Ekonomija

Ekonomija i društvo okovani lancima kriminala i korupcije (37)

Odbrambeni bedem protiv padanja vrednosti kursa dinara

Razvojna paraliza privrede, socijalnog i društvenog sistema. Svedoci smo opšte paralize privrednih tokova i poslovanja uzrokovanih širokom virusnom (brzo širećom) infekcijom. Međutim, ova nova kriza samo je produbila probleme i otkrila sve slabosti privrede, društva i sistema na kojem funkcionišu, smatra prof. dr Slobodan Komazec.

Prof. dr Slobodan Komazec

18.Čvrst i stabilan kurs dinara i efekti moguće devalvacije

Brzo i veće klizanje kursa dinara dovelo bi najveći broj kreditnih dužnika u gotovo bezizlaznu situaciju. Bilansi banaka bi se deformisali sa ogromnim rastom devizne aktive i pasive, a padom dinarskog dela. Dinar bi bio sve više potisnut iz finansijskih transakcija. Dinarizacija kao proces bila bi onemogućena. To je jedan od razloga zbog čega se zalažem za potpuno ukidanje devizne klauzule, deviznih kredita i procesa eurizacije i dolarizacije u finansijskom sektom.

Pad kursa dinara ili samo najava da će slobodnije fluktuirati (s tendencijom stalnog klizanja na dole) pokreće i mehanizam psiholoških faktora koji će još vise povećati tražnju deviza. Kurs ponovo odlazi u "nebeske visine" nezavisno od zdravlja nacionalne privrede i platno- bilansne situacije. Prodaja deviza od stanovništva, koja je vrlo važan izvor deviznih rezervi, bi naglo opala(zbog očekivanja stalnog rasta deviznog kursa), ali bi tražnja deviza stalno rasla. Udar na devizne rezerve bi bio dvostruk. Dveizne rezerve bi se topile, što bi moglo izazvati i finansijski bankrot države. Ovde ne ulazim u to da je i sama struktura deviznih rezervi, kao i izvori njihovog formiranja, vrlo nepovoljna i ne treba se bez osnova hvaliti velikim deviznim rezervama (stalne devizne rezerve iznose oko 8 milijardi evra, a obavezne devizne rezerve banaka i sredstva kod MMF su iznosile preko dve milijardi evra).

Dakle, mora se hitno promeniti celokupan monetarni i fiskalni mehanizam. Ovo što imamo na sceni je antirazvojno postavljeno uz dugoročno gušenje privrede i proizvodnje, uz dalju rasprodaju vitalnih delova privrede i otuđenja velikih privrednih sistema kroz privatizaciju. To je sistem uvlačenja u još dublju i dugoročnu krizu.

Veoma je važno, gotovo životno, uspostaviti potpunu kontrolu novčanih tokova privatnog i javnog sektora. Jer, npr. naplativost poreza i doprinosa pala je u ovom periodu sa 94% na oko 45%. Nenaplaćeni porezi su iznosili sve do 757 milijardi dinara. Ako nekome do sada nije bilo jasno zašto je ukinut ZOP, to mora biti sada u ovoj eksploziji finansijskog kriminala i pljačke sredstava. Loša privatizacija je u tome crvena nit koja sve to povezuje u neviđenoj pljački kapitala, ogromnoj koncentraciji kapitala i moći i uskom krugu „moćnika", ali bez razvojnih efekata i proizvodnog ulaganja kapitala (uglavnom spekulacije).No, to je posebna tema(videti priloge u Magazinu Tabloid u kojem smo obradili privatizaciju i efekte privatizacije kod nas, kao i ulogu stranog kapitala).

Centralna banka je u odbrani kursa dinara od preteranih dnevnih oscilacija intervenisala na deviznom tržištu sa neto 7,5 milijardi evra, ali kurs nije stabilizovan.Klizanje se i dalje nastavlja, mada u malim procentima, ali je u osnovi kratkoročno nestabilan.

U godinama krize (2009-2017) dinar je inflatorno obezvređen za 44,3%, dok je stopa devalvacije dinara iznosila 25,8%, dakle izvozna cenovna konkurentnost je smanjena za 18,5%. Ako se kao korektiv uzme i prosečna stopa inflacije u privredama našim glavnim spoljnotrgovinskim partnerima (8-9%), tada je pad konkurentosti preko kursa iznosio oko 10%. To je u ovakvim niskim nivoima cena izuzetno veliki gubitak konkurentne moći naše privrede.

Dugoročno i stalno stvarno slabljenje kursa dinara je posledica:

1)Velikih dospelih obaveza po inostranim dugovima i odliva za plaćanje(pređuzeća, banke, država, građani),

2)Fundamentalne neravnoteže između proizvodnje i potrošnje,

3)Sve većeg jaza uvoza i izvoza i deficita trgovinskog i platnog bilansa (slabljenje izvoza i priliva deviza po tom osnovu),

4)Većeg odliva od priliva deviza (sa bekstvom kapitala),

5)Izostanka ili nedovoljnih novih inostranih investicija i priliva deviza po tom osnovu,

6)Nedostatak novih kredita u inostranstvu, uz otplatu i odliv deviza iz postojećih (u navodnom procesu razduživanja),

7)Privatizacija (i priliv po tom osnovu) je kao proces završen,

8)Slabljenje deviznih doznaka iz inostranstva zbog produžene krize u zapadnim državama (to je sledeća faza),

9)Eventualni izostanak aranžmana sa MMF i njegova podrška deviznim rezervama (i ponudi deviza na tržištu), i

10)Neizvesnost oko buduće makroekonomske politike.

19.Paradoksi jakog i prfcfnjfnog dinara u stvaranjij uvozno zavisne privrede

Da li će centralna banka prepustiti kurs slobodnom formiranju na tržištu? U uslovima ogromnog javnog duga i inostranog duga i relativno slabih (i neadekvatnih u strukturi) deviznih rezervi, nedovoljnog izvoza i velikog uvoza, relativno visoke inflacije u zemlji, kurs se ne može prepustiti slobodnom formiranju na tržištu pod delovanjem ponude i tražnje deviza.Da li bi kurs krenuo u drugom pravcu?

Vlada je čak najavljivala u novoj fiskalnoj strategiji jačanje kursa dinara prema evru (revalvacija), mada nema nijedan faktor i pretpostavku za to. I do sada je politika precenjenog dinara nanela veliku štetu izvoznoj privredi, ali i samom razvoju. Istovremeno se zagovara stroga štednja i sledeće dve godine, uz dalje razvojno gušenje privrede. Za ovih nekoliko godina izgleda nisu naučili nikakvu lekciju o pogubnom delovanju politike "prisilne štednje". Neoliberalni modeli dalje provode kod nas.

Verovatno se iza očuvanja kursa dinara i dalje stabilnim i precenjenim krije težnja da se „oborenim kursom evra" prikaže dalji i veći rast BDP izražen u evru, ali sigurno i uz dalje očekivanje da će krizu EU i evrozone i dalje slabiti kurs evra na deviznim tržištima.

Nema ni jednog faktora koji bi pokrenuo kurs dinara nagore. Da li postoji ekonomska logika da kurs evra zbog krize u evrozoni, koja se produbljuje, stalno slabi prema dolaru i nalazi se na najnižoj tački u poslednjih deset godina, dok u odnosu na dinar stalno jača.

Novi aranžmani sa MMF će smiriti situaciju, usporiti klizanje kursa dinara, a eventualni kredit MMF omogućiti centralnoj banci da jače interveniše u odbrani kursa. Da bi investitori kupovali naše hartije od vrednosti, što bi dovelo do priliva deviza, centralna banka mora da poveća referentnu kamatnu stopu. Porast kamata banaka koji bi usledio, odveo bi privredu u finansijski slom. Teško je očekivati i veće prilive kapitala, jer se kriza u evrozoni produbljava. Privreda Srbije je uvedena u krizni "spiralni krug" iz koga će teško izaći. Sada je na pomolu pravi "valutni rat" između razvijenih država (SAD, Kina, evrozona, V.Britanija, EU, evro-azijska unija, razvijeni-nerazvijeni).

Za odbranu kursa dinara u uslovima navedenih ograničenja, da bi se postigla iluzija stabilnosti nacionalne valute (kursa), bez potrebnog priliva izvozom, kreditima, novim investicijama i doznakama i dr.centralnoj banci bi bilo neophodno godišnje 6,5 milijardi evra.

Da li je centralna banka spremna da potpuno utroši devizne rezerve za odbranu kursa? Iz čega plaćati dospele kreditne obaveze, plaćati potreban uvoz, servisirati druge obaveze, čuvati likvidnost u međunaiodnim plaćanjima? Kurs dinara, mada duže vreme precenjen, nastaviće i dalje realno da opada. Šta ako bi se kurs fiksirao? Tada bi se sigurno javilo sivo devizno tržište i višestruki kurs svih valuta. Valutni rizik se istovremeno pretvara i u kreditni rizik.

Privredi i stanovništvu (izvoznicima i uvoznicima, bankama i dr.) bitan je ne fiksni kurs, već "predvidiv kurs" sa manjim oscilacijama, ali u dužem intervalu vremena, a ne dnevne oscilacije. Smatra se da je raspon osciliranja poželjan do ±2,5% godišnje, a to je i moguća planirana stopa inflacije, jer se tada mogu planirati poslovne kalkulacije.

Kada se već prešlo na sistem programirane (ciljane) inflacije sa određenim koridorom odstupanja, trebalo je istovremeno odrediti i programirati na godinu dana koridor deviznog kursa, ali i koridor kamatne stope na bankarske kredite, sa oborenom referentnom kamatom na nivou godišnje stope inflacije. Tek se tada stvara potrebna izvesnost u poslovanju svih subjekata.

Mora se hitno promeniti celokupan monetarni, fiskalni i spoljnotrgovinski mehanizam u funkciji oživljavanja privrede i zaposlenosti.

Postojeći je potpuno antirazvojni postavljen i tako funkcioniše stvarajući velike probleme. On dugoročno guši nacionalnu privredu i proizvodnju (ekonomski rast), snažno podstiče uvoz (stvara se jak uvozni lobi), dok izvoz čini neatraktivnim, a često i sa gubicima.

Upravljivo fluktuirajući kurs je dobro rešenje i bolje od fiksnog ili čisto slobodno fluktuirajućeg kursa. Samo da bi se povećala izvesnost u poslovanju privrede, banaka, države i sektora stanovništva, treba razmotriti mogućnost prelaska sa sitnih" dnevnih oscilacija kursa gore - dole od 0,1% do 0,2% na tromesečno ili polugodišnje periode prilagođavanja, uz povremene intervencije centralne banke na deviznom tržištu".

"Uz fluktuirajući devizni kurs moguća je relativno ekspanzivna montarna politika, zbog čega bi valuta blago slabila, što bi pomoglo izvozu. Monetarna politika u Srbiji u ovom trenutku treba da bude relativno ekspanzivnija" (Dž. Saks, isto, str.38). "Niska inflacija ima smisla, ali istovremeno bi valuta trebalo da bude blago podcenjena da se podstakne izvoz". "Sa stabilnom, relativno podcenjenom domaćom valutom, za Srbiju je bolje da se ne zaleće u evrozonu, sve dok traje velika kriza u kojoj se ona nalazi". (Saks).

20. Valutni rat i velike turbulencije na deviznim tržištima

Na međunarodnoj sceni i u međunarodnim ekonomskim i finansijskim odnosima narasta sukob između nacionalnih država i interesa i novog imperijalizma ili globalizma (kojeg neki nazivaju novi kolonijalizam.

Ovo je sukob za očuvanje nacionalnih vrednosti i položaja na svetkom tržištu i interesa globalizovanog finansijskog imperijalnog sistema.

Na svetskoj finansijskoj i valutnoj sceni očekuju se velike oscilacije kako kurseva, tako i kamatnih stopa i operacije euriborom. Trampov pokušaj okretanja nacionalnoj privredi i njenom oporavku, ogromno ulaganje u modernizaciju armije (vojno-industrijski kompleks) povratku kapitala iz sveta i investicija, "povratku" dolara iz svetskih deviznih rezervi, dovodi do porasta primarne kamate FED-a i to skokovito i izrazito zapaženo, da bi se "vratio" odlutali kapital u svet. Nije to protekcionizam za šta optužuju iz EU takav zaokret Trampa. Drugo, u prvoj fazi "stabilizacije sistema" i nove vlasti kurs dolara (kao svetske i nacionalne valute) se povećava, jer se očekuje veći priliv kapitala od gubitaka na konkurentskom izvozu SAD. Otvara se nova faza, kada se priliv završi, snažna devalvacija dolara i veliko obezvređenje dolarskih rezervi (i potraživanja) stranih centralnih banaka. Valutni rat, koji nastaje i "begstvo" od dolara, vodi talasu devalvaciju nacionalnih valuta - pravi "valutni rat", jer ni jedna država ne želi da plati ove operacije promena kurseva velikim nacionalnim gubicima. Sve je to povezano sa fazom "povratka" nacionalnih valuta iz zajedničke valute evra.

Veliki problem će nastati nestankom evra i raspadom evrozone,odnosno EU. Na koji način će se preći sa evra na nacionalne valute? Koja će država da prihvati na sebe da konvertuje ogromne emisije evra u nacionalnu valutu? Hoće li to biti Nemačka uvođenjem DEM-a? Taj mehanizam "raspodele tereta" i ogromne konverzije valuta mora se blagovremeno razraditi, pre eventualnog nestanka evra. Inače, monetarni haos i zatvaranje nacionalnih privreda je sasvim izvesno. Kako će se ponašati države sa ogromnim zgrnutim deviznim rezervama, da li će ih naglo konvertovati u realna dobra, uz nagli rast svetske inflacije i eksplozivan rast cena realnih dobara.

Već je nastala faza kupovine i gomilanja zlatnih rezervi kao "sigurne luke" u neizvesnim vremenima, povećanja njegove proizvodnje u nizu država, uz rast cene zlata ka 1.900-2.200 dolara za finu uncu. Istovremeno se neke države okreću velikoj kupovini zemljišta i drugih realnih dobara (preduzeća, investiranja, istraživanja, vojna industrija i sl.) iz nagomilanih dolarskih i evro rezervi. "Naduvavanje monetarno- finansijskog balona; kao do sada astronomskih razmera, neće biti moguće, ali ni dominacija spekulativne ekonomije" (MMF). Može li se verovati u ovakve tvrdnje? Stvarni tokovi su već demantovali ove stavove MMF-a.

Kakva će uslediti međunarodna prelivanja sredstava i naglo osiromašenje "nepripremljenih" država za ove tektonske poremećaje? Sledi li nova svetska monetamo-finansijska konferencija slična Breton-Vudsu?

Talas "konkurentnih devalvacija" zapljusnuće svetsku privredu. Mnoge države beže u uvođenje zaštitnih klauzula (uz konkurentne devalvacije). Interesi nacionalnih država izbijaju u prvi plan. U očuvanju od finansijskog sloma, države beže u regionalizme (čak i u bilaterizam) i šira međusobna povezivanja da bi se izbegli veliki i neočekivani finansijski rizici, neočekivano topljenje deviznih rezervi i širenje platnobilansne neravnoteže. Pokušaji "spasavanja" promenama kursa nacionalne valute vodi daljim konkurentnim devalvacijama, ali i anticipiranim većim promenama kurseva (valutno ratovanje). Svetska privreda ulazi u zonu velikih neizvesnosti i finansijskih turbulencija. To postaje uvod u novu svetsku finansijsku krizu i bankrotstva niza država. Nacionalne države spas će tražiti u priključivanju regionalnim integracijama, da bi preko povezivanja ublažile udare krize i velikih rizika i neizvesnosti. Rađaju se nove integracione celine i regionalne obračunske valute. Begstvo od dolara i njegovih manipulacija postaje sve masovnije. Od regionalnih valuta, zlata i nafte, svet kreće ka stvaranju jedinstvenog svetskog novca, koji zamenjuje "dolarski standard". Rađaju se novi pokušaji stvaranja "korpe valuta" kao nekada SPV („specijalnih prava vučenja").

Već je stvorena reformisana korpa valuta koje čine specijalna prava vučenja (SPV), jer je uključen i kinenski juan u dosadašnju korpu.

Današnji sastav korpe po valutama izgleda ovako (struktura u 2019 godini):

Struktura jedinice specijalnih prava vučenja (spv)

Američki dolar 41,73%

Evro 30,93%

Juan 10,392%

Jen 8,33%

Funta sterling 8,09%

Kina zauzima dominantnu ulogu u globalnoj trgovini i svetskim finansijama. Zbog toga nije mogla biti van ove korpe.

Svet treba da se kreće ka ujednačenijem razvoju, manjoj eksploataciji i novom sistemu umesto podivljalog, eksploatatorskog i potpuno dehumanizovanog društva. Ovakvom kolonijalnom i bezdušnom kapitalizmu katastrofe je, konačno, "odzvonilo". To što zapadni "čuvari" ovog kapitalizma traže nekakve "oplemenjene" oblike kapitalizma, "kapitalizam s dušom", "kapitalizam sa savešću", više "moralni kapitalizam", humani, a manje čisto "profitni kapitalizam", više državne regulative i države blagostanja, a manje tržišta, samo ukazuje na to da je kapitalizam danas, kao i uvek bezdušni svet kapitala, otuđenja, profita po svaku cenu, neviđene pljačke i obezličenja. Sistem koji sam sebe izjeda iznutra, uništavajući se, upravo on pali brojne fitilje ogromne socijalne bombe. Rušenje postojećih institucija tog sistema, masovni socijalni bunt i nasilje - samo je prva faza u njegovom opštem slomu.

21.Erupcija emisije novca u „zatrpavanju krize"

Američki FED ili centralna banka SAD je najavio (Dženet Jelen, tadašnji direktor FED-a) da u oktobru 2017. prestaje vreme i politika tzv."kvantitativnog labavljenja" monetarne politike, što je samo drugi izraz za ekspanzivnu monetarnu politiku. Do tada je, od nastanka nove finansijske krize (2008) Federalni rezervni sistem (FED) "upumpao" ukupno 24,2 biliona (ili hiljada milijardi) dolara u bankarski sektor. Ovo „pumpanje" se i dalje nastavlja, kao i politika „nultih kamatnih stopa".

Sve se to odvijalo preko kupovine (monetizacije) raznih hipotekarnih hartija od vrednostii državne obveznice javnog duga na finansijskom težištu.

Ovaj "zaokret" u monetarnoj politici objašnjava se time da je privreda SAD pokazala znake oporavka, da su investicije oživele, a tržište rada oživelo-uz pad stope nezaposlenosti. Dakle, monetarnim stimulansima (emisijom, nultom kamatom i dr.) pokušava se oživeti privreda, dok je kurs dolara sistematski oboren u cilju stimulacije izvoza. Sada nastaje faza jačanja kursa dolara u cilju privlačenja odbeglog kapitala.

Istovremeno je Evropska centralna banka i dalje vodi politiku "monetarnog labavljenja" i do sada je emitovala bez pokrića 4.200 milijardi evra preko banaka u privredi da bi podstakla privredni rast, povećala zaposlenost i podstakla inflaciju, jer bije tešku bitku sa deflacijom (niskim cenama). ECB nije donela odluku o prestanku mesečne misije evra od 60 milijardi, o tome će odlučiti i primene drugih mera monetarne politike kada se sagleda ponašanje inflacije (njeno približavanje stopi od 2% godišnje). Ako se ukaže potreba to kvantitativno labavljanje će se nastaviti, ali time i obaranje kursa evra u odnosu na druge valute. Produženjem krize ova emisija se nastavlja.

Veliki je problem što emisija novca preko banaka "umesto za podsticanje potrošnje i industrijskog rasta" (realne ekonomije) završava na finansijskom tržištu u spekulativnoj ekonomiji i kupovini hartija od vrednosti javnog duga SAD . Ovaj dug je već povećan na prekc 32 biliona dolara (što iznosi oko 116% bruto domaćeg proizvoda, pri čemu je deficit budžeta narastao na 14-16%). Novac je ušao u zonu finansijskih spekulacija. Banke i "banksteri" ne daju kredite korporacijama, već međusobno trguju novcem koji su im poklonile centralne banke.

Razvilo se "moderno" hazardersko bankarstvo, pravljenje ogromne mase novca ni iz čega uz pomoć "bankarskih derivata" ili proizvoda, toksičnih kredita i takvih plasmana, spekulacija, prevara, ali i klasičnog pranja novca.

Centralna banka Engleske (Bank toEngland) ide politikom velike emisije funti, a program je ambiciozniji od "proizvodnje lakog novca" u politici FED-a. Slično se ponašaju centralne banke Kanade, Japana i dr. Japan emisijom novca želi da poveća inflaciju (jer već decenijama pati od deflacije), uz slabljenje kursa jena u odnosu na druge valute. Program se zasniva na snažnoj stimulaciji izvoza, a ne domaćoj potrošnji. Tako se razvijaju suptilni oblici ratova valuta, što u osnovi pokreće lančanu reakciju drugih država-koje neće da plate tu cenu i konkrentskoj borbi preko kursa valuta. Uglavnom se odvija rat devalviranjem valuta. Idealno vreme za bankarske spekulacije i međusobne novčane trgovine između banaka upravo je vreme „valutnog ratovanja". Ceh će plaćati emisione banke i države novim zaduženjima, novim poreskim nametima i ukidanjem preostalih socijalnih prava svojim građanima.

Financijski derivati i dalje postoje i ostaju bezvredni papiri već dostižu 870 biliona dolara, postali su sastavni deo spekulativne ekonomije i finansija, a time i nova "tempirana bomba": naduvavanje novog finansijsko-derivatnog balona i nove svetske finansijske krize, a postojeća još traje. Jedna kriza sustiže drugu i gotovo ciklički je podiže na gore, čineći je sve kompleksnijom i težom za otklanjanje.

S druge strane Centralna banka Kine već dugo vodi politiku podcenjenog juana u cilju stimulisanja izvoza i stvaranja konkurentne robe (uz inače niže troškove poslovanja). SAD i Evropska unija vrše pritisak na Kinu da revalvira svoju valutu, jer ostvaruje visoke stope rasta, visok izvoz i suficit u platnom bilansu, uz optužbu da "vodi sistem valutnog dampinga" (pocenjenosti valute).

Kina nema nameru da revalvira juan, mada bi već danas mogla zbog izbijanja na prvo mesto u ekonomskom rastu, da proglasi juan rezervnom valutom u svetu (pored dolara), ali ocenjuje da joj to još ne odgovara. Sačekaće pogodniji trenutak, posebno većim uključivanjem u svetske tokove kapitala, investicije, "put svile" i osvajanjem novih tržišta kupovinom realnih dobara u drugim državama za svoje ogromne devizne reserve.

Svesne takve politike, države EU donose odluku da se Kini onemogući kupovina realnih dobara, posebno dugoročnog investiranja.

Bankarski sektor u emisiji derivata, koja dominira u odnosu na klasičan bankarski kredit, stvara osnovu i za autonomno "kreiranje" kamata. Kamata se odvaja od novostvorene vrednosti. Kamata se stvara ex nihilo kao i novčani surogati. Banke samostalno međusobno kreiraju derivate (kupuju i prodaju) naplaćuju kamate i time ostvaruju osnovni izvor prihoda banaka, znatno iznad prihoda od kamata na kredite privredi i stanovništvu, čak i državi. Banke autonomno stvaraju derivate, koji služe kao osnova za sopstvenu multiplikaciju, van uticaja centralne bauke i "zvaničnog" novca. Finansijski balon se automatski naduvava, spekulativne finansije i ekonomija su van kontrole-time se stvaraju sve pretpostavke narastanja finansijske krize i njenog permanentnog trajanja. Kriza se pretvara u stalni proces, samo se oblici krize menjaju - dobijaju različite površinske oblike (politička, finansijska, berzanska, kreditna, bankarska i lična kriza).

22. Nova politička kriza i devizni kurs

1)Slom ekonomija u novoj krizi i povratak depresije

Izbijanje nove političke krize oko Ukrajine i uvođenje niza ekonomskih sankcija Rusiji od strane SAD i EU (sa satelitskim državama) otvara pitanje kako će se to odraziti na države u sukobu, a kako na one koje su kreirale sankcije.

Sankcije redovno pogađaju svetsku trgovinu, pad izvoza i uvoza, opadanje ekonomskog rasta, porast nezaposlenosti i socijalnih napetosti u većini država u svetu - vodi ozbiljnoj recesiji. U slučaju produžavanja krize to će dovesti do prave depresije u nizu država. EU će biti pogođena ovim uvedenim sankcijama Rusiji poznatim „bumerang efektom". Države kreću u zaštitu sopstvenih interesa i uvode brojne mere zaštitne politike. Buja i širi se protekcionizam. Zatvaranje privreda vodi padu izvoza, uvoza i domaće proizvodnje niz pritisku na devizne rezerve i spekulacije na deviznim tržištima. Počinje vođenje politike precenjenog i potcenjenog kursa nacionalnih valuta, a to je uvod u pravi „valutni rat". Ni jedna država ne želi da bude gubitnik i podnese glavni teret restriktivnih mera i ograničenja, ali ni teret inflacije koja sve to prati.

Svaka nastoji da „izveze" svoju inflaciju i da sačuva svoje devizne rezerve i dovoljnu ravnotežu platnog bilansa. Kako dolazi do pada dugoročnih investicija slabljenja nacionalne štednje zbog inflacije, niske (nulte) kamate, kretanje međunarodnog kapitala se ograničava, čime se svi faktori krize i nelikvidnosti pojačavaju. Dolazi i do suzdržavanja od potrošnje, ograničavanja kredita i aktivnosti banaka se širi - privrede kreću u veću neizvesnost, sukobe interesa i novi „prošireni" protekcionizam.

Pritisci na devizne rezerve se povećavaju (ali i politika država za njihovu zaštitu), troškovi uvoznih energenata (nafte, gasa i dr.) i njihovih cena se naglo povećavaju, uvozna i troškovna inflacija rastu, pritisak na devizni kurs se povećava. U takvim odnosima i troškovima teško je održati kurs domaće valute stabilnim, a privredu konkurentnom. Devalvacija kursa se nameće kao mera „uravnotežavanja". Naša centralna banka ističe da je „kurs dinara stabilan" u situaciji kada je cena gasa prešla 3.600 dolara za hiljadu kubnih metara, cena uglja povećava za 75%, barel nafte prešao 1.300 dolara, a uvozna inflacija se prelila na našu privredu. Dolazi do velikih šokova iz okruženja u vidu energetske krize.

2)Stabilan kurs u privredno finansijskoj krizi

U zaštitu kursa dinara devizne rezerve su značajne, ali robne rezerve i rezerve energenata su slaba tačka. Centralna banka mora uredno da snabdeva banke (i menjačnice) deviznom gotovinom da bi se suzbile spekulacije, psihološki faktori inflacije i pritiska na tražnju deviza(konverzija dinara u devize), čime slabe devizne rezerve, ali je ova operacija nužna. Ako bruto devizne rezerve iznose 17,5 milijardi evra, a neto devizne rezerve preko 13,5 milijardi, očito je da postoji dovoljan „odbrambeni bedem" protiv padanja vrednosti kursa dinara (kurs je pao u međuvremenu na 119-122 dinara za evro). Ostvareni veći priliv stranih direktnih investicija i deviznih doznaka u prva tri kvartala 2021. godine omogućio je da centralna banka kupi 1,1 milijardu evra. U poslednjem kvartalu zbog pritiska odliva i tražnje deviza centralna banka je prodala 455 miliona evra. Tako je neto efekat bio kupovina 645 miliona evra.

Zbog povećane tražnje deviza za plaćanje skupih energenata, dospelih obaveza iz spoljnih dugova i povećane tražnje u konverziji dinara u evro, centralna banka je prodala u toku januara 2022.godine 240 miliona evra. Bruto devizne rezerve na kraju janura 2022. iznose 16,1 milijardu evra i bile su niže za 344 miliona evra u odnosu na kraj 2021.godine. Neto devizne rezerve iznose 13,5 milijardi evra, tako da su smanjene za 226 miliona evra.

S druge strane Vlada je u realnom sektoru donela odluku o zamrzavanju cena osnovnih životnih namirnica, goriva, nema porasta cena struje stanovništvu. To deluje na obuzdavanje inflatornih očekivanja i smirivanja psiholoških faktora, ali će dovesti do većih gubitaka u granama za zamrznutim prodajnim (ali i ne nabavnim) cenama. Duže zadržavanje zamrzavanja cena u sledećoj fazi vodi u nestašice roba i „ogolelom tržištu". Država ovde mora da kompenzativno deluje da to spreči (nažalost slabo je vođena politika robnih rezerva, što će se odraziti na porast uvoza).

U ovoj fazi krize relativno stabilan kurs dinara deluje smirujuće, ali će zbog izostanka ili smanjenog priliva i rezerve (pad doznaka, stranih investicija, izvoza), uz veliki pritisak i odliv rezervi (plaćanje kreditnih obaveza, kamata, dohodaka i dividendi i konverzija dinarau evro) doći do slabljenja deviznih rezervi.

No, to je i osnovna funkcija deviznih rezervi kao „prve linije odbrane" od deficita platnog bilansa i većeg odliva, tako da nema potrebe u ovoj fazi krize ići i dalje politikom gomilanja deviznih rezervi.

Samo se, na kraju, postavlja značajno pitanje:dokle kurs dinara može da izdrži ovaj nivo od 117,6 za evro kada počnu da deluju faktori odliva deviznih rezervi. Devizne rezerve su formirane na visokom nivou tako da centralnaa banka može da izdrži pritisak tražnje deviza i zadovolji formiranu tražnju (i odliv), bez uvođenja deviznih ograničenja. Naravno, ukoliko i dalje želi da vodi stabilizacionu politiku u kojoj je stabilan kurs dinara od glavnih stožera ove politike.