Zakonopravila

 

Gde je danas uloga policije u sprečavanju pranja novca

 

Fatiranje, fajtanje, peglanje

 

Na potrebu ujedinjavanja svih frakcija državnih organa u borbi protiv kriminalnog bogaćenja pranjem novca, ukazuje na praktičnim i teorijskim primerima urednik Tabloida Josip Bogić, penzionisani pukovnik Uprave za borbu protiv organizovanog kriminala i stalni konsultant OEBS-a

 

Josip Bogić

 

Najnovijom sistematizacijom iz 2005. godine organizaciona jedinica za borbu protiv organizovanog kriminala više nije posebna celina, već predstavlja deo Uprave kriminalističke policije.

U praksi, međutim, razgraničenje njihovih nadležnosti ostaje još uvek donekle zamagljeno. Poseban problem u funkcionisanju SBPOK-a u okviru nove organizacije može predstavljati činjenica da je neophodna tehnička podrška za primenu specijalnih istražnih mera, koje se, saglasno članu 232 ZKP-a, mogu koristiti samo za krivična dela organizovanog kriminala, situirana u UKP-u, dakle izvan (tj. iznad) SBPOK-a.

Iako su dosadašnja iskustva u funkcionisanju nove organizacije relativno skromna, nesumjivo da je od posebne važnosti očuvati strateški i specijalizovan kapacitet za kontrolu organizovanog kriminala, uključujući i korišćenje obaveštajnih podataka i međunarodnu saradnju u njegovoj funkciji.

Ozbiljno je pitanje koliko je u aktuelnim uslovima kriminalizacije srpskog društva, visokog nivoa korupcije, rasporeda i strukture moći i slabih institucija - moguće imati efikasnu službu za borbu protiv organizovanog kriminala koja odgovara ministru, odnosno da se praktično nalazi pod kontrolom Vlade. Neki eksperti navode da bi operativno nezavisna služba, koja odgovara direktno parlamentu, bila daleko efikasnija.

Prema vađećoj sistematizaciji, poslovima suzbijanja pranja novca treba da se bavi osam operativnih radnika i šef koji se nalazi na čelu odseka. U praksi, popunjena su mesta šest operativnih radnika za područje cele Republike Srbije. Kadrovska struktura je takva da su svi kadrovi visokoobrazovani (sa univerzitetskom diplomom), uglavnom diplomirani pravnici i ekonomisti sa minimumom staža od pet odnosno više godina. Osim toga, svi su pohađali nekoliko kurseva o pranju novca.

 

Funkcionalni aspekt

 

U otkrivanju i sprečavanju pranja novca MUP postupa po saznanjima do kojih samostalno dolazi tokom rada, ili na osnovu podataka koje dobija od drugih organa, najčešće od Uprave za sprečavanje pranja novca. Značajan izvor saznanja jesu i podaci koji se dobijaju u okviru razmene sa inostranim policijama.

Za efikasan rad na suzbijanju organizovanog kriminaliteta značajna je primena posebnih zakonskih ovlašćenja i isprobanih tehnika, što je sve predviđeno novim zakonskim rešenjima. Međutim, kada je reč o praktičnoj realizaciji, to jest primeni ovih mera, valja istaći da je ona nemoguća bez angažovanja operativno-tehničkih kapaciteta Bezbednosno-informativne agencije (BIA), koja je Vladina agencija. Praktično istraživanje krupnih slučajeva organizovanog kriminala u koje mogu da budu uključeni i najviši rukovodioci (ministri u Vladi i drugi funkcioneri), nemoguće je bez druge Vladine agencije, što je veoma problematično. Ovo utoliko pre ako se ima u vidu breme nasleđa koje prati SDB, odnosno BIA, kao i činjenica da je stepen do koga je ova služba istinski transformisana u najmanju ruku problematičan.

U sprečavanju pranja novca MUP ostvaruje kontinuiranu komunikaciju na operativnom nivou u cilju razmene informacija radi identifikovanja i istraćivanja ove vrste krivičnih dela. U tom smislu Uprava za sprečavanje pranja novca, NBS, Carina i drugi organi dostavljaju policiji podatke koji ukazuju na potencijalno pranje novca, a ona dalje postupa po njima. Saradnja izmeru različitih institucija delom zavisi i od personalnih odnosa zaposlenih u njima.

Podaci kojima MUP Srbije raspolaže o pranju novca i predikatnim krivičnim delima sakupljaju se i obrađuju centralizovano u okviru Uprave za analitiku. Postoji takođe i organizaciona jedinica za operativnu analitiku u okviru SBPOK-a, koja je zadužena za prikupljanje, korišćenje i ukrštanje konkretnih podataka koji se koriste u rasvetljavanju pojedinačnih krivičnih dela organizovanog kriminala. Po najnovijoj sistematizaciji operativna analitika i obaveštajno odeljenje prerasli su u službu u okviru Uprave kriminalističke policije. Još uvek ne postoje objedinjeni podaci svih državnh organa koji se odnose na ekonomski kriminal i svaki organ vodi sopstvenu statistiku, na osnovu svoje metodologije i kriterijuma.

 

Slučaj do slučaja i rezultati rada

 

 

Krivično delo pranje novca inkriminisano je odredbama člana 27. Zakona o sprečavanju pranja novca jula 2002. godine. Pripadnici MUP-a su od tada pa do kraja 2005. godine podneli krivične prijave zbog 10 krivičnih dela pranja novca iz navedenog zakona.

Zanimljiv je i opis izvršenja krivičnih dela (u pitanju je samo deo sa podužeg spiska), kao i predikatnih krivičnih dela, kojima je na nezakonit način pribavljen novac i koji je potom stavljen u legalne finansijske tokove...

Dana 30.12.2002. godine Sekretarijat unutrašnjih poslova u Nišu podneo je krivičnu prijavu protiv jednog lica, direktora privatnog preduzeća iz Niša, zbog osnovane sumnje da je izvršio krivično delo pranje novca iz člana 27. Zakona o sprečavanju pranja novca. Takođe, ovo lice je, kao predikatno, izvršilo i krivično delo prevare iz člana 171. Krivičnog zakona Republike Srbije (u vezi sa privrednim poslovanjem), na taj način što je u periodu od avgusta do decembra 2001. godine, kupujući robu za svoje preduzeće, kao sredstvo plaćanja većem broju poverilaca izdavao platne naloge bez pokrića, jer je njegovo preduzeće postalo nesposobno za plaćanje (žiro račun preduzeća je bio u neprekidnoj blokadi u tom periodu). Na taj način je protivpravno, za svoje preduzeće, pribavilo 3.157.000 dinara. Ovako stečen novac ovo lice stavilo je u legalne tokove, tako što ga je uplaćivalo tokom 2002. godine na žiro račun drugog, takođe njegovog preduzeća, i to kao pozajmicu koju je, po ugovoru o zajmu, kao fizičko lice dao svom drugom preduzeću. To znači da se on pojavljuje kao zajmodavac sopstvenom preduzeću, ali u svojstvu fizičkog lica.

Dana 28.04.2003. godine, Sekretarijat u Beogradu je podneo krivičnu prijavu protiv dva lica, suvlasnika privatnog preduzeća iz Beograda, zbog osnovane sumnje da su u periodu od  jula 2002. do februara 2003. godine izvršili krivično delo pranje novca iz čl. 27. Zakona o sprečavanju pranja novca. Kao predikatno krivično delo, tokom 2002. i 2003. godine izvršili su u okviru organizovane kriminalne grupe krivično delo neovlašćena proizvodnja, držanje i stavljanje u promet opojne droge iz člana 245. OKZ, i to tako što su u poslovnim prostorijama svog preduzeća organizovali i vršili proizvodnju sintetičke droge, koju su potom prodavali i tako ostvarili dobit u iznosu od oko 272,5 miliona dinara. Ovako stečen novac ubacili su u legalne tokove tako što su, preko svojih preduzeća, kupovali nepokretnosti (poslovne i stambene objekte) i osnovna sredstva za svoja preduzeća, kao i druge vrednosti, dok su deo novca uplaćivali na žiro račune svojih preduzeća kao pozajmice osnivača (u iznosu od 62 miliona dinara).

Dana 17.01.2005. godine Uprava za borbu protiv organizovanog kriminala (sada SBPOK) je podnela krivičnu prijavu protiv jednog lica, direktora i vlasnika privatnog preduzeća iz Požarevca, zbog osnovane sumnje da je tokom 2004. godine izvršio krivično delo pranje novca iz čl. 27. Zakona o sprečavanju pranja novca. Kao predikatno krivično delo, izvršio je krivično delo izbegavanja plaćanja poreza iz čl. 172. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji. On je, kao vlasnik dva privatna preduzeća, u periodu od 2002. do 2004. godine  izvršio uvoz i potom prodaju za krajnju potrošnju tekstilne robe i robe široke potrošnje u ukupnoj vrednosti od oko 600.000.000 dinara, lažno prikazujući u poslovnoj dokumentaciji da je roba prodata na veliko uz poresko oslobađanje. Na taj način je izbegao plaćanje poreza na promet proizvoda u iznosu od 120.000.000 dinara. Ovako stečen novac stavio je u legalne finansijske tokove, tokom 2004. godine, kupovinom preduzeća iz Požarevca za iznos od 800.000 evra, dok  je 700.000 evra položio na devizne štedne knjižice najbliže rodbine.

Nijedan slučaj do sada nije procesuiran. Uzrok relativno malog broja krivičnih prijava u prvom redu je neadekvatna zakonska inkriminacija ovog krivičnog dela, sve do izmena iz decembra 2005. godine. Stupanjem na snagu novog Krivičnog zakonika (01.01.2006. godine), ovo krivično delo je inkriminisano odredbama člana 231. Krivičnog zakonika.