Stav
DŽINGIS KAN
Branko Dragaš
DŽINGIS KAN
/1162 - 1227/ - Najveći vojskovođa i vladar sveta rodio se u malom i neuglednom
plemenu po imenu Mongoli, u siromašnoj porodici, otac Jesugej, član klana Boridžin,
ratnik i lovac, dao mu je ime Tamudžin, što bi značilo -temul- jurnuti naglavačke
ili pogled u očima konja u trku koji juri kuda hoće, bez obzira na namere jahača.
Majka mu je bila Hoelun, koja je bila njegova životna vodilja. Predanje kaže da
se Temudžin rodio sa stisnutom desnom pesnicom u kojoj je imao čudan predznak -
ugrušak krvi. U stepskim plemenima, gde je surovost bila sastavni deo životnog
opstanka, politička moć je bila neodvojiva od natprirodnih sila - Večnog plavog
neba. Verovalo se da bi čovek uspeo on mora da stekne natprirodnu moć iz
duhovnog sveta.
Nakon tragične očeve pogibije, mali Tamudžin je, kao
najstariji morao da se brine o preživljavanju porodice. Morali su da jedu
raspadnute leševe životinja da bi opstali i on je stekao neobičnu borbenost i
snalažljivost. Veliki ljudi postaju istorijske ličnosti i vođe nacije samo uvođenjem
revolucionarnih novina u svoj način vladavine. Prosečni ljudi na vlasti brinu
samo o sebi i svojoj porodici, nemaju nikakve vizije, nemaju državne i
nacionalne strategije, tako da su oni, uprkos velikoj medijskoj pažnji i
licemerju njihovih podanika, zapravo, za života zaboravljeni.
Temudžin je započeo radikalan proces stvaranja potpuno
nove strukture moći unutar sopstvenog plemena. Stepska tradicija je plemenskoj
aristokratiji davala prednost u upravljanju plemenima.Tamudžin je prvi prekršio
stepsku tradiciju i on je dvanaest uloga i zadataka podelio svojim sledbenicima
u skladu sa sposobnostima i lojalnošću svakog pojedinca, bez obzira na stepen
srodstva. Temudžin Kan je pokazao svoju ključnu veštinu da procenjuje kvalitete
drugih ljudi i da im dodeljuje prve zadatke, isključivo na osnovu njihovih
sposbnosti, a ne prema poreklu ili partijskoj pripadnosti.
Ovu istorijsku lekciju nisu naučili naši političari. I
dalje se vrši feudalizacija svih javnih funkcija i napred idu mediokriteti i
lenjivci. Svi oni koji su poslušni i ne ugrožavaju vlast partijskih oligarha.
Temudžin je napravio modernu organizaciju i pokazao je da može od novonastalog
mongolskog plemena, izraslog oko njegovog sopstvenog domaćinstva, savršenom
organizacijom i disciplinom da se stvori najveće carstvo u istoriji sveta. I to
je sve urađeno za života jednog čoveka. Dakle, ako prave ljude dovedemo na
vlast u Srbiji, ako se odredi prava vizija i izabere dobra strategija, ako se
napravi savršena organizacija, onda se Srbija može vrlo brzo izvući iz svih
današnjih nevolja, jer ima bolje prirodne uslove za svoj ubrzani razvoj nego što
je to imalo siromašno i nepoznato mongolsko domaćinstvo okupljeno oko jednog
izuzetnog čoveka.
Temudžin je ujedinjavao sledbenike putem fiktivnog
srodstva.Naime, pokorene narode je prihvatao kao deo sopstvenog plemena i pružao
im priliku da ravnomerno ušestvuju u budućim osvajanjima. Nijedan njegov
general ga nije, za šest decenija ratovanja, nikada izdao. Zauzvrat, on ih
nikada nije kažnjavao i omalovažavao.
Kada to poredite sa drugim kraljevima, carevima i
osvajačima u svetskoj istoriji, onda je to bila jedinstvena vernost. Kada to
poredite sa političkim vlastodršcima u Srbiji, koji izdaju i menjaju koalicione
dogovore i strane svakoga dana, onda je to bilo za divljenje. Sledeća inovacija
je bila ratna podela plena.
Dok politički ološ deli plen samo u okviru svoje
porodice i svojih partijskih sekti, Temudžin je uveo politiku raspodele na sve
učesnike u pohodu.Njemu je kao Kanu pripadalo samo deset odsto, to je nekoliko
puta manje od današnjeg zahvatanja administracije država. Naročito je brinuo da
se deo plena podeli udovicama i siročadi svakog vojnika koji je poginuo u bici.
Ta politika raspodele, koje nije postojala u stepskoj tradiciji, dovela je do
ogromne i slepe podrške najsiromašnijih pripadnika plemena i učvrstila bezgraničnu
odanost njegovih ratnika.To je bila revolucionarna reforma
Kada je jedan deo njegovih starešina pokušao da zadrži
samo za sebe osvojen plen, oduzeo im je svu ličnu imovinu i podelio narodu.
Centralizovao je pravednu raspodelu u svojim rukama i tako podigao moral svojih
sledbenika. Njemu nisu trebale mnogobrojne agencije za borbu protiv monopola, korupcije
i kriminala. Tajkuni nisu mogli da ga potkupe. Pravedni vođa je odmah sprovodio
pravdu . Poražene Tatare je , umesto pokolja, prihvatio kao pripadnike svog
plemena i nije ih pretvorio u robove. Usvojio je još jedno tatarsko dete za
svoju majku i ohrabrivao je mešovite brakove.
Sproveo je korenitu reformu vojske.Vojska je sama
birala svoje zapovednike. U NATO agresiji na Srbiji predlagao sam, ukoliko dođe
do kopnene intervencije, jer se tim zlikovcima nije moglo verovati, da mi na
ratištu biramo sami svoje starešine, pošto nisam imao poverenja u kadrove JNA.
Celokupno mongolsko pleme integrisalo se putem vojske.Svi članovi plemena, bez
obzira na pol ili uzrast, morali su da vrše neku vrstu javne službe. Ako nisu
bili sposobni za vojsku, bili su u obavezi da jedan radni dan u nedelji posvete
javnim poslovima.
Ukinuo je podelu na staleže, crne kosti i bele kosti.U
novoj organizaciji svi su pripadali istoj kosti, odnosno svi njegovi sledbenici
su postali jedan narod. Muslimani, hrišćani i budisti su uživali sva verska
prava i slobode. Doneo je prvi u svetu zakon o verskim slobodama. Verske vođe
je oslobodio plaćanja poreza i bilo kakve javne službe. Propaganda i kontrola
javnog mnjenja u službi novih reformi su postali najvažnije njegovo oružje.Širenje
glasina služilo mu je da učvrsti poverenje i podigne moral svojih ljudi, kao i
da oslabe motivaciju neprijatelja.Nije imao plaćene nevladine organizacije od
strane njegovih neprijatelja da mu vršljaju po narodu i šire laž, mržnju i
apatiju.Uveo je niz novina u vojnu taktiku i smatrao je da je lukavstvo i
podvala deo specijalnog rata da se porazi neprijatelj.Odanost je cenio iznad
svega.
Izdajice svoga najvećeg neprijatelja je pogubio u
prisustvu njihovog vođe koga su izdali. Suprotno mnogim vladarima, prezirao je
palate i hramove. Proglašenje vrhovne vlasti sproveo je u prostranstvu otvorene
stepe uz prisustvo hiljade ljudi.Napravio je Veliki Zakon, koji je bio stvoren
od običaja i tradicija stočarskih plemena, ali i novina koje je on lično
uvodio. Zabranio je otmicu žena. Zabranio je otimanje i porobljavanje bilo kog
Mongola. Proglasio je svu decu zakonitom bilo ko da ih je rodio. Zabranio je
prodaju žena za udaju.Njegovi zakoni su priznavali kolektivnu odgovornost i
kolektivnu krivicu. Biti Mongol je značilo živeti u pravednom društvu.
Veliki Zakon je važio i za vladara i za narod. To je
bila ogromna razlika u odnosu na Evropu, gde se u to vreme verovalo da moć
vladara potiče od božije volje. Džingis Kan je uveo pismo. Uveo je poštansku
službu, brzi jahači kuriri poznati kao - glasnici strele. Uveo je brzi internet
putem : baklje, zviždeće strele, dimnih signala, vatre i signala zastavama. U
sviti njegovih pouzdanih savetnika nije bilo nikog od rođaka, za razliku od
Nevernog Tome koji je zaposlio sve rođake i prijatelje porodice. Uvek je bio
podozriv prema članovima svoje porodice.
Pogledajmo kako je najveći vladar sveta donosio velike
odluke. Dugo je odbijao da zarati sa Kinezima. Neočekivana smrt Zlatnog Kana
Jurkida 1210 i stupanje na presto ratobornog mladog naslednika, koji je poslao
emisare da traže da se Džingis Kan javno njemu pokloni, što je on sa prezirom
odbio, dovela ga je u neposrednu ratnu opasnost sa mnogo moćnijim
neprijateljem. Lomila se sudbina naroda. Džingis Kan je otvorio - javnu raspravu.
Svako je u zajednici mogao da kaže svoje mišljenje. Svako u zajednici je učestvovao
u odlučivanju. Svi su razumeli razloge za rat. Tražio je da svi razumeju odluke
koje moraju da se donesu i da snose odgovornost tih donetih odluka. Svaki
vojnik, bilo da je najviši čin ili običan konjanik, morao je da shvati svoje
mesto u opštoj istorijskoj slici, kako bi se osigurala potpuna posvećenost
zajedničkoj stvari. To je dovelo da čvrstog narodnog jedinstva za teške političke
odluke.
Uporedite sada genijalnost Džingisa Kana
sa načinom kako Neverni Toma iz Bajčetine donosi odluku o platformi za Kosovo,
pokazujući platformu prvo strancima i političkim oligarsima, dok Skupština i
građani nemaju predstavu šta se sprema. Da li vam je sada jasno zašto je Džingis
Kan večan, dok će se Neverni Toma otići u zaborav, poput svih ranijih
postavljenih namesnika?
Mongolima je uspeh donelo čvrsto jedinstvo i
disciplina, odgajani hiljadama godina u nomadskim plemenima, kao i
nepokolebljiva odanost svom vođi. Džingis kan nikada nije tražio od svojih
ljudi da se žrtvuju za njega. Za razliku od drugih svetskih vojskovođa, koji su
bez mnogo premišljanja stotine hiljada vojnika slali u smrt, on nije svesno žrtvovao
ni jednog jedinog. Mongolskim ratnicima je bilo zabranjeno da pominju smrt,
ranjavanje i poraz Jednom je rekao da ništa nije vredno dok se ne završi.
Koristio je nova oružja u ratovanju i sakupljao znanja da se ona stvore.Bogato
je nagrađivao inženjere koji su im bili prebegli. Oživeo je trgovinu. Kako
Mongoli nisu bili trgovci, angažovao je 450 najboljih muslimanskih i hindu
trgovaca. Mongolske starešine su bile nepismene.
Svaka komunikacija je morala da bude usmena. Da bi
osigurao da naredbe budu precizno upamćene, starešine su ih sastavljale u
stihovima, pomoću ustaljenog sistema koji je svaki vojnik dobro poznavao.
Nepromenljiva melodija i pesnička rima je obezbeđivala savršeno prenošenje
naredbi.Genijalnost ove ideje proširio je i na primenu zakona u narodu.Nisu ga
zanimali zapisi o sopstvenim dostignućima, kao ni slavopojke o njegovoj veličini.
Džingis Kan je mnogo plakao u javnosti i to na najmanji povod. Plakao je u
strahu, besu i tuzi. Učio je sinove da ne govore mnogo. Samo ono što mora da se
kaže.Vođa se ne iskazuje rečima nego delima. Naglasio je važnost vizije, cilja
i plana. Smatrao je da vođa ne može da bude srećan ako njegov narod nije srećan.
Džingis Kan se skromno ponašao i jednostavno živeo. Da li naši budući državnici
mogu nešto da nauče od njega? Trebaju nam državnici za spas Srbije. Političari
su mračna prošlost.