Poslovanjene RTS i RTV u 2018. godini

Oni lažu, mi ih plaćamo

Javna medijska ustanova Radio Televizija Srbije u 2018. godini je imala prihod 94,3 miliona evra, u tome donacije iz republičkog budžeta 26,2 miliona evra, što čini 27,8 odsto tog ukupnog prihoda

Miodrag K. Skulić

Osnivač ovog javnog medijskog servisa je Vlada Republike Srbije januara 1992. godine kao nacionalne radio televizije za proizvodnju i emitovanje radio i televizijskog programa i proizvodnju radio i video nosača. Dana 3 maja 2003. godine izvršena je deoba između Radiotelevizije Srbije i Radiotelevizije Vojvodine. Vlada Republike Srbije je 25 decembra 2008. godine donela odluku o izdvajanju emisionog sistema u zasebno javno preduzeće - JP Emisiona tehnika i veze, koje je otpočelo sa radom 1 januara 2011. godine.

Javno preduzeće za razvoj i unapređenje informisanja putem elektronskih medija na srpskom jeziku u AP Kosovo i Metohija osnovala je Vlada Republike Srbije i registrovala 31 decembra 2009. godine.

Od oktobra 2005. godine pretplata je postala jedan od osnovnih prihoda Radiotelevizije

taksa za javni medijski servis,

primanja iz republičkog budžeta,

neto korist od komercijalne eksploatacije sadržaja proizvedenog u okviru osnovne delatnosti,

komercijalni prihod od prodajne reklamnih minuta i

ostali prihodi.

Od januara 2016. godine kao prelazno rešenje fakturisanje i naplata takes vrši se preko JP EPS objedinjeno sa naplatom električne energije. Ovakvo rešenje imalo je zakonsko pokriće do kraja 2018. godine, a u RTS očekuju da će se iznaći mogućnosti i za njegovo produženje.

U RTS je na kraju decembra 2018. godine bilo 2.697 zaposlenih, a godinu dana ranije broj zaposlenih bio je veći za 276 lica. Da bi se stmulisalo smanjenje broja zaposlenih u 2018. godini je izdvojeno 381,6 miliona dinara, a u prethodnoj godini po istom osnovu 127,6 miliona dinara.

Poslovna imovina koju RTS koristi vredna je 115,6 muliona evra

Ukupna vrednost poslovne imovine koju Javni medijski servis Srije koristi na dan 31 decembra 2018. godine iznosila je 115,6 miliona evra, od čega 75,3 odsto vrednost stalne imovine (nematerijalna imovina, zemljište, građevinski objekti, oprema) i 24,7 odsto obrtna imovina. Sopstvenim kapitalom Radiotelevizija Srbije je pokrivala ovu imovinu sa 28,36 odsto, dok su obaveze iznosile 82,8 miliona evra.

Najveći iznos pojedinačne obaveze čini obaveza prema Ministarstvu Republike Srbije u iznosu od 4,3 milijarde dinara, što čini 44 odsto ukupnih obaveza RTS na dan 31 decembra 2018. godine. Sledeći veći iznos su obaveze po osnovu naknade za razvoj kinematografije u iznosu od 674,5 miliona dinara, što čini sedam odsto ukupnih obaveza.

Ukupan prihod RTS u 2018. godini iznosio je 94,3 miliona evra, od čega subvencije iz republičkog budžeta 26,2 miliona evra

U ukupnom prihodu ostvarenom u 2018. godini u iznosu od 94,3 miliona evra, subvencije iz republičkog budžeta iznosile su 26,2 miliona evra, ili 27,78 odsto ukupnog prihoda.

Prihodi od taksi u toj godini bili su 42,7 miliona evra, ili 45,3 odsto ukupnih prihoda, odnosno 62,7 odsto sopstvenih prihoda, u koje nisu uračunate subvencije. Ovi prihodi su veći u odnosu na prethodnu godinu za 0,43 odsto.

Prhodi od prodaje reklamnog prostora u toj godini iskazani su sa 20,1 milion evra, što je 21,26 odsto ukupnog prihoda, odnosno skoro 30 odsto prihoda u koji nisu uračunate subvencije. Prihod od prodaje reklamnog prostora u 2018. godini veći je za 11,4 odsto u odnosu na prihode po istom osnovu ostvarene u prethodnoj godini.

U proizvodnim uslugama u 2018. godini najveći pojedinačni iznos čine rashodi za otkupljene sportske prenose u iznosu od 1,48 milijardi dinara, sa učešćem od 13,30 odsto u ukupnim prihodima. Ti rashodi u prethodnoj godini bili su 42 odsto niži, što je razumljivo obzirom da je u 2018. godini bilo svetsko prvenstvo u nogometu u Rusiji.

Ukupne obaveze Radiotelevizije Srbije na kraju decembra 2018. godine iznosile su 82,8 miliona evra, od čega kratkoročne 68,2 miliona evra, dok je sopstveni ukupan prihod ostvaren u toj godini iznosio 68,1 milion evra, uz državne subvencije 26,2 miliona evra. Sa takvim odnosom kratkoročnih obaveza i ostvarenog sopstvenog prihoda Radiotelevizija Srbije može poslovati bez blokade tekućeg računa, samo ako Ministarstvo finansija ne traži naplatu datih sredstava na pozajmicu u iznosu od 4,3 milijarde dinara, odnosno 36,3 miliona evra. Posebno trevba imati u vidu da u tom iznosu nije sadržana kamata za docnju u vraćanju ovih sredstava.

Da bi uskladila vrednost nepokretne imovine, sa tržišnim cenama Radiotelevizija je angažovala ovlašćenog procenitelja, koji je uvećao vrednost dela nepokretne imovine za 2,46 milijardi dinara, ili skoro za 21 milion evra, što je knjiženo kao uvećanje revalorizacionih rezervi. Da nije bilo ovog uvećanja, stepen pokrivenosti ukupne imovine sopstvenim kapitalom bio bi znatno niži. Ali istovremeno je kod nekih objekata došlo do smanjenja vrednosti, te je iznos od 710 miliona dinara, ili oko šest miliona evra morao biti knjižen na teret rashoda u 2018. godini, pa je za taj iznos umanjen pozitivan rezultat ostvaren u toj godini.

Javna medijska ustanova Radio-televizija Vojvodine

U 2018. godini imala je prihod od 18 miliona evra, u tome prihod od subvencija iz budžeta 7,77 miliona evra, ili 43,2 odsto ukupnih prihoda

Od 3 maja 2006. godine razgraničeni su odnosi između Radiotelevizije Srbije i Radio-televizije Vojvodine. Na dan 31. decembra 2018. godine bilo je u RTV 1206 zaposlenih, a godinu dana ranije samo tri zaposlena manje.

Poslovna imovina koju RTV koristi vredna je 31,6 miliona evra

Ukupna vrednost stalne imovine koju RTV koristi na kraju 2018. godine iznosila je 27,5 miliona evra, u tome devet miliona evra imovina u pripremi, tj. u izgradnji, dok je obrtna imovina po knjigovodstvenoj vrednosti iznosi svega 4,1 milion evra. Tu imovinu vrednu 31,6 miliona evra RTV finansira sopstvenim kpitalom od samo 3,3 miliona evra, ili sa 10,57 odsto. To ne samo da je nedovoljno, nego predstavlja i iznos sa kojim ovo javno privredno društvo ne može održati tekuću likvidnost.

Kapital je nekad iznosio više od milijarde dinara, a na kraju prošle godine sveden je na svega 394 miliona dinara, jer su gubici iz ranijih godina u iznosu od 1,5 milijardi dinara znatno umanjili sopstveni capital, i pored neraspoređene dobiti u iznosu od 579 miliona dinara.

Ukupne obaveze Javng medijskog servisa RTV su 28,3 miliona evra, od čega dugoročna rezervisanha i dugoročne obaveze tri miliona evra, a kratkoročne obaveze 25,3 mliona evra.

Ukupan prihod RTV u 2018. godini iznosio je 18 miliona evra, od čega subvencije iz budžeta 7,7 miliona evra

Ukupan prihod ostvaren u 2018. godini iznosio je 18 miliona evra, od čega su 7,77 miliona evra subvencije iz budžeta, pa proizlazi da je sopstveni prihod, bez subvencije, iznosio samo 10,2 miliona evra.

Prihodi od RTV taksi u 2018. godini iznosili su 9,5 miliona evra, a prihodi od prodaje reklamnog prostora samo pola miliona evra, dok su svi ostali razni prihodi u prošloj godini bili samo 0,2 miliona evra. Prihodi od taksi RTV veći su od prethodne godine za samo 0,33 odsto.

Neto gubitak iskazan u poslovanju 2018. godine u Radio-televiziji Vojvodine iznosi je 339 miliona dinara i veći je od gubitka iskazanog u prethodnoj godini 2,56 puta. Taj gubitak u iznosu od 2,9 miliona evra čini 15,95 odsto ukupnog prihoda ostvarebig u toj godini, ili 29,08 odsto sopstvenog prihoda, u koji nisu uračunate subvencije.

Sa 10,2 miliona evra sopstvenih prihoda Javni medijski servis Radio-televizija Vojvodine nemože servisirati ukupne obaveze privrednog društva koje su na kraju decembra 2018. godine iznosile 28,3 miliona evra, a u tome kratkoročne čak 25,3 miliona evra. Razumljivo je zašto ovaj Javni medijski servis preuzima obaveze po kreditima kod Komrcijalne banke, AD, Beograd uz kamatu od 3,90 odsto godišnje, a po isteku dve godine prihvata i kamatu EURIBOR plus ovih 3,90 odsto, godišnje.

Uporedni pregled pojedinih pokazatelja RTS i RTV-a za 2018. godinu

Da bi smo bolje sagledali međusobvne odnose ova dva javna medijska servisa, izvršićemo upoređenje sledećih sedam pokazatelja:

Sopstveni prihod bez subvencija u RTV-u je ostvaren šest ipo puta manji nego u RTS-u, dok je broj zaposlenih samo dva ipo puta manji u RTV-u. Ukupan prihod je manji pet puta u RTV-u nego u RTS-u, dok su obaveze samo tri puta manje u RTV-u, nego u RTS-u, a sopstveni capital veći je deset puta u RTS-u, nego u RTV-u.

Ako bi se uporedila ostvarena neto dobit u 2018. godini koja je u RTS-u iznosila 1,28 miliona evra, sa gubitkom iskazanim u poslovanju RTV-a u toj godini u iznosu od 2,87 miliona evra, uporedivost bi tek tada svela rezultate poslovanja RTV na potpuno negativne.

Značajno bi se iskazano stanje promenilo između ova dva javna medijska servisa kada RTS nebi koristio kredit Ministarstva finansija Vlade Republike Srbije, u iznosu od 4,3 milijarde dinara, odnosno u iznosu od 36,3 miliona evra, kao pozajmicu, bez čvrste obaveze za vraćanje, ili, pak, za obračun kamate u visini tržišne.

Ako uporedimo ukupne prihode ostvarene u 2018. godini ova dva javna medijska servisa sa prihodima štampanih medija pokazuje se da su, pak, u izuzetnom zaostajanju prihodi štampanih medija (u milionima evra):

Blic 24.775.000

Kompanija Novosti 10,582.000

Kurir 9.336.000

Politika Novine i mgacini 8.336.000

Informer 5.655.000

Dok su prihodi ova dva javna medijska servisa u toj godini bili

RTS 94.303.192

RTV 18.001.490

KO JE SMEDEREVSKI BIZNISMEN

(Boban Rajić, potencijalni većinski vlasnik Kompanije Novosti, AD ?)

Neki štampani mediji objavili su da je Boban Rajić, biznismen iz Smedereva, kupac 98,08 odsto akcija Kompanije Novodsti, AD, koje su sada u vlasništvu Štamparje Borba, AD. Štamparija Borba, AD, nije još privatizovano društveno preduzeće, jer su zaposleni vlasnici samo 20,58 odsto akcja, stečenih otplatom, dok je ostatak u visini od 79,42 odsto akcija u vlasništvu Republike Srbije. Do sada nije objavljena nijedna javna aukcja za prodaju tog paketa od 79,42 odsto akcija Štamparije Borba, AD.

....

Većinski vlasnik Kompanije Novosti, AD, nakon što su zaposleni i bivši zaposleni postali većinski vlasnici, sabiranjem otplaćenih akcija kupljenih upisom i besplatnih akcija po Zakonu o prodaji društvenog kapitala, pa te akcije prodali preko Beogradske berze za oko 6,5 miliona evra za 62,44 odsto akcija inofirmama iz Austrije i sa Kipra, navodno povezanih sa biznismenom Milanom Bekom. Republika Srbija, tada je ostala vlasnik 29,51 odsto akcija Kompanije Novosti, a Fond PIO 7,15 odsto akcija, dok su dva mala akcionara ostali u posedu 0,90 odsto akcija, jer nisu želeli njihovu prodaju. Tri inokompanije koje su postrali vlasnici 62,44 odsto akcija su:Timax Invesatments GmbH, Beč (24,99 odsto);Ardis Holding GmbH, Beč (24,90 odsto) i Karamat Holdings Ltd, Kipar (12,55 odsto).

Sudskim rešenjem pre deset godina oduzeto je pravo upravljanja inofirmama povezanim sa Milanom Bekom i ta zabeleška upisana u Centralni registar hartija od vrednosti.

Kod privatizacije Kompanije Novosti samim rešenjem Agencije za privatizaciju konstatovano je da nije privatizovana nepokretna imovina Kompanije Novosti od oko 22.000 m2, sadržan u delu poslovne zgrade na Trgu Nikole Pašića, zgrade u Kosovskoj ulici i vezne zgrade, navodno zbog spora sa Kompanijom Borba i OOUR-ima nastalm transformacijom te kompanije, iako je posedovan uredan deobni bilans porpisan od svih 14 OOUR-a. Dakle, inofirme povezane sa Milanom Bekom upile su 62,44 odsto akcija akcionarskog društva koje je imalo u vlasništvu jedan stari magacin, dva dopisništva, vlasništvo nad zaštitnim znakom Večernjih novosti i još šest nedeljnika odnosno mesečnika, te pravo na izdavanje dnevnih novina "Večernje novosti", a ne i pravo na tih 22 hiljade od ukupno 35 hiljada m2 poslovnog prostora u tri pomenurte nepokretnosti.

Dakle, sama kupovina je bila nerazumna.

Ubrzo posle kupovine akcija Kompanija Novosti, AD, upada u finansijske probleme i izlaženje dnevnog lista "Večernje novosti" i ostalih šest periodičnih listova bilo je moguće samo uz dobru nameru Štamparije Borba, AD, koja je finansirala štampu, kako novinsku hartiju, tako i uslugu štampanja tih novena. Na kraju 2018. godine potraživanje Štamparuje Borba AD od Kompanije Novosti naraslo je na milijardu dinara, ili nešto više od 8,5 miliona evra.

Nakon blokade tekućeg računa Kompanija Novosti izradila je Unapred pripremljen plan reorganizacije (UPPR), koji je nepravomoćno usvojen 6 juna 2018. godine. Sa ogromnim otpisima potraživanja i otpisom vrednosti neke imovine, Kompanija je prihvatila Štampariju Borba da svoje potraživanje od 998.375.000 dinara, što čini iznos od oko 8,5 miliona evra, pretvori u akcije, čime su dotadašnji vlasnici akcija izgubili svoj kapital.

Ta konverzija potraživanja u kapital upisana je u Centralni registar hartija od vrednosti 30. maja 2019. godine. Nakon toga 29. jula o.g. doneta je odluka o povlačenju akcija sa regularnog tržišta.

Treba istaći i da Kompanija Novosti, AD i Kompanija Borba, AD, imaju zajedničko privredno društvo Štamparju Novosti, doo, koja nema nijednog zaposlenog, već samo unetu štamparsku mašinu za novinsku štampu u vrednosti od 570 miliona dinara, na kojoj zaposleni u Štampariji Borba štampaju list Večernje novosti i drugi broj dnevnih i periodičnih novina sa manjim tiražom.

Vlasnici Štamparije Novosti su po 50 odsto Kompanija Novosti i Štamparija Borba, srazmerno finansiranju avansa i preuzetog kredita za to polovno štamparsko postrojenje. Štamparija Borba znatno bolje bi prošla da je deo svojih potraživanja prinudnim putem naplatila u 50 odsto vrednosti uloga u Štampariji Novosti, doo.

Kako Štamparija Borba, nema finansijsku snagu da izdrži pretvaranje 8,5 miliona evra potraživanja za izvršene štamparske usluge u kapital privrednog društva Kompanija Novosti, AD, bez ikakvog izgleda da tu Kompaniju pretvori u rentabilnu i da izvuče bilo kakvu dobit, oglasila je prodaju svog paketa od 98,08 odstpo akcija Kompanije Novosti, AD.

Za tu kupovinu paketa od 98,08 odsto akcija Kompanije Novosti, AD, zainteresovanost je pokazao smederevski biznismen Boban Rajić. Pre nego što prikažemo ko je taj biznismen, u kratkim crtama prikazaćemo šta kupac dobija.

Po godišjem obračunu za 2018. godinu Kompanija Novosti, AD, imala je 337 zaposlenih u toj godini dok Blic ima 218 zaposlenih, a Kurir 201.

Ukupna vrednost poslovne imovine Kompanije Novosti, AD na dan 31 decembra 2018. godine iznosila je 2,9 miliona evra, nema dinara sopstvenog kapitala, već ima gubitak iznad vrednosti kapitala u visini od 14 miliona evra, te su ukupne obaveze na kraju decembra 2018. Godine dostigle 16,9 miliona evra.

U celoj 2018. godini poslovni prihodi iznosili su svega 10,6 miliona evra. uz iskazan gubitak u iznosu od 247.000 evra, dok je gubitak u prerhodnoj 2017. godini bio, čak, 1,7 miliona evra.

Štampani mediji prenose da je Boban Rajić, smederevski biznismen, spreman da Štampariji Borba, AD za paket od 98,08 odsto akcija Kompanije Novosti, plati dva miliona evra.

Bez obzira što će Štamparija Borba pretrpeti veliki gubitak, on nije proizašao iz te prodaje, već gubitak potiče iz izvršene konverzije, koja je samo privremeno spasila Kompaniju, čije osnovno izdanje - dnevni list Večernje novosti, nema prođu na srpskom tržištu, pored Blica, Kurira, Informera, Alo i Srpskog Telegrafa,

Navodni kupac Media 026, doo, Vučak, Smederevo osnovana je 21 septembra 2018. godine, sa 100 dinara osnivačkog kapitala, bez prihoda u 2018. godini i sa iskazanim gubitkom u toj godini od 1.500 evra.

Osnivač Media 026, doo je privredno društvo Rajić Invest, doo, Vučak, Smederevo, koje je u Registar APR-a upisano 7. novembra 2012. godine, sa osnivačkim kapitalom od 10.000 dinara, za delatnost trgovine na veliko, čiji je osnivač Boban Rajić. Društvo Rajić Invest u 2018. godini imalo je samo dva zaposlena, a ukupnu vrednost poslovne imovine 621.000 evra, bez dinara sopstvenog kapitala, koja imovina u celosti se finansira iz kratkoročnih izvora.

Ukupan promet Rajić Invest, doo u 2018. godini je manji od 1,1 milion evra, a iskazana dobit u toj godini 6,700 evra.

Boban Rajić je bio kupac tri trgovinska društvena preduzeća u privatizaciji, i to: Goč, ugostiteljstk preduzeće, AD, Trstenik, sa 94 zaposlena a 14.02.2008. godine, kupljeno 69,90 odsto kapitala za iznos 4.100.000 dinara, uz obavezu investiranja 2.886.000 dinara. Kupac konzorcijum: Momčilo Rajić, Dejan Rajić, Bojan Rajić i Boban Rajić

Danas su vlasnici ovog akcionarskog društva: po 18,04%: Rajić Dejan i Rajić Momčilo, Rajić Invest, doo i Rajić Trgovina I 0,72% Coka, doo, Vučak.

TP Inex-Velepromet, AD, Velika Plana, sa 57 zaposlenih 04.07.2007. godine, kupljeno 70 odsto kapitala za iznos 26.430.000 dinara, uz obavezu investiranja 6.000.000 dinara Kupac: COKA, doo Vučak, čiji je zakonski zastupnik danas Boban Rajić, a čiji je danas vlasnik 100% Dunav, AD, Smderevo u kome je Boban Rajić danas zakonski zastupnik

TP Mlava, AD, Petrovac na Mlavi, sa 38 zaposlenih 19.12.2008. godine, kupljeno 70 odsto kapitala za iznos 96.000.000 dinara, uz obavezu investiranja 13.792.000 dinara

Kupac: COK-Trgovina, doo Vučak, čiji je osnivač Coka, doo, Vučak, koje privredno društvo je 07.121.2011 pripojeno Coka, doo, Vučak.

Ovde treba istaći da je Coka, doo, vlasnik Kartonaže Mladost Odžaci, kupljene iz stečaja, koja je pripojena privrednom društvu Coka, doo, Vučak, dana18.10.2017.

Danas je vlasnk privrednog društva Coka, doo, Vučak Akcionarsko drušptvo Dunav, AD, Smederevo u kome je Boban Rajić zakonski zastupnik. Danas je Dunav, AD, vlasnik i bivših društvenih preduzeća TP Mlava, AD, Vučak sa 76,17 odsto vlasništva i Inex-Velepromet, AD, Vučak sa četiri zaposlena, sa 68,56 odsto vlasništva.

Dunav, AD, Smederevo kupila je na aukciji 25.02.2008 godine Milica Stanković iz Smedereva, jedini kupac za 790 miliona dinara, sa plaćanjem u šest rata, iako je početna cena na aukciji bila 145 miliona dinara. Tada je Dunav, AD zapošljavao 248 radnika.

Danas Milice Stanković nema među vlasnicima akcija, već prema Regustru hartija od vrednosti vlasnici AD Dunav, Smederevo su; Mega Invest 20,13%, doo 26,24%, Lana, doo, Zemun 22,72%, Trgovina Napred, doo, Vlika Plana 26,24%i 1687 malih akcionara 24,80%. Osnivač Mega Investa, doo je privredno društvo Best Price, doo, V.- Plana 95,21 odsto, i firma iz BiH-a Tipler 4,79 odsto.

Osnivač Lana, doo, Zemun je Nemanja Mitrović sto odsto, Osnivač Trgovine Napred iz Velike Plane je sto odsto Aleksandar Živanović, no pored svega zakonski zastupnik Dunav, AD, Smederevo je Bojan Rajić. Evo ukratko rezultata poslovanja Dunav, AD, Smederevo:

Matično društvo na kraju 2018. godine ima 37 zaposlenih, nema dinar sopstvenog kapitala i ima ovbaveze 14,8 miliona evra. Konsolidovani bilans Dunav, AD, Smederevo za istu godinu ima 46 zaposlenih, to je onih 37 i još devet u tri zavisna društa (Coka, doo, Vučak, TP Mlava, ASD, Vučak i TP Inex-Velepromet, AD, Vučak, ova dva su bivša velika društvena preduzeća kupljena na aukciji). Ukupne obaveze u konsolidovanom bilansu Dunav, AD, Smederevo su 22,5 miliona evra, jer ova četri privredna društva, uzeta konsolidovano, nemaju ni dinara sopstvenog kapitala.

Da bi smo sagledali sliku biznismena Rajića, i članova njegove porodice, najbolje govori kretanje nad vlasništvom Coka, doo, Vučak, matičnom firmom svega što se dešavala u društvenoj, a zatim privatnoj trgovini Braničevskog i Podunavskog regiona.

Društveno preduzeće Nova trgovina iz Požarevca sa 22 zaposlena kupljeno je na javnoj aukciji 14. juna 2008 godine za 14,2 miliona dinara, uz obavezu investiranja 1,9 miliona dinara.

Tadašnji kupaci bili su Jasmina Pantović i Srboljub Boganović, po 50 odsto. Dana 12 septembra 2011 godine deo Nove trgovine prelazi u vlasništvo Coka, doo, kasnije ovo privredno društvo se pripaja Coka, doo, brisanjem Nove Trgovine, doo, Vučak 19. septembra 2012 godine.

Daleko bi nas odvelo prikazivanje svih pripajanja privrednom društvu Coka, doo, koja je na kraju završila kao sto odsto društvo u vlasništvu Dunav, AD, gde je Bojan Rajić, zakonski zastupnik. Navodni kupac Kompanije Novosti, AD, je Media 026, doo, čiji je zakonski zastupnik Boban Rajić, koji je i osnivač ovog društva sa sto dinara osnivačkog kpitala 21 septembra 2018 godine, preko privrednog društva Mega Invest, osnovanog od Rajić Investa čiji je zakonski zastupnik Boban Rajić. I da nije sporazuma sa Mercator-S iz Novog Sada o ustupanju pod dugogodišnji zakup više objekata većih od 200 m2 za molopradaju u Braničevskom i Podunavskom region, moglo bi se govoriti o uspešnosti poslovanja ovog maloprodajnog sistema, ali pad u stečaj Agrokora, kao vlasnika Mercator-a, doveo je do duga Dunav, AD, Smederevo od 22,5 miliona evra.

U prorteklih pet godina praktično nema privrednog društva čiji su vlasnici jedan ili više njih iz porodice Rajić, a da nije to društvo otišlo u sterčaj, a zatim je izrađen UPPR (Unapred pripremljen plan reorganizacije), koji ima za cilj značajan otpis obaveza prema poveriocima. Međutim, računovodstveni međunarodni standardi nalažu da se otpis u knjigama društva izvrši, tek nakon realizacije celokupnog UPPR. Isto tako su i Kompanija Novosti, AD i Štamparija Borba, AD izradile svoj UPPR, po kome je Štamparja Borba, AD, stekla pravo da izvrši konverziju potraživanja u kapital.

Kako je Kompanija Novosti, potpuno prezadužena i tih dugova se ne može osloboditi sve dok u celini ne realizuje odredbe unapred pripremljenog plana reorganizacije, novi vlasnik ako bi to bilo privredno društvo Media 026, doo iz Vučaka, sa svojih sto dinara osnvačkog kapitala i eventualne firme u vlasništvu članova porodice Rajić, pa i Dunav, AD, Smederevo sa svojim dugovima od 22,5 miliona evra, nemogu pomoći Kompaniji Novosti, AD, ako neko ne odobri kredit od dva miliona evra privrednom društvu Media 026, doo, Vučak, obzirom da svoje akcije 98,08 odsto koje ima Štamparija Borba u Kompaniji Novosati, AD, prodaje za četiri-pet puta nižu vrednost.

Kompanija Novosti danas ima list Večernje novosti kome iz dana u dan opada tiraš, a raste remitenda, šest periodičnih listova sa slabom prodajnošću, polovinu vlasništva nad štamparskom mašinom u Štampariji Novosti, i prekobrojan broj zaposlenih, ten a tržištu dnevne štampa (Blic, Kurir, Informer, Alo, Srpski Telegraf) nema izgleda da se ponovo vrati u zlatno doba Večernjih novosti, marketinški trik biznismena Rajića iz Vučaka kod Smedereva, doneo je ovom poslovnom čoveku besplatnu reklamu, ali i otvorio stranice štampe da se uvere kakvu je sudbinu doživela bivša društvena trgovina Braničevskog i Podunavskog regiona.