Dežurna

Vlast u Vašingtonu je promenjena, pljačkaške horde kidišu i dalje na Srbiju?

Plavo nebo, čista voda, zeleni dolari

Bez obzira hoće li se Evropska unija srušiti pod teretom nerealnih želja ili će nekim čudom opstati, Srbiji sleduje veliko čišćenje, kako političko, tako i ekološko. Kad je ovo drugo u pitanju, drama tek predstoji. Sa tri hiljade divljih deponija smeća, Srbija je među najzagađenijim državama evropskog kontinenta. Sa druge strane, Srbija ima najčistiju izvorsku pijaću vodu, velike planinske komplekse i čitave oblasti gde prljave tehnologije nisu stigle. Novo ministarstvo ekologije i novi ministar Goran Trivan, biće stavljeni u službu nekih multinacionalnih korporacija koje na ovom delu Balkana hoće da ostvare monopol nad onim što će uskoro biti najvredniji resurs na planeti: zdravom pijaćom vodom. Vlast u Vašingtonu je promenjena, divlja pljačkaške horde koje kidišu na Srbiju - nisu

Ivan Molotok

Pod vrlo čudnim okolnostima, 20. januara ove, 2017. godine, ambasadora Srbije u SAD, Đerđ Matković, pozvao je Gorana Trivana, tadašnjeg gradskog sekretara za zaštitu životne sredine u Beogradu, da bude gost ovog diplomatsko konzularnog predstavništva, prilikom inauguraciju predsednika Donalda Trampa! Trivan je tih dana, kako zvaničan izveštaj govori, "...razgovarao sa više zvaničnika gde su teme između ostalog bile odnosi Srbije - SAD, kao saradnja iz oblasti zaštite životne sredine..."

I, zaista, Trivan se tih dana sreo sa državnim sekretarom države Merilend, Džonom Vobensmitom (John Vobensmith), njegovim zamenikom Luisom Borundom i sekretarom za zaštitu životne sredine Benom Grumblesom.

Kompanije iz Merilenda za prečišćavanje i eksploataciju vodnih resursa, među najjačima su na svetu (odmah iza kompanija iz Kalifornije). Planovi za otimačinu čiste pijaće vode u Srbiji, preko ideje takozvanog javno-privatnog partnerstva, odavno postoje (američki investicioni fondovi i Evropska banka za rekonstrukciju imaju čitav plan za Srbiju u tom smislu, a iznela ga je javno i Kristina Lagard, predsednica Svetska banke). Ambasadora Đerđa Matkovića su pripadnici lobističkih grupa "animirali" da dovede "nekoga od ekoloških vlasti" iz Srbije, kako bi razgovarali o eventualnim poslovima eksploatacije i distribucije pijaće vode. Kako Srbija u tom trenutku nije imala nadležno ministarstvo, domaćin je Trivanu sugerisao da budućoj vladi preporuči osnivanje ministarstva ekologije, uz obećanje da će takav čin "snažno podržati".

Prošlo je samo šest meseci od tog susreta do osnivanja ministarstva ekologije u vladi anglo-američkog đaka, Ane Brnabić. Sve što se u budućnosti bude dešavalo oko investicija u srpski program ekološke zaštite (a, tu je prečišćavanje i eksploatacija vode ključna stavka), biće rađeno u saradnji sa američkim kompanijama i njihovim preduzećima, "trojanskim konjima", registrovanim u Holandiji.

U senci Vučićevih igara oko izbora premijera, Socijalistička partija Srbije, formalno je "ponudila" Trivana za funkciju ministra ekologije (suštinski, na preporuku iz SAD), uprkos tome što je reč o čoveku koji je sinonim "zaboravljenih" kadrova Slobodana Miloševića i Mirjane Marković, nekadašnja mlada perjanica njihovog propalog političkog preduzeća, i organizator nekakvog "narodnog pokreta" koji je, nakon 5. oktobra 2000. godine i pada dotadašnjeg režima, "čuvao" vilu porodice Milošević. Kako je Trivan sačuvao svoje pozicije proteklih godina i kako je uspeo da se dokopa funkcije ministra ekologije?

Neprijatne istine iz njegove političko-preduzetničke karijere govore da je tokom ratnih, devedesetih godina, bio blizak sa Urošem Šuvakovićem, istaknutim funkcionerom ondašnje vladajuće Socijalističke partije Srbije i da je gajio poveliki animozitet prema Ivici Dačiću. Padom Miloševića, Trivan se našao "na čistini", pa je procenio da bi mu i Dačić dobro došao u toj situaciji, pa je krenuo "zaobilazno", da se prikrada vrhu stranke preko Aleksandra Antića, uz čiju pomoć je dospeo i do sadašnje funkcije ministra ekologije. Dačić je dobro procenio: u ovoj oblasti se uvek vrti puno novca, a rok za izvršenje obaveza je praktično neograničen! Ali, ni Trivana na tom mestu ne bi bilo, da se gospodin državni sekretar savezne države Merilend (Džon Vobensmit), nije pismom preporuke obratio "najvišem mestu" u državi Srbiji.

Istina, pred Srbijom se nalazi i Poglavlje 27. za pristupanje EU, za čiju realizaciju će biti potrebno najviše vremena i novca da se prilagodi standardima ove zajednice. Ukratko, za realizaciju samo ovakvog jednog poglavlja, potrebno je da Narodna skupština Srbije usvoji oko 700 propisa, a Vlada Srbije pronađe najmanje 10 milijardi evra!

Realan rok za realizaciju svih poslova iz ove oblasti je oko 25 godina! To znači da će Srbija od EU zatražiti takozvana prelazna merila, odnosno odlaganje početka primene nekih evropskih standarda za godine nakon eventualnog pristupanja u ovoj zajednici! Iz takozvanih pretpristupnih fondova za 2017. godinu, već je predviđeno 100 miliona evra za infrastrukturne projekte u Brusu, Blacu, Kraljevu i Nišu. Za iduću godinu će takođe jedan deo biti iz tih fondova, ali je sigurno novo kreditno zaduživanje.

Goran Trivan se nalazi na odličnoj poziciji. Mada je "dužan" Antiću i Dačiću, dobio je priliku da se "razduži". U promenjenim prilikama, sada ima i podršku američkih eko-kompanija...

Ali, pamti Trivan i teške dane. U oktobru mesecu 2001. godine, uhapsila ga je policija u Kladovu zbog sumnje da je izvršio krivično delo "podstrekivanja", čime je omladinski kamp "Karataš" kod Kladova oštećen za 6,5 miliona dinara.

Optužnicom je Trivanu stavljeno na teret da je 2000. godine s umišljajem podstrekivao odgovorno lice kampa, Šimu Čičkovića (skromnog, plašljivog, da mu sa računa kampa uplati 5,9 miliona dinara (oko 250.000 ondašnjih nemačkih maraka) radi kupovine stana. Trivanu je Javno preduzeće "Srbijašume", u kome je bio zaposlen, obezbedilo 70 kvadrata luksuznog stana u Beogradu. Da bi kupio dodatnih 78 kvadrata tog stana (dakle, skoro 150 kvadratnih metar) za pomoć se u više navrata obraćao Čičkoviću. Konačno, Čičković je u saradnji sa Milivojem Ilićem, tadašnjim načelnikom Borskog okruga, izdejstvovao da Hidro-elektrana "Đerdap" na račun omladinskog kampa uplati 6,5 miliona dinara, a onda je 5,9 miliona prosledio na račun Korporacije "Caričin grad" iz Beograda. Prvo je "idealni deo stana" Trivanu dat u zakup na neodređeno vreme, da bi mu kasnije bio omogućen otkup za iznos od 248.711 dinara. Optužnica je završila u fioci, a slučaj je zataškan. Niko nije odgovarao.

Goran Trivan se nakon izbora 2008. godine, našao i u ulozi gradskog sekretara za životnu sredinu, u koalicionoj administraciji sa Demokratskom strankom.

Mada je dugo bio "u senci", Trivana su pratile afere koje je vrh njegova stranke brzo i efikasno uklanjao. Naime, primenom Zakona o jednokratnom porezu na ekstradohodak i ekstraimovinu stečenu iskorišćavanjem posebnih pogodnosti, u periodu od 26. juna 2001. godine, kada je zakon počeo da se primenjuje, do kraja juna 2002. godine, bio je dužan da plati 88.000 maraka. Trivan to nikada nije uradio.

Kao SPS funkcioner, povučen u "drugi ešalon", pred domaćom javnošću se pojavio 19. avgusta 2008. godine, kao član delegacije Udruženja "Sloboda", kada je krenuo da poseti grob Slobodana Miloševića i položi venac. Do njega je tada stajao njegov stari prijatelj i partijski drug, Uroš Šuvaković. Dačić nije dolazio na ove parastose bivšem vođi.

U zvaničnoj biografiji koja je stigla u Narodnu skupštinu u predlogu za sastav Vlade Ane Brnabić stoji da je Goran Trivan 1991. postao ministar za omladinu i sport, a da je nakon toga počeo da radi u JP "Srbijašume", najpre kao direktor Biroa za projektovanje, planiranje i razvoj, a kasnije i izvršni direktor te kompanije.

Međutim, iza ove suvoparne, kratke i besmislene deskripcije njegovog profesionalnog angažovanja, stoji mnogo više. I novca i ljudi. I partijskih i vanpartijskih igara. Jedan dugogodišnji službenik gradske skupštine Beograda, nedavno je rekao da je Goran Trivan "najgori gradski sekretar" koji je na tom mestu boravio, te da je reč o jednoj nadobudnoj i licemernoj osobi, da se još pre dve godine hvalio kako će baš on biti ministar ekologije i slično.

A 1. Isplaćivao i Bebu

Preko Gradskog sekretarijata za ekologiju Vučić je milionske iznose plaćao i firmi Vladimira Bebe Popovića koja se bavila pravljenjem projekata ekološke i životne zaštite, kao važnog poglavlja za članstvo u Evropskoj uniji. Kao i Vučić i Trivan je bio blizak srcu Mirjane Marković. Beba Popović je lobirao za Vučića, a Trivan je to plaćao, parama iz gradskog budžeta.