Banat

Zrenjanin u smeru napredne propasti

Vođa i 26 autobusa

Zrenjaninci se poslednjih decenija, poput dobrovoljnih idiota, neprestano smeju istom vicu o vlasti koja neprestano vara sopstveni narod. Lakoća samoponižavanja „otvorila" je put galeriji neopevanih likova srednjeg Banata, gde se na osnovu broja stranačkih knjižica svih vlasti, privilegija, nekretnina, otuđenih narodnih para i karijerizma, dobija status nedodirljivih.

Zoltan Horvat

Opojno, em neodgovorno, pa još krimogeno „dilovanje" narodnih para, danas je uigrani model vladanja u opštinama Zrenjanin, Žitište, Sečanj, Novi Bečej i Nova Crnja, gde se (ne) zna, ko neprestanim širenjem nazadnjačkih laža, „drogira" podaničku raju.

Za apsanu je najmanje tri frtalja vlasnika vlasti, gde najistureniji „turaju" svoje „lepljive" prste u opštinske i gradsku kasu. Pera Milankov, (ne)sretni čelnik novocrnjaske nazadnjačke „igranke" sa opštinskom kasom, osuđen je (sa nekolicinom svojih pajtosa) na 18 meseci zatvora zbog višestruke zloupotrebe službenog položaja uz obavezu vraćanja državi opljačkanih miliona.

Nakon izricanja presude i zabrane vršenja javne funkcije, uz pravo žalbe, Pera je, vedar, čio i nasmejan, službenim automobilom predsednika opštine, valjda je on taj jedan, jedini, „večiti", odvezao sebe samog do kancelarije predsednika opštine Nova Crnja. Seo čovek u fotelju, poznatu mu, i nastavio predsedničke radnje, k'o da se ništa nije dogodilo.

U komšiluku mu policija, ne reaguje, meštani ćute, a pajtosi ga dočekali poljupcima i viskijem kojim se „zalivao" sudski epilog. Nakon žalbe, biću nevin, ko novorođenče, prsi se i javno trsi dojučerašnji crnjanski golja sa starim traktorom, kojeg je, nakon višestranačkog sjurivanja u nazadnjaštvo, zamenio novim traktorima, kombajnima, džipovima, kešom...

Ako je tako sposoban i poziva se na tesne veze sa vrhom stranke kojoj trenutno pripada (SNS-u), oslobodiće ga i krivice nakon žalbe, pa će i naš Pera „oprati obraz" svima za koje se navodi da su teške funkcionerske lopine, čulo se na poslednjim stranačkim sastancima nazadnjaka u Srpskoj Crnji.

Na tim sastancima ima tačno tri frtalja opštinskog funkcionerskog članstva koji su se „uspešno" oprobali u raznim krimogenim veštinama, pa, društvo odabrano, „ohrabreno" Perinim najavama o njegovoj nevinosti i, k'o pamuk mekoj duši, nastavlja nazadnjačkim kursom. Na poslednjem skupštinskom zasedanju, jedina tema bila je prodaja jedne od nekretnina u opštinskom vlasništvu, valjda da se krene sa namirivanjem sudskih dugova. Složna nazadnjačka braća, šaka jada koja danas drma opštinom Nova Crnja, ne odriče se navika najbahatijih vlasnika opštinske kase. Sve ih Pera „zadužio" narodnim parama, od pomoćnika koji ne mora da dolazi na posao, preko „nagradnih dobitnika" radnog mesta, do jadova od meštana koji za bonove od 2 do 3 hiljade dinara, predizborno pazare u „target" prodavnicama.

I, tako nekako funkcioniše životarenje u srednjem Banatu, paralisano, odnosno strogo kontrolisano odsustvom bilo kakve kontrole od strane uterivača nazadnjaštva u narod. U Sečnju nakon smrti bivšeg predsednika opštine nije horor, ali, liči, dobra stvar je što je visokopozicionirani nazadnjak sa dve, prešao na samo jednu. Neki kažu da se radi o flašama, dal' pića, al', sve što se mora shvatiti bukvalno, drugačije nije zapoveđeno lokalnim medijima, mora se prećutati.

U Novom Bečeju, gde uglavnom ništa od privrede ne radi, danonoćno se „gilja" u opštinskoj kući. Sem Malih i Velikih Gospojina i vašara za gladan narod sa pevačima, GMO pljeskavicama, pivčugama i rakijetinama, nema šta da se vidi, ali iz opštinske zgrade „grme"...mi ćemo, činimo velike napore, sad ćemo, samo što nismo, čekamo da se iz beogradske centrale smiluju i pošalju neku crkavicu, pa da sazovemo konferenciju za štampu gde ćemo najaviti svečano otvaranje čak dve nove saobraćajne table na ulazima u centar opštine.

Šta radi centarforski Zrenjanin u vremenima neviđene „slave" nazadnjaštva, gde niko ne sme da pomene reč propadanje, koje se iz aviona vidi? Doš'o Vučić, pride 22 autobusa puna sendvičara, grad paralisan od strah(a)poštovanja, klanja mu se lokalna nazadnjačka funkcionerija, ugrađuje se kamen temeljac kineskom pogonu za 160 zaposlenih. Najzaposlenija, a strah od gubitka fotelje joj parališe dah, ovdašnja direktorka Nacionalne službe za zapošljavanje Mijatović.

Dobila je i izvršno naređenje: svi novozaposleni moraju biti članovi SNS-a! G-đa Mijatović, vična stranačkim radnjama u ustanovi gde valjda svi moraju biti jednaki, užurbano pravi spiskove. Na „pravom" spisku su „pravi", dok za druge, armiju nezaposlenih, ima da nema. Tako što te, večito nezaposlenog, pošalju u firmu gde ti odmah kažu da je mesto već napunjeno „pravim", pa ti još „dosole" žaljenjem da Tržište rada mora ispuniti formu: šalji gubitnika, pro forme, tamo i tamo, iako se zna, a gubitnik nema pojma, da je sve već uigrano, a gubitnik, izigran.

Zrenjaninsko napadno hvalisanje nazadnjaštvom ide sa izborom Ličnosti godina prohujalih zauvek, gde, sem retkih izuzetaka, odlučuje, broj poslatih kupona ili dogovori najodgovornijih na relaciji Gradska Kuća - Lokalni mediji. List Zrenjanin i njen urednik Daliborka, ne smeju da pomenu firmu „Još malina Organik", registrovanu za proizvodnju organske hrane, gde su se, oko kolovođe zrenjaninskog nazadnjaštva okupili baš svi njemu najdraži. Vlasnik i direktor „brda" organskih malina je Ivica Eždenci, za neupućene, advokat ili pravnik iz Beograda, a sedište firme je registrovano u Kleku. Ivica je čovek od neograničenog poverenja Čedomira Janjića, gradonačelnika Zrenjanina, još od 2012. godine, kada je Ivica Čedu počeo da priča bajke o kartingu, prerasle u bajku o karting stazi koju je tako besramno najavljivao gradonačelnik. Ivica je svojevremeno bio i član nekih Nadzornih odbora, a savetodavni, neuspešan do fijaska doprinos, dao je Čedu pre nekoliko godina i za fabriku vode. Za neupućene, „instalacijom" rokovodilaca Fabrike vode, vrhunski neuspešno, bavio se lično gradonačelnik.

Dotični Ivica je 2012. godine bio i direktor Nacionalne Agencije za razvoj, i generalni sekretar Visokog Saveta Sudstva, gde su časne sudije i vrhunski znalci podnosile neopozive ostavke. Ivica je uspeo Čedu da dovede i do Ane, premijerke u zapećku sveprisutnog AV-a, pa gradonačelnik svoju strategiju prema Beogradu duguje svom dragom Ivici. Proizvodnja organske hrane nije još počela, a kad će, to ne zna ni Sveti Petar, ali, članovi „malina organika" su svi, redom, najbliži Čedovi saradnici, označeni kao menadžeri. Trenutno se, kaparišu, kupuju oranice, zemljište, odnosno, pravi se plodan „teren" za raspolaganje nad preostalim nepokretnostima, koje su već zauzeli Matijevići, Tenisi i preostali „svetski sportsmeni".

Dal' se u slučaju organskih malina radi o tek jednoj od teorija zavere, tek, još jedna javna tajna o kojoj se u Zrenjaninu mudro ćuti, dok šnjur, pravi, direktno iz očiju naroda, odnose uvek, jedni te isti.

Ispravka

Povodom teksta u prošlom broju „Smrdi reka pored Bečkereka" u kojoj se pominje i Valentina Nestorović, ovaj autor (u nekoliko navrata je pisao o njenom slučaju) joj duguje iskreno izvinjenje jer je naveo neke podatke koji su joj, u trenutku njene dostojanstvene borbe za pristojan život, nanele dodatnu uznemirenost i bol. Još jednom se javno izvinjavam Valentini, divnoj, mladoj i hrabroj dami, koja, u porodičnoj i ličnoj drami koju preživljava, ne želi bilo kakvu medijsku pažnju.