Zakonopravila
Iako je počeo sa mašinkama: zločini bez kazne
Dinkića
za svedoka saradnika
Zašto
je ovaj "sve i svja" u svim novijim srpskim vladama ostao nekažnjen i
pored sveg zla koje je učinio i, čak, patentirao, analizira Tabloidov urednik
Josip Bogić, bivši pukovnik
Uprave za borbu protiv organizovanog
kriminala i stalni konsultant OEBS-a
Josip
Bogić
Kritikujući
partokratiju, koju uz centralizam ubraja u najveće probleme Srbije, Mlađan
Dinkić je naveo da je pravilo postavljanja partijskih kadrova u javnim
preduzećima dovelo Srbiju do ruba propasti. "Sreća
je Srbije što nema u partokratiji nijednu atomsku centralu. Kada bi partije
postavile direktora atomske centrale, ubio bi Srbiju - ko zna kakva bi se
havarija dogodila". Nama, međutim, ne treba
atomska bomba, jer - mi imamo Dinkića. Dinkić
je najavio da će URS inicirati suštinsko
razbijanje partokratije, a ta stranka će predložiti uvođenje profesionalnog
upravljanja javnim preduzećima na konkursima o kojima će odlučivati nezavisne
agencije.
A setimo se samo
početaka ovog eksperta koji je na vlast došao - šmajserima.
"Ekonomija
destrukcije", "Novac je nađen, pitanje je dana kada će biti vraćen u
Srbiju", "Imamo preglomazan i neefikasan bankarski sitem",
"Platni promet moraju da vode privatne banke a ne SDK", "Dinar
će biti stabilan", "Svi građani koji se prijave dobiće po hiljadu
evra od privatizacije", "Svetska ekonomska kriza će zaobići
Srbiju", "Milijarde na Kipru",
samo su neke od mnogobrojnih Dinkićevih fraza, obećanja i prevara. Zato se može
razumeti zašto se prvoborac najpre mašinkama uputio na tadašnju NBJ, verovatno
misleći da "ko
prvi do plena njemu i plen".
Poznati satanizator
Malo zatim isti ovaj
inovator bio je na čelu tima koji je donosio Zakon o sprečavanju pranja novca.
Bilo je to u jesen 2001. Taj zakon je stupio na snagu jula 2002. Sada odgovorno
tvrdim da je takav zakon namerno donesen da bi se oprale pare od
privatizacija, donacija, krađa i dr. Naime, u krivičnopravnoj normi toga
zakona, stručnjaci su pod pranjem novca doneli inkriminacije "da
je svako polaganje prljavog novca u domaću banku ili drugu finansijsku
instituciju u SRJ pranje novca dok svako iznošenje novca izvan granica nije
pranje novca". Takva inkriminacija je ostala sve do donošenja novog
Krivičnog zakonika koji je stupio na snagu 1. januara 2006, a u koji je
uvršćena ta krivičnopravna norma. Postavlja se logično pitanje: ko je taj
naivni perač novca koji krade u Srbiji i tako prljav novac stavlja u banke u
Srbiji? Malo je takvih. Ako se zna da je suština
pranja novca da "šeta"
po svetu, nejasno je zašto je takva norma uopšte doneta. Ona je važila upravo
do momenta dok većina prljavog novca nije - oprana.
Osim ove zasluge, Dinkić je formirao i Poresku
policiju, čime je napravio novi aparat od nekoliko hiljada radnika koji nisu
imali policijska ovlašćenja. Nekada je posao otkrivanja poreskih krivičnih dela
radilo nekoliko stotina operativaca MUP-a, koji su usput otkrivali i druga
krivična dela. Novoformirana policija je mogla da radi sve osim legitimisanja,
hapšenja i pretresanja prostorija. Za ovo je morala da "moli redovnu
policiju". Od jednog normalnog organa
napravio je dva hroma.
Dinkić je rekao da se
kuća ne može graditi od krova ka temelju, nego obrnuto, a da Srbija mora da ima
čvrste temelje. A upravo je on bio taj koji je uništio jedan sistem, a nije
napravio nikakav. Ovo danas je njegovo čedo. Partokratija i centralizam
doveli su do toga da postoji negativna selekcija. To se dešava
u poslednjih 20 godina u svim vladama u Srbiji, samo nije rekao da je on u svim
tim vladama "konstruktivno
učestvovao" i da je kao nezrelo derište
ucenjivao te Vlade raznim glupostima. Sve dok nije dobio šta
je tražio. On se može smatrati vlasnikom patenta za bivši i
postojeći haos. On je promovisao prosečne ili ispod prosečne, poslušne, a najurio, satanizovao i olajavao one druge...
Upravo je Dinkić jedan
od najvećih partokrata u Srbiji. Da nije bilo Dinkića i eksperata bilo bi
puteva i fabrika. Ko je bio godinama na čelu Agencije za privatizaciju i kakvi
su njeni rezultati? Sećam se čuvene uredbe o nemogućnosti privatizacije firmi
od strane lica koja su osuđivana ili su pod istragom. I, gle čuda, upravo za
vreme važenja te uredbe učinjene su najveće malverzacije u Agenciji za
privatizaciju.
Godinama je tetošio
razne tajkune, pozapošljavao armiju poltrona,
ispranih mozgova, a otpustio hiljade i hiljade zaposlenih hranilaca sopstvenih
porodica. Upravo je ovaj demagog, koji se zalaže
za regione, naplatu poreza centralizovao, ukinuo i SDK, službu po čijem
modelu sada neke od razvijenih država
grade svoje službe. Izbacio je sa posla i stotine kolega iz Narodne
banke samo zato što nisu bili članovi njegove partije i doveo druge ljude koji
ništa ne znaju i koji su doveli zemlju u ovu bezizlaznu
situaciju... Na svim položajima koji su im po koalicionim sporazumima pripali,
menjali su i čistačice da kojim slučajem ne pronađu tragove svojih poštenih
radnji u korpama za otpatke.
Kao guverner, zatim
ministar finansija, pa ministar ekonomije... dao je najveći doprinos propasti
svega što je vredelo u industriji, ekonomiji i u
bankarsko-finansijskom sektoru. Njegov G17 plus i njegovi "eksperti" glavni su i odgovorni za čitav niz teških promašaja
od oktobra 2000. do danas. Bulumenta kvazieksperata, ljudi sa malo ili nimalo
staža, sa izmišljenim
CV-ima i sa nešto teoretskog znanja, harala je i hara još uvek po državnim
preduzećima, ministarstvima, upravama, agencijama, ostavljajući za sobom haos i
pustoš. I nikom ništa.
Barem tako želi da nam poruči Dinkić.
Prvi se bio bacio na tortu
Odgovornost za teške posledice destruktivnog delovanja Dinkića i
njegovih eksperata snose i njegovi koalicioni partneri u svim vladama u kojima
je do sada bio mirođija. On je kontrolisao sve finansijske tokove. Sada se
pojavio neki Dinkić koji propagira da se ljudi zapošljavaju preko konkursa, po
stručnosti! A kog je to direktora postavio Dinkić, a da nije bio član G17 plus?
Sad kad je sve pokradeno setio se demokratske institucije - konkursa. Stranka,
koja je ustoličila partokratiju sada se bori protiv nje.
Dinkić je direktno
zaustavljao decentralizaciju sve vreme dok je bio na vlasti, a sada
"prodaje decentralizaciju"...
Rekli mu da ta priča pije vodu kod birača pa hoće opet da nas slaže kao sa onim
akcijama. On, međutim, time ponovo potcenjuje ovaj narod? Udruženi regioni su novo upropašćavanje i slabljenje
ekonomije kroz bogaćenje poslušnika raspoređenih u razne, nepotrebne agencije.
Dinkić je čovek koji ima
dvostruke standarde. Za sve vreme vladavine on i njegovi koalicioni partneri
nisu ništa preduzimali u pogledu decentralizacije. Naprotiv, sve su
centralizovali. A sad pred izbore Dinkić koristi ideju decentralizacije samo u
svojoj stranačkoj predizbornoj kampanji kao glavni adut. Sada pokušava da
narodu podmetne kukavičje jaje i da pojam decentralizacije podvede pod regionalizaciju.
A to nije isto.
Sledeći prioritet URS
je, prema Dinkićevim rečima, "obračun s partokratijom". On je, najzaslužniji za
svođenje Srbije i svih njenih resursa na plen političkih partija. Najpre je
odradio eutanaziju nacionalnih banaka, koje su nakon postupka likvidacije imale
pozitivne bilanse i doveo zelenaške
strane banke. Posle je izmislio "porez na ekstraprofit", što
je bila legalizacija pljačke, a to je odgovaralo mnogim tajkunima. Kada je
počinjao s javnim delovanjem, tvrdio je da će dobiti Nobelovu nagradu za
ekonomiju.
Zašto Dinkić nije
sproveo decentralizaciju, o kojoj toliko priča, dok je bio ministar tri godine?
Gradi kampanju na finansijskoj decentralizaciji, a on je bio na čelu
ministarstva koje je trebalo da je sprovede. Naravno da je nije sproveo, jer ne
bi mogao da kontroliše pare iz NIP-a. Dinkić
je dve godine član Nacionalnog saveta za decentralizaciju, a nijednom nije bio
na sastanku radne grupe. Decentralizacija je svedena na srednjovekovni model,
po kojem su druge stranke, uključujući i Dinkića, nametnule Ustav 2006. godine.
Katastrofalna rešenja o finansiranju lokalne samouprave, diktat je koji je
ispostavio svojim partnerima u koaliciji. Zajedno sa koalicionim partnerima
podelio je Srbiju kao plen političkih partija u vlasti i time uništio
institucije sistema.
Dinkiću je izgleda
dogorelo do nokata pa pravi paktove s kim stigne. Izgleda da je Dinkić
zaboravio da je, na primer, Palma bio potpredsednik Arkanove stranke i
obožavalac lika i dela pomenute persone. Navikao je da uzurpira
svaku ideju za koju veruje da donosi popularnost, pretvarajući je u opštu
katastrofu koju plaćaju svi.
U vreme dok je predlagao zakon o 12 ministarstava i
departijaciju, za tri godine imali smo više od 20 zakonodavnih i konkretnih
političkih inicijativa u Skupštini Srbije. Dinkić je oduzimao sredstva
opštinama i gradovima, a kasu držao u Beogradu i grčevito uzimao poluge vlasti
i koristio slabosti DS i njenog premijera, koga danas ponižava,
kao i celu Srbiju, hvaleći Koštunicu kao reformatora.
Problem je u Srbiji što nema odgovornosti, jer da ona postoji ovaj čovek ne
bi bio tu gde jeste već tamo gde je mesto prevarantima. A ako hoće da opere
savest, neka se dobrovoljno prijavi nadležnim organima i bude svedok
saradnik! Možda će mu narod i oprostiti!
Sve
što sada kritikuje, on je, dakle,
patentirao i ostao nekažnjen. Izgleda da
je Dinkić spoznao samoga sebe pa će ove promene izgleda početi od sebe. Moraće
sam sebe da isključi iz vlasti. Kako je pokrenuo lavinu, izgleda da će ga ona
odneti u istoriju. Nije ovaj narod glup. On je sluđen najviše demagogijom i
lažima ovog eksperta. Izgleda da je ovo je početak njegove veličanstvene borbe
protiv samoga sebe.