Zadnja

Tri kostura

Tri hajduka

Feriz-pašu muče aveti tri njegove žrtve, koje mu na kraju dolaze glave.

Srpskog Feriz- pašu Vučića, koji je u Dubaiju promenio veru i uzeo islamsku, naročito muče kosti tri žrtve - Ćuruvije, Olivera Ivanovića i Cvijana.Kao što su aveti tri hajduka došli glave paši, tako će i ovi uništiti diktatora

Jovan Jovanović Zmaj

U po burne crne noći

Feruz-paša iz sna skoči.

Žižak drkće, k'o da čita

stravu sanka s bleda lica.

Feruz-paša kadu pita:

Kamo ključi od tamnica?...

Tri godine kako trunu -

oh, hajdučki pep'o kleti!

Pa još ni sad mira nema, -

u san dođe da mi preti!

"Nemoj, ago, nemoj noću

silaziti u tamnice,

sutra ćemo poslat Muja

da pokopa kosti njine!"

Hahahaha, babo moja,

ni živih se nisam boja,

dok su bili za užasa,

a nekmoli mrtvih pasa.

Moram ići da ih vidim

kako leže na trulištu,

da ih pitam što me zovu,

što me traže, što me ištu! -

Uze žižak, - zraka drkće

na pašinom bledom licu, -

zarđana brava škripnu -

on se spusti u tamnicu.

U tamnici, lednoj stravi,

gde jakrepe memla davi,

gde se groze hladne guje

kad se sete nekih muka, -

onde sede tri kostura,

tri kostura od hajduka.

Ili sede, il' se samo

Feruz-paši tako stvara,

pred njima su na kamenu,

ka na stolu, tri pehara.

Progovara hajduk prvi:

Evo, pašo, pehar krvi!

Imao sam vernu ljubu -

kad me pokri ova tama,

ostala je jadna sama -

nije sama... mač u ruci,

pa povika: Gde ste, vuci?

Tako stiže do tvog dvora,

puče puška odozgora,

probi srce jadne žene -

evo pehar krvi njene!

Krasno j' vino, puna j' čaša, -

nazdravi mi, Feruz-paša!

Sama s' ruka paši diže,

sama noga kroči blize.

Pehar popi, ciknu muka,

ciknu paša - a te kosti

smejaše se... "Bog da prosti!"

Progovara hajduk drugi:

Kad sam dop'o ovog groba,

pitala te majka moja:

Pošto ćeš mi prodat roba?

A ti reče: Tri tovara.

A sirota majka stara

znojila se danju, noću,

nit je jela, nit je pila,

dok krvavim nije znojem

tri tovara izmučila.

Kad ti sinoć blago dade,

ti se, pašo, smejat stade:

To je, bako, tek za hranu;

tvoj je sinak junak bio,

ako j' um'o kamen gristi,

mora da se ugojio!

Svisnula je majka moja -

ovaj pehar pun je vina

krvavoga njenog znoja!

Krasno j' vino, puna j' čaša -

nazdravi mi, Feruz-paša!

Sama s' ruka paši diže,

sama noga kroči blize,

pehar popi, ciknu muka,

ciknu paša - a te kosti

smejaše se... "Bog da prosti!"

Progovara hajduk treći:

Kad sam dop'o ovih tmina,

imao sam u gorici

nedorasla, slaba sina.

Htelo dete pušku dići,

puška teška, slabe ruke, -

poče jadno suze ronit

što ne može u hajduke.

Plakalo je, gladno, žedno

što mu babo ovde trune,

plakalo je, pa je svislo, -

evo čaše suza pune! -

Krasno j' vino, puna j' čaša, -

nazdravi mi, Feruz-paša!

Sama s' ruka paši diže,

sama noga kroči blize,

pehar popi, ciknu muka,

mrtav pade do hajduka,

mrtav pade - a te kosti

smejaše se... "Bog da prosti!"