sudija Bosiljković je u izjašnjenju
naveo da ne želi da komentariše takve navode o svom radu, ostavljajući predsedniku
suda da sam odluči da li će ga izuzeti. Ali, nesrećni Milenković je to
prepustio svojoj zamenici.
Svaki
pristojan sudija bi vrati predmet, kada stranka sumnja u njegovu nepristrasnost,
i to dokazuje nespornim činjenicama. Ali, svaka ružna reč o sudiji građane može
skupo da košta. Danijela Diskić je vodila spor pred Prvim osnovnim sudom
u Beogradu. Oduzeli su joj dete, i ona je napisala preteće pismo sudiji. Drugi
osnovni sud odredio joj je 9. oktobra prošle godine pritvor, i osudio je na
deset meseci zatvora. Nije puštena iz pritvora, a Apelacioni sud u Beogradu povisio
je kaznu, i Danijela je još u zatvoru!
Sudije
za svoje greške ne odgovaraju. Osim, ako ne postupe po očekivanjima izvršne
vlasti, i primene zakon u predmetima u kojima presuđuju.
Radnici
Građevinskog kombinata Komgrapa više od deset godina vode sporove sa
novim vlasnikom, koji je opljačkao kombinat za stotinu milione evra. Sudije
Prvog osnovnog suda u Beogradu na surov način postupaju prema njima. Većina
sudija, da budemo precizni. Zahvaljujući predsednici suda Tanji Šobat,
čak ni pravosnažne presude nisu izvršne već deset godina, pa je mafija iz Komgrapa
imala dovoljno vremena da uništi živote nekoliko stotina oteranih radnika, koji
su stvorili kombinat. A i kada sud presudi, tu su sudije Apelacionog suda u
Beogradu, da po dve godine drže žalbe mafije iz Komgrapa!
Tako
je na suđenju 13. decembra, od 15 tužilaca došlo njih nekoliko. Petorica su pomrla,
a petorica nisu mogla da dođu od gladi. Ostarili su, bez socijalnog osiguranja,
bez ikakvih prihoda. Sudija Lejza Pajko nije ni ušla u sudnicu, poslala
je koleginicu da odloži suđenje na neodređeno vreme, jer dolazi nova reforma
sudstva, novo delenje predmeta, nova nesreća za građane.
Radnici
su zaplakali, moleći sud da se ne sprda sa njima. Srećom, sudija koja je
odložila suđenje bila je milostiva, pa nije zvala obezbeđenje da gladne radnike
prebije na mrtvo ime, kao što se to dešava mnogim drugim obespravljenim
građanima.
(Nastaviće
se)
A 1.
Sudija prima "čast"
Beograđanin Drago Vučić imao je zakupljene
lokale tokom 1993. i 1994. godine u Tržnom zanatskom centru Bazar u
ulici Maršala Birjuzova, od vlasnice Tamare Češljar. Ubrzo je uvideo da je,
zbog lošeg projektovanja i izgradnje, poslovni prostor neupotrebljiv, jer je
došlo do izlivanje vode, fleka po zidu i plafonu. Prestao je da plaća kiriju, i
iseljen je iz lokala, prethodno plaćajući uredno sve dadžbine, dok se nisu
pojavile vode i počeo da otpada zid. Gospođa Češljar tuži projektanta,
preduzeće Atelje Stari Grad i pravnosnažnom presudom suda dobija
adekvatnu odštetu za izgubljenu štetu zbog neizdavanja lokala. Podnosi i tužbu
protiv Draga Vučića, koji dostavlja sudu presudu iz koje se vidi da je ona
naplatila štetu, i da on nije mogao da koristi lokale, jer nisu bili u funkcionalnom
stanju.
U višegodišnjem sporenju veće Apelacinog
suda u Beogradu - Marina Govedarica, Milanka Vukčević i Snežana
Živković presuđuje da je Vučić dužan da plati štetu na ime zakupnine
navedenih lokala, koja je dvostruko veća od vrednosti samih lokala, koji više
nisu u upotrebi, i za koje je gospođa Češljar već naplatila, takođe višemilionsku
štetu od projektnog biroa, veću i od vrednosti lokala koje je kupila! Presuda
koju je Vučić priložio Apelacionom sudu u Beogradu, nije komentarisana od
strane sudije Milanke Vukčević, koja je bila izvestilac. Ova bolesno korumpirana
sudija i kurveštija, poznata je po tome za "lepu čast" može da vam dosudi
i palatu Albanija. Vučić se još nada u Ustavni sud Srbije, kome je podneo ustavnu
žalbu, tako je da je, za svaki slučaj, ustavnu žalbu počeo fotokopijom presude
kojom je već gospođa Češljar dobila odštetu za neispravan lokal koji je kupila.
A
2.
Kad radnik izgubi nogu, od suda dobije
nogu-u dupe
Sudije
su uvek na gazdinoj strani
Smrt gubitnicima tranzicije, živeli tajkuni,
to je parola kojom bi trebalo da se završavaju sudske presude po tužbi radnika
protiv bogatih gazda kojima je bitan profit, ali ne i pošteno poslovanje i
zdravlje radnika. Radnicima koji su se usudili da tuže gazde zato što su radeći
u nebezbednim uslovima izgubili nogu treba odseći i drugu nogu, za primer svima
koji pomišljaju da tuže svog poslodavca. Ovo je utisak našeg novinara posle
prisustva suđenju po tužbi Dragana Despotovića, protiv njegovog bivšeg "gazde"
Živka Markovića i Dunav osiguranja.
V. Stanić
Radeći za vlasnika firme Hanomag,
Živka Markovića, radnik Dragan Despotović je bio angažovan da preveze bager težak
30 tona sa prikolicom za takozvani vangabarit. Kada je bager prevezen do mesta
istovara, došlo je do nesreće u kojoj je Despotović izgubio nogu, dok se borba
za drugu nogu nastavlja. Lekovi koje mora mesečno da konzumira kako ne bi
izgubio i drugu nogu su toliko skupi da njegova penzija i penzija supruge nisu
dovoljni. Kaže da te lekove ne pokriva redovno zdravstveno osiguranje, a da on
polako više nema gde da pozajmi novac.
Na dan nesreće Despotoviću je urađen alko
test, i konstatovano je da je imao 0.0 alkohola u krvi, on je bio jedini povređen,
a ipak je policija okrivila njega. Ubrzo je Tužilaštvo shvatilo da za krivično
delo nema osnova protiv Despotovića i obustavilo postupak. Ipak, niko nije
ozbiljno istraživao činjenicu da je do nesreće došlo usled kršenja Zakona o saobraćaju
i Zakona o radu, koje nije prekršio Despotović.
Na poslednjem ročištu pred Prvim osnovnim
sudom u Beogradu, pojavio se i Despotovićev suvozač, kao svedok koji je
potvrdio priču o tome da njih dvojica nisu bili prijavljeni u firmi Živka Markovića,
niti su imali ugovor o radu, ali da jesu obavljali posao za njegovu firmu.
Istražujući da li postoji pravni oblik za ovakvu
vrstu radnog odnosa, obratili smo se pravnoj službi ministarstva rada. Pitali
smo da li je dozvoljeno angažovati nekoga da za vas vozi kamion, prevozi bager
a da nije prijavljen u radni odnos i da nema potpisan nikakav honorarni ili
drugi ugovor. Odgovorili su nam:
-To je rad na crno, i nije u skladu
sa Zakonom.
U dokumentu koji je nakon saobraćajne nesreće
sačinila saobraćajna policija nedvosmisleno piše, da je prikolica na kojoj je prevožen
bager: "...bez registarskih oznaka, nepoznatog vlasnika i marke".
Očigledno je prekršen i Zakon o saobraćaju, koji kaže, "ne može
se u saobraćaj bez registarskih tablica."
Krivičnim zakonom je predviđeno i da ko umišljajno
- svesno prekrši saobraćajno bezbednosne propise, i tom prilikom izazove teške
telesne povrede opasne po život sa trajnim invaliditetom, treba da ide u zatvor
do deset godina. Zašto policija, Tužilaštvo i istražni sudija Radomir Milikić
kome je bio poveren ovaj slučaj, nikada nisu istražili, koj je kriv zato što
je neregistrovana prikolica bila natovarena bagerom. Zašto nisu istražili za čije
potrebe je obavljan prevoz i ko je odgovorno lice? To se moglo utvrditi
jednostavnim usmeravanjem istrage u pravcu, materijalne koristi od
eksploatacije tog vozila. Ko je zarađivao od prikolice on je i stvarni vlasnik
prikolice i kriv je za...On bi morao da prezentuje saobraćajnu dozvolu i
prikolice iz koje bi se videlo da li je ona uopšte konstruisana za prevoz
tereta od 30 tona. Papire o tome da li je ocarinjena, tehnički ispravna...
Pošto su dva ozbiljna zakona prekršena, a
dokazi o tome su izašli u javnost, otvara se i pitanje da li sudija Marina Brkić
koja vodi građansku parnicu po ovom pitanju mora da obavesti Tužilaštvo svemu.
Da li je njena obaveza da ispita zašto je poslodavac prekršio propise koji se
odnose na bezbednost na radu i tako ugrozio život Despotovića i drugih radnika.
Iako sve ovo zvuči jednostavno, u sudskom
postupku Despotović se suočava sa velikim problemima. Komisija veštaka, njih
sedam se potpisalo, napravila je veštačenje koje ne ide njemu u korist. Njegov
advokat Milan Lazarević, tražio je da se pojave na sudu i da se izjasne
o onome što su napisali, ali oni se već treće ročište ne pojavljuju i Despotoviću
na taj način otežavaju da ostvari svoja prava.
''Oni su korumpirani i za ovo što su
napisali uzeli su pare, zato sada ne dolaze", uzviknuo je Despotović iz invalidskih kolica.
Advokat mu je skrenuo pažnju da to više ne radi. Despotović je potom predložio
da se ništa od onoga što su ti veštaci napisali ne uzme u obzir i predložio da
se umesto njih angažuju veštaci iz Novog Sada. Ovakav predlog nije odgovarao tuženima.
Dok je sudija diktirala u zapisnik šta ko ima da kaže iznenada je u sudnicu ušla
devojaka (verovatno službenica suda) i sudiji Marini Brkić uručila neki
papir. Sudija je pročitala, zatim papir pružila advokatu tužioca, onda i tuženom.
Ispostavilo se da veštaci koji se ne
odazivaju na pozive suda, nekako baš u vreme suđenja na koje su "sprečeni
da dođu", imaju vremena da odu u poštu i sudiji pošalju telegram?! U telegramu
su napisali da je prikolica ispravna! Prikolica za koju je policija, prilikom
uviđaja, konstatovala da je bez registarskih oznaka, nepoznatog vlasnika
i marke...
Svako bi na Despotovićevom mestu imao
pravo da sumnja u takve veštake. Advokat odbrane bio je ushićen i zamolio je da
u sudske spise uđe da tuženi neće tražiti od Despotovića troškove, ako sada
odustane, od tužbe.
Kada smo Markoviću skrenuli pažnju da je u
pitanju bio vangabaritni prevoz, za koji se moraju imati specijalne dozvole Beograd
puta i policijska pratnja, pitajući ga smo da li je sve to obezbedio,
odgovorio je:''Naravno, sve je bilo u skladu sa propisima".
Sudija Marina Brkić je nezvanično rekla
potpisanom novinaru da ''činjenice ne idu u prilog tužiocu''.
Poslodavci su u Srbiji izgleda zaštićeni od svake odgovornosti. Nesrećni
radnici nemaju šta da traže ni na sudu.