Kosovo i Metohija

Sunovrat Vučićeve kosovske avanture: trgovanje tuđom imovinom ili...

Razgraničenje bez granica

Pregovori o Kosovu i Metohiji, koji za cilj navodno imaju uspostavljanje trajnog mira, mogli bi da postanu jedini mirovni pregovori u istoriji koji će podstaći još jedan rat, možda i na globalnom nivou. To uopšte nije preterivanje jer iako takav sukob možda ne bi usledio odmah, potpisivanjem sporazuma, u formi kakva se sada naslućuje pre svega u izjavama Aleksandra Vučića, to bi svakako bilo povlačenje okidača za rat širokih razmera.

Ivan Maksimović (dopisnik iz Kosovske Mitrovice)

„Kosovski presedan", kako se uobičajeno naziva brutalno kršenje međunarodnog i domaćeg prava svih učesnica u procesu otimanja istočnika srpske države, zapadnu javnost odavno ne može da potrese potvrdiće i sagovornik Magazina Tabloid Klod Šolet, osnivač i urednik francuske Opservatorije novinarstva (OJIM).

Šolet u svom razmatranju ovog pitanja između ostalog kaže: "...Govoreći globalno, i gledano sa tačke iz glavnog bloka u medijima, javno mnjenje nije upoznato ili vrlo malo zna o Srbiji i Kosovu i Metohiji. Ono što se kao kroz maglu pamti jeste da se pre nekog vremena, negde na istoku, vodio rat. Taj rat su prouzrokovali 'nevaljali Srbi' koji su bili na ivici da istrebe 'jadni kosovski narod'. Dakle, loši momci su bili Srbi, dobri momci Albanci sa Kosova. To nema nikakve veze sa istinom, to je bila obična ratna priča, ali smatram da se ova propaganda još uvek zadržala u podsvesti većine ljudi, uključujući i intelektualce. Zato bi termin "razgraničenje" verovatno izazvao jednostavno 'pa šta?' u javnosti..."

Ova istraživačka baza mrežne analize i evolucije medija, marta meseca ove godine objavila je rezultat višemesečnog istraživačkog rada o uspostavljanju novog oblika moći: vojno-bezbednosno-finansijsko-medijske, i to u Srbiji, a koje je podstaknuto dolaskom bivšeg šefa CIA-e Dejvida Petreusa na mesto direktora KKR grupe u čijem su vlasništvu neki od najuticajnijih medija u Srbiji, poput N1 televizije, a ima naznaka da će kupiti i jednog od mobilnih operatera.

U njemu se podseća na izvesne „promene" koje su usledile nakon „čudovišnog NATO zločina" nad srpskim medijima tokom agresije 1999. godine koje je Toni Bler ocenio „sasvim opravdanim".

Oba naša tadašnja ministra informisanja, Goran Matić, na saveznom i Aleksandar Vučić na republičkom nivou, napravila su dramatičan preokret od kojih je Vučićev naročito fascinantan. Njegova stranka je isprva za savetnika uzela nekadašnjeg američkog ambasadora Montgomerija a sa dolaskom na vlast i Tonija Blera. „Bivši nacionalista neguje toplo prijateljstvo i s drugim protagonistima agresije na svoju zemlju, Gerhardom Šrederom i Bilom Klintonom" navodi se u istraživanju OJIM-a.

Sve ovo pruža objašnjenje zašto narod nije u stanju ni da razume a kamoli da pruži otpor opštoj propasti koja ga nemilosrdno guta.

Poslednjih nedelja, termin "razgraničenje" naglo je preplavio medije na srpskom jeziku kada govore o Kosovu i Metohiji. Bez preciznog definisanja ostaje na pretek prostora za što, u sprezi sa dosadašnjom antinacionalnom praksom naročito vladajućeg režima pa i samog Aleksandra Vučića, ipak usmerava misli ka najcrnjem toku.

„Razumem razliku između 'razgraničenja' i 'granice'. Granicu mora da brani nadležni politički organ, 'razgraničenje' se može promeniti u bilo kom trenutku. Ovo je, pretpostavljam, u opsegu vaše vlade" kaže Šolet i nastavlja: „...Sada, ako uzmem u obzir novi geopolitički pejzaž u Evropi i svetu, vidim pretnje i mogućnosti. Pretnje: vaš predsednik je izgleda vrlo blizu američkom neokonzervativnom stilu senatora Mekejna (nedavno preminulog). Mekejn i neokonzervativci, demokrate i republikanci - baš svi, stvorili su "nezavisno Kosovo" da implementiraju jednu od najvećih američkih vojnih baza u inostranstvu. Većina istraživača smatra tzv. nezavisno Kosovo "narko državom" i "terorističkom državom". Ali Amerikancima to prilično olakšava upravljanje albanskim političarima sa KiM. Tramp nije neokonzervativan, ali se bori zato što nije bio zadržavan u svojim idejama i u ovom trenutku niko ne zna gde će biti margine njegovog manevra u narednim mesecima. Pošto je Tramp manje zainteresovan za Evropu, podrška SAD albanskim političarima na Kosovu može nestati, što je dobra prilika..."

Možda upravo takva mogućnost i proizvodi pritiske da se do konačnog rešenja za problem Kosova i Metohije dođe što pre, dok su mreža lobista i logistika prethodnih američkih administracija čvrsto utemeljene još uvek, jer forma koju sada možemo da naslutimo, naročito u izjavama Aleksandra Vučića, upravo jeste početna ideja neokonzervativaca o kojima Šolet govori.

Migrantska kriza, od koje evropska javnost sve više zazire, svakako stvara prostor za prodor istine o tome šta se dešavalo na Kosovu i Metohiji. Od početka ove godine objavljeno je više novinskih tekstova koji se bave opravdanim sumnjama da sa talasom migranata u Evropu mogu da prodru radikalni islamski elementi.

„...Ali, jedan od najvećih problema sa radikalizacijom kontinenta odvija se na njegovoj ivici", piše uticajni Vašington post obrazlažući situaciju koja se već neko vreme ne može sakriti a to je da neslavno, prvo mesto, po broju terorista po glavi stanovnika zauzimaju Albanci sa Kosova i Metohije pod međunarodnim patronatom. Nešto ranije Dejli star, izdanje za Liban, navodi da je „najmanja evropska zemlja pružila borbeno pojačanje militantnim islamististima više nego što se moglo to očekivati".

Sa izuzetkom ličnih priča ili informacija koje dobijaju od lokalnih medija i albanskih izvora, podatke o broju učesnika u terorističkim jedinicama pretežno pruža istraživačko telo eksperata pri američkoj organizaciji „Centar za borbu protiv terorizma" (Combating Terrorism Center) koji je 2015. naveo podatak da je oko 500 Albanaca sa prostora Zapadnog Balkana (KiM, Albanija i Makedonija) otišlo za Siriju pre svega da bi se priključili „Islamskoj državi".

Poput vodećih medija i ovaj centar im pruža podršku nazivajući ih „borcima u inostranstvu" (nešto poput gastarbajtera) a sve usled čudno isprepletenih interesa, potrebe opravdanosti NATO agresije i tako tipičnom zapadnom arogancijom koja teško priznaje svoje greške. Naročito one koje i ne prepoznaje kao takve, bez obzira na surove činjenice.

Ipak, CTC navodi da je pre rata u Siriji „veoma mali broj etničkih Albanaca bio umešan u aktivnosti džihadista". Ovo je naročito važno zbog toga što otkriva prave krivce za ovakvo stanje. Amerikanci će istaći u prvi plan ljubav i zahvalnost Albanaca koju osećaju prema Americi jer ih je „oslobodila" dok će za porast islamskog fundamentalizma okiviti novac koji je Saudijska Arabija uložila u izgradnju džamija i školovanju imama prema svom „programu".

Reagujući na ovakav stav iznesen u Njujork Tajmsu Zahari Galant, suosnivač Evropskog instituta za dijalog, bez dvoumljenja u svom autorskom tekstu o ulozi NATO-a u uzgajanju islamista iz 2016. godine kaže: „...Nagli rast vehabizma i salafizma na Kosovu finansirala je Saudijska Arabija, ali je osnov za radikalizaciju i ekstremizam već postavljen decenijskom vojnom okupacijom, korupcijom i krađom resursa od strane NATO i američkih diplomata...Uprkos pokušajima Njujork Tajmsa da prikaže da su Klintonova administracija i njihovi NATO prijatelji heroji priče o Balkanu a da je dinastija Saud negativac , činjenica je da je zapadna okupacija radikalizovala Kosovo. Saudijski novac je to samo ubrzao" zaključuje Zahari.

Razmere koje je to dostiglo gotovo su neverovatne. Već 2015. godine „sa stopom od 16 boraca na 100.000 stanovnika okupirano Kosovo je dalo preko osam puta više terorista od drugoplasirane Francuske koja je najveći izvoznik džihadista u Siriju i Irak, ili čak 60% više po glavi stanovnika nego što je slučaj sa „propalom zemljom kao što je Libija" podaci su CTC-a.

„Pošto je ISIS sada skoro poražen u Siriji, veliki broj njihovih boraca će možda želeti da se vrati na Kosovo i u Bosnu. Ovo je očigledno pretnja za Srbe koji žive na Kosovu i Metohiji, što bi mogla biti i prilika da se svetu otkrije ko su zaista žrtve a ko gonitelji" navodi Šolet u razgovoru za Magazin Tabloid ukazujući na promene i na drugoj strani: „...Promene se dešavaju i u EU. Porast 'populista' u Italiji, Švedskoj, Danskoj, Slovačkoj, Mađarskoj, Češkoj Republici, Poljskoj se menja i izvršiće promenu ravnoteže snaga u Briselu...Grubo rečeno, sadašnji sastav Evropske komisije, kao i Evropskog parlamenta, više je "anti-srpski" i „pro-albanski" kada su KiM u pitanju. A pošto vaši predsednik i premijer žele Srbiju u EU, oni prate šablone sadašnje većine tamošnjih političara. Ako većina zemalja EU, ili veliki deo njih postanu 'populisti', onda vaš predsednik može biti u iskušenju da prati taj tok i da konačno uzme u obzir sopstveni narod. Ne kažem da će se to desiti, ali su promene moguće u bliskoj budućnosti" kaže Šolet.

Ovo naslućuju i zapadni mediji koji se pri obrađivanju teme albanskih terorista sa Kosova i Metohije bave zapravo njihovom „rehabilitacijom". Međutim, uprkos izlivima pohvala za separatističku vladu zbog hapšenja i procesuiranja velikog broja povratnka sa ratišta, prognoze o rehabilitaciji su mračne.

„Zatvor se ne čini kao najbolje rešenje jer su verske sekte bolje organizovane od zatvorskih vlasti" tvrde predstavnici separatista.

Prema novom programu koji je uveden, SAD šalju psihologe, sociologe, socijalne radnike i umerene imame da rade sa zatvorenicima optuženim za terorizam.

Ta strategija - rehabilitacija ekstremista kroz islamsku reedukaciju - testirana je u Saudijskoj Arabiji i arapskim zemljama ali metoda vrlo retko uspeva, kaže Danijel Kehler iz nemačkog Instituta za radikalizaciju i deradikalizaciju.

Kao primer neuspele rehabilitacije najčešće se navodi 28-godišnji Fitim Ladrovci koji je nedavno izašao sa robije posle nešto više od tri godine, koliko je bio osuđen zbog ratovanja na strani ISIS-a. Ladrovci je odmah po izlasku iz zatvora nastavio da širi propagandu islamista i omalovažava ovakvu metodu rehabilitacije jer, kaže on, povratnici sa ratišta neće prihvatiti njihovo učenje zato što „nisu pravi muslimani".

"Mi smo sve jači i pametniji", rekao je Ladrovci. "Teroristi neće biti reintegrisani, i ovde (na KiM) može doći do napada".

Da ovo nije tek samo priča potvrđeno je početkom juna na KiM kada je uhapšen par, muškarac i žena, koji su planirali samoubilačke terorističke napade automobilima-bombabama kako na NATO baze i vojnike na Kosovu i Metohiji tako i na javnim i prometnim mestima i u Francuskoj i Belgiji i to prema izjavama koje su uhapšeni dali separatističkim islednim organima.

No, čak i to su vredni novinari engleskog govornog područja uspeli da relativizuju. Klod Šolet za Magazin Tabloid podseća da je upravo to polje na kome se treba mnogo raditi jer se mnogo može i postići:

„Borba da se informiše ukupna javnost (zemalja koje imaju uticaj na donošenje konačnog rešenja) o realnosti i istini o Kosovu i Metohiji je od najvišeg značaja. Ljudi su podlegli ispiranju mozgova propagandom liberalnih ratnih huškača. Sloboda govora zasnovana na poštovanju činjenica jeste, i biće, osnova rada slobodnih novinara, nezavisnih od država ili korporacija" ukazuje naš sagovornik.

Ono što bi u bilo kom drugom slučaju bila senzacionalna vest, u našem je redovna pojava. Tako da baš niko ne govori o tome da Vlada Srbije o budućem statusu svoje okupirane pokrajine pregovora, ili barem igra predstavu koja treba da nas u to ubedi, ne samo sa vođama terorističkog pokreta kosovskih separatista već i sa zločincima Hašimom Tačijem i Ramušem Haradinajem o čijim je masakrima Srba mahala dokazima pred kamerama. Sa ovim drugim, kao što znamo, Vučić je putem svoje „Srpske liste" još i ušao u koaliciju koja sada optužuje druge da su „Ramuševi Srbi" i sve to uz osmeh, takoreći, posle koktela kome su prisustvovali a koji upravo Ramuš organizuje povodom godišnjice osnivanja svoje stranke.

Posle svega može se samo naslutiti obim užasa kome Srbe sa Kosova i Metohije svesno predaje Aleksandar Vučić, svođenjem većinskog broja Srba južno od Ibra na „manje od 2%" i to, kako reče Dačić „koji i ne misle da žive u Srbiji" dok za razliku od njegovog repertoara bosanskih sevdalinki i turskih tužbalica na svakom svom skupu pevaju „Sa Kosova zora sviće"...

Vučić je stigao još i da „smelo prognozira" kako na Kosovu možda nećemo dobiti ništa pa „ako nam nešto daju, dobro, ako ne daju opet dobro"... Ako se on, ili ma ko drugi, odrekne mesta sa koga „zora sviće" nisu potrebne reči da opišu kuda to vode Srbiju. Inače bi takav potez, kao i bilo kakav oblik predaje teritorije, nepobitno podstakao nove secesionističke pokrete ne samo u Srbiji već i u svetu a naročito islamiste koji bi tako bez zadrški mogli da se pohvale najubedljivijom pobedom tokom džihada poslednjih nekoliko decenija.

Imajući sve ovo u vidu, kao i činjenicu da nas Vučić, što lično što putem medija pod svojom kontrolom, plaši „natalitetom Albanaca" kojima je bolje da sada predamo Preševo, Medveđu i Bujanovac nego neko drugi „za 40 ili 20 godina" a za koje vreme će nam migranti svojim natalitetom pomoći da povećamo broj stanovnika, jasno je da se priča ne završava sa „razgraničenjem".