Likovi i senke

Žaba

N. Vlahović

Sadašnja predsednica Skupštine Srbije Maja Gojković nalazi se četvrt veka u samom vrhu srpske politike. Ima zlobnika u njenom rodnom Novom Sadu koji podsećaju da je ona u ranoj mladosti završila i nižu baletsku školu, pa joj ples po uglancanim parketima i skupštinskim holovima ne pada teško.

Ali, ova neizlečena radikalka, koja danas ima nezahvalan posao da ćuti otvorenih usta, sigurno žali za devedesetim godinama kad je kao Šešeljeva uzdanica, imala pravo da kaže šta god hoće i kad god hoće. Kao sluga na dvoru Aleksandra Vučića, bačena je u mrtvu baru srpskog parlamenta, gde sedi i žmirka i povremeno nešto nejasno promrmlja, kao žaba na listu lokvanja, na koju i liči sve više. Gde su oni slavni dani kad je (1995) čak i rukovodila kratko vreme Srpskom radikalnom strankom, dok su Šešelj i Nikolić (takođe kratko) bili u gnjilanskom zatvoru? Vučić joj takvu ulogu danas ne bi poverio ni pod kakvim okolnostima.

Svoj prvi novac je zaradila kao službeni domaćin američke stonoteniske reprezentacije prilikom otvaranja zdanja "Spens" u Novom Sadu. Sa tek napunjenih 18 godina je imala prvu ljubavnu avanturu (sa novosadskim glumcem Radetom Čupićem), a kasnije je bila u braku sa slikarom Igorom Vlaisavljevićem sa kojim je živela osam godina (od toga tri u zvaničnom braku).

U partijske brakove ulazila je mnogo češće. Počela je u Narodnoj radikalnoj stranci advokata Veljka Guberine, pa je kasnije ušla u Srpsku radikalnu stranku, da bi konačno učestvovala u njenom razbijanju i čini prebeg u Srpsku naprednu stranku. Pre toga, pokušala je sama sa nekom Narodnom partijom (u kratkom savezu sa DSS) i za to vreme je besomučno napadala naprednjake, dokazujući da se Vučić prodao Canetu Subotiću, a da Nikolić laže kad tvrdi da se u Parizu susretao sa investitorima za novosadsku toplanu.

Otac Maje Gojković, Mita, bio je advokat, a majka Savka pravnica. Deda joj je bio pristalica četničkog pokreta Draže Mihailovića, pa je osuđen na petnaest godina zatvora (od čega je odležao deset kao "narodni neprijatelj"). A i ona je, kao advokat Srpske radikalne stranke, znala često da se suočava sa režimskim pravosuđem u vreme diktature Slobodana Miloševića i da javno govori kako je to pravosuđe korumpirano.

A, šta je danas sprečava da slobodno ustane i da Vučiću kaže da je diktator, da ućuti već jednom, da prestane da laže, krade i teroriše sve oko sebe? Ušla bi tako u istoriju, kao advokat koji je konačno stao na pravu stranu, koji zastupa pravdu, istinu i koji se ne plaši diktatora.

Ali, umesto toga, ova ocvala dama, za koju je njen partijski kolega Igor Mirović svojevremeno rekao da mu je žao što nije na naslovnoj strani "Plejboja" (na šta li bi ličila ta strana?), služi kao obična žaba kreketuša u brlogu (ne)narodne Skupštine kojom rukovodi Aleksandar Vučić.