Francuska

Kako je i zašto smaknut libijski vođa Moamer El Gadafi

Osuđeni na istinu

Nakon objavljivanja tajnih dokumenata o ubistvu Kenedija, evo i novih dokumenata o pravim razlozima ubistva Gadafija i agresiji na Libiju koji su umnogome doprineli svim aktuelnim problemima terorizma i migracije u samoj Evropi. Za to vreme Sarkozi i Karla organizuju promociju nove ploče nabeđene umetnice koja šapuće svoje pesmice od Atine do Ibice od Pariza do Dubaija! Usputno sa svoje strane bivši predsednik preti tužbom protiv dva novinara koji ga cinkare u jednoj knjizi i poriče sve optužbe kao i obično kada je napad najbolja ili jedina moguća odbrana, zaključuje Mile Urošević, dopisnik Magazina Tabloid iz Pariza

Mile Urošević (dopisnik iz Pariza)

U se, na se i poda se...Na istu foru kojom je Džordž W. Buš obesio Sadama, ne bi li mu maznuo naftu i ujedno učinio uslugu Rijadu, tako je i Sarkozi uradio Gadafija da mu ne bi vratio pozajmljenu lovu i ujedno sakrio istinu o finansiranju svoje kampanje 2007. Tako je Libija za Francuze isto što i Irak za Amere, " Big Laj " ili u prevodu velika laž. Čista patka ili namerna greška, da bi se opravdala agresija na jednu suverenu državu i ubio njen vladar kako bi se jednim metkom u srce otpisali svi dugovi i izbrisale tajne mućke. Libijski vođa, žrtva ničim izazvane agresije i dokaz da su gotovo svi lideri na vlasti po belom svetu nusproizvod neke korupcije, nameštaljke ili mafijaškog dogovora da se lutak na koncu ustoliči kako bi se vladalo iz senke iza paravana demokratije. Najčešće oružje za uspostavljanje politički podobne istine su medijske laži koje ponekad budu i razotrivene al tek kad Marko stigne na Kosovo, tj. sa zakašnjenjem! Kad prođe voz!

U aferi intervencije u Libiji i kolateralnim greškama, pa i pogrešnim informacijama čak i sam nadrifilozof Bernar Anri Levi, čuveni ratni huškač pet zvezdica i recidivista za izmišljene zločine nad stanovništvom, sada priznaje da nije bilo bombardovanja i masakriranja populacije u Bengaziju od strane Gadafija, ali da je moglo biti...pa je tako po njemu taj rat bio pravedan...itd! Naravno, jer su njegove pogrešne tvrdnje u ono vreme prošle u Jelisejskoj palati ko ladna voda i kao obrazložene za javnost (odnosno, više izgovor nego razlog), odgovorne za pokretanje napada i razaranje Libije i eliminisanje Gadafija koje je palo ko šlag na tortu. Po svoj prilici izgleda da je libijski Vođa urađen od strane Sarkozijeve tajne službe, DGSE, bar kako je pisac hteo da kaže u svojoj knjizi, mada pod navodnicama i znakom pitanja koji ga štite od eventualnog sudskih procesa ili saobraćajke.

Koga bi još začudilo da sazna kako se super mega mućke organizuju po podzemlju tajnih službi i uticajnih faktora, onih kojima su lova i vlast postali nova religija, bez Boga ni njegove pravde, bez zakona ni iole čojstva. Sila zakon ne pita i svakom brbljivom gonitelju pravde zna da začepi usta ili čak i da ga oladi ako sa mnogo žara pali raju protiv klasičnih političko finansijskih nepravdi i privilegija malih Bogova koji nas dominiraju. Hrabri su ljudi ili pomalo ludi na svoj način svi oni koji javno pišu ili svedoče o mafijaškim radnjama ljudi ili neljudi kojima je narod greškom ili na neku smišljenu podvalu zakulisnim radnjama i podzemnu intervenciju poverio svoje sudbine.

Za Trampa se tvrdi da ga je Putin uselio u Belu kuću, Olandu su možda iz nehata pomogli hotelijeri neki koji su namestili najskuplje pušenje u istoriji sveta tadašnjem super favoritu, Dominiku Štros Kanu, dok je mladi i arogantni Emanuel Makron ubo svoje radno mesto zahvaljujući dobrovoljnim prilozima bankara kao i revnosnom odnosu svih medija koju su toliko ocrnili Lepenovu da bi bilo ko sa prvog ćoška ulice i pod uslovom da ima regularne papire, nadigrao ofarbanu plavušu. Zna se i da su Bušu junioru smuvali mandat oni koji su brojali glasove u sunčanoj Floridi a sve više je jasno da je pre deset godina ceh Sarkozijeve kampanje častio sam Gadafi u kešu, kako bi ga doveo na vlast i onda sa šatorima i kamilama paradirao po Jelisejskim poljima i bašti Jelisejske palate.

Sarkoziju su se vlast i čast toliko osladili da još uvek sanja repete i kao loš gubitnik pokušava da sakrije svoj bes zbog toga što je praktično jedini krivac za pet godina mandata Fransoa Olanda, kao ni svoju zavist jer nije bio izabran ni za kandidata svoje partije.

Sve ovo je izneto crno na belo u novoj knjizi koja je upravo izašla u Francuskoj i koja na 400 stranica i pod naslovom "Uz komplimente vodiča" obelodanjuje veliku korupciju vrednu 50 miliona evra.

Skandali u Francuskoj nisu retkost i svaki novi dan nosi novi skandal, neku novu aferu, pogotovo u politici. Koliko će knjiga Fabrisa Arfija i Karla Laskea, dva prava novinara investigacija koji pisu za elektronske novine Mediapart, pokrenuti talas nepoverenja prema političarima nije izvesno, jer već odavno raja zna da su svi političari ama baš do jednoga, podložni korupciji jer svi oni maštaju da postanu jednoga dana predsednik Francuske!

Ako je mogao prevrtljivi Miteran, zavodnik Širak, mali Napoleon Sarkozi, smotani Oland ili mali bankar Makron, što ne bi mogao i bilo ko drugi? Stvar mentaliteta i francuske arogantnosti i narcisizma kao genetskih osobina njenih političara.

Pitanje koje se postavlja je druge prirode i uskoro će se videti da li će bar mač pravde da se zainteresuje za knjigu ili će i ova optužba ostati mrtvo slovo na papiru. Obzirom da mali ušati Napoleon ima dugu ruku i da kao bogataš, i još advokat, može da dokaže čak i da je zemlja trouglasta, jer je sve na tri ćoška a pogotovo demokratija, oni koji su sročili knjigu, mogu samo da se nadaju dobroj prodaji svoga dela i nekom boljem honoraru za šest godina opasnog novinarskog hobija, isterivanja dela na videlo i za čitanje.

Gde su svedoci

Bivši biznismen i tajni agent u slobodno vreme Ziad Takieddine, koji je kao vodonoša donosio kofere pune keša iz Libije u Pariz, završio je na optuženičkoj klupi, jer niko ne veruje u njegovu priču iako je, na primer, dokazano da je Sarkozijev minister policije Klod Geon u to vreme iznajmio najveći sef u banci, bunker u koji je mogao da uđe ceo čovek a da se ne saginje. Na pitanje čemu je služio toliki sef, rekao je da se tu u tajnosti čuvaju tekstovi govora Sarkozijeve kampanje. Čovek vodi muriju i apsi lopove, a ne ume da smisli bolju laž. Čak ni pola miliona evra na svom računu nije znao da opravda bar kao bilo koja seljačina na čelu neke državne firme već tvrdi da je prodao jednu umetničku sliku za tolike pare, ali je zaboravio da traži fakturu.

Uostalom svaka lepotica ili pevaljka zna da je kavaljer Gadafi imao običaj da podmazuje važne državnike, ministare šalabajzere i ostalu oligarhiju kojima je uvaljivao Rolekse, poturao lepe žene i turao keš u torbe čim bi mu ušli u šatru. Naravno u ratu i raznim nesrećama, ključni svedoci su skoknuli do Alaha ili Svetog Petra. Preživeli su zbrisali u Katar ili Južnu Afriku što je za francusku vladu i pravdu Bogu iza nogu i ne pada im na pamet da pozovu ljude i suoče ih sa Polom Bizmutom kako je Nađ de Bokša, poznatiji u svetu kao Nikola Sarkozi izabrao sebi lažno ime za mutne radnje i ostale tajne telefonske razgovore.

Nakon rata u Libiji pred sudom u Hagu bivši šef vojne obaveštajne službe Abdallah Senoussi, javno je priznao da je lično spakovao finansijsku injekciju od pet miliona za Sarkozijeve ljude od poverenja. Iste godine bivši libijski Premijer Choukri Ghanem pronađen je mrtav ladan u lepom plavom Dunavu sa spiskom sume koju je trebalo da podeli kao humanitarnu pomoć političarima.

Bivši Sarkozijev specijalni izaslanik za diplomatske odnose, Alexandre Djouhri, odbio da se vrati u Francusku jer se plaši za svoju čuturu. A da bi stvar bila jasnija autori navode da je petnaest udruženja raznih afričkih država podnelo tužnu Hagu protiv Sarkozija ali da se o tome čalo priča i na tome izgleda još manje radi, Uostalom, čemu bi služila istina kad je laž super podobna za biznis i ostala geopolitička pitanja.

Šest godina šerlokhomsovanja i njuškanja po pacovskim kanalima tajnih službi bilo je potrebno da bi se pohvatali konci i konopci koje su laža i paralaža, bivši predsednik i njegova Leva dvorska budala ispleli, ne bi li zavarali trag istini. Ipak, ako se uzme u obzir da je sve to bilo pre deset godina i da Francuski birači pamte samo tri godine u nazad, jer uvek imaju imaju druge važnije probleme, izgleda da bi knjiga "Uz komplimente vodiča" mogla da se nazove kao popularna domaća tv serija, "Pas laje vetar nosi "!

I sad kako, "vrana vrani oči ne vadi", tako su i šanse vrlo male da se jedan bivši predsednik uskoro nađe u bajboku zbog korupcije iznete od strane dva novinara levičarskog profila. Uostalom, mnogi sudski procesi protiv ovog, sada biznismena, još uvek su u fazi raznih istraga i nije isključeno da za sve bude oslobođen onako đuture da se restartuje funkcija.