Povodom

Kako je prodaja državnog udela u "Komercijalnoj banci" dospela u ruke kompanije "Nomura" iz Londona

Strani savetnik pregovara sam sa sobom

Srbiji predstoji još jedna privatizacija, prodaja državnog udela u Komercijalnoj banci. Ni ova privatizacija ovoj državi ne treba, ali je na nju navode međunarodni finansijski centri koji su zainteresovani da otkupe poslednju srpsku banku u domaćem vlasništvu. Da ništa ne bi bilo prepušteno slučaju i da bi se privatizacija obavila na štetu Srbije i ovde je, kao i u slučaju Telekoma, izabran privatizacioni savetnik koji je sve samo ne neutralan.

Milan Malenović

Komercijalna banka a.d. iz Beograda poslednja je od banaka u Srbiji u kojoj država ima neki značajan paket akcija. Ostale su sve već privatizovane, najčešće prodate strancima za male pare.

Privatizacija Komercijalne banke posledica je loše urađenog aranžmana iz 2010. godine, kada je Mlađan Dinkić smislio način kako da tadašnja vlast uzme pare, a da naplatu računa ostavi budućoj generaciji. Prema tom planu su EBRD (Evropska banka za obnovu i razvoj), Međunarodna finansijska korporacija iz Vašingtona (IFC, deo Svetske banke), Nemački investicioni fond (DEG) i Švedski fond za investicije u zemlje u razvoju Swedfund International AB dokapitalizovali ovu banku, koja je i sama tada imala dovoljno sredstava, sa 120 miliona evra i postali vlasnici dela akcija. Prema tadašnjem dogovoru, Srbija se obavezala da u roku od šest godina ili otkupi pomenute akcije po ceni od 120 miliona evra ili da proda svoj udeo u Komercijalnoj banci.

U ovom trenutku, Republika Srbija ima 41,74 odsto akcija Komercijalne banke, EBRD 24,43 odsto, IFC 10,15 odsto, DEG 4,60 odsto i švedski fond 2,30 odsto. Ostalo u posedu imaju mali akcionari, uglavnom pravna lica iz Srbije.

Teoretski, Srbija bi mogla da otkupi akcije stranih investitora (što je po mišljenju većine stručnjaka najpovoljnije rešenje), ali je verovatnoća tako nečega skoro ravna nuli.

Stručnjaci ističu da je otkup akcija od stranaca finansijski veoma povoljan, ako bi se država odlučila da posle toga privatizuje svoj udeo. Naime, zajedno sa akcijama koje sada ima, država bi mogla zainteresovanom privatizacionom kupcu da ponudi preko 80 odsto akcija i da tako ostvari višu cenu nego da prodaje manjinski udeo od 41 odsto. U slučaju ovakve odluke Srbija ne bi morala da prodaje akcije dok ne postigne zadovoljavajuću cenu, a u slučaju da se sada odluči na prodaju bez otkupa akcija od stranaca mora da vodi računa o roku od šest godina koji uskoro ističe, zbog čega će prodati prvom ko da neku ponudu.

Zvanično, još se ne zna kakva će odluka da bude doneta, ali se nezvanično govori da će biti izabrano najnepovoljnije rešenje po srpsku stranu. U prilog ovome govori i izbor privatizacionog savetnika...

Sredinom avgusta meseca ove godine, u jeku godišnjih odmora, kada je javnost nezainteresovana za pitanja visokih finansija i državne politike, Ministarstvo finansija je objavilo kako je posle višemesečnih pregovora 30. jula 2015. godine potpisalo ugovor sa kompanijom Nomura International plc iz Londona koja je time postala privatizacioni savetnik za prodaju Komercijalne banke.

Onaj ko želi nešto više da sazna o pomenutoj kompaniji iz Londona moraće malo da se pomuči, ne zato što je preduzeće nepozneto, već zato što je poznato pod čak tri različita imena: u Aziji ono deluje pod imenom Nomura Securities Co. Ltd, u Americi je poznato kao Nomura Securities International, dok je u Evropi i na Bliskom Istoku ono Nomura International plc.

Komplikovanom uvezivanju istorodnih firmi različitog naziva sasvim priliči i komplikovana vlasnička struktura: Nomura International plc je deo Nomura Holdings Inc, koje je u sastavu Nomura Group.

Nomura Securities Co (engleska transkripcija japanskog naziva je "Nomura Shôken Kabushiki-gaisha") je u suštini predak svoje današnje majke-kompanije. Osnovana je 1925. od strane Tokušići Nomure, japanskog tajkuna. Sedište kompanije Nomura Securities je tada bilo u Osaki, a danas je u Tokiju. Struktura holdinga uvedena je 2001. godine, kada se Nomura Securities Co pridružuje konglemeratu kompanija različitih delatnosti koje sve u svom imenu imaju ime osnivača "Nomura", a koje su direktno ili indirektno potekle od Nomura Securities-a i podređuje se Nomura Group organizovanom po tradicionalnom japanskom modelu.

U kolopletu kompanija koje posluju u okviru Nomura grupe dominiraju one koje se bave bankarstvom. Više od polovine ukupne vrednosti grupe, po njenim sopstvenim izveštajima, potiče iz bankarskog sektora u kome se ističu trgovačke i investicione banke.

Lehman Brothers Holdings Inc. je posle i danas svima poznatih Goldman Sachs, Morgan Stanley i Merrill Lynch bila četvrta najveća investiciona banka u Sjedinjenim Američkim Državama. Nakon izbijanja finansijske krize zbog nenaplativih kredita i pošto je vlada u Vašingtonu pod pritiskom javnog mnjenja odustala od davanja finansijske pomoći ova banka je postala nesolventna i 15. septembra 2008. objavila stečaj. Manje od dve nedelje kasnije Nomura Holdings je objavio svoju zainteresovanost da otkupi predstavništva Lehman.a u Azijsko-Pacifičkom regionu, Evropi i na Srednjem Istoku. Ugovor o preuzimanju potpisan je 13. oktobra 2008. godine.

Za azijski deo propale banke Nomura je platila 225 miliona dolara, dok je evropska predstavništva dobila za simboličnu sumu od dva dolara. U nekadašnjem Lehman Brothers Holdings Inc delovi koje je preuzela Nomura učestvovali su sa preko pedeset odsto obrta.

U Evropi je Nomura za dva dolara preuzela samo zaposlene propale banke, pa samim tim i njihove kontakte. Dugove su Japanci velikodušno prepustili akcionarima banke.

Nomura, očigledno, ima posebne bankarske interese u Evropi. Ne treba smetnuti sa uma ni da je celokupna Nomura grupa organizovana po modelu keirecu-a.

Keirecu (keiretsu) je japanska reč koja se prevodi kao "red", "linija" i označava poseban vid udruživanja kompanija. Keirecu je u Japanu zaživeo posle Drugog svetskog rata, pošto su saveznici razorili prethodni tradicionalni sistem udruživanja japanskih preduzeća.

U centru svakog keirecu-a nalazi se neka banka oko koje se sve i vrti. Ostala preduzeća pripadaju različitim privrednim granama. Svako od tih preduzeća ima akcije drugih preduzeća iz keirecu-a, a vlasništvo nad svima njima ima banka koja je u centru keirecu-a. Na taj način je onemogućeno neočekivano preuzimanje neke od firmi od strane kompanije koja nije u sistemu.

Ovaj način organizovanja je jedan od najvažnijih razloga neverovatnog uspeha posleratne japanske privrede. Banka je, između ostalog, zadužena i za finansiranje članica keirecu-a, a one zauzvrat svoje finansijsko poslovanje obavljaju isključivo preko matične banke.

Lehman Brothers u Evropi, odnosno ono što je od njega ostalo, od 2008. je deo Nomura keirecu-a i mora da se povinuje odlukama koje donosi centrala u Tokiju. Isti slučaj je i sa ostalim bankarskim institucijama koje posluju u ovoj poslovnoj hidri sa hiljadu glava.

Zbog toga ne treba očekivati da će Nomura International plc kao privatizacioni savetnik u postupku prodaje državnih akcija u Komercijalnoj banci a.d. da se ogluši o interes neke druge članice svog keirecu-a.

Nomura grupa, inače, direktno poseduje akcije više od dvadeset najznačajnijih svetskih banaka u kojima je manjinski akcionar i deluje na preko 18 svetskih berzi.

Jedan od najznačajnih akcionara Evropske banke za obnovu i razvoj, koja poseduje skoro četvrtinu akcija Komercijalne banke i koja vrši najsnažniji pritisak na srpsku Vladu da proda svoj udeo, jeste Bank of England, odnosno Banka Engleske, čiji je jedini vlasnik Bank of England Ltd, društvo ograničene odgovornosti i nepoznatih vlasnika.

Skoro da je sigurno da je neka od kompanija iz Nomura grupe suvlasnik Bank of England Ltd, budući da je od 2010. godine, značajan akcionar i u Bank of Ireland, irskoj nacionalnoj banci.

Federal Reserve Bank of New York, suvlasnik Fed-a (centralne banke SAD) 27. jula 2009. proglasila je Nomuru za primarnog trgovca na Fed-ovom otvorenom tržištu novca i hartija od vrednosti. Od 2007. je Nomura najveći trgovac hartija od vrednosti na londonskoj berzi.

U okviru Nomura grupe posluje i The Nomura Trust & Banking Co. Ltd, posebna kompanija koja obavlja investicione i bankarske poslove. Cela grupa upravlja sa oko 200 milijardi dolara što svog, što novca svojih klijenata.

Po svemu sudeći i ovde je, kao i u slučaju Telekoma, u pitanju sukob interesa, jer Nomura u daljem postupku privatizacije treba da pregovara sa samom sobom, odnosno nekom od eventualno zainteresovanih finansijskih institucija koje ili pripadaju istom keirecu-u kao i privatizacioni savetnik ili u sebi sadrže značajan procenat kapitala tog keirecu-a.