Povodom

Novi pokušaj Vučićeve vlasti da dotuče građane Srbije, pripremom za rat protiv Rusije

Mobilišite svoje članstvo da vas brani

Pitanje vraćanja obaveznog vojnog roka ili ne je pitanje koje se u javnosti pokreće na vrlo čudan i pomalo neozbiljan način. Pokušavaju da nas ubede da je vojni rok od 4 meseca mala ekskurzija u kojoj će se vojnici, čitaj naša deca, obučavati kako da sačuvaju život u slučaju rata ali nam ne kažu u kojim će ratovima ta vojska učestvovati. Prema onome što vidimo ali i analiziramo ta vojska se ne sprema za rat na KiM jer za taj rat sutra Srbija i njena vojska mogu da računaju na 200.000-300.000 dobrovoljca koji bi se na Prokletijama našli za 48-72 sata a u Draču ako zatreba za 96 sati uz dobru komandu, logistiku i bez izdaje političara, tako da nam za taj rat nisu potrebni regruti. Sve mi se čini da se oni ipak spremaju za EU ili još gore, NATO vojsku.

Željko Vasiljević (autor je predsednik Pokreta veterana)

Na sajtu ministarstva odbrane kao dokaz našim tvrdnjama postoji tekst čiji deo pod naslovom Borbene grupe EU glasi "Nakon analize odbrambenih aspekata učešća Ministarstva odbrane i Vojske Srbije u konceptu borbenih grupa EU, Vlada RS je 10.06.2015. godine usvojila Zaključak o pristupanju Konceptu borbenih grupa EU.

Potpisivanjem Note o pristupanju od strane svih država učesnica (Bugarska, Rumunija, Kipar, Ukrajina i Grčka) Republika Srbija je u oktobru 2017. godine postala punopravna članica borbene grupe EU HELBROC.

Ako analizirate geostratešku poziciju ovih zemalja sa aspekta odnosa prema Rusiji, videćete opšti antiruski stav od Ukrajine koja je u direktnom oružanom sukobu, pa preko Rumunije koja se graniči sa Ukrajinom i intenzivno pomaže na svaki način svojim komšijama ne razmišljajući o posledicama koje će po njih nastati po okončanju tog sukoba na jedini mogući način a to je pobeda Rusije i verovatno nastavka oružanih akcija u Moldaviji ili bar delovima Moldavije koji su naseljeni Rusima.

Bugarska protiv većinske volje svog naroda daje sve što imaju Ukrajini i koriste svaku priliku da se pokažu kao veliki antirusi i kandiduju se da budu u prvim borbenim rovovima u nekom budućem sukobu. Grčka i Kipar pored uvođenja svih sankcija po nalogu EU svu vojnu opremu izneše iz svojih rezervi i dadoše je Ukrajini.

Da je Srbiji mesto u takvom društvu, sigurni smo da 85% Srba misli da nije, i šta naša vojska kao vojska neutralne i svakako proruske zemlje traži u takvom savezu i šta će buduća armija sastavljena od regruta, naše dece, raditi u sukobu sa prijateljima iz Rusije neka nam objasne oni koji su odobrili učešće Srbije u takvim bezbednosnim strukturama. Za takvu Vojsku bez jasne strategije i ciljeva ne damo naše sinove i kćeri.

Rat u Ukrajini nam jasno pokazuje koliki su efekti vojnika koji ratuju dobrovoljno, dobro obučeni i motivisani uz stručnu komandu a koliki su efekti mobilisanih bez motiva, bez adekvatne obuke i loš komandni kadar. Rusi koji koriste samo ljude koji su dobrovoljci, profesionalni vojnici i plaćenici imaju mnogo više uspeha sa neuporedivo manjim brojem vojnika, neuporedivo manje žrtava za razliku od Ukrajinaca koji su na početku imali bolje rezultate kada su na prvim linijama bili dobrovoljci dobro motivisani nego sada kada je vojska spala na mobilisane ili još gore prisilno mobilisane koji ne žele da se bore već gledaju kako da se predaju i spasu živu glavu ili pobegnu glavom bez obzira. Vidimo po Ukrajini kako se kao zveri hvataju ljudi koji su odslužili vojni rok a sada ne žele da idu u tuđe ratove iako im je zemlja napadnuta jer vojnički poziv ne doživljavaju kao svoj.

Iz prve ruke sa ratišta iz Vukovara 1991. godine mogu da vam to potvrdim kada se jedinice popunjavaju od „obučenih vojnika" koji su vojsku završili pre 25-30 godina i kako smo za neke od njih morali da odvojimo prave vojnike da ih čuvaju da ne nanesu štetu. To su osnovni razlozi zašto smo mi koji smo učestvovali u ratovima protiv obaveznog služenja vojnog roka jer tako određujemo sudbinu našoj deci i potomcima da ginu u nekim tuđim i besmislenim ratovima a kada se iz njih vrate izranjavanih tela i duše svi će zaboraviti na njih i njihove potrebe će biti smatrane isključivo kao teret za državu.

Danas se ratni veterani susreću sa vidljivim nerazumevanjem značajnog dela društva koji ne razume a vrlo često ih osuđuje za žrtvu koju su učinili odazivajući se na poziv države. Česta je pojava i uočljivo ne osuđujuća da čak i ljudi koji rade u državnoj upravi i lokalnoj samoupravi na poslovima brige o veteranima ih nipodaštavaju, ignorišu, šikaniraju i govore da su džaba ratovali da su svojim učešćem u ratu ugrozili njihovu budućnost i da su krivci za težak život njih i njihovih porodica.

Da li takva država zaslužuje da bude branjena od strane uglavnom dece ljudi koji trpe ovakva nedela a koji su u prethodnim ratovima žrtvovali svoje živote za tu državu?

Šta vrede zakoni koji na neki način uvažavaju tu žrtvu i pokušavaju da pokažu lepšu sliku odnosa države prema svojim herojima kad se ti delovi zakona uopšte ne poštuju. Evo na primer u Zakonu o pravima boraca,… u članu 111. u poglavlju Pravo na prioritet u zapošljavanju piše: „Organi državne uprave, organi autonomne pokrajine i organi jedinice lokalne samouprave u skladu sa propisima kojima se uređuje oblast rada i zapošljavanja ukoliko ispunjavaju uslove iz konkursa, odnosno oglasa pod istim uslovima daju prioritet u zapošljavanju sledećim licima po redosledu po kome su navedena:

dete palog borca;

ratni vojni invalid;

borac."

U poslednjih 3 godine koliko važi ovaj zakon znate li koliko je lica po ovom zakonu zaposleno, verovatno znate ni jedno jer su svi zaposleni isključivo preko stranke a konkursi i oglasi se i ne objavljuju.

U samom Ministarstvu resornom za brigu o veteranima je u poslednjih par godina zaposleno desetine lica ali ni jedno iz naše populacije i to je jasan signal šta države misli o nama pa čak i kada donese ovakav zakon.

Ako je to već tako i ako su stranke koje su na vlasti preuzele ulogu i Nacionalne službe za zapošljavanje onda im predlažem da i tako organizuju i sistem odbrane zemlje čiji svi resursi i dobit uglavnom i služe ljudima iz vladajućih stranaka.

Naime SNS ima oko 740.000 članova i SPS ako još postoji ima oko 60.000 što je ukupno oko 800.000 ljudi koji Srbiju vole do poslednjeg dinara i najsitnije koristi.

Od njih ima sigurno oko 500.000 muškaraca, a od toga oko 300.000 su vojno sposobni, pa šta će Srbiji veća vojska, samo su oni dovoljni da dođemo do svakog Srbina i do svakog pedlja srpske zemlje. Izvršite popis vojno sposobnih članova samo ove dve stranke, a ako tome dodamo i one iz Zavetnika, Dveri i ostalih stranaka koje se kite patriotskim oreolom, kojima su puna usta patriotizma i koji bi sve principe pogazili samo da budu deo vlasti Srbija bi mogla da ima najbrojniju i najsposobniju vojsku. Građani Srbije razmislite o ovim predlozima kada budete odlučivali da li decu da dajete u vojsku i shvatićete besmislenost i pokvarenost predloga i ljudi koji se zalažu za obavezno služenje vojnog roka.

Oni koji zagovaraju ideju služenja obaveznog vojnog roka nisu izašli sa procenom koliko će dece prilikom tih aktivnosti poginuti a koliko će njih postati invalidi o kojima će država morati da vodi brigu do kraja njihovih života i da izdvaja značajna sredstva. Evo 06.03.2024. godine na vežbama NATO-a poginuše dva poljska vojnika pripremajući se za rat protiv Rusije. Da li je za njihove porodice taj rat okončan i da li će se iko sem porodica sećati tih momaka za par meseci i čemu ta uzaludna žrtva a zamislite tek da su oni bili pozvani da služe vojni rok i tako stradali.

Sada naša vojska godišnje obuči oko 3.400 dobrovoljaca u tri centra za obuku, a planiraju da treće godine Srbija ima oko 30.000 dece na obuci. Ko će od oficira da vrši tu obuku, a ko će njih da obuči da bi bili kvalitetni nastavni kadar? Po čijem sistemu će se obučavati, meni se čini da će tu dominantni uticaj imati NATO principi za koje u Ukrajini vidimo koliko su efikasni i koliko se brinu o vojniku. Ako Ukrajinci nastave da se pridržavaju te doktrine i zapadnih iskustava daj bože da neko od njih preživi.

Na našu žalost ovo je još jedan kamen na putu saradnje sa našom braćom Rusima i Rusijom kao jedinom zemljom saveznicom, uz čiju pomoć možemo da ispravimo nepravde učinjene nama kao Srpskom narodu i Srbiji kao državi od strane tog zapada i NATO kao organizacije čija je strategija pogubna po nas i koja se ne razlikuje ni za slovo od strategije Trećeg Rajha. Nadam se da većina Srba zna šta su bili ciljevi Trećeg Rajha, Nemačke i ostalih fašističkih saveznika i da niko od nas ali i naših političara nije spreman da prihvati te principe.

Ovo su samo delovi rasprave za koju se spremamo da vodimo sa zagovornicima obaveznog služenja vojnog roka. Biće tu pitanja kako ćete decu političara naterati da služe vojsku, a kako ćete ih tek naterati da idu u neke buduće ratove kada im ni očevi nisu bili pozvani da brane Srbiju i narod ali im to ništa nije smetalo da preuzmu upravljanje svim državnim resursima i da se pobrinu da sva bogatstva ove države budu njima na raspolaganju a mi koji smo branili tu državu i narod danas molimo za mrvice i pravo na život.

Nadamo se da će političari koji upravljaju zemljom imati hrabrosti da čuju naše argumente protiv ove ideje i da saslušaju naše predloge kako treba urediti sistem odbrane ove zemlje i naroda, a da ne strada omladina i sirotinja jer je naš biološki potencijal za opstanak naroda na minimumu i ne smemo da žrtvujemo ni jedan mladi život pogotovo ne za besmislene ciljeve koji nam se nameću.

Na žalost prođe 15 dana od prethodnog teksta i ponude da u dijalogu razrešimo neke od dilema koje nas kao ratne veterane, ratne vojne invalide i članove porodica poginulih boraca tište i ponuda da nas oni koji podržavaju ideju služenja obaveznog vojnog roka ubede u opravdanost te ideje. Za sada se kriju u teškoj ilegali, niti govore niti romore ali evo da dodamo još neka pitanja i teme za razmišljanje:

Kakav tretman i položaj će imati oni regruti koji se izjasne kao homoseksualci, da li će biti posebne kasarne za ovakve ili ćete ih osloboditi od obaveze služenja vojnog roka? Kakav će tretman imati oni koji iskažu prigovor savesti služenja vojske sa oružjem? Da li smo kao društvo spremni da kriminalizujemo i prepustimo pravosudnom sistemu da nam uteruje decu u obavezu služenja vojnog roka jer je jasno da većini ne pada na pamet da služe vojsku jer oni koji hoće to i danas mogu da urade dobrovoljno.

Još jedno upozoravam one koji treba da donesu odluku, tu ne mislim na poslanike jer se oni ionako ne pitaju ni za šta, da je ovo jedno od pitanja koje će drastično promeniti odnose u društvu i ako odluka bude pogrešna i na brzinu doneta možemo da se kajemo natenane. Zato pamet u glavu, ako je još imalo ima.