Zakonopravila
Potpredsednik vlade u akciji: kako sakriti
kreatore kriminalne privatizacije u Srbiji
Pravda uvek ima dva kraja
Nije dobro što se borba protiv korupcije
vodi kao politička kampanja i hajka. Ne može niti sme borba protiv korupcije da
zavisi od jednog čoveka, ma koliko on imao dobre i poštene namere, već to
moraju da rade institucije sistema. Ono što su u prošloj Vladi radili bivši
predsednik Tadić i ministarka Snežana Malović sada je objedinio Aleksandar Vučić.
Da li se baš sve to slučajno dešava, pita se urednik Tabloida Josip Bogić, bivši
pukovnik Uprave za borbu protiv organizovanog kriminala i stalni konsultant
OEBS-a.
Josip Bogić
Reče nedavno mlađani ministar pravde
Nikola Selaković: uhapšen je onaj koji je do skora naređivao hapšenja i koji je
vodio istrage! U jednoj emisiji je to i ponovio na pitanje novinara. I gle
kakve ironije, sa ministrom pravde bio je gost i direktor policije Milorad
Veljović, koji je praznim naučenim frazama kobajagi objašnjavao svoju ulogu u
borbi protiv korupcije i kriminala.
Na izjavu ministra pravde
nije ni trepnuo. "očekao je i on svojih pet minuta. Evo uhapsio je Miškovića
i ponovo je najozbiljniji kandidat za direktora! Čak je i “spasao život”
ministru Vučiću. Sada je brže bolje, da se dodvori ministru, preneo jako bitnu
informaciju prvom potpredsedniku Vlade, iz prve ruke, sa lica mesta kako je Mišković
na dan hapšenja navodno, pretio da Vučić neće doživeti emisiju na televiziji
koja se tog dana emituje!
Ispade da je Mišković, iako i za
njega važi pretpostavka nevinosti, ne samo najveći kriminalac i najveće zlo
Srbije, već je sada na dan „streljanja” zapretio svom dželatu! Kao da je
pripadnik Al kaide ili možda Samuraj! "a bi sebi dali na značaju, sačuvali
fotelju, Veljovć njeoga kamarila spremni su na sve. Te iste priče o ugroženosti
visokih državnih funkcionera „prodavali” su i bivšem predsedniku države i
mnogim ministrima.
Vreme je pokazalo da niko od
njih nije bio ugrožen. Samo su oni sačuvali fotelje i sada su najžešći borci u
borbi protiv kriminala i korupcije. Isti taj “borac protiv korupcije” je mnoge
policajce oterao iz službe, pojedince je blatio na razne načine koji nisu hteli
da učestvuju u hajkama protiv „neposlušnih” a sada je na čelu tima i određuje
ko je pošten i stručan a ko ne.
Takav čovek više ne bi smeo
da bude na čelu policije zbog mnogih čestitih ljudi u policiji koji su u većini.
Nije problem u policiji već je problem u tome ko vodi policiju. Ali izgleda da
su sluge uvek i svakom dobro došle!
"a li je Mišković jedini i glavni
krivac svega ovoga što nam se dešavalo i dešava? Gde su sada svi oni što su sa
njim otvarali razne forume o napretku Srbije, otvarali šoping molove, bili rado
viđeni gosti u njegovom društvu?
Gde su svi oni koji su
doprineli raspadu države? Najlakše je voditi istrage najpre preko novina, pa
onda preko policije, da bi na kraju tužioci radili svoj posao, ali to se
kosi sa pretpostavkom nevinosti, na koju se pozivaju i svi sadašnji
ministri u Vladi. Ovo su naročito isticali kada je jedan od sadašnjih ministara
bio na optuženičkoj klupi (Goran Knežević) i kao takav postao ministar, a sud
ga je oslobodio krivice.
"obro je da se krenulo u
borbu protiv korupcije „visokog" ranga, ali gde su razni ministri
bivših i sadšnje vlade, gde je glavni strateg i tvorac ovakvog modela
privatizacije?
Kada su svi pametniji ljudi bili protiv
takvog modela bili su napadani kao neznalice ili protivnici države. Sada kada
je sve propalo i kada se takav model pokazao kao loš taj isti bivši ministar je
ponovo u društvu nekih visokih državnih funkcionera.
Ne znaju da kažu NE
Svako onaj koji se ogrešio o
zakon i koji se drznuo da državnu imovinu pretoči u svoju, i treba da bude
procesuiran. Država u tome ima na raspolaganju sva sredstva i raspolaže
monopolom sile. Ali, ne sme država u borbi protiv kriminala i korupcije da
koristi nedozvoljena sredstva.
Prava borba protiv korupcije je ona
sistemska borba od koje mnogi u ovoj Vladi beže. A to je upravo borba protiv
ozakonjenih raznih privilegija. Kada smo od ove garniture očekivali ukidanje
partijskog zapošljavanja videli smo da od toga neće biti ništa. Ovo sada što se
radi to je "udaranje" po "posledici". Neće ovo hapšenje Miškovića
izlečiti Srbiju od sistemske korupcije. Mora sistem da se menja.
Problem države Srbije a i sadašnjih
partija na vlasti je da su se sve one borile da dođu na vlast da bi imali mnoge
privilegije kakve ne postoje nigde u civilizovanom svetu. U svetu ima mnogo veće
korupcije nego što je ona kod nas. Ali za razliku od nas u tim državama niti
pojedinac niti stranka niti bilo ko ne može da se obogati na račun države kao što
je to kod nas.
Nije dobro što se borba protiv korupcije
vodi kao politička kampanja i hajka. Ne može niti sme borba protiv korupcije da
zavisi od jednog čoveka, ma koliko on imao dobre i poštene namere, već to
moraju da rade institucije sistema. Ono što su u prošloj Vladi radili bivši
predsednik Tadić i ministarka Snežana Malović sada je objedinio Aleksandar Vučić.
Ne ogleda se politička volja
u borbi protiv korupcije tako što je na njenom čelu pojedi nac koji rukovodi
svim akcijama, već se politička volja ogleda u tome da državni organi budu
slobodni i nezavisni u svome radu, da bez bojazni i straha rade na osnovu
zakona i savesti. Kako se koja Vlada promeni, policajci, tužioci i sudije
se kao suncokreti okreću ka njoj i čekaju mig šta i kako da rade.
Sada su toliko naplašili tužioce
da su oni isti koji su godinama opstruirali mnoge predmete, danas glavni i najžešći
borci u borbi protiv korupcije. Prosto ne znaju da kažu ne!
Cvetkovićevi zakasneli argumenti
Oglasio se i bivši premijer
svojom knjigom o korupciji „Argumenti i predrasude” (valjda nekakva parabola na
“Gordost i predrasudu”, prim. red.) u kojoj pokušava izgleda da opravda svoju vladavinu
uvidevši da može doći na red, pa ko veli da na vreme spremi odbranu. "o
koje mere ide bezobrazluk pojedinaca pa i bivšeg premijera govore i neke od
njegovih rečenica: ljudi hoće hapšenja, a ne sistemsku borbu, bez obzira što
korupcija u potpunosti nikada neće biti iskorenjena, ubeđen sam da će građani
na kraju odneti pobedu, a da će administracija biti poražena!?
Pa šta je taj isti premijer
preduzimao dok je vodio državu u borbi protiv korupcije? Ništa od onoga što je
napisao nije sprovodio već je gotov sve radio suprotno. Mirno je gledao kako se
državni represivni aparat razračunava sa „neposlušnima”, mirno je gledao sva
ona montirana hapšenja i mnoga kršenja osnovnih ljudskih prava. I sada on deli
lekcije šta i kako treba da se radi, a sve je to mogao da uradi ili da pokuša
dok je bio premijer. Izgleda da i on sam nije znao da je bio premijer...
Cvetković, dakle, deli
lekcije i Savetu za borbu protiv korupcije a svi znamo koliki je pritisak vršen
od te iste Vlade na čijem je čelu on bio na pokojnu predsednicu Vericu Barać.
Takođe, tokom svog mučnog mandata, nikada nije članove saveta i da ih barem
sasluša, ali je za to učestvovao gotovo na svim forumima koje su organizovali
tajkuni.
"a li bivši premijer oseća bar deo
odgovornosti za ovo stanje u državi za propale privatizacije? "a li on kao
bivši direktor Agencije za privatizaciju oseća bar grižu savesti za ono što je
učinjeno od mnogih uspešnih preduzeća?
Ovo se pitanje takođe odnosi
i na neke druge direktore te Agencije. I oni su umnogome doprineli nastanku
ljudi poput Miškovića koji je sada označen kao neprijatelje broj 1.
Zbog svega toga, bivši
premijer nema nikakvo pravo da deli lekcije kako i šta treba da se radi. On
treba da da odgovore o tome kome je i kakve savete delio i to dobro
naplatio!
Možda ova Vlada ima i pogrešnih koraka u
ovoj borbi, ali je pokazala da i oni koji su mislili da su moćniji od države
moraju da se odazivaju pozivu državnih organa. Sećam se koliko je visokih državnih
činovnika i u vladi Vojislava Koštunice odbijalo da se pojave na sudu. Dobro je
da se narodu pokaže namera o jednakosti pred zakonom. Ta borba će biti teška i
dugotrajna. I, naravno, ova vlada je mogla da za tu borbu izabere mnogo
kvalitetnije ljude koji bi sigurno dali svoj doprinos. Ali, to je samo moje mišljenje...