KiM

Organizovani pritisak na Srbe da se isele sa Kosova i Metohije

Pljačkaju, kažnjavaju, proteruju...

„Dobili ste Briselski sporazum kojim smo spasli naš narod na KiM, dakle, dobili ste Briselski sporazum kojim smo sačuvali da policajci budu srpske nacionalnosti na Severu, jer da se nastavilo onim pravcem kojim su neki vodili razgovore, trebalo je da bude 57 odsto albanskih policajaca u četiri opštine na severu". Ovo je rekao Aleksandar Vučić juna prošle godine u jednoj od brojnih TV emisija u kojima je gostovao tokom predizborne kampanje.

Ivan Maksimović

Reč je o pripadnicima MUP-a Srbije i njihovoj integraciji u tzv. "kosovsku policiju" što je prva faza Briselskog sporazuma sprovedena već 2013. godine. Do danas je prošlo dovoljno vremena da ovaj potez može da se oceni.

Dva uspravna reda gajbi postavljena su na ulaznim vratima kuće Miloša Beloševića koji živi u severnom delu Kosovske Mitrovice. Zvonak zvuk staklenih flaša koje se sudaraju dok Miloš pomera gajbe, u ovoj priči postaje nešto potpuno nadrealno. On gajbe koristi kako bi zatvorio ulazna vrata svoje kuće jer su provaljena takvom silinom da bravu nije lako popraviti pa je ovo privremeno rešenje jedini način da zatvori vrata.

Njegovo dvorište se nalazi u Kolašinskoj ulici. U prednjem delu nalaze se dva lokala čiji je on vlasnik i bavio se trgovinom na veliko. Kuća je smeštena u zadnjem delu dvorišta a provaljena je i opljačkana 11. septembra, dan pre nego što se vratio sa kraćeg odmora. Komšije su čule razbijanje vrata na Miloševoj kući ali niko nije smeo da izađe i vidi šta se dešava, niti da obavesti policiju. Tek kada su razbojnici obavili premetačinu, komšije su ih krišom posmatrale kako odlaze niz stepenice koje sa puta vode ka pešačkom mostu preko Ibra a njime u južni deo grada, naseljen Albancima.

U kući je obijeno šestoro vrata, odneto više od 5.000 evra, sve dragocenosti a među njima nakit njegove majke koja se upokojila pre 7 godina kao i prsten njegovog oca koji se upokojio januara ove godine od kada Miloš živi sam. Pored toga Miloš u trenutku dok smo radili ovu priču, nije mogao da pronađe dokumenta o nepokretnoj imovini i izvode iz katastra za kuću u selu Žač kod Istoka, odakle je njegova kao i sve preostale srpske porodice, prognana.

Ovo nije klasična pljačka već jedan od vidova pritisaka na Srbe na severu pokrajine da se isele odatle i predstavlja vernu ilustraciju njihovog položaja nastalog Briselskim sporazumom. Zbog toga se vest o njoj i nije našla u medijima.

Takozvanu "kosovsku policiju" obavestio je tek sutradan, 12. septembra, Miloš kada se vratio kući nakon kratkog odmora. Prijava pljačke nije rešila već uvećala njegov problem toliko da mu je to onemogućilo dalji život na Kosovu i Metohiji.

Ništa nije dirao dok ne dođu forenzičari ali, na njegovo iznenađenje, ekipa koja je pristigla, nije želela da se bavi prikupljanjem dokaza!

Od kada su stigli policajci su se prema Milošu odnosili kao prema kriminalcu, optužujući ga da je on sve to iscenirao, a bez ikakvih dokaza za to.

"Normalno je da se ispita onaj ko je blizu mesta zločina da li je imao uticaj na to što se desilo" kaže Miloš "ali oni me nisu ispitivali, nisu mi dali ni da progovorim nego su me, kao hor, svi u glas optuživali da sam ja krivac, da je to zato što nekome dugujem pare a ne dugujem baš nikome, pitali su me gde mi je pajser, nazivali me budalom, stokom, govorili sam lud... Čak su tvrdili da nikakve premetačine nije bilo nego da sam ja aljkav i da je kuća izgledala i pre isto ovako, kao da su oni nekada uopšte ulazili u moju kuću. Ne znam kao ko su se ponašali ali ni malo nisu ličili na policiju" još uvek u šoku priča Miloš za Magazin Tabloid.

Maltretiranje je počelo onog momenta kada je policajac sa najvišim činom među prisutnima, inače stanuje u komšiluku, predložio da se ne zahteva pokretanje slučaja!

Miloš je to odbio i tada su počeli da ga vređaju rekavši čak da niko iz ulice ne bi trebao da mu dozvoli da prolazi njome i da treba da ga tuku po pet puta na dan. Miloš je zbunjeno pitao zbog čega, a policajac je u gnevu izvukao pepeljaru iz šporeta na drva i sav pepeo prosuo po sobi što su njegove kolege propratile sa osmehom.

Policajci su želeli samo jedno - da zataškaju slučaj. U nameri da ga zastraše zapretili su da će mu poslati "kosovsku carinu" u lokal jer znaju da on "nema papire" za robu u magacinu.

Većina Srba na severu KiM trguje međusobno i mnogi nisu deo sistema albanskih separatista već su im firmi registrovane po zakonu Republike Srbije kojoj uredno plaćaju dažbine i porez. Nakon što su to prvi put izustili nastavljali su da "ponavljaju kao papagaji - oduzećemo ti robu, ništa ti neće ostati".

Nakon višečasovnog maltretiranja u kući, Miloša su odvezli u policijsku stanicu u jedan sat po ponoći gde su ga zadržali do 17.00 sati sutradan, bez prava da pozove advokata! U međuvremenu je napisana prijava protiv njega i obaveštena "kosovska carina" koja je, sa velikim kamionom za utovar robe, došla ubrzo nakon što je on pušten kući.

Iz oba lokala koja se nalaze jedan pored drugog, Milošu je zaplenjena sva roba. Na stotine litara raznih pića, oko dve tone brašna kao i druge robe koja je mahom zastupljena u trgovinama na malo. Hteli su da oduzmu i dva stara televizora pa čak i da demontiraju neonke sa plafona ali su ih ostavili jer su u neispravnom stanju.

Zbog zaplenjene robe najavaili su kazne ali Miloša je iznenadilo kada su mu rekli da će ga kazniti i zato što je "mnogo verski nastrojen, ima ikonu okačenu, crkvene knjige, krstiće" a to je, kako su rekli, "neprihvatljivo"!

Tzv. "kosovska policija" je celu noć ostala u kući prevrćući stvari!

"Ne znam šta su tražili ali ono što lopovi nisu mogli da odnesu i da opljačkaju, to su policajci uništili" objašnjava Miloš. Tokom "istrage" policajci su izgazili i polomili naočare koje je Miloš nosio kao pomagalo za vid a u vrednosti od 120 evra.

"Ako neko misli da je ovde, na severu Kosova i Metohije sigurno, nije. Ovde vlada haos, pljačka se, policija neće da štiti žrtve" kaže Miloš.

Ovo je čak deseta pljačka u kojoj su žrtve Miloš i njegova porodica. Naročito kritično bilo je kada su 2014. godine staklenom flašom njegovog oca udarili u glavu i naneli mu teške povrede od čijih posledica veruju da se kasnije i upokojio. Ni u jednom od tih slučajeva počinioci nisu pronađeni.

Miloš je uveren da je pljačka imala za cilj nešto više od načina da razbojnici dođu do plena.

"Lopovi su mi odneli iz kuće sve vredno što sam imao a onda mi je (tzv.) "kosovska carina" oduzela svu robu sa kojom sam radio i sada ne znam od čega ću i kako da živim..." na glas razmišlja Miloš zabrinut za svoju budućnost.

Nema novac da plati kaznu i očekuje da će zbog toga morati da kaznu odleži u zatvoru. Jedini izlaz vidi u napuštanju Kosova i Metohije.

"Od 2013. godine i sramnog Briselskog sporazuma, život i položaj Srba na KiM su naročito pogoršani, iz dana u dan je teže da se živi na ovom prostoru. Ukinute su sve druge institucije države Srbije. Od tada je ugašena i mogućnost ali i nada za opstankom Srba na ovom prostoru. Prodali su nas" ukratko rezimira Miloš posledice politike Aleksandra Vučića prema KiM.

U to vreme Srbi u pokrajini su strepeli šta će biti sa najavljenim tretmanom tablica sa srpskim oznakama. Onima južno od Ibra bilo je krivo što kroz taj režim prolaze već godinama unazad a da o tome niko ni reč nije progovorio.

Tablice sa navodno neutralnim KS oznakama su ipak donekle olakšavale situaciju.

"Sa KS tablicama je bilo lakše nama Srbima, samo zeleni karton i potvrda za tzv. "kosovsku" vozačku dozvolu, ko nema srpsku i normalno se išlo, nije bilo oznaka tzv. ,,republike Kosovo" a sada nam je teško da to gledamo ali nametnuli su nam izdajnici iz Beograda. Svi ćute, mi sami ne možemo ništa da promenimo" ljutito kaže za Magazin Tabloid jedan od Srba južno od Ibra koji je zbog svoje bezbednosti želeo da ostane anoniman.

Separatistitičke vlasti se nisu obazirale na to kako će njihova akcija da utiče na činjenicu da Beograd treba da ubedi Srbe da izađu na izbore kojima s ta vlast podržava. Vučić je potpisao Briselski sporazum i, kao što je jednom već izjavio, Albancima smo dali sve što su tražili, nemaju više zahteva" te ih, shodno tome, ni ne zanima hoće li Vučićeva stranka ,,Srpska lista" da bojkotuje separatističke izbore ili ne. Oni odlično znaju da Vučićevi ljudi na KiM peru ogroman novac i dok je tako, bez obzira na sve, igraće u tom kolu.

,,Došao je dan da ja moram da zamenim KS za RKS i naravno, teško mi je da gledam, a kamoli da postavim te tablice, ali niko nas ne pita, nego su potpisale dve strane i Šiptari i nazovi Srbi iz Beograda, gori i od Šiptara" kaže naš anonimni sagovornik koji opisuje svoju nevolju.

,,Krenem za Vranje po neki dokument, odem jednom, gužva, satima čekam na prelazu, odem drugi put, nema struje, odem treći put, nema interneta... U povratku mi Šiptari kažu: ,,Imao si sreće, poslednje tablice." Uopšte nemam osećaj da ulazim u Srbiju, jer mi nemamo nikakvo pravo, nemamo kome ni da se žalimo, duša nas boli ali moramo dalje!" ipak sa nekom nadom, da li lažnom, bodri sebe.

Procedura za dobijanje probnih tablica je jednostavna ali postupak je ponižavajući.

"Otvori šalter, pruži ti kao da baca na đubre da potpišeš i preda ti probne tablice mrtav 'ladan. Zabole njega za sve jer tu sve Šiptari rade a ti Srbin dođeš od njega da tražiš nešto" priča nam ovaj Srbin koji je zbog čestog prelaska administrativne linije kod šnajdera sašio vrećicu sa lastišem koju navlači preko tablica.

Ipak, na severu KiM tzv. "kosovska policija" došla je sa oklopnim vozilima i brojnim ljudstvom. Ništa od toga nije bilo neophodno osim, možda, iz jednog razloga. Ovo je poslednja faza Briselskog sporazuma. Poslednji trenutak da se prikrije izdaja a to je moguće jedino novim sukobom posle koga bi bila formirana "ZSO" u okviru albanskog sistema bez ikakvih realnih nadležnosti. Čak i kao takva, iako poslednji ekser u mrtvački kovčeg za sve preostale Srbe i srpsku državnost na KiM, bila bi proglašena za novu pobedu. Srbi sa KiM se pitaju hoće li i ovu "pobedu" Aleksandra Vučića morati da plate svojom glavom i koliko će krvi zasititi poremećenog srpskog diktatora i njegovu neutoljivu glad za vlašću?